Kako do željaaa. <3

Opišite neko svoje lično iskustvo koje će pomoći ostalim korisnicima tako što će da ih motiviše ili da im pruži odgovor na neko pitanje.

Postovi: 15
Pridružio se: 29.07.2015. 13:20
PostPoslato: 23.09.2015. 12:33
Zdravo svima, hvala vam za postove jako su upotrebljivi i za citanje i za primenu u zivotu, imam pitanje za Kraljicu u stvari ako nesto privlacimo mislima i vibracijom onda u stvari neko ko jos ne zna koji je njegov put njegova misija u ovom zivotu, moze da to saznanje ( eureka efekat ) privuce u svoj zivot kroz imaginacije da on vec zivi svoj zivot u najvecoj mogucoj vibraciji onaj zivot za koji je uopste dosao na ovaj svet?
A drugo pitanje je, recimo ako oko neke misli ili nekog poduhvata imamo los osecaj u stomaku ili bilo gde u nama, da li to znaci da to nije za nas, ili to znaci da dusa nije usklađena sa tim poduhvatom, jer onda sam ja osobno zbunjen, znaci po toj logiki sve stvari koje mi padnu na pamet u zivotu su za mene prihvatljive, jer samo moram da se uskladim vibracijski sa tim :)

Postovi: 138
Pridružio se: 29.09.2014. 11:12
Lokacija: Novi Sad
PostPoslato: 23.09.2015. 19:22
Dragi Tesla,
na prvo pitanje si sam sebi odgovorio. :D Da, svako može k sebi da privuče saznanje šta je njegova misija. :D U svakom slučaju, to je nešto što se neminovano oseća. :D Znaćeš kada bude pravo vreme. :D I to je ono što je divno u ovom Ĺ˝ivotu. :D Generalno, kod bilo kod privlačenja je fora samo pratiti osećanje radosti, ljubavi, zahvalnosti itd. :D Tada znamo da smo na pravom putu. :D I tada nema ni potrebe za Imaginacijama toliko, jer Univerzum već zna šta ti želiš, a tvoje je samo da uskladiš svoju Vibraciju sa tim. :D Odnosno, sebe. :D A to znaš kada postigneš, zahvaljujući svojim osećanjima. :D
I na drugo pitanje si dao sebi odgovor : Sve stvari su prihvatljive, samo ukoliko se vibracijski usaglasiš. :D
Fora je što svaka stvar dobra za nas, za naš rast, čak i one koje nam se čine užasnim, jer su nam one najveće lekcije. :D Da bi rešio uvek neke nedoumice sa sopstvenim odlukama, sedi u meditaciju, opusti se, i zapitaj sebe: "Zbog čega mi se javlja negativan osećaj i da li je zaista tako?" :D Ukoliko i dalje osetiš da nešto tu nije kako treba, prati svoj osećaj i teraj prema onome što te čini srećnim. :D
Nadam se da si me razumeo. :D Ukoliko bude potrebno, još ću pojasniti. :D

Postovi: 15
Pridružio se: 29.07.2015. 13:20
PostPoslato: 24.09.2015. 19:23
hvala na odgovoru, kako močno zvuči kad kazes da ces jos pojasniti ako zatreba, hvala ti na tome ! ;) uglavnom kad hocu da privucem nesto bitno za mene treba da tada tokom tok fokusiranja na to sta prizivam aktiviram osecanja zahvalnosti, ljubavi, radosti itd? a to u vezi osecanja koja se javljaju pred nekom odlukom to mi je jos nije jasno, jesam tek pocetnik u meditaciji i ciscenju i imaginaciji, ali kad recimo u miru zapitam sebe za neku stvar da li je prava za mene nikad nemam onog osecaja da kazem sad znam da je prava stvar ili nije prava stvar, ili je to zato sto sam pocetnik ili nemam taj senzor :)

Postovi: 548
Pridružio se: 12.02.2013. 18:53
PostPoslato: 25.09.2015. 09:38
:clap: :dance: Zdravo Tesla ,ja sam primio tvoju ali ne mogu da TI SALJEM JER MI SE PRIKAZE DA KORISNIK NE POSTOJI,popricaj sa adminom ili nekim vec ,CAO! :violin:

Postovi: 138
Pridružio se: 29.09.2014. 11:12
Lokacija: Novi Sad
PostPoslato: 25.09.2015. 09:47
Dragi Tesla,
Dobićeš taj senzor, i to uskoro. :D
Znaš šta je mene prvo počelo zaprepašćivati kada sam tek počela da brinem o tome kako se osećam i meditirala nad tim osećanjima? :D
Prvo, ja sam za sebe ranije mislila da sam baš baš pozitivna osoba. :D Oh, koja je to lekcija bila. :D Ja nisam mogla da primetim koliko sam zapravo sama sebe obmanjivala. :D Nisam bila svesna koju količinu besa, tuge i slično nosim u sebi. :D Dok nisam postepeno primećivala da niko, niko nije zaslužio da oseća to u sebi. :D I počela polako to da kontrolišem. :D No, ne potiskivati. :D Ako se desi nešto stresno i tvoje telo izluči emocije besa ili tuge ili brige, izbaci ih odmah. :D Prvo ih pusti da prođu kroz tebe, ali da ne povrediš nikoga. :D Skloni se u sobu dok se ne smiriš. :D Vežbaj, plači, šta god. :D A onda, počni postepeno od smirivanja Uma. :D Dakle, meditacije. :D Opuštaj telo, fokusiraj se na svoj dah. :D I to je to. :D E, čim očistiš Um od negativnosti i dovedeš sebe u smireno stanje, počni sebe da pitaš da li ti nešto pokazuju te emocije? :D Jer uvek pokazuju na neko uverenje skriveno dooobro ispod površine. :D
Međutim, ti vidim imaš Izazov da baš kada ti je potrebno da shvatiš šta je pravo za tebe, ti svoju Intuiciju ne čuješ. :D Ponovo, za to ti je potrebno da smiriš Um. :D Ako ti je lakše, napravi sam za sebe vođenu meditaciju, i to takvu da te postepeno opušta i fizički i psihički. :D Bez ikakvih odgovora. :D
Pazi sada ovo : Nijedna stvar nije pogrešna za nas, osim i ukoliko mi ne odlučimo suprotno! :D
Pročitaj ovu rečenicu par puta. :D Dok ne zazvuči tako da je razumeš. :D
Npr. Društvo te zove u grad. :D Tebi se ne ide baš nikako, ali ti je glupo da ih ispališ. :D I sada možeš da izabereš ili ćeš da im kažeš da želiš da ostaneš kod kuće da se odmoriš i radiš nešto što samo ti želiš ili možeš sebe da usaglasiš sa odlukom da ideš tamo. :D Dakle, sam sebi počneš nabrajati razloge zašto bi se mogao super provesti u izlasku, ali i dalje osećaš neko negodovanje u sebi. :D Sedi i opusti se. :D I sada samo osmatraj emociju koja ti se javlja. :D I pokušaj dublje da zađeš u sebe zašto je zaista osećaš? :D
Ukoliko ne dobiješ odgovor, to je u redu. :D Ali shvati da ti možeš sebe da dovedeš u stanje da se ludo zabaviš to veče u provodu, tako što ćeš sebe da usaglasiš sa tim. :D Pusti neku dobru muziku, spremaj se i zamišljaj poslednji dobar provod koji si imao. :D
Ovo je sada banalan primer, ali se nadam da barem nečemu doprinosi. :D
A sada, kada privlačiš nešto, ti si već poslao svoju raketu Ĺ˝elje u Univerzum. :D Ona je već ostvarena. :D Automatski je ostvarena "tamo negde". :D I tvoje je da sebe uskladiš da vibracijom njenog ostvarenja. :D Znaćeš kada si usaglašen sa Ĺ˝eljom, kada počneš osećati radost, kada jednostavno budeš znao da se ona ostvaruje. :D To ne mora doći odjednom. :D Možeš sebe da istreniraš u to. :D Dakle, imaginacije. :D Zamišljaj sebe kako imaš to što želiš i osećanje koje će ti to izazivati. :D I pitaj onda sebe, kakva je emocija iza manifestacije te želje? :D Da li je sloboda, sreća, ljubav, zahvalnost, onaj osećaj "na vrhu sveta". :D I sada počni da razmišljaš kakav je zapravo osećaj osećati te emocije, te divne divne emocije za kojima žudimo toliko. :D I shvati da su one uvek u tebi. :D Možeš ih aktivirati kada god poželiš. :D I na kraju dođeš do saznanja, da zapravo ti i želiš tu emociju. :D A to je toliko oslobađajuće, da ne možeš poverovati. :D
Ali, to će ti doći s vremenom. :D Samo se opusti, i sve dolazi u svoje vreme. :D
Mogu ti pisati o ovom procesu još mnooogoo, mnooogo, ali mislim da je zabavnije da ga sam otkriješ. :D No, ako imaš još nekakvo pitanje u vezi ovoga, tu sam. :D :violin: :whistle:

Postovi: 15
Pridružio se: 29.07.2015. 13:20
PostPoslato: 25.09.2015. 11:25
Ĺ egrt hvala znaci imam neki tehnicki problem, hteo sam da posaljem administratoru poruku da mi pomogne ali takođe ne mogu ni njemu da saljem pp, zamolio bi te ako mozes uzeti sebi 10 sekundi i napises adminisratoru da vidi sta je sa mojim mailom, posto tebi radi pp, ili ako postoji jos koja opcija, da se ja javim njemu osim na pp, kazi pa cu ja sam da mu se obratim? Kraljica puno hvala ,na objasnjenjima i vremenu, moram to par puta da procitam da sam stvarno siguran da sam svestan sta sam procito, to su mi bitne stvari :) razlika je nesto znati ili necega biti svestan :) Ja sam sad u fazi da radim opasno na sebi, imam 31 godinu a jos zivim kod roditelja nekako mi okolnosti bile takve da sam u poslednje 2 godine imao frke oko poslodavaca i platne nediscipline, a svestan sam da sam mnogo vredniji osecam to u sebi, da mogu da postignem cuda, cak su mi ljudi rekli koji su uspesni baš, oni su mi rekli da imam onu " opasnu " energiju stvaralastva, upornosti, energiju za rad, samo mi fali podsticaj u smislu da opet nađem put, da osetim opet kad stojim na zemlji da zemlja ispod mene puca, inace imam i skolu i nekoliko godina radnog iskustva ali sad u ovim okolnostima privrede i moje branže to je baš u krizi sto se kaze, znam da nije to izgovor i znam da nije to olaksavajuca okolnost, zato i radim na sebi jer sam polako svestan da mogu sam sve da kreiram, ali bas i zbog tih okolnosti u kojima sam valjda sam sebe doveo ( ali jos ne znam kako, za sad cu reci da sam sam sve stvorio da imam osecaj da sam ja kreator mog sveta :) ) uglavnom da u tim godinama a jos kod mojih, i jos cekam posto univerzum radi, da cujem neku devojku da me pita kad izađemo pitaj mamu koji omeksivac za veš upotrebljava :) :) :) i onda sam pobedio :) :) :)

Postovi: 138
Pridružio se: 29.09.2014. 11:12
Lokacija: Novi Sad
PostPoslato: 03.10.2015. 16:21
Bajka o oproštaju
- Neću oprostiti, - rekla je ona. - Pamtiću.
- Oprosti - zamolio ju je anđeo. - Oprosti, tako će ti biti lakše.
- Nikada, - uporno je stiskala usne. - To se ne može oprostiti. Nikada.
- Da li ćeš se svetiti? - zabrinuto ju je upitao on.
.- Ne, neću se sveti. Uzdiću se iznad toga.
- Da li žudiš za surovom kaznom?
- Ne znam, kakva bi kazna bila dovoljna.
- Svako mora da plati za svoje odluke. Prije ili kasnije, svi ... - tiho je rekao anđeo. - To je neizbežno.
- Da, znam.
- Onda oprosti! Skini teret sa sebe. Sada si daleko od onih koji su te uvrijedili.
- Ne. Ne mogu. Ne želim. Za njih nema oproštaja.
- Dobro, to je tvoja stvar - uzdahnu anđeo. - Gdje namjeravaš da čuvaš svoju uvredu?
- Ovdje i ovdje - dotakala je srce i glavu.
- Molim te budi oprezna, - zamolio ju je anđeo. - Otrov uvrede je veoma opasan. On može stvoriti kamen i povuće te na dno, i može ti podariti plamen bijesa koji spaljuje sve živo.
- To je kamen sjećanja i zahvalna sam Bijesu - prekinula ga je ona. - Oni su na mojoj strani.
I uvreda se naselila tamo gdje je i rekla - u glavu i srce.
Bila je mlada i zdrava, gradila je svoj život, u njezinim venama je tekla vrela krv, a pluća su pohlepno udisala vazduh slobode. Udala se, rodila djecu, stekla prijatelje. Ponekad se, naravno, ljutila na njih, ali je uglavnom opraštala. Ponekad se ljutila i svađala, tada su njoj opraštali. Bilo je svega u životu, a na svoju uvredu trudila se da ne misli.
Mnogo godina je prošlo, prije nego što je ponovo čula, tu mrsku riječ "oprosti".
- Muž me je prevario. Sa djecom imam stalno trzavice. Novac me ne voli. Ĺ ta da radim? - pitala je jednog starijeg psihologa.
On je pažljivo slušao, mnogo objašnjavao, iz nekog razloga stalno je tražio da priča o svom djetinjstvu. Ona se ljutila i prevodila razgovor u sadašnje vrijeme, ali on ju je ponovo vraćao u djetinjstvo. ÄŚinilo joj se da on lutao sporednim uličicama njenog sjećanja, pokušava da rasvijetli, da izbaci na svjetlost tu davnošnju uvredu. Ona to nije željela, zato se suprostavljala. Ali on je ipak vidio, pedantan je to bio lik.
- Treba da se očistite, - sumirao je on. - Vaše uvrede su se razlile. Na njih su se nakupile kasnije uvrede, kao polipi na koralnom grebenu. Ovaj greben je postao prepreka na putu protoka životne energije. Zbog toga imate probleme u ličnom životu, a i finansije nijesu dobre. Na grebenu su oštre ivice, one povređuju vašu nježnu dušu. Unutar grebena naselile su se i uplele, različite emocije, one truju vašu krv otpadima životne aktivnosti, i tim privlače nove i nove doseljenike.
- Da, nešto slično osjećam - klimnula je žena glavom. - S vremena na vrijeme sam nervozna, ponekad me depresija guši, a ponekad prosto želim sve da ubijem. Uredu, treba se čistiti. A kako?
- Oprostite tu prvu, najglavniju uvredu, - savjetovao je psiholog. - Neće biti temelja - i greben će se raspasti.
- Nema šanse! - uzviknula je žena. - To je pravedna ljutnja, jer je tako sve i bilo! Imam pravo da sam uvrijeđena!
- Ĺ˝eliš li da budeš u pravu ili sretna? - pitao je psiholog. Ali žena nije odgovorila, samo je ustala i otišla, odnoseći sa sobom svoj koralni greben.
Prošlo je još nekoliko godina. Ĺ˝ena je ponovo čekala prijem, ovoga puta kod ljekara. Ljekar je gledao snimke, listao analize, namrštio i ujeo se za usnu.
- Doktore, zašto ćutite? - nije mogla da se uzdrži.
- Imate li rodbinu? - pitao je ljekar.
- Roditelji su mi umrli, suprug i ja smo razvedeni, imam djecu i unuke, takođe. Zašto vam treba moja rodbina?
- Vidite, imate tumor. Evo ovdje - doktor je pokazao na snimku lobanje, gdje ima tumor. - Sudeći po analizi, tumor nije dobar. To objašnjava i vaše stalne glavobolje, i nesanicu, i brzo zamaranje. Najgore je što tumor ima tendenciju brzog rasta. Povećava se, to je loše.
- I šta sad, moram odmah na operaciju? - pitala je, zaleđena od strašnih predosjećaja.
- Ne, - doktor se namršti još više. - Evo vaših EKG snimaka iz prošle godine. Imate veoma slabo srce. ÄŚini se da je ono stegnuto sa svih strana i nije u stanju da radi punom snagom. Ono može da ne izdrži operaciju. Zato, prvo treba zaliječiti srce, a potom ...
Nije završio, a žena je shvatila da "potom" možda nikada neće doći. Ili srce neće izdržati, ili će tumor porasti.
- Usput, analiza krvi vam takođe nije dobra. Hemoglobin je nizak, leukociti visoki ... Propisaću vam ljekove - rekao je ljekar. - A vi morate pomoći sebi. Treba da dovedete organizam relativno u redu i u isto vrijeme moralno da se pripremite za operaciju.
- A kako?
- Pozitivne emocije, topli odnosi, komunikacija sa rodbinom. Zaljubite se raju krajeva. Prelistajte album sa slikama, sjetite se srećnog djetinjstva.
Žena se samo suvo osmjehnula.
- Pokušajte da oprostite svima, posebno roditeljima - neočekivano ju je doktor posavjetovao. - To je veoma dobro za dušu. U mojoj praksi, bilo je slučajeva kada je praštanje stvaralo čuda.
- Stvarno? - ironično upita žena.
- Zamislite. U medicini, postoji mnogo pomoćnih instrumenata. Kvalitetna njega, kao što je briga .... Oproštaj takođe može biti lijek, pri tom je besplatan i bez recepta.
Oprostiti. Ili umrijeti. Oprostiti ili umrijeti? Umrijeti, ali ne i oprostiti? Kada je izbor pitanje života i smrti, potrebno je samo odlučiti na koju stranu da gledaš.
Glavobolja. Bol srca. "Gdje ćeš čuvati svoju uvredu?". "Ovdje i ovdje." Sada je tamo bolno. Možda je uvreda suviše narastala, i poželjela je još više. Palo joj je na pamet da izbaci svoju domaćicu, da zavlada cijelim tijelom. Glupa uvreda nije shvatila da tijelo neće izdržati, umrijeće.
Setila se svojih glavnih počinioca uvrede - tih iz djetinjstva. Oca i majke, koji su cijelo vrijeme ili radili, ili se svđali. Nijesu je voljeli tako kako je ona željela. Ništa nije pomagalo: ni petice, ni pohvale, niti ispunjenje njihovih zahtjeva ni protest i bunt. Potom su se oni razišli, i svako je osnovao novu porodicu, u kojoj nije bilo mjesta za nju. Sa šesnaest godina su je poslali u tehničku školu, u drugi grad, uručivši joj kartu, kofer sa stvarima, i tri hiljade rubalja za početak, to je sve - od tog trenutka je postala nezavisna i odlučila je: "Neću oprostiti". Nosila je ovu uvredu u sebi cio život, zaklela se, da će uvreda sa njom i umrijeti, a čini se da se to i dešava.
Ima djecu, unuke, ima i udovca Sergeja Stepanoviča sa posla, koji je pokušavao nevješto da se brine o njoj, a i nije željela da umre. Pa, to je istina - rano je za umiranje! " Treba da oprostim - odlučila je ona. - Barem da pokušam. "
- Roditelji, opraštam vam za sve, - rekla je nesigurno. Riječi su zvučale patetično i neuvjerljivo. Zatim je uzela papir i olovku i napisala: Uvaženi roditelji! Dragi roditelji! Nijesam više ljuta. Opraštam vam sve.
U ustima joj je bila gorčina, srce joj se steglo, a glava zaboljela još više. Ali ona stisnu čvršće ruku i direktno je jedno iza drugog pisala : "Ja vam opraštam. Ja vam opraštana m." Nikakvog olakšanja nije bilo, samo je porasla uznemirenost.
- Ne tako - šapnuo je anđeo. - Rijeka uvijek teče u jednom pravcu. Oni su stariji, ti si mlađa. Oni su bili prvi, ti si potom. Nijesi ti njih rodila, već oni tebe. Oni su ti dali mogućnost da se pojaviš na ovaj svijet. Budi im zahvalna za to!
- Zahvalan sam - reče žena. - I stvarno želim da im oprostim.
- Djeca nemaju pravo da sude svojim roditeljima. Roditeljima ne praštamo. Od njih se traži oproštaj.
- Za šta? - pitala je ona. - Da li sam im ja nešto loše uradila?
- Ti si sebi uradila nešto loše. Zašto si ostavila u sebi tu uvredu? Zašto te boli glava? Kakav kamen nosiš u grudima? Ĺ ta truje tvoju krv? Zašto tvoj život ne teče obilnom rijekom, već struji slabim potocima? Ĺ˝eliš li da budeš u pravu ili zdrava?
- Da li je to sve zbog ljutnje na roditelje? To me je ljutnja, pretpostavljam, tako razrušilušila?
- Upozorio sam te - podsjetio je anđeo. - Anđeli uvijek upozoravaju: ne gomilajte, ne nosite, ne trujte sebe uvredama. One trule, smrde i truju sve živo okolo. Mi upozoravamo! Ako čovjek bira u korist uvreda, nemamo pravo da se miješamo. A ako u korist opraštanja - moramo da mu pomognemo.
- Da li još mogu slomiti taj koralni greben? Ili je već kasno?
- Nikada nije kasno pokušati, - rekao je meko anđeo.
- Ali, oni su već odavno umrli! Sada nemam koga da molim za oproštaj, i kako to može izgledati?
- Ti moli. Oni će čuti. A možda i neće čuti. Uostalom, ti to ne radiš zbog njih, nego zbog sebe.
- Dragi roditelji, - počela je ona. - Oprostite, molim vas, ako nešto nije bilo dobro ... i uopšte za sve oprostite.
Neko vrijeme je govorila, onda je zaćutala i oslušnula sebe. Nema čuda - srce boli, glava boli, nema ni posebnih osjećanja, sve je kao i uvijek.
- Ja sama sebi ne vjerujem - priznala je ona. - Toliko godina je prošlo ...
- Probaj drugačije - savetovao je anđeo. - Postani ponovo dijete.
- Kako?
- Klekni na koljena i obrati se njima kao u djetinjstvu: mama, tata.
Ĺ˝ena je oklijevala malo, i spustila se na koljena. Skupila je dlanove ruka, pogledala na vrh i rekla: "Mama. Tata. " A zatim još jednom: "Mama, tata ...". Oči su joj se širom otvorile i počele da se pune suzama. "Mama, tata ... to sam ja, vaša ćerka ... oprostite mi ... oprostite mi." Njezine grudi su se tresle od jecanja, zatim su suze potekle potocima. A ona je ponavljala i ponavljala: "Oprostite mi. Molim vas, oprostite mi. Nijesam imala pravo da vam sudim. Mama, tata ... ".
Prošlo je ne malo vremena prije nego što su potoci suza presušili. Iscrpljena, sjela je na pod, naslonivši se na kauč.
- Kako si? - pitao je anđeo.
- Ne znam. Ne razumijem. ÄŚini mi se da sam prazna, - rekla je ona.
- Ponavljaj ovo svakodnevno četrdeset dana, - rekao je anđeo. - Kao kuru liječenja. Kako hemoterapiju. Ili, ako želiš, umjesto hemoterapije.
- Da. Da. ÄŚetrdeset dana. Hoću.
U grudima joj je nešto pulsiralo, peckalo i prekrivalo toplim talasima. Možda su to, odlomci grebena. Po prvi put nakon dugo vremena, bila je dobro, nije bilo ničeg, nije je boljela glava.

Autor: Irina Konstantinova Seminova - Bajke Eljfike

Postovi: 138
Pridružio se: 29.09.2014. 11:12
Lokacija: Novi Sad
PostPoslato: 03.10.2015. 16:22
Poštovati stvarnost znači slijediti jednostavne smjernice. Ako vam dođe misao da se suđe treba oprati, operite ga. To je raj. Pakao je pitati zašto. Pakao je - uradiću to kasnije, ne moram to uraditi, nije moj red, nije pošteno, neko drugi treba da ga opere, i tako dalje. Ako vam dođe da nešto uradite, jednostavno to uradite. Sve nepreispitane misli o toj radnji su način kako sebe povrijedite. Posvećenost Bogu je raditi ono što slijedi bez mentalnog sukobljavanja. Predivna stvar je kada nešto samo čujete i poslušate, čujete i uradite. Ono što dolazi poslje nije vaš posao. Vi se samo pokrenite i razriješite svaku osudu koju imate u vezi sa određenom akcijom. Ako vas boli, razriješite to. Byron Katie
Prethodni

Povratak na Lična iskustva

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju