Quantum jumping, tj. Kvantni skok, ali pravi

Teme o praktičnoj primeni tajne. Koje metode i tehnike koristite i na koji način?

Postovi: 51
Pridružio se: 16.05.2012. 21:29
PostPoslato: 14.06.2013. 00:10
The American Monk Mind Box

http://1337x.org/torrent/165239/The-American-Monk-MindBox-Mantesh/
Korisnikov avatar
Postovi: 170
Pridružio se: 11.03.2011. 14:24
Lokacija: Kragujevac
PostPoslato: 14.06.2013. 11:20
Valter, hvala na ovim informacijama i linku.
Zanima me da li postoji neki od programa na srpskom jezuku?
Mau, kako je proslo sinoc? Ja sam se prijavila, ali nesto mi se nije ustajalo iz kreveta...
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 15.06.2013. 09:53
Evo dragi moji,

donosim vam prvo link putem koga možete da čujete snimak vebinara:

http://www.quantumjumping.com/online-training/webinar-replay

Nažalost, još uvek nisam toliko dobra da mogu da prevedem sat i nešto priče za kratko vreme, ali nemojte se čuditi ako i to uskoro naučim (štaviše, već sam, u ovoj realnosti, došla do informacija o tehnici koju bih mogla da naučim vrlo skoro ;) ). Tako da će ovaj put najviše od ovoga imati koristi oni koji koliko toliko znaju engleski.

Ipak, da ni ostali ne bi ostali sasvim uskraćeni makar za osnovnu informaciju o Bertu Goldmanu i njegovoj tehnici, evo nekoliko detalja koje sam ja zapisala.

Kako je ovaj vitalni i harizmatični 85-ogodišnjak, bivši Silvanac, i to trener br. 1 u Americi za ovu tehniku, došao do ove neobične tehnike?

Davno, još 1946., kada je kao vojnik američke vojske boravio u Koreji, njegov saborac i prijatelj, poreklom Koreanac, odveo ga je do jednog mistika koji ga je naučio meditaciji, i razumevanju sveta kroz razumevane sebe. "ÄŚovek je mikronizam", govorio je, i on je, prvo nevešto, i uz podsmevanje svojih drugih saboraca, počeo da vežba ulazak u meditativno stanje i odvajanje od tela.

Tako se desilo da se tokom jedne meditacije odjednom, kao da je preskočio nešto, našao u nekom avionu, i to kako sedi - kraj sebe. Zapanjen, naravno, pitao je tog "sebe": "Gde smo?", a ovaj mu je odgovorio: "Na putu za Havaje." Sedam dana kasnije se mladi Bert Goldman zaista našao u avionu, jer su ga, po nalogu za prekomandu, uputili na Havaje.

Godinama posle toga je on, skrivajući ovo znanje od drugih, vežbao uskakanje u druge sebe, shvatajući polako da je uskakao u druge, paralelne živote, realnosti, u druge svetove. Naravno, u to vreme je i njemu to delovalo toliko daleko od pameti i svih opšteprihvaćenih shvatanja, da se plašio da će ga proglasiti ludim. Zato je to držao za sebe dok god je mogao, i učio i podučavao druga, lakše "svarljiva" znanja i tehnike.

Sve do 1976., kada je, tokom jednog treninga svojim polaznicima, objašnjaivajući mogućnost da pomognemo sami sebi, uskočio u svoje "isceliteljsko" ja, i na pitanje kako da isceli sebe i druge, dobio ovaj odgovor: "Stavi kačket sa propelerom na glavu, i zavrti propeler".

Naravno da je ovaj smešan predlog prećutao, ne verujući ni sam sebi, ali ga je očigledno i dalje kopkalo kako ta kapa "glupog Avgusta" može da pomogne. Uskoro su mu u goste došli dragi prijatelji, a supruga tog prijatelja se žalila na jaku glavobolju. Setivši se kačketa, pitao ju je da li bi htela da proba da je on izleči, i kad je ona pristala, on je, kao iz štosa, mentalno video sebe kako stavlja taj kačket na glavu, i zavrteo je propeler. Zatvorenih očiju, samo je, smejući se samom sebi, gledao kako se taj propeler okreće, a onda je čuo nju kako kaže: "Glavobolja je prošla!"

Koliko je njegova prijateljica bila zapanjena, on je bio još deset puta više. To radi! To je bio pravi početak njegovog rada na kvantnom uskakanju u svoje dvojnike, a kačket sa propelerom je postao simbol njegovog novog života sa tom tehnikom.

Ipak, gotovo čim je počeo ljudima da govori o mogućnosti kanalisanja energije i znanja, veština i iskustava naših dvojnika iz drugih univerzuma za rešavanje problema, ili nalaženje rešenja za ostvarenje želja u ovom životu, nerazumevanje i neverica drugih mu je postavila jednostavan zadatak - "Dokaži".

Istog dana, odmah nakon tog predavanja, a svestan želje da bi voleo da postane fotograf, on je uskočio u svog dvojnika - profesionalnog i vrsnog fotografa, i pitao ga kako da postane fotograf. Odgovor, koji je i tada i uvek nadalje, dolazio više u vidu misli, nego reči, bio je "Ukopaj se" i "Napravi gomilu snimaka".

Iako predstavu nije imao šta bi to "ukopaj se" moglo da znači, otišao je do prodavnice, kupio fotoaparat, i krenuo ka obali s namerom da "napravi gomilu slika". Idući uz more, koje je bilo prilično nemirno, a kamenje na obali klizavo, umalo je pao i ispustio aparat. Da bi uspostavi bolju ravnotežu, stao je malo razdvojenih nogu, ukopavši stopala između kamenja, a onda shvatio - to je to, to je bilo ono "ukopaj se"!

Sad već ohrabren, poslušao je i drugi savet, i počeo besomučno da slika, iz tog istog položaja, okrećući se samo oko sebe, koliko je mogao ukopan na istom mestu. Film za filmom, ispucao je 130 snimaka, i odmah odneo na razvijanje. Kad je svih 130 snimaka rasporedio na krevetu, s namerom da izdvoji one najbolje, odjednom je shvatio da tih 130 snimaka čini - jednu sliku! Shvatio je da gleda pred sobom neku vrstu kolaža, fotografiju kakvu niko pre njega nije napravio, novu vrstu fotografije koju je nazvao "montažna fotografija".

Naravno, kad je sutradan svojim polaznicima pokazao šta je, uz pomoć svog dvojnika-fotografa napravio, i oni su ostali bez teksta. Bert je tu svoju tehniku nastavio da koristi, i osim na njegovoj stranici, njegove "montažne fotografije" danas se mogu videti i u mnogim galerijama i muzejima. Nakon toga je, u dobi od svoje 78. do 82. godine, naučio da slika, da piše romane, a osnovao je i on-line biznis (nešto o čemu nije imao blagu predstavu pre toga), od koga danas ima milionske prihode.

Da, kako mu je supruga, sa kojom je proveo pola veka u divnom i skladnom braku bez ijedne svađe, umrla pre pet godina, rešio je da sebi nađe neku koju će voleti isto tako, a sa kojom će deliti i svoja interesovanja. Pogađate, našao ju je ;) Danas, u 85. godini, on je srećno zaljubljen i veren sa ženom koja je vrsni trener silve i drugih tehnika, a datum venčanja je zakazan za januar sledeće godine.

Uzgred, iako to niko nije izričito rekao, njegov isto tako nejasan odgovor na neizrečeno pitanje većine me je uverio da nije u pitanju platonska ljubav :) Kako? Pa ako je mogao da uđe u sebe-fotografa, iscelitelja, slikara, pisca i internet biznismena, šta ga je sprečilo da uđe u sebe-savršenog ljubavnika, koji se pri tom i podmlađuje? :mrgreen:

Nastavak sledi :)
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 15.06.2013. 10:26
Ok, on je uspeo, a drugi?

I drugi su, naravno. Evo priče o jednoj od polaznica. Obična američka domaćica, koja je radila pola radnog vremena u nekoj firmi (zaista ne mogu da se setim šta je radila, ali svakao nešto dosadno i slabo plaćeno, nekih 800 dolara mesečno), došla je sa željom da nešto nauči i nađe način da ostvari bolje prihode. Dekle, došla je s namerom da upozna uspešnu verziju sebe, i da nauči kako da i sama postane uspešna.

Poruka koju je od svoje uspešne ja dobila tokom zajedničke meditacije na svom prvom predavanju kod Berta Goldmana bila je "Uparadi kuće za prodaju". Kad su izašli iz meditacije, i kako je predavanje nastavljeno, ona je prosto odlutala negde u mislima. Kad ju je u pauzi Bert pitao zašto je tako odsutna, rekla mu je da misli da ima ideju šta da radi, i pitala ga može li da se obrati polaznicima nakon pauze. Iako nije znao šta bi to mogla da kaže, a kao iskusan predavač znao je da to može da mu upropasti celo predavanje, i on se dvoumio malo, ali joj je ipak dozvolio. Nakon pauze je predstavio ostalima rekavši da je ona tokom zajedničke meditacije imala iskustvo koje želi da im prenese.

Kako je stala na binu, prvo što je rekla bilo je: "Ima li među vama agenata za nekretnine?" ÄŚetvoro-petoro njih je podiglo ruke, a onda je ona ispričala šta je doživela. Kad je prenela poruku "uparadi kuće za prodaju", pitala ih je šta bi to moglo da znači, i kako to može da pomogne prodaji kuća. Naravno, ovima je kliknulo šta bi to moglo da bude, pa su joj otvoreno i iskreno rekli da se neke kuće prodaju ispod cene samo zato što su zapuštene. Dakle, kad bi ih neko "uparadio", prodale bi se mnogo lakše i po većoj ceni, čime bi, naravno, i njihova provizija bila veća.

Kad je rekla da bi ona to mogla da radi, i pitala koliko bi to moglo da košta, rekli su joj da bi joj dali 500 dolara po kući. Istog dana je dobila ponudu da "uparadi" 3 kuće. U narednih 6 meseci je već imala zaposlene žene u svojoj firmi za sređivanje kuća za prodaju (čišćenje, farbanje, krečenje..., sve ono što danas vidimo da mnogi drugi rade i po televizijskim emisijama). Danas više ne stiže sama to da radi, jer njena firma zapošljava 87 ljudi, uključujući i svog supruga, koji je napustio svoj prethodni posao (hoblovao je parkete za nekih 2000 dolara mesečno), i donosi ogroman prihod.

Dakle, svako može, i sve se može. Kako? Putem ciljane meditacije kao sredstva za postizanje željenog cilja. Naravno, cilj može da bude sve što nam padne na pamet, sve što želimo. Jer sve što želimo je dokaz da to nešto već postoji u nekom paralelnom univerzumu, i samo treba ući u njega, i od svojih dvojnika pokupiti znanja, iskustva, ideje, savete... navike.

Naravno, ako vam je u ovom trenutku lakše, kao i ogromnoj većini ljudi, da prihvatite da je sve to smešteno negde u vašoj podsvesti ili imaginaciji, slobodno, važno je da pokušate da vidite da li to radi i za vas.

Bert nam je ovaj put, umesto meditacije za ulazak u našeg bogatog dvojnika, kralja Midu, ponudio zajedničku meditaciju za našeg zdravog i vitalnog dvojnika. Polazeći od toga da zdrav čovek ima mnogo želja, a bolestan samo jednu - zdravlje, i da je dobro zdravlje preduslov za ispunjenje svih drugih naših želja, ponukao nas je da, čak i ako smo zdravi, poželimo i više - savršeno zdravlje, usporavanje starenja, potpuno pročišćen organizam koji funkcioniše u savršenom skladu sa našim unutrašnjim bićem i sa svetom oko nas.

Ja sam poželela to da probam, a verujem da bi i vi. Ali o tome malo više kasnije (kad se otkočim od sedenja :mrgreen: )
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 15.06.2013. 15:50
A evo kako je išla meditacija, sa mojim, na prvi pogled neuspešnim skokom.

Bert nas je prvo uputio da sednemo ili legnemo, i da se opustimo jedno 10-ak sekundi.
Nakon toga je krenuo lagani ulazak u alfu, odbojavanjem od 3 do 1. Detalj koji je svakako napravio razliku je to što tokom odbrojavanja svaki broj izgovarate kroz izdah, tri puta, i svaki put sve tiše.
Kad dođete do 1, došli ste do hodnika na čijem kraju su vrata. Odbojavate lagano od 10 do 1, samo jednom ponavljajući broj, ali polako, da osetite kako tonete u mir sve dublje i dublje.
Kod vrata zastanete, pogledate ih, stavite ruku na kvaku, i, s namerom da upoznate svoje zdravo i vitalno ja, odbrojite od 1 do 3, otvorite vrata i uđete, uskočite, ili uletite, kako vam drago.

Ja koje sam ja očekivala je bilo otprilike ono koje je bilo u mojoj imaginaciji sa trčanjem (tu je negde na forumu, stariji se sećaju koliko je bila živa, a neki i koliko mi je pomogla sda se promenim). Dakle, vrlo moderna, aktivna, zategnuta... - slika i prilika sportiste koji puca od zdravlja.

Zato me je zbunilo Bertovo uputstvo da očekujemo osobu koja stoji okružena jarkom, belom svetlošću koja je zapravo isceliteljska energija. Pomalo razočarana i preko volje sam ipak potražila tu eteričnu verziju sebe, dobro je pogledala sa svih strana, nekako primetila da je zaista vitka, kako i priliči joginima, ili šta je već, ali i da je potpuno mirna i zadovoljna. Svetlo u kome je bila ju je i kupalo i štitilo, ali je na neki način i isijavalo iz nje.

Kako god, poslušala sam i sledeće uputstvo, ušla u nju sa leđa, osetila to belo svetlo, prepoznala ga iz nekih svojih ranijih iskustava, i shvatila da je osećaj dobar, i da ona istovremeno i miruje i vibrira zdravljem i srećom, i da je i uronjena u njega, ali i da je njegov izvor.

Ok, dosta za prvi put, ajmo nazad. Izašla sam iz nje, po uputsvu brojala od 3 do 1 dok sam išla ka vratima, a onda prošla kroz njih i ušla u onaj hodnik. Na moje iznenađenje, nismo izlazili uz isto brojanje, već smo brojali samo od 1 do 5, i to bez ponavljanja svakog broja. Naravno, pre toga smo dobili njegovo uputstvo da ćemo na 5 otvoriti oči potpuno svesni, budni i sveži, i sa osećanjem tog zdravlja.

Kako ja ovu svoju eteričnu ja nisam sasvim jasno videla, za razliku od one sportistkinje, pomislila sam da nisam dobro odradila skok. Naravno, još kad je Geri rekao da se i to dešava, ali da treba nastaviti, i da će kontakt sa našim dvojnicima biti sve bolji, konkretniji, jači, pa čak do te mere da ćemo i bez ulaska u meditaciju moći da im postavimo pitanja i da u trenutku, u svesnom stanju, od njih dobijemo odgovor ili savet. Ok, znači nisam uspela iz prve, ali će biti bolje. Dobro.

A onda sam jutros, pre nego što sam sela da vam ovo napišem, rešila da probam ponovo, i da se ponovo povežem sa svojim zdravim i vitalnim ja. Ovog puta sam očekivala onu "moju" zdravu ja, kad ono - opet ova ista. Kad smo već tu, hajde da vidim šta to imam da naučim od nje. Osmotrila sam je malo bolje i shvatila da je verovatan razlog za "mutnu" sliku koju imam taj oblak bele svetlosti oko nje. Dobro, jedan problem rešen.

Pogledala sam je i videla da je to zaista moja dvojnica, dakle ličimo kao jaje jajetu, samo što je ona do te mere smirena da se ta sličnost uopšte ne primećuje na prvi pogled. Dobro de, smirena je. Nisam sigurna da li je sedela u lotosovom položaju, ili stajala, ali sam videla da je ipak budna i polako počela da pričam sa njom.

Za razliku od prethodnog susreta, ovaj put sam je zamolila da uđem u nju, na šta je ona drage volje pristala. Ovaj put sam je bolje osetila, celo telo, i ponovo osetila ono svetlo u koje je utonula.

Ok, nekako sam je pitala (mada ni moja pitanja ni njeni odgovori nisu bili u obliku reči, pa čak ni glasova, niti im je trebalo vremena da se ispričaju, već su nekako stizala u komadima, kao misli) otkud to svetlo. Nekako mi je objasnila da je ono svuda oko nas-mene, i da bi najlakše bilo da zamislim da ga nekim čankom zahvatam i da samu sebe polivam njim, kao vodom, ili mlekom. Uradila sam tako i osetila da se to "mleko" razliva ispod moje kože, prvo preko mozga, glave, ramena, pa druga tura preko grudi, stomaka, treća preko bokova, sledeća preko nogu.

Primetila sam da se na većini mesta to "mleko" zadržava, i ona ostaju bela. Ipak, neka mesta su bila prosto "klizava", pa nisu upila to mleko, već je ono skliznulo sa njih. Shvativši da su to mesta koja su pomalo problematična, pokušala sam da ih nalijem više puta, ne bi li se to mleko zadržalo na njima. Na nekima jeste, na nekima nije. ali je posle par takvih pokušaja stiglo nemušto uputstvo da ih ostavim, da nastavim dok ne zalijem celo telo.

Kad sam završila, a onda shvatila da se ponegde javlja bol, i zabrinuto okrenula svoje misli ka njoj, sa pitanjem šta sad, odgovor je bio otprilike:

"Ništa, ne obraćaj pažnju na njega, proći će", i opet isti mir.
"Kako (bre) ništa, to nije dobro, zar ne?", pitala sam ja, opet bez reči, gledajući svoj bol u ramenu.
"Gledaj na to kao na oblak nečeg lošeg koji se probija iz unutrašnjosti na površinu. Dobro je da izlazi, bolje nego da ostaje unutra, i zato je dovoljno da ga samo ispratiš, i on će nestati."

Nerado priznajem da je tako i bilo, i to u roku od nekoliko sekundi. Kao da je ono mleko i to prekrilo i umirilo, tako je neobično sve izgledalo.

"Dobro, ovo je stvarno dobar način, i vidim da deluje, ali nekako mi se čini previše mirno, i da predugo traje, ili da treba mnogo da se vežba da se dođe do toga", pomislila sam.

"Nije previše mirno, videćeš, kad se navikneš i kad uspostaviš ravnotežu, tvoje telo će ti biti zahvalno i uzvratiti energijom, snagom i vitalnošću", odgovorila je, opet mišlju.

I zaista, osećala sam da njeno-moje telo gotovo da peva od zahvalnosti i sreće, i to je bila ta vibracija koju sam osetila još prvi put. Doduše, to je bila vibracija i tog mleka koje ko zna odakle je došlo, a koje ja od pre znam kao naše unutrašnje biće, deo jedinstvenog, božanskoj bića.

Ok, izašla sam, zahvalila se, a onda je pitala konkretno:

"Dobro, kako i koliko često ovo da radim?"

"Dovoljno je da okupaš svoj organizam ovim svetlom jednom dnevno, ujutro, i da tako počneš dan."

"A uveče?"

"Uveče je dovoljno da se zahvališ na svemu što si tog dana doživela, i da se zahvališ telu što te je, zdravo i jako, provelo kroz taj dan i time ga učinilo još lepšim."

"Ok, a hrana, količina hrane?"

"Deset puta manje od dosadašnje."

Nerad sam priznala da bih i od toga mogla da preživim, i da bih zaista došla do tog nivoa čistoće i lakoće koji je ona imala.

"Dobro, a kretanje? Ovo mi deluje previše mirno, jel to znači da dolazi u obzir samo joga?"

"Joga je dobra, jer uspostavlja ravnotažu. Ali dobro je i bilo šta što pokreće ceo organizam i povezuje ga sa prirodom. Ĺ etnja, po travi, u prirodi, na suncu, isto tako je dobra."

"Ok, a meso? Mogu li da jedem meso?"

"Meso je negativna energija, i mada svako bira hoće li ga jesti, unošenjem te energije u organizam se usporava njegovo čišćenje."

Nije bilo potrebe da pitam za kolače, kafu, šećer i slično, pa sam se zahvalila i pošla nazad, ponevši delić tog osećaja blistavog zdravlja usled savršene ravnoteže i divnog odnosa duha i tela koji sam u njoj osetila.

Nerado sam priznala samoj sebi da je ovo svakako bolje i učinkovitije od bilo kakvog saveta koji sam mogla dobiti od moje sportske ja. Izašla sam, i bila vrlo zadovoljna što sam osetila da bih zaista i mogla da jedem zdravije i manje, otišla u prodavnicu i željno pokupovala voće i povrće, ni ne pogledavši kafu, slatkiše ili sladoled.

Naravno, do sada je taj osećaj malo splasnuo, ali znam da ću ga osvežiti i pojačati ako se budem pridržavala njenih saveta. A zašto i ne bih, kad sve ima smisla, a zadovoljava i neke prizemne želje i kriterijume oko izgleda (pusto žensko... :doh: :roll: :shifty: ).

Toliko od mene za ovaj put. Ja sam našla sebi odličnog savetnika - sebe - i imam nameru da je zivkam i da joj dosađujem sve dok ne povratim liniju kakvu sam nekad imala, i dok ne osetim ono zdravlje, mir i zadovoljstvo koje sam u njoj osetila.

Pozdrav od vašeg izveštača iz drugih univerzuma 8-)

Postovi: 36
Pridružio se: 23.11.2012. 22:41
PostPoslato: 15.06.2013. 16:31
Dragi moji tajnasi citam vas vec poodavno.Punosam naucila od vas svih zato vam hvala i volim vas sve.Par dana nesto nisam prokrstarila forumom citala sam khigu i cula se sa nama dragom Majom posto radim kvantnu harmonizaciju koju me je one naucila ,i gle cuda nailazim na temu Kvantni skok.Jako sam se obradovala jahocu to da probam ali nije mi sve bas jasno pa cu morati da procitam jos jenom sve sto ste napisali i ako mi nije sto jasno zamolicu vas za pojasnjenje.Voli vas jedna teta izSrema(SRBIJA)ili ti VOJVODINA

Postovi: 409
Pridružio se: 20.07.2012. 16:28
PostPoslato: 16.06.2013. 05:27
Mau odlicno objasnjenje, samo nastavi sa pisanjem. Dajem svoj mali doprinos ovim video zapisom

http://www.youtube.com/watch?v=0orHN9nMqEo

Postovi: 23
Pridružio se: 09.01.2013. 02:32
PostPoslato: 16.06.2013. 13:42
HVALA MAU. OVO JE MOCNO.

Postovi: 409
Pridružio se: 20.07.2012. 16:28
PostPoslato: 17.06.2013. 12:51
Mau

Auuu sta mi se sve izdesavalo. Ponukan tvojim fantasticnim pisanjem na temi qvantum jumping, uradio sam jedan eksperiment. Uskocio sam u paralelni univerzum kod svog dvojnika koji ima ostvarenu realnost koju bih ja uskoro zeleo da realizujem ( letovanje sa dovoljno novca za trosak u nekon ekskluzivnom hotelu)
Elem uskocim ti ja tako, kad na bazenu hotela sa picencetom ispod suncobrana nadjem svog dvojnika kako uziva bogat I zadovoljan sto je ostvario ono sta ja zelim da ostvarim. Pozdravimo se I pitam ga da mi pomogne I objasni sta da radim da bih I ja to uspeo, a on mi na to kaze, uskaci u mene. Uskocim ja u svog dvojnika ali se ne osecam dobro, nikako ne mogu da se ,,pogodim sa njim,, Intuitivno osetim da treba da ubrzam svoju vibraciju. Cini mi se kao da sam neki muzicki instrument koji proizvodi zvuk, kao sto to radi I moj dvojnik samo sto on ,,zvuci,, mnogo visim tonovima od mene. Ubrzam ja svoju vibraciju, I skoro se preklopismo ali osecam da moram kod temena I potiljka malo da se ispomeram nazad. Uspeo sam. Osetio sam se kao moj dvojnik. Pade mi na pamet da ga pitam, sta da raim u realnsti, kako da se ponasam, cime da se bavim, sta da jedem, sta da ne jedem, sa kim da se druzim, itd. I najvaznije, pitam ga za Keaton I Ekskalibur, I ostale tehnike, da li da nastavim njih da radim. Dobijem odgovor, da nista vise ne treba da radim, samo da naucim da vibriram kao on, da ostanem u njemu koliko god mi je potrebno da naucim taj ritam, a da se u ,,realnosti,, zivotu ne opterecujem, vec da cu sve znati intuitivno. Pitam ga koju sliku da drzim u glavi tokom dana na sta da se usmeravam, a dobijem odgovor, Drzi ovu vibraciju u sebi I sve ce ti se ostalo samo javiti.

E sad, ja se sada ponasam u skladu sa ovom porukom, I opet cu danas da ,,posetim,, svog dvojnika na letovanju da sto vise udjem u ritam.

PS Evo Mau copy :D

Postovi: 409
Pridružio se: 20.07.2012. 16:28
PostPoslato: 25.06.2013. 06:52
http://www.youtube.com/watch?v=WF1Rabcyoto

Postovi: 388
Pridružio se: 15.08.2012. 22:46
PostPoslato: 25.06.2013. 22:46
Jao, Satori, ovo si fenomenalno napisao. Mocnooo!! Ja imam osecaj da ces uspeti. :clap:

Postovi: 388
Pridružio se: 15.08.2012. 22:46
PostPoslato: 25.06.2013. 22:50
Ma moram da ponovim, predivno je, a pogotovu ovaj deo :

Dobijem odgovor, da nista vise ne treba da radim, samo da naucim da vibriram kao on, da ostanem u njemu koliko god mi je potrebno da naucim taj ritam, a da se u ,,realnosti,, zivotu ne opterecujem, vec da cu sve znati intuitivno. Pitam ga koju sliku da drzim u glavi tokom dana na sta da se usmeravam, a dobijem odgovor, Drzi ovu vibraciju u sebi I sve ce ti se ostalo samo javiti.

MOCNO!
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 21.07.2013. 10:51
E, otprilike tako se i ja družim sa mojom Ajlin, mojom zdravom ja :)

Da, pitala sam je kako se zove, a onda našla da njeno ime znači svetlost i plemenitost. Lepo, i sasvim liči na nju.

Ipak, kako ima već dosta vremena kako se družimo, ne mogu da vam pišem baš sve o njoj i našim susretima, ali evo najbitnijih i najzanimljivijih detalja.

Prvo, iako gotovo svako jutro počinjem sa njom, nikada nisam sigurna da li sam zaista ponovo doprla do nje, ili ja to sama nešto konstruišem, sve dok ne dobijem neko uputstvo, odgovor ili osećaj koji znam da nisam sama smislila.

Tako je, recimo, osećaj lakoće, svežine, zdravlja koji gotovo svakoga dana upijam sa njom toliko nov i drugačiji da mogu da tvrdim da to dolazi od nje. I sad već gotovo žurim da uđem u taj osećaj i da, sa meditaciom ili bez nje, utonem u još jedan kratak ali okrepljujući jutarnji san iz koga se uvek budim sveža, nasmejana, puna energije, laka i zdravija nego pre.

Nije ni čudo, ušla sam u san sa tim osećajem, i pustila svoju podsvest da se napaja njime, umesto nekim drugim, manje korisnim osećajima, i naravno da taj osećaj iz podsvesti ulazi i u svest i čisti je, kao i moje telo. Tehnika koju preporučuju svi, i Nevil i ostali.

Ĺ ta je još neobično? Neobično je to što sam opet počela da čitam Rekonekciju, mada i to upražnjavam relativno redovno (sama, naravno). I jasno mi je da ta energija, s kojom se povezujem, ide u pravcu onog zdravlja i stanja svesti kojim odiše moja Alina. Zdravlje ne može da bude samo fizičko, i da ima veze samo sa hranom i kretanjem. Zdravlje, kao i sve drugo, dolazi iz glave. Zato je važno da nam glava, tj. naše misli budu zdrave, skladne, harmonične, pune ljubavi i povezanosti sa božanskom ili isceliteljskom energijom oko nas.

Ipak, da ne bude da je stvar samo u tome, dokazuje i moja sve veća potreba za voćem i povrćem, a sve lakše odricanje od mojih do skoro omiljenih slatkiša. I ne mogu da se pohvalim da se to već vidi na meni, da sam već skinula višak kilograma, ali mogu da se pohvalim da me to sve manje zanima, a sve više kako da ostvarim korenitu promenu u svojim navikama.

Naravno da mi je jasno koliko sam daleko od Aline, ali mi je isto tako jasno da je moguće, da JA mogu makar da joj se približim, da makar krenem u tom pravcu. A to znači veliki zaokret u odnosu na ovaj sad. I to zaokret koji mogu, hoću i već pravim. Zahvaljujući njoj.

Naravno, ovo je, za jednu Nevilovku kakvom sebe smatram, korak unazad. Umesto da tražim osećaj zdravlja u sebi, ja ga tražim u nekoj drugoj Ja. Pa ipak, osećaj da je i ovo ispravno, iako nije logično, mi je za sada dovoljan. Uostalom, ako će mi Alina u meni pomoći da oživim osećaj zdravlja i sklada uma i tela u sebi, onda je njena pomoć više nego dobrodošla.

Pretpostavljam da ću u nekom trenutku moći da nastavim i bez nje, da ću uspeti da pronađem taj osećaj zdravlja koji ona ima u sebi, ili osećaj bogatstva mog kralja Mide. Ipak, ovo dvoje divnih ljudi, ko god da su, deo mene, moji prošli životi, moji mogući životi u nekim paralelnim univerzumima, moji savetnici ili anđeli, kao i drugi sa kojima sam se susrela ali sam se manje družila, svi oni su moji prijatelji, i ja im dugujem veliku zahvalnost za pomoć koju su mi svojim savetima i nesebičnim puštanjem u svoje živote pružili.

Naš Tajna, čovek koji je pokrenuo ovaj sajt i ovaj forum, i koji se i dalje menja, raste, uči, i iznenađuje, danas je zahvalan na svemu što je naučio, koliko god to delovalo suludo u odnosu na neka njegova prethodna razmišljanja i stavove. Tako i ja osećam zahvalnost za dobro koje iz dana otkrivam i koje mi pomaže da rastem i da se razvijam, i da svoj svet, i ceo svet oko mene, sve više pretvaram u divnu, zdravu, bujnu i čarobnu baštu.

Rajski vrt je u nama, samo treba da se potrudimo da ga kultivišemo i zalivamo. U tome se slažu svi, i Nevil, i Geri, i Abraham, i Lujza, i svi čija je istina možda najjače odzvonila u nama. A ako su svi u pravu oko toga, onda nema potrebe da bilo koga branimo od bilo koga, zar ne?

Ako bude novih zanimljivih momenata kod mene i Aline, javljam, a do tada ponovo od srca preporučujem da makar razmislite o ovoj tehnici. Ipak, bez obzira na moje iskustvo, ili iskustvo našeg vrednog i sposobnog Ĺ atori Mladena, znam da će jedino iskustvo koje će vam dati pravi uvid u to koliko vredi uskakanje u vaše drugo ja biti samo i isključivo - vaše lično iskustvo.

Kad budete spremni, probajte, a onda nam javite kako je bilo, i sa kojim ja ste se družili :)

Postovi: 25
Pridružio se: 01.09.2012. 00:17
PostPoslato: 21.07.2013. 19:36
Mau, imam jedno pitanje za tebe. Posto si napisala da citas knjigu ,,Rekonekcija,, zanima me da li moze na internetu da se nadje a ako moze gde i kako? Hvala i pozdrav
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 22.07.2013. 10:29
Ja sam kupila knjigu u knjižari, u papirnom formatu, ali evo našla sam je i na internetu:

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=121324887974076&id=129549950477778

Naravno, ako ti se baš bude dopala, tj. ako osetiš promene, preporučujem ti da kontaktiraš Gogu, koja je baš kod Perla završila obuku za praktičara rekonekcije. Imaš negde ovde njen telefon, a možeš da je nađeš i preko Mile.

Pozdrav, i javi nam kako ti se dopala
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 23.07.2013. 08:25
Dobro jutro dragi moji, kako ste? Ja odlično :D

Jutros sam se ponovo družila sa mojom Alinom, pa je ova energija i raspoloženje njena zasluga :)
Zapravo, zasluga onoga što sam od nje naučila - kad sam rešila da naučim.

Prosto ne znam kako da vam opišem sve, ni da li da vam napišem sve (ako ga se i setim, jer je deo sećanja već izbledeo iz svesti), ali neke stvari osećam da treba da vam kažem, i zbog vas, i zbog sebe, kao podsetnik na to da je učenje dvosmerni proces. Ne može vas niko naučiti, kao da sipa znanje u glavu, ako vi niste spremni, ako niste ostavili glavu otvorenu ;)

Ali da krenemo.

Alina je jutros bila prilično raspoložena i malo energičnija nego obično. Na moje pitanje "šta ćemo da radimo danas?" samo me je, kao mađioničar, okrenula u vazduhu, tj. u onom belom, mlečnom, svetlucavom svetlu, kao da me polaže na sto za masažu, i krenula da radi sa mnom nešto što je ličilo na rekonekciju. Pokreti su bili neobični, ali je osećaj bio isti, samo blaži.

"Zar rekonekcija?", "pitala sam", a ona je "odgovorila" "da" dok je na iznad nekih mesta, naročito glave, zadržavala ruku "talasajući" prstima prilično brzo, a onda počela naglo da prelazi rukom niz moje telo kao da zahvata tu svetlost u meni negde kod nogu i silovito je gura ka glavi, kao da hoće da se ova probije kroz vrh moje glave. Shvatila sam da ne može, jer ja nekako nesvesno usporavam taj talas da ublažim udar, a onda sam shvatila da kao da imam na glavi šlem koji sprečava da ta energija izađe iz mene. Shvativši da bi dobro bilo da je pustim, skinula sam šlem, a ona je nastavila da šalje talas za talasom mlazove energije ka mojoj glavi. Iako šlema više nije bilo, i dalje sam blago usporavala, ali je energija ipak stizala do vrha lobanje. Tu sam osetila da postoji još jedan sloj zaštite, kao ljuska jajeta, i kako su udari ipak uspeli da je načnu, i ona je počela da puca. Iako nerado, počela sam da skidam deo po deo te kore, nastojeći da oslobodim put za energiju da šikne iz mene ka nebu. Ali, iako sam otvorila dovoljno veliki prostor, "voda" energije nije šiknula, već je procurela lagano, gusta kao žumance rovitog jajeta. Za sada je to bilo sve što je moglo da se učini, tako da nismo nastavile dalje.

Nekako za to vreme smo nastavile da pričamo o rekonekciji, i setivši se dve važnije poruke Eriku Perlu, "to što radiš je rekonekcija lanaca (DNK)" i "to što radiš je rekonekcija struna (potke mreže vreme-prostor"), "pitala" sam je koliko lanaca ona ima, na šta je odgovorila - 4.

"Kako je to moguće, zar se ne povezuje odmah do 12 lanaca?" Ne, to ide postupno, kao i povezivanje struna. Ona je, na ličnom planu, do sada povezala 4 od 12 lanaca, i ne zna da li će za života povezati još neki.

Da li je ona to mlađa od mene, tj. da li je iz budućnosti? Nije ni starija ni mlađa, jer na tom nivou već vidi da vreme nije linearno, te tako ona živi u nekom od paralelnih svetova - istovremeno samnom.

Da li ona povezuje i strune? Ne, ona povezuje samo lance, ono što čini njenu ličnu potku. Strune povezujemo svi mi. Zato je važan doprinos svakog od nas, zato svako od nas ima mogućnost da pomogne i da izgradi novi svet.

Jedna od stvari koje vidi, koje svi treba da vidimo, ili da makar znamo da je tako, je mogućnost da vidi pravo biće u svakome, i u svemu. To pravo biće je ista ona svetlost koja je u njoj, u meni, u vama, božanstvo podeljeno na bezbroj delova, a zapravo jedna celina, gotovo bez ikakvih granica između "tela" i oblika. Na trenutak sam videla ono što i ona, treperavi sjaj te božanske energije u svemu, živom i neživom, i nejasne slike naših spoljašnjosti, kao tanke providne folije, koje samo doprinose šarenilu na svetu, i različitim funkcijama u njemu, ali zapravo same po sebi su toliko nevažne i trošne, da su gotovo zanemarljive, po snazi i trajnosti, naspram te energije.

Shvativši kako će stvari izgledati, ili kako bi mogle da izgledaju kad bismo svi usmerili svoju pozitivnu energiju u tom pravcu, shvatila sam da danas nije tako, i da još uvek ljudi, svesno ili nesvesno, koriste više negativnu energiju. Logično, sledeće pitanje je bilo: "A kataklizma, Armagedon, kao trenutak raspada te potke, da li će se dogoditi?" "Neće biti nikakve kataklizme, a Zemlja će se potpuno obnoviti, lepša nego ikad, pravi raj na zemlji."

Sve to mi je već delovalo pomalo kao konstrukcija moje svesti u trenutku kad više nisam duboko u meditaciji, pa sam očigledno pokazala skepsu prema svim ovim informacijama. "Ne veruješ mi?" upitala je, a onda pomalo uvređeno ali odlučno - nestala. Videla sam samo belu svetlost, ali od nje ni traga ni glasa. "Alina, dozivala sam je, vrati se, verujem ti". Ništa. Muk. Ipak, ne i samoća. Osećala sam da je tu negde, samo je ja ne vidim. Kao da imam neku koprenu preko očiju, još jedan šlem, pa ne mogu da je vidim od njega. Kad bih samo mogla da ga skinem... A što ne bih mogla? Skinula sam i taj šlem sa vizirom, i istog trenutka videla da je Alina - ispred mene, gde je bila i pre! Smešila se, potvrđujući mi da sam uspela, ne samo da se uverim, već i da shvatim šta me sprečava da vidim, saznam, razumem. Samo ja, i niko osim mene.

Naravno, ne treba žuriti, sve je to proces, put, i sve što na tom putu naučim je vredno i važno bar koliko i cilj. Tako da ne žurim, već da samo nastavim i da budem otvorena za dalje učenje i razvoj.

Koji od učitelja iz ovog vremena je dobar za mene sada? Nevil? A, on je veliki, on je jak, i osećaj intenzivne, fokusirane mentalne snage kojom odiše njegovo učenje je obojilo "vazduh" oko nas. Još neki su proleteli kroz moju svest, ali znam da je na kraju rekla - Muđi, on ti u ovom trenutku najviše odgovara. Ne znam da li treba da napominjem da sam za njega samo čula, ali da nisam apsolutno ništa pročitala od njega. Probaću, naravno, zašto ne bih ako mi ga je Alina preporučila.

Posle toga, ili je to bilo pre, ne sećam se, smo malo radile vežbe, "pozdrav suncu". Naravno da znam te vežbe, i da sam ih radila, ali nikad ovako, sa energiom svetla koja je tekla kroz mene u svakoj pozi, oživljavajući moje telo i donoseći mu snagu i vitalnost u svaku poru.

I eto, to je bilo moje jutrošnje druženje sa Alinom. Kako je osećaj radosti i svežine i dalje u meni, ne mogu da se vraćam na sumnje - jer sam ih zapravo i razjasnila. Na kraju, mislim da sam danas naučila važnu lekciju - da moj napredak zavisi najviše od mene - i to mi je više nego dovoljno za danas :)

Veliki pozdrav svima, i nastavite da učite i napredujete :)

P.S. - ÄŚitam ovo ponovo, i moram da priznam da ću vas razumeti ako pomislite da sam odlepila :mrgreen: Ali znate šta? "U pravu ste, ali baš me briga!" :mrgreen:

:banana-dreads: :banana-guitar: :banana-jumprope: :banana-rainbow: :banana-rock: :banana-skier: :banana-stoner: :banana-tux: :banana-wrench: :banana-angel: :banana-blonde:

Postovi: 27
Pridružio se: 28.01.2013. 12:34
PostPoslato: 23.07.2013. 09:09
@Mau

Moram priznati da su mi zaista na trenutak kroz glavu prošle misli da si "odlepila" kako kažeš :-)

No, opet si razmišljam, ma ne, to je Mau, naš vrijedan učitelj ali i vrijedan učenik :-)
Zasigurno zna o čemu govori :-)
Ali isto tako znam da te i "baš boli briga" ;-)

Tako da u pravom trenutku ću iznova nanovo iščitavati ovaj "Skok".

Osobno sam jedan put iskušavala "Kvantni skok" i mislim da je bio totalni neuspjeh, od samog razumijevanja "Skoka" do samog izvođenja, ali kao što veliš, kada budem spremna učiniti ću sve nanovo s većom željom, koncentracijom-barem imam namjeru ;-)

A do tada pratim Alinu i tebe.

Sretno nam svima u namjeri susretanja s "nekim našim drugim ja".

I naravno Mau, hvala ti!

p.s.

Hvala na pitanju, svaki dan sam sve bolje i bolje :-)

Postovi: 25
Pridružio se: 01.09.2012. 00:17
PostPoslato: 23.07.2013. 18:52
Mau, hvala ti za link i izvini sto kasnim sa odgovorom. Naravno da cu javiti kako mi se dopala knjiga. Mislim da cu ipak potraziti knjigu i u knjizari. Pozz
Korisnikov avatar
Postovi: 1249
Pridružio se: 05.01.2011. 00:02
PostPoslato: 28.07.2013. 20:58
:dance: :clap: :greetings-waveyellow: :happy-bouncymulticolor: :happy-bouncymagenta: :happy-bouncycyan: :happy-bouncyblue: :greetings-clappingyellow: :greetings-wavingyellow:
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 31.07.2013. 12:35
Dobro jutro, dobar dan, trazite li kišobran? :dance:

E, otprilike ovako je izgledao moj jutrošnji susret sa Alinom - kao dečja pesmica, šašav i razigran :)

Nakon više dana, jutros sam prvi put na miru mogla da se nađem sa njom. Jedva sam čekala da je vidim u onoj mlečnoj izmaglici, onako mirnu i mudru, gotovo uzvišenu u svojoj jedinstvenosti. Otvorila sam vrata i uskočila - na cvetnu livadu! Nepregledno prostranstvo prirode, brda prošaranih šumama i livadama, okupanih suncem i svezim vetrićem mozda bi me i ostavilo bez daha svojom lepotom da to nije učinila Alina - svojom ludošću! Ona je skakala, prevrtala se, cičala, valjala se, smejala, pa opet skakala - kao dete, najobičnije razigrano, srećno dete!

A kad me je videla tek onda je ciknula i skočila ka meni, zagrlila me i povukla da trčimo niz livadu, da skačemo i da se valjamo, pa i da samo lezimo i upijamo mirise i toplinu zemlje, sunca, trave i cveća. I kad sam i ja već došla sebi, i ja počela da uzivam u toj lepoti i igri, ona je skočila, povukla i mene, uhvatila me za ruke i cičeći od radosti počela da me vrti oko sebe. Na nesreću, ona je toliko jaka da ja nisam više imala snage da se vrtim tako brzo kao ona, pa me je ona uskoro vrtela oko sebe dok su mi noge bile potpuno u vazduhu, kao da sam krpena lutka. Pokušala sam da je zaustavim, da joj kazem da ću odleteti ako me pusti, a ona je, kao da je samo to čekala, rekla - "Leeetiiiiiiiiiiiiii !!!!" I ja sam zaista i odletela! Ali ne samo par metara, već par desetina metara uvis, pa još dalje, dok nisam shvatila da praktično letim, iako ne znam kako! I taman kad sam pomislila kako je to kraj, kako sad mogu samo dole. eto meni Aline, doletela do mene! Povukla me je i nastavile smo da letimo i uzivamo u letenju, slobodne i srećne kao ptice!

"Kako je to moguće?", pitala sam je. "Moguće je, energiju radosti sam iskoristila kao pogonsko gorivo", bio je njen vrlo logičan i naučan odgovor. Nekim čudom mi je zaista zvučao logično, pa sam sledeće pitala: "Da li je to Teslino učenje?" "Ne baš Teslino. Tesla je veliki, ali je posle njega došlo nekoliko ljudi koji su nadgradili njegovo učenje, i u naredna dva-tri koraka došli do ovoga."

A onda me je, kao da joj je bilo dosta ozbiljne priče, uhvatila za ruku, povukla dole ka moru, i rekla "Udahni!" Udahnula sam, i mi smo zaronile brzo i duboko, i uzivale taman toliko dok sam ja imala vazduha. Izronile smo, ponovo sam uzela vazduh, ali sam videla da ona to ne radi. "Kako ti izdržavaš pod vodom bez vazduha? Nije valjda da si razvila neke škrge?" "Nisam, naravno, to bi trajalo predugo, a i bilo bi previše komplikovano. Ima i jednostavnijih rešenja." I tek tada sam shvatila da je oko nje isti onaj oblak mlečnog belog svetla, i da joj on služi kao balon ili boca sa kiseonikom. Ipak, i dalje je mogla da oseća vodu oko sebe i da uživa u njoj, a kako to nisam znala, niti me je zanimalo.

Izašle smo odatle taman kad je bilo vreme da idem. Naravno, morala sam da je pitam za blagi bol u grlu koji još uvek osećam, i kako da ga se rešim. "Aha", rekla je, a onda i "zini". Zinula sam, sa sve jezikom napolju i aaaaaaaaaa, iako to nije tražila od mene, a onda je uzela malo onog mlečnog svetla, skupila ga u grudvu, malo pljucnula u njega, bućnula mi ga u grlo, uzela me za glavu i promućkala ozbiljno gledajući u daljinu. "Jel ti to mene malo zezaš?", pitala sam. "Ahaaa", odgovorila je srećno i mangupski lukavo :mrgreen: I pre nego što sam uspela da joj išta kažem, da je išta više pitam, odgovorila mi je sledeće:

"Opusti se malo, previše ozbiljno shvataš to. Ĺ to pre budeš mogla da se nasmeješ tome, brže ćeš sasvim ozdraviti." :)

Otišla sam odatle manje ozbiljna i radosnija nego pre, a ona je ostala da se igra, baš kao dete :dance:
PrethodniSledeća

Povratak na Praktične metode i tehnike

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

cron