S.N Lazarev -Dijagnostika Karme

Teme o praktičnoj primeni tajne. Koje metode i tehnike koristite i na koji način?

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 06.02.2016. 19:54
Ako se doista želite promijeniti, počnite se baviti stvarima za koje nemate nikakvog
smisla, jer to je jedan od načina da sagledate svoje nesavršenstvo. Tehnike disanja, fizički zamor, boravak u prirodi i vodi, tuširanje hladnom vodom, različite tehnike smirivanja misli, pomažu da se gordost smanji. Fizički napori i gladovanje, blokiraju težnju da se vežemo za tijelo.
Boravak u osami, u prirodi, ili zamračenoj sobi, smanjuje ovisnost od drugih, odnosno vezanje za ljude. Ako boraveći u osami, kontemplirate o svojoj smrti, umanjivat će se vezanost i ovisnost o ljubavi prema ljudima i svijetu u kojem živite. Periodično obavljanje monotonog, jednostavnog
posla, korisno je u slučaju da ste vezani za "stvaralaštvo".
Dobro je jesti proklijalu pšenicu, stavljati je na glavu, prsa i na donji dio trbuha.
Da bi zrno proklijalo, nije nužno da njegova ljubav od nečega ovisi. Stvaralački impuls je u tom periodu ogroman. Kod zrna u klijanju, ljubomora je negativna, samim tim ono nosi moć uravnoteženja vaše energije. Tako se otklanja vezanost za impuls - "stvaralaštvo - rođenje djece."
Sunce posjeduje moćan stvaralački potencijal. Kada gledate u Sunce i šaljete mu ljubav, vaša prekomjerna želja da stvarate i gradite, koja je postala jedini smisao vašeg života, počet će se topiti, jer Sunce posjeduje neizmjerno veći stvaralački potencijal.

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 06.02.2016. 20:01
Na pregledu slušam jednog mladića koji mi dugo priča o svojim problemima.
- Kod koga sve nisam bio; kod vračara, kod ekstrasensa. Katkad bih na kratko osjetio olakšanje, ali nitko nije s mene mogao skinuti prokletstvo.
- Niste vi ni pod kakvim vradžbinama - objašnjavam mu. - Kod vas je prisutna ogromna podsvjesna agresija prema ženama. Da se izrazim jednostavnijim rječnikom, vi ste iznimno ljubomoran čovjek. Vaša duša je previše jako vezana za obitelj, za voljenu osobu, za želju da imate
djecu od žene koju volite. Prema tome kada počnete to gubiti, rađa se agresija. Pređite u sjećanjima cijeli svoj život. Razmotrite situacije kada ste izrazili pretenzije očekivanja prema ženama, mijenjate svoj odnos prema ljudima i svoj karakter.
Nakon mjesec dana on je opet kod mene na razgovoru.
- Oduševljen sam - priča on. - Daleko mi je bolje. Osjećam da više nisam vezan za ljubavne odnose. Stalno sam zamišljao i doživljavao kako su se samnom posvađali, kako su me prevarili, izdali, ali ja više ne izražavam agresiju, u svojoj duši njegujem i čuvam samo ljubav.
- Točno, više niste vezani za odnos prema voljenoj osobi, tj. za duhovnost, i više od nje niste ovisni. Međutim, vaša duša je jako vezana za ljubav prema ljudima.
- Uvijek sam držao daje to dobro - čudi se mladić.
- Ljubav prema ljudima je ogromna sreća i bogatstvo. Ali ako je postavimo iznad Boga, ona se preokreće u nesreću. Ljubav prema ljudima ne može biti sama po sebi svrha, ona je samo način, put ka razvijanju jubavi prema Bogu. Ako čovjek novcu pridaje svrhu i smisao života,
njegova će djeca biti siromašna, ne bi li očistila svoju dušu. Bog im neće dati novac, ili će oni sami dići ruke od njega da bi preživjeli. Ako roditelji od duhovnosti prave smisao i svrhu života, djeca koja im se rađaju ne budu duhovna, ili se sama odriču duhovnosti, ne žele se intelektulano
razvijati, razvijati svoje sposobnosti, usavršavati se i moralno uzdizati. Ako čovjek za svoju svrhu u životu postavi ljubav prema ljudima, i pri tome ne voli i osuđuje one koji su ga prevarili i izigrali njegovo povjerenje,onda će njegovu djecu Bog lišiti ljubavi prema ljudima -jer se u
njihove duše uselio vrag. Ili se ona sama odriču ljubavi prema ljudima, i postaju prijestupnici i nasilnici. Takva djeca ne bivaju vezana ni za materijalno, ni za duhovno, već za ljubav prema ljudima. Za mjesec dana je mladić ponovno došao na razgovor.
- Osjećam daje sada sve u redu. Međutim, pojavio mi se jedan čudan osjećaj da po malo oduzimam energiju od žena. Jesam li u pravu?
- U pravu ste! - odgovaram mu. - Za vas je još uvijek žena koju volite smisao i svrha, a ne sredstvo. A kada nešto postavimo kao svrhu, onda se tom svrhom i napajamo, crpimo snagu od nje. Ako nam je Bog svrha,
tada snagu i ljubav uzimamo od njega, i to nas prosvijetljuje. Ali ako nam je najvažnija svrha osoba koju volimo, tada od nje uzimamo snagu i ljubav, i to je vampirizam. Majke koje ludo vole svoju djecu, nesvjesno im potkopavaju zdravlje i sreću.
- Znači, dolazimo do zaključka daje voljeti drugu osobu grijeh?
- Sve se krije u međusobnom odnosu ljubavi prema čovjeku i ljubavi prema Bogu. Svemir je nastao kao izdvajanje od Boga. I što je to odvajanje veće, to i ljubav prema Bogu treba biti jača, u vidu želje da dođe do ponovnog sjedinjenja s Njim. Koje je značenje mita o Adamu i
Evi? S jedne strane on govori kako odnos između žene i muškarca daje potomstvo, a s druge - da je ta ljubav grješna. Sav grijeh u toj ljubavi je u tome što je ona u stanju nadvisiti ljubav prema Bogu. Ako od bilo čega i bilo koga u ovom Svemiru gradimo svrhu i smisao svog života, tada naša ljubav prema biću ili objektu obožavanja nadilazi ljubav prema Bogu. Kada je bilo kakvo zadovoljstvo i sreća koju osjećamo, i sve što postoji, na svijetu, za nas samo način i sredstvo pomoću kojeg ćemo razvijati ljubav prema Bogu, onda će ljubav prema Bogu uvijek ostati jača i veća, ma koliko voljeli svijet u kojem živimo, i jedino tako neće doći do samouništavanja, već do cjelovitog duhovnog razvoja.

Postovi: 553
Pridružio se: 12.02.2013. 18:53
PostPoslato: 07.02.2016. 12:42
:D :clap: :clap: :clap: :clap: Veliki,veliki ,veliki Pozdrav i Veliko Hvala za tvoju borbu i upornost da pomognes i podelis svoje znanje sa svima nama :clap: :clap: :clap: Hvala i nikad ne odustaj na svom putu! :clap: Cao!

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 07.02.2016. 15:47
Hvala ti i pozdrav veliki za tebe

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 15.02.2016. 21:00
Autizamse smatra neizlečivom bolešću, ali nedavno sam na Internetu pročitala o tome kako je jedna žena izlečila svog sina samo dijetom. Trogodišnjem dečaku su postavili dijagnozu: autizam, a majka mu je uvela specijalnu dijetu isključivši sve mlečne proizvode i jela od žitarica. Jeste čuli za taj slučaj? Dijeta bez glutena, to jest bez belančevina koje se nalaze u žitaricama i bez kazeina, osnovne belančevine mleka.
Da, poznat mi je taj slučaj. Ali tamo ima još detalja, osim mlečnih proizvoda i žitarica majka je zabranila detetu da jede hleb i slatko. Uz to se, što nije manje važno,
počela i sama pridržavati te dijete. Postavimo sebi pitanje: može li hrana umanjiti
gordost i očistiti dušu čoveka? Odgovor je pozitivan. Ako je Bog jedan, onda je i čovek jedinstven, onda su telo, duh i duša povezani i deluju jedno na drugo kao delovi jedne celine.

Ĺ ta je obilna i kalorična ishrana?
To je višak spoljašnje energije koja je konkurencija energiji ljubavi. Hleb, slatkiši, visokokalorične belančevine - sve je to hrana sa viškom spoljašnje energije. Ma kako čudno, na suptilnom planu obilna proteinska hrana pojačava koncentraciju na srećnu sudbinu i svest. Belančevine sintetiše jetra a ona je povezana sa budućnošću, zato velika količina belančevina zajedno sa kalorijama pojačava koncentraciju na budućnost. Niskokalorična dijeta sa sniženjem belančevina u hrani stimuliše aktivaciju suptilne energije i duša oživljava
Zašto su sveci izbegavali obilnu, kaloričnu, slatku hranu i hranu od mesa? Zato što su osećali da od toga strada njihova duša. Ne postoji slučajno izreka: „ Svetim duhom se hrani“. Za čistoću duše neophodni su vera, ljubav i moral, a za njihovo održavanje potrebni su pravilan pogled na svet, pravilna ishrana i pravilan način života. Fizičke vežbe, čeličenje, raznovrsni oblici stvaralaštva - sve to stimuliše unutrašnju energiju i pomaže razvoju duše. Periodično ograničavanje u jelu, seksu i zadovoljstvima takođe dovodi do čišćenja i aktivacije ljudske duše. Za četiri godine,
dete obolelo od autizma je praktično ozdravilo. Sve to vreme kod majke skoro da nije bilo seksa - tema požude je bila blokirana. Detetova bolest je već samo po sebi poniženje sudbine i budućnosti. I uz to, umesto da oseća nezadovoljstvo i depresiju,
žena je prihvatila situaciju i pošla joj u susret
Mnogi obolevši, traže pozitivne emocije i zadovoljstva smatrajući da im to pomaže. A u ovom slučaju majka deteta sa autizmom je učinila obrnuto - zbog nesreće koja se obrušila na nju ona je oštro ograničila u jelu i sebe i dete i počela se baviti sportom. U principu se desio proces ka kojem streme sveci i pustinjaci. Kada postoji ograničenje u zadovoljstvima za dušu, duh i telo, tada duša traži zadovoljstvo u opštenju sa Bogom. Ako pri tome nema dubokih uvreda, osuda i malodušnosti, onda energija ljubavi dolazi u dušu prilično brzo i tada se otvara nova budućnost.
Američki lekari ne smatraju takav metod lečenja ozbiljnim i u nekom stepenu su u pravu. Stroga dijeta, ograničavanje u požudama - to je samo pozadina koja blagotvorno utiče na naša osećanja. Ali ako se u duši ne pojavljuju ljubav i vera, nikakva dijeta ne može izlečiti čoveka. Ako je žena opterećena svojim bolesnim detetom i stidi ga se,
njene mogućnosti da mu pomogne postaju minimalne.
-Uzgred, povodom hrane, - prisećam se. - Miris i ukus su praktično najstariji mehanizam naslade. Pre stotine miliona godina naši preci su već tada dobijali zadovoljstvo kroz miris i ukus. Tada još uvek nismo bili ljudi, ali smo već bili živa bića. Na taj način, gladovanje dozvoljava da se blokira požuda na najdubljim podsvesnim nivoima. Zato, ako čovek gladuje, ako se uzdržava od seksa, odriče se od vezanosti koje se izlivaju u uvređenost, osudu ili malodušnost, tada on može da se izleči od najtežih bolesti koje savremena medicina ne može da leči.

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 18.02.2016. 10:00
Gordost

Pismo:

Mnogo godina sam pratila vaša istraživanja, postupala po njima i sve mi je išlo od ruke. Ali, sada se sve ruši: porodica, posao. Muž traži razvod i hoće da mi uzme decu - svo troje. Najmlađe ima godinu dana. Vučem se po sudovima. Sudije su u šoku – imali smo dobru porodicu. Biznis mi je propao, brdo dugova. Sve je protiv mene. Ni molitva, ni post, ni odvezivanje od svega ne pomažu; ni promena mesta nije mi pomogla. Imala sam napad – prvi put tokom 10 godina vrištala sam na muža. U mojoj duši smenjivali su se agresija i uninije.

Iz sve snage pokušavam da se distanciram od situacije, shvatajući da je ona data odozgo, kao kazna. Potpuno sam se vezala za muža, sve verovala, praktično, ceo svoj život mu bacila pred noge, a u bezizlaznoj situaciji, organizovala svoj biznis – izvlačeći tako svoju energiju iz porodice. Mislila sam: uspeću – uvažavaće me kao što je ranije. No, on me je izdao u svemu. Na sudu sam shvatila: bolje da ćutim – uzeće mi decu. Došlo je vreme da se branim.

Molim se: “Gospode volim Te više nego muža, a muža volim jer si mi ga Ti dao.” Ali požuda, ljubomora i gordost su toliko duboko prodrli u moju podsvest, da sve zatamnjuju. Novac gubim neverovatnom brzinom, dugovi rastu, a u muževljevim očima vidim mržnju i opsednutost: “U svemu sam u pravu, neću da se menjam. Biće onako kako ja hoću.”

U oktobru mi je umrla prababa u 97. godini. U novembru starija ćerka je operisana. Početkom decembra mlađa ćerka je dospela u bolnicu u teškom stanju – rotavirusna infekcija. Sina boli glava. Muž je bio u bolnici zbog kardiovaskularne distonije.

O sebi neću ni da govorim, znam samo da sam sama za sve kriva, ali pokušaji da sagledam svoj život pretvaraju se u samobičevanje, što dodatno pogoršava situaciju.
Svaki dan mi je kao ceo život. Sredstva za smirenje deluju obrnuto - jačaju uninije i depresiju.
Pitam se: kakvi će biti ljudi u budućnosti, kako će se transformisati u toj budućnosti?

Osećanje potpune nezaštićenost, kao da je Bog okrenuo glavu od mene. Ali u duši imam ljubavi, i vera se nije ugasila, svako veče slušam Vaša predavanja.

S.N. Lazarev: Sudeći po svemu, podsvesna koncentracija na srećnu sudbinu, na nagon samoodržanja, kod žene, koja je napisala ovo pismo, nalazi se iznad normale. Gordost se ne ispoljava samo kao osećanje nadmoći nad drugima, kao osuđivanje ljudi; gordost se ispoljava i kao samoponiženje, samoprezir. Treba služiti Bogu, a ne drugom čoveku.

Mnogi smatraju da je najbolje sredstvo protiv gordosti – samoponižavanje; ali ovaj način deluje samo dok koči osećanje nadmoći nad drugim. Kada želja da se nad svima uzvisimo uravnoteži samoponiženjem, nastaje dijalektička ravnoteža koja nam pomaže da sačuvamo ljubav. Međutim, ukoliko osećanje nadmoći još uvek nije prevladano, onda se samoponiženje pretvara u samouništenje i malo pomalo, isisava iz čoveka sve skokove. Zato je bolje boriti se sa gordošću, usredsređujući se na ljubav, na osećanje sve većeg jednistva sa Bogom, na to da smo svi mi deca Božija. Asketizam, samouniženje nisu najbolja sredstva.

Ranije sam ljudima savetovao da se mole: „Gospode, volim Te više nego muža, decu itd.“ Onda sam shvatio: treba u svakom čoveku jednostavno videti Boga i voleti njegovo pravo „ja“ – tada se nećeš klanjati njegovoj ljudskoj „ambalaži“.

Pre svega, kod ove žene je prisutno snažna vezanost za ideale, a to znači da ili duboko prezire muža, ili ga obožava. Po svoj prilici, kroz odgovarajuću „čistku“, tj. krah ideala, nije prošla u mladosti.

Osim toga i deca su opterećena. Kod dece, tokom polnog sazrevanja, ukoliko imaju nepravilan pogled na svet, može doći do vrlo snažnog očišćenja. Ako na finom planu ne prođu ispit, subina im se ruši, kao i mogućnost da imaju porodicu.

Pretvaranje preispitivanja svog života u samokažnjavanje – predstavlja tipičan problem gordog čoveka.

Ostaje još jedno vrlo ozbiljno pitanje pitanje: zašto, iako je pročitala sve moje knjige, žena nije uspela da savlada svoju veznost za ideale? U krajnjoj linije, to je klanjanje nagonu samoodržanja.

I ranije sam, kod mnogih, uočavao ovu tendenciju. Jedan je tokom molitve dobijao želju da psuje. Kod drugog se posle molitve budila ogromna požuda. Jedna žena je nekoliko meseci odlazila u crkvu, tamo se molila i kajala, a onda poželela da porazbije sve ikone i nebu pokaže „šipak“. Ovi ljudi su se molili Bogu, no zapravo je njihov glavni cilj bila duhovnost, ideali, što se na kraju krajeva svelo na obožavanje svesti. Ako se čovek ne moli Bogu, to jest ljubavi, već svesti, onda gordost neprimetno i neminovno počinje da raste.

U sličnim situacijama savetovao sam, pre svega, da se smanji osuđivanje ljudi i uninije nakupljeno tokom života. Osuđivanja je kritika onih koji nisu u skladu sa našim idealima. Uninije je stanje u koje dospeva čovek kada izgubi ideale i ciljeve.

Zašto ovi ljudi nisu mogli da prevladaju gordost u njenim najsuptilinijim ispoljavanjima? Dugo sam pokušavao da odgonetnem ovu zagonetku i, na kraju krajveva, došao sam do neočekivanog zaključka: za sve su krivi religiozni stereotipi.

Sa judaističke tačke gledišta postoji jasna podela: to je Bog, koji se nalazi negde gore, iza granica svega, a ovo je grešni čovek sa svojom voljom i ambicijama. Da ga životinjske želje i nagoni ne bi pokvarili, čovek se mora ponašati moralno, ograničavati svoje „niske strasti“. Zapovesti su omogućavale da se obuzdaju nagoni i da se prevlada zavisnost od njih. Kočenje ljudske logike otvaralo je put Božanskoj logici. Ali, u okvirima judaizma, nije bilo moguće u potpunosti savladati gordost.

Instinkte je moguće pobediti samo onda kada se čovek više oslanja na ljubav nego na nagone. Za to je potrebno shvatiti da čovek nije samo nekada davno stovren od Boga, već da i dalje čuva jedinstvo sa Njim. Spolja, razdvojiviši se od Njega, kao što se dete odvaja od svog roditelja, čovek je na finom planu ostao jedno sa Tvorcem i sličan Mu je, kao što je i dete genetski slično roditeljima. Upravo to razumevanje - da je naše istinsko „ja“ Božansko, da smo deca Božija - omogućava nam da osetimo relanost našeg Božanskog „ja“ i da pomerimo u drugi plan naše ljudsko i životinjsko „ja“, to jest nagone. Zato se Hristos i pojavio na Zemlji sa tvrdnjom da smo svi mi deca Božija i da moramo postati savršeni kao Otac naš Nebeski.

Hristovi učenici to nisu razumeli, a sledbenici još manje. U staru burad nalili su staro vino. Vratila se judaistička koncepcija. Ljudi su utvrdili da je Hristos sin Božiji, a sebi porekli Božansko poreklo. Као Ń€ezultat toga i najiskrenija molitva više nije jačala Božansku ljubav, već povećavala koncentraciju na najviše nivoe nagona samoodržanja. Ako u sebi ne osećam jedinstvo sa Bogom, tada molitva za moje spasenje, neće spasavati ljubav, već nagone. A onda, neprimetno počinje da raste gordost.

Bez razumevanja onoga što je Hristos govorio nemoguće je prevladati gordost. Može se neko vreme zadržati putem samoograničenja, uniženja nagona samoodržanja. Verovatno je baš zato u hrišćanskim opštinama počela da jača ideja asketizma, što je u III veku dovelo da stvaranja manastira, u kojima su asketizam i samoponižavanje postali osnovni metodi spoznaje Boga. Ipak se za Evropu sa njenom klimom put asketizma, pune odvezanosti, pokazao neprikladnim, pa je zbog toga apel „Voli Boga više od svega“, otišao u drugi plan, a na prvo mesto je izbila teza „Voli bližnjeg svoga kao sebe samog“. Ali kada zaboraviš na Boga, ljubav prema bližnjem se neizbežno pretvara u oboženje biližnjeg, klanjanje bližnjem. I, na taj način, hrišćanstvo se transformiše u obično paganstvo.

Ako je čovek zaboravio na Boga, ljubav prema bližnjem se pretvara u strast. A da bi se osetila ljubav prema Bogu, potrebno je osetiti potpuno jednistvo sa Njim na fonu svog spoljašnjeg nesavršenstva. Znači, treba se koncentrisati na svoje Božansko poreklo, a ne na posledice greha Adama i Eve. Tvrdnja da je Isusu Hristos – sin božiji, a svi mi – grešni ljudi, automatski blokira realnu ljubav prema Tvorcu. Više od toga, ta ljubav, prolazeći kroz prizmu nagona, pretvara se u strast. Zato tokom mnogih vekova, brojne žene, uključujući i svetice, osećale su fizičku privlačnost prema Isusu Hristu i smatrala to stanje ljubavlju prema Bogu.

Pravoslavlje je otišlo u drugu krajnost. Ne u strastnu ljubav prema Bogu, koja je neprimetno vodila ka klanjanju nagonima, već u samoponiženje, asketizam i odvezanost koji su izbili u prvi plan. Upravo je samoponiženje postalo osnovni faktor u bogospoznaji.

Ovde i počinju razlike u putevima katoličke i pravoslavne civilizacije. U katoličkim društvima jačala je tendencija klanjanja nagonima, materijalnoj kulturi, radu, novcu i vlasti. U pravoslavnim – razvijala se tendencija gušenja nagona, prezira prema materijalnoj kulturi, radu i novcu. Iako je to samoponiženje uvek težilo ka svojoj suprotnosti pa je često smenjivano gramzivošću, lopovlukom, neobuzdanim naslađivanjem životnim radostima.

Ukoliko nema ljubavi, ni uniženje nagona, ni klanjanje njima, neće nam pomoći da se približimo Bogu. S tom razlikom što asketizam doprinoseći očuvanju duhovne kulture, može usporiti raspad duše, a klanjanje nagonima, obezbeđujući spoljašnje blagostanje, komfor i dobrobiti civilizacije, brzo vodi dušu u raspad.

Otržem se od svojih misli i okrećem ka telfornu – treba proveriti pretpostavke. Nekoliko sekundi kasnije u slušalici čujem ženski glas – autorke pisma – i odmah vršim dijagnostiku. U polju vidim moguću smrt troje dece. Uzrok trinaest puta veća (od dozvoljene) vezanost za najviše nivoe duhovnosti. Sve je tačno: ogromna usredsređenost na ideale, nadmoć svesti nad ljubavlju i u skladu sa tim, potpuna nemogućnost podnošenja kraha svoje ispravnosti, pravednosti, ideala. U mladosti, ova žena je opteretila decu, a sada razbacane kamenčiće treba sakupiti.

Ako uzmemo u obzir iskušenja i promene koje predstoje čovečanstvu u bliskoj budućnosti, prirodno, čistka će izgledati kao potpuni krah i rušenje svega postojećeg. Prihvatanje traumatske situacije kod žene je u plusu samo na nivou tela i duha; bol duše još uvek ne može da podnese. Krah najviših nivoa duše, niviših osećanja ona očigledno ne može da prihvati.

Podsvesno, žena svoju svest posmatra kao svoje pravo „ja“. A nijedno živo biće ne može da dopusti raspad svog „ja“. Ĺ˝ena još uvek ne naslućuje da je njeno pravo „ja“ – ljubav. Na žalost, to je potuno zakonomerno. Stotine godina su nam govorili da je čovek „homo sapiens“ i da je glavna čovekova osobina – mišljenje. „Mislim, dakle postojim“, - slične fraze su nam usađivali u glavu još od detinjstva. Svest, duh, stavili su nam na vrh glave. ÄŚovek je stvarao sliku koja ga je vodila kroz život i na krah ideala, pravednosti, svesti, reagovao je osuđivanjem, mržnjom, uvredom. Ili depresijom. Takav način mišljnja države je vodio u rat, epidemije i kataklizme, a pojedince u nesreće i bolesti.

Dakle, u ženinom polju se vidi velika nesreća sa decom i snažna agresivnost prema muškarcima povezana sa klanjanjem najvišim nivoima nagona samoodržanja. „Začuđujuće je kako je u ovakvom stanjem mogla uopšte da rodi“ – razmišljao sam.

Razgovor započinjem pitanjem:
- Ĺ ta vi mislite, sa čime je povezana vaša današnja situacija?

Žena se zamislila, a onda odgovorila:
- Verovatno sa mojom nemerljivom gordošću.

„Već je toplije“ – javlja se misao. Tim pre što se to slaže sa mojom dijagnostikom.
- Kakve ste probleme imali u mladosti? – postavljam sledeće pitanje.

- Mnogo poniženja i neprijatnosti – priseća se žena. – U početku, uopšte nisam mogla da rodim, imala sa pobačaje. Lekari su me upozorili da možda neću moći da imam dete. Ali ja sam počela da čitam vaše prve knjige. Posle toga sam rodila sina, a onda i ostalu decu. Sada se trudim da ne reagujem na probleme, to jest da pravilno prihvatam sve što se desi.

- Obrnuto, treba reagovati, - kažem joj. – Ono što smatrate odsustvom reakcije, zapravo predstavlja skrivenu depresiju. Kada prestanete agresivno da reagujete na spoljašnje događaje, počinjete da se agresivno odnosite prema sebi. Onda je bolje vrištati i praviti skandale nego krotko i smireno mrzeti sebe. Zato treba reagovati na situaciju, ali ta reakcija mora da se odigrava na dva nivoa. Na spoljašnjem, ljudskom nivou, možemo se suprotstaviti, štiteći sebe, a na unutrašnjem, duboko u duši, potrebno je da osećamo samo ljubav. Tamo gde opštimo sa Bogom ne sme biti agresije i zahteva.

Sve što se oko vas dešava – volja je Tvorca. To je lečenje vaše gordosti, to je poniženje vaših nagona, vašeg ljudskog „ja“. To je lečenje vaše dece preko vas, preko vaših problema. Svaka situacija „radi“ za ljubav. Znači, i u teškoj situaciji treba ne samo sačuvati ljubav, već je i jačati u svojoj duši. Pri tome – videti u onome što se dešava Božansku volju, okrenuti se i ići ka Bogu kao glavnom vaspitaču i spasitelju, koji traži od vas jačanje ljubavi. A vi se spolja štitite, a u sebi očajavate. Kada u duši nema ljubavi, nemoguće je promeniti se. Znači, nećete uspeti, takođe, da prevladate zavisnost od nagona. Ĺ to opet znači, da će se bolna čistka nastaviti.

A što se tiče budućih ljudi, oni će biti kao što je bio Isus Hristos – pre svega - ljubav. Oni će osećati da je njihovo istinsko „ja“ Božansko. Oni će osećati ljubav u svemu što vide. Svakog sekunda će osećati prisustvo Božije volje. Zato neće osuđivati, prezirati i mrzeti okolinu, jer Bog je u svakom čoveku. U njima neće biti uninija i mržnje prema sebi, jer naša suština je Božanska.

Oni, koji u sebi budu nosili mržnju prema Bogu, brzo će umreti. Ostaće ljudi ljubavi. Pošto se Carstvo Božije približava i Božanska energija izalzi na spoljašnji plan, agresivni i ljudi puni vezanosti brzo će osetiti promenu situacije. I promeniće se i sami, ako uspeju.

Pričao sam ženi o uzrocima njenih problema i slušao kako joj se menja glas. Nerazrešiv problem se pretvorio u težak, ali ne i neostvariv zadatak. Sve je brzo i lako došlo na svoje mesto. Vreme je da se rastanemo. Ĺ˝ena mi se zahvaljuje, razgovor se završava, spuštam slušalicu.

(S.N. Lazarev - Dijagnostika karme (druga serija), odlomak, knjiga peta)

Izvor: bebamur.com
Prethodni

Povratak na Praktične metode i tehnike

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gostiju