G u zemlji hipnoze

Objavljeno Autor: G(Dži) Kategorije: Podsvest Tags: , , ,

Zar nije predivno!? Blog tajna.rs ima još jednog autora! I to kakvog… Oduševićete se sigurno serijom tekstova o ličnim iskustvima u vezi sa hipnozom koje nam maestralno opisuje G(Dži). Ja sam bio fasciniran lepotom opisa i duhovitošću naše G, i samo mogu da joj kažem jedno veeeeeliko HVALA… Tajna

Pritisnuta prošlošću, obavezama koje su čekale da budu ispunjene, kao zahtevima okoline da se konačno socijalizujem posle porodične tragedije, jednim malim delom koji je ipak ostao slobodan i probuđen, znala sam da je sve u mojoj moći, stvari se ne dešavaju same od sebe.

U naletima lepih trenutaka koji su takođe bili prošarani raznim pritiscima, krivila sam sve i svašta, bila besna, prvenstveno na sebe pa tek na sve OKO sebe.

Bilo je teško srušiti postavljeni zid, koji sam pomno gradila, ciglu po ciglu, da bi obezbedila sebi kutak tišine, koji me je nesvesno gutao.

Nije se desilo ono “jedno jutro sam ustala i rešila ŽELIM DA SE BORIM”… to se dešavalo u talasima, jer je uvek bio jači onaj mali đavo sa levog ramena čije je ime bilo “ALI”… I uvek postoji jedno ALI  što devojci sreću kvari  :-). Kao što jeste – STVAR JE U IZBORU. Ne možeš da izgubiš, možeš samo da dobiješ, i kad misliš da gubiš – ti dobijaš – u zavisnosti iz kog ugla gledaš .

Ako postavite flašu kečapa na sto, i nekoliko ljudi se skupi oko flaše, svako će videti kečap iz svog ugla, i svi će biti u pravu, na drugačiji način.

Jedna davna reklama kaže: “Traži, traži, pa ćeš naći”… U septembru ne znam šta sam tražila po netu. Mogu samo da mu dam ime REŠENJE.

Tražila sam non stop. Kako funkcioniše naš lepi mozak (nek nam je živ i zdrav :-)), kako se mi usklađujemo sa tim, misli, društvo, humor… I naiđe ti nekako “samo od sebe” što kažu. E pa nije. JA sam tražila. Bio je to sajt nekog hipnotizera, iz Beograda. Da ne dužim, jako je prijatan preko telefona i “ima znanje” ali je meni neki sitniš iznutra dao negativan signal. Konačno da ne odem kod njega odbila me je cena tretmana, mada sam u glavi tražila način kako da skupim toliko novca jer ja ŽELIM da idem na hipnozu. Nije to samo bila želja. Dok ideja nije bila realizovana, i kad je sve već bilo zakazano, i dan pre non stop sam “visila ” na internetu informišući se o svakom deliću te oblasti pa i šire. Bilo mi je u neku ruku posle izvesnog vremena komično koliko sam se informisala o tome, da mi se činilo da bi mogla da održim pozamašno predavanje bez poštapalica :-). I bejah zadovoljna.

Na Tatjanu, ženu koja me je vodila kroz hipnozu sam takođe naletela “slučajno “. Nema svoj sajt, o njoj se čuje, po sistemu od usta do usta.

Porazgovarala sam sa njenom sekretaricom i sve je ukazivalo na pozitivnost.

Onaj gorepomenuti đavo ALI koji je i dalje stajao verno na mom levom ramenu pokušavao je da odrađuje i dalje svoj posao negativnog šaptača, ali moja odlučnost da ga ignorišem je bila sve veća. Ja sam već obuvala svoje cipele skitaljke, i on tu nije mogao ništa.

Bila sam preumorna, ali sam imala podršku oko sebe, iako je samo jedna osoba znala o mojoj rezervisanoj karti za taj put, ja sam podršku nalazila i kada moji dragi ukućani nisu ni slutili da mi podršku pružaju.

DAN PRVI:

Bio je hladan decembarski dan, zubato Sunce družilo se sa gradom, a ja sam bila nervozna. Svako je tog dana imao svoju ulogu. Vreme, Sunce i JA.

Moja muška podrška držala me je za ruku i išla u korak sa mnom “Step by step” (Uuuu bejbe….).

Tatjana me primila toplo. Osećala se njena energija koja kao da je govorila sve će biti u redu. Jedan deo mene nije verovao u to, ali ja sam sedela većinom svog gluteusa na stolici sa delom koji veruje. VERUJE!

Sela sam u udobnu fotelju, i odjednom… ZIP… deo fotelje kod nogu se podigao i pružio mi položaj koji vam nalaže da se opustite. Tako sam se opisala tom opuštanju, ali znala sam da želim.

Mali uvodni razgovor nije bio potreban rekla sam joj da znam sve što mi je potrebno da dođem ovde i rekla sam joj i šta znam. Dopunila me u onim sferama koje mi nisu bile poznate ili su bile manje poznate.

Stavila je dva prsta ispred mene i rekla da gledam u jednu tačku malo duže. Zatim je podigla ruku u vazduh i rekla BRZO UDAHNI – naredba toliko brza da ne možete da je odbijete (naročito ako želite uspeh).

Interesovalo me osećanje stanja hipnoze, iako sam se tresla kao pile pred egzekuciju. Nisam mogla da se opustim – telesno.

Polako sam ispuštala svoj dah napolje i zatvarala oči. Ona me je vodila (ne držeći me za ruku) .

Rekla je “kad osetiš da su ti kapci dovoljno opušteni daj znak obrvama”… ZNAK.

“A sada otvori oči”… I pre nego što sam uspela da pomislim “Ništa se nije desilo”… pitala je “Jel imaš nekakvu misao?”

Momenat pauze… Pogledala sam je naopuštenije kao NIKAD do tada i rekla sa osmehom i staloženim glasom -“Ništa” – zavaljujući svoju glavu i telo udobnije u fotelju.

I onda je počeo rad… Prisećanje delova prošlosti, vizuelizacija…

“Zamisli okruglu prostoriju…”; “Vidiš, na zidu su polepljene nalepnice crvene i bele…”; “Crvene su ono sve loše što je bilo i što si mislila o sebi, a bele predstavljaju ono što je dobro” Slušam kroz slušalice Tatjanin glas i… ja se stvarno nalazim u prostoriji sa nalepnicama… Mašta bašta :-).

“Okreni se, iza tebe je kamin sa vatrom…”; “Sad skidaj polako te crvene nalepnice i bacaj ih u vatru… neka gore…”

Moje iznenađenje… kao da sam skočila i počela da ih “čupam sa zida, bacajući ih obema rukama u vatru” I to je malo trajalo…

Emocije, jake emocije, baš jake emocije… sve sam puštala…

Bila sam taj sat i na brodu, vozila sam svoj brod, bacala crvene nalepnice i kačila nove…bele….

Izašla sam lakša, sa osećanjem da ovde ima da se radi… hoću li uspeti?…..

Moja muška podrška je imala lice “Šta se desilo unutra?”, a ja sam bila nasmejana i pomalo zbunjena….ipak srećna.

Napolju je i dalje bilo hladno, to se nije promenilo, ja sam i dalje počela da drhtim, ni to se nije promenilo… ali se promenilo to što sam drhtala od zadovoljstva i iščekivanja sledeće nedelje i novog susreta mene, Tatjane i vožnje brodom… gde sam JA KAPETAN.

Nastaviće se…

Napišite komentar