Tajni, s ljubavlju...

Opišite neko svoje lično iskustvo koje će pomoći ostalim korisnicima tako što će da ih motiviše ili da im pruži odgovor na neko pitanje.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 20:35
01.07.2012 NEDELJA

Ova velika slova su ostala nakon prevoda kratkog uputstva jednog od dvojice novopridošlih članova našeg tima. B je vrstan stručnjak, vrlo precizan, pedantan i rečit, verovatno delimično i zbog crnogorskog porekla. Ne očekujem da će biti mnogo teže sa njim, ali očekujem da ću najviše posla imati kad svi ostali budu završili. Naravno, ne bežim od toga, i znam da je jedino što mogu da uradim – da dam sve od sebe.

I večeras sam, gledajući njega, skupljala „podatke“ o tome kako se ponaša, govori i radi jedan vrhunski stručnjak, i kakve su mu navike i interesovanja. Naravno, uporedivši te podatke sa onima o sebi morala sam da priznam da se ja ponašam kao prosečni polu-profesionalac. Moguće je da sam prestroga prema sebi, ali je isto tako moguće i da sam samo objektivna, ali da najzad počinjem da shvatam šta sve treba da menjam kod sebe. Naravno, sto puta mi je ovih dana palo na pamet ono što sam čula od mog kralja Mide, tj od M Dž iz Nju Džerzija:

- uvek budi sasvim pripremljen i informisan
- ne troši više nego što zaradiš
- ne dozvoli nikome da te gleda sa visine.

Naravno, prvi uslov je ključ za ostale, a ja ga još nisam ispunila. Mislim da je vreme da se polako vraćam sa odmora, i da počnem da radim.

Dobre vesti su da su i njima karte čekirane za 12. i 13., što znači da su šanse da ostanemo duže sve manje. Gotovo polovina kolega i dalje sumnja, ali ja znam da je moja volja i imaginacija ono što će odneti prevagu, jer sam se ja već odlučila šta bih pre, novac ili povratak kući – ovo drugo, naravno :)

ÄŚula sam se sa mojom dušom i danas. Jadničak, navio je sat ranije za slučaj da je polazak za Mejtilu pomeren. Mili moj, baš mu je teško. I koliko god da znam da je deo te tegobe iz straha, toliko i mene još uvek iznenadjuje reakcija mog tela kad ugledam zelenu tačkicu kraj njegovog imena, i kad treba da se rastajemo. Tela nam govore šta nam duša želi.

Idem na spavanje, a sutra ću ustati ranije, i zbog vežbi, ali i da nabrzaka prodjem deo predavanja, i da proverim neke izraze. Imaću i pauzu za ručak da to dovršim.

Biće da je ovaj moj strah da neću biti dovoljno dobra dobar samo u jednoj stvari – pokazuje perfekcionizam, što je jedna od bitnih odlika uspešnih i izuzetnih stručnjaka.

Relax, everything is going to be just fine :)

Ljubim moje andjele za laku noć i begam dok nisam zaspala na ovoj stolici
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 20:38
02.07.2012 ponedeljak

Deset do deset, istuširala sam se, skinula šminku, i krećem da kuckam utiske od današnjeg dana. I upravo dok sam se spremala za to, dok je moj um prelazio preko sećanja i polako birao ona koja će stati u kutiju sa naslovom „Utisak dana – odgovor na Lalunino pitanje da li sam srela nekog zanimljivog je: da, definitivno da“.

Već spreman opis novopridošlog kolege sa kojim sam večeras dotakla gomilu novih tema, i koji je po mnogo čemu izuzetan, nekako je prosto iscureo, istopio se, kad sam počela da ga uporedjujem sa drugima i da razmišljam o tome čime sam ga privukla u svoj život. A šta je sa tim drugima? Pa i njih sam privukla u svoj život. I Burmu, i ove mlade ljude ovde, i odvojenost od najdražih, i večerašnji snimak utakmice sa evropskog prvenstva u fudbalu, i oluju, i pomanjkanje apetita, i pranje veša... Sve, sve sam to donela u svoj život. I ništa nije važnije od onog drugog, ništa nije manje značajno, lepo, vredno.

To bi bilo isto kao kad bih birala koji deo mog tela je manje važan, pa da mogu bez njega. Ili koji sat mog života je bio manje ispunjen, pa da mogu da ga odbacim. Ili koji je cvet u ovoj bašti lepši od drugih, pa da ostale pokosim. Ne, svi su oni podjednako važni, izuzetni i divni, i svi su odraz mojih misli i osećanja. Zašto moj život nije „izuzetniji“? Zato što mi ni misli nisu takve. A da li ima nečeg manje izuzetnog u ovome što sada čini moj život? Ne, naravno. Ima samo ogledala, zagonetki i zadataka za rešavanje, prečica ili dužih staza do ispunjenja... čega god, snova, cilja, svrhe, ako ga uopšte ima.

Pun mesec je, sigurno uskoro treba da dobijem, ali sam ipak uspela opet da nadjem način da se „izmaknem“ i da pogledam u sebe. Nije još sasvim odvojeno, ali je makar češće i sa manje otpora.

Slušam tihu muziku, i uživam. Jeste, B je divan, i izuzetan i po intelektu, i po energiji, i po iskustvu, i po znanju. Obećao mi je ruske knjige za brzo učenje jezika, i sliku jedne plavooke mace koju ću možda staviti kao svoj novi avatar na Tajni.

Tajna :) Toliko sam daleko odmakla od onog dana kada sam ušla na nju i shvatila da postoje ljudi koji vladaju svojim dobrim raspoloženjem, i znaju neka silna čuda, da mi se čini da sam više života prošla od tada. I jesam, zapravo. I svi su bili važni, i svi su bili divni, pa čak i oni najteži.

Slušam karakteristično cuckanje malog, smedjeg guštera u sobi, i opet mi osmeh prelazi preko lica kao i prvi put kad sam pomislila kako se raduje, verovatno zbog toga što je upravo smazao nekog komarca ili bubicu. On se raduje jer se najeo, kao što sam se i ja radovala danas dok sam jela neku drugu životinju. Sve je to normalno, i ništa nije strašno ni gadno. Naravno, neće biti strašno ni ako ne budem jela meso neko vreme, ili ako više nikada ne budem htela da ga jedem. Ali dok god to „hoću“ i „neću“ bude dolazilo od mene, iznutra, iz stomaka, iz kože, iz grudi, iz očiju, dotle je to sve dobro i normalno. Kao što će biti dobro i pravo, bar za mene, sve ono za šta ne budem rekla „volim“, već dok ga budem osećala iznutra. Kao što je loše za mene sve ono za šta moje telo bude reklo „ne volim“.

O da, Ekart Tol mi se uvukao pod kožu. Doduše, to sa kožom i vezom misli i tela, osećanja i tela, shvatila sam još pre više od godinu dana, kad sam naišla na EFT, kao i PEAT kasnije. Ali njegov pristup, moć sadašnjeg trenutka, deluje mi kao usavršenija verzija, bez dodira, ali brža i efikasnija. Mada, sigurna sam da će mi i EFT još mnogo puta zatrebati i pomoći, i nemam nameru da ga omalovažavam ili odbacujem. Naprotiv, zahvalna sam njemu, sebi, svima koji su ga uveli u moj život, kao i sve drugo.

Moj život zaista postaje kovčeg sa blagom. I onaj smajli na zastavi na vrhu kupole mog doma za smeštaj unesrećenih u Sendaiju, sa znakovima koji nose poruku „Tajna je u radosti“, istu onu koju je moja imenjakinja stavila i na fejsbuk, sve ima smisla, svoje mesto u mozaiku mog života. Kao što i moj život ima smisla, i svoje mesto u mozaiku svih života. Ili onog jednog života koji je deo svih nas, kao što smo mi deo njega.

Mirna noć, tiha muzika i povremeno „ga ku“ nekog od većih guštera koji krase ove krajeve. I zaista ih krase, i oni kremasti, i oni tirkizno plavi, pa čak i ovi mali, neugledni, smedji, koji love komarce i uveseljavaju me svojim coktanjem :)
Mogla bih do ujutro da filozofiram, ali neću. Nije da mi se nešto posebno spava, ali nema smisla da dalje prepričavam šta sam mislila ili shvatila, umesto da uživam u ovom miru.
....
Svašta moj um ume da prepozna i sastavi kad hoće. Dobar mali :) Drugi put ću ga uposliti da obavi neku korisniju aktivnost, ali za večeras i nije bilo loše. Mada, već je ponoć, ovde, što znači da sam već dva sata utrošila pričajući o onome što nije sada. No dobro, ko zna zašto je i to dobro :)

Laku noć moj svete, sa svim što sam stvorila u njemu. Laku noć svi divni ljudi, sve mirne stolice, svi nemirni vetrovi, i svi otkucaji ljubavi srca koje ume da poskoči kao dete :)
Laku noć svima, laku noć svete
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 20:39
04.07.2012 sreda

Sinoćna informacija da produžavamo boravak za još 2 nedelje obojila je tugom i nemirom i ovo jutro. Nisam uspela da dobijem S, verovatno je i bolje tako, jer bi on sigurno mnogo teže to podneo.

A ja sam sinoć malo slušala muziku, malo radila, malo „otapala“ negativne misli iosećaje, ali tek kad sam izašla iz sobe, i videla prelepo jutro, shvatila sam da su one zapravo mene „utopile“.

A ovo jutro je zaista jedno od onih za pamćenje. Mirisna svežina koja me je probudila osmehom, blaga raskoš boja koje su mi otvorile oči, blistavi veo od kapi rose koji me je umio i rasanio, obećanje toplog zagrljaja sunca koji me je ugrejao, i mir jezera koji me je dozivao.

Jedva sam se oduprla tom pozivu, i to zato što nisam bila sama. Sada mi je žao, naravno, što sam mislila o tome šta će drugi da kažu ili pomisle. A posle me je taj nemir vrteo u krug, od sitnih, negativnih priča ljudi do veselog i bezbrižnog cvrkuta u granama, i nazad.
...
Evo, najzad sam stala, i prihvatila svoj bol. I najzad se istopio, gotovo ceo. I najzad su mi se oči otvorile kao da je neko skinuo breme misli sa mog čela. I opet sam ovde i sada. I lepo mi je. I nekako sam mirno srećna. I sve je u redu, i sve će biti u redu.

A kad pomislim na kovitlac osećanja koji potresa i kida S dušu, kao što je nekada i moju, i samoj sebi delujem nekako neosetljivo. A zapravo sam osetljivija nego ikada pre. Kao da je telo, ili um, bio naštelovan samo na frekvencije jakih, bolnih ili strasnih osećanja, samo na taj uski opseg, i ni na šta više. A sada je moje vidno polje, polje osetljivosti na utiske, emocije i sve drugo toliko širi, da su se i ta jaka osećanja nekako ublažila, stopila, umirila. I ne znači da ih više nema, i da ih ne priznajem. Ali više zaista ne vladaju samnom. Samo postoje, trenutno. A ja postojim sve češće, stalno, makar nesvesno, za sada.

Slušam tihu, setnu muziku, cvrkut ptica, brujanje džipa, glasove mladih polaznika, šum vetra u granama, osećam blagu vrelinu električnog isijavanja pod prstima, gledam u ogledalu ekrana kako se pomeraju grane na drvetu iza mene.

Ipak, radni je dan, i ja ovo pišem u radno vreme. Za sada je dosta. Iako sam sela da nateram sebe da pišem razloge za zahvalnost, ovo je za sada dovojno. Hvala ti, na svemu što ovaj dan polako uvodi u red onih posebnih, zalivenih mirom, radišću ili nekim novim otkrićem, nekom novom lepotom.

Kakav predivan dan
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 20:41
05.07.2012 četvrtak

Sigurno je, vraćam se u petak, 13. :)

Sve se odigralo brzo, ali je na kraju „ispalo“ onako kako sam želela – da se vratim kući. Sela sam i malo se preispitala, i shvatila da mi srce zaigra na samu pomisao da ću ići kući, mojoj ljubavi, mom detetu, M, mojima, prijateljima. A pomisao na novac koji bih dobila ostankom ovde samo je dodatno stegao grč „nemanja“. Naravno, ono neraspoloženje kad sam čula da ćemo ostati, tuga i uvenulost, ali i ona raspevana radost kad sam čula da ipak idem, sve mi je to potvrdilo da je sam dobro odabrala birajući po onome što mi srce kaže.

Evo i sada, dok sam ovo pisala u svojoj sobi, javio mi se S, i javio da se M upisao u I Ekonomsku, na smer koji je hteo, a malo je falilo da se upiše i na najbolji, bankarski smer. M se upisao u Turističku, u ÄŚačku, ali ne na smer koji je hteo, već na neki prehrambeni. Dobro je, odlično, i ko zna zašto je tako bolje. Uostalom, nešto mi se „javlja“ da će uspeti da se prebace na smer koji budu hteli, i koji je najbolji za njih.

...
S je krenuo da kaže kako je lepo čuti me da se smejem, ali se prekinula veza. Ali jeste, lepo je, i lako, i rasterećujuće. I to je pravi put kojim treba svako da ide, putem radosti, smeha, šale, igre, lepote. Misleći na Radost, na moju imenjakinju i ostale moje tajnaše, palo mi je na pamet da im svima kupim neku igračku, praćku ili nešto slično :)

I kako sam već polako počela da se opraštam, nekako sam počela i da svodim utiske. Definitivno sam zavolela ovu zemlju i ovaj narod. Na sreću, kolege su slikale i snimile dovoljno da imam za uspomenu i pokazivanje. A slikaću se sa svim divnim ljudima, i našim učenicima, ali i kolegama, koje sam ovde upoznala i zavolela. Kupiću još ponešto, naučiti još ponešto, videti još ponešto.

Ali već sad je jasno da je ovaj put „odradio“ upravo one dve najvažnije stvari koje je trebalo da obavi: da nauči moje da funkcionišu bez mene, ali i da se povežu izmedju sebe, i da ja napravim novi korak napred. Oni su to postigli zbog M, i uz S pomoć, a ja zbog Moći sadašnjeg trenutka, i uz M pomoć :)

Bože hvala ti.

I koliko god ovo zvučalo kao zahvalnost nekog od vernika koji se klanjaju ikoni Hrista, statui Bude, ili zapisu Mohameda, znam da ja više nisam taj vernik. Ja se ne klanjam svemoćnom bogu van mene, već onom u sebi i oko sebe. Ali uprkos te naizgled bogohulne izjave koja pre priliči nekom palom andjelu, istina je da je moja zahvalnost danas i šira, i dublja, i sveobuhvatnija od one sitne, uplašene i sebične zahvalnosti koju sam nekada pružala u zalog za zaštitu koju sam molila za sebe.

Da, probala sam danas da vidim kako je kad posmatram svoju radost zbog skorog odlaska kući. Uradila sam isto, izmakla sam se, i zagledala u nju. I očekivano rastakanje „ovozemaljskih“ osećanja se desilo, lagano i bezbolno, sve dok nije prosto izgubilo boju. Ali ono što nisam očekivala je da se pred samim krajem, pre nego što će išćeznuti, pretočila prvo u onaj mir, spokoj, a zatim i u radost, ali potpunu, koja ispunjava sve, i koja je daleko veća i lepša iako nije onako intenzivna i napadna kao ova „ovozemaljska“.

Sve je u najboljem redu, sve se slaže na najbolji mogući način. I znam da je avantura života tek počela za mene, i da me čeka još mnogo čuda, blaga, dana za pamćenje.

Da, i ćale i B dolaze sa puta u petak veče, pa ćemo S i ja moći da se organizujemo da se vidimo sa njima uveče, ili u subotu, ili u nedelju :) Ma nebitno, kad god da se vidimo, biće lepo, jer ću se videti sa mojim najdražima. A imaću i dovoljno vremena da budem sa S, bar da se malo raželimo jedno drugog. Ali kako ćemo mi svejedno biti zajedno, ako ne ranije, a onda do kraja ove godine, nema potrebe da žurimo. Ionako imamo još dosta toga da odradimo do tada, pa polako, jedno po jedno.

Kakav predivan dan. Hvala ti, hvala ti, hvala ti, hvala ti...
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 20:43
06.07.2012 petak

Poslednji dan obuke, poslednji petak u ovom mestu, pa i u ovoj zemlji. Oproštajna ceremonija, medju onim divnim mladim ljudima.
...
A onda povratak, ponovni susret sa kolegom koji se i dalje nije ohladio od besa, i ne pada mu na pamet da je preterao; i priča o bedi u kojoj žive roditelji najbistrijeg i najvrednijeg od svih momaka koje smo obučavali, priča koja je u meni izazvala osećaj nepravde, sažaljenja i bola. I ja sam shvatila da je današnji dan bio pun konflikata. Naravno, znajući gde je njihov pravi izvor, shvatila sam da opet imam pune ruke posla. Odakle krenuti? Od obične revizije, one po Bubi, ili od one sa prvim sećanjem takvog agresivnog osećanja, od Nevilove revizije, ili od Tolovog prihvatanja?

Još sam zbunjena ovim naletom djubreta, ali kako mi se spava, mislim da ću se istuširati i samo prihvatiti to kako jeste. Iako znam da mi to nije pametno pred spavanje, biće da sam umorna i od vrućine, i od šetnje.

Odoh, inače ću zaspati obučena, kao i sinoć. Ljubim ja moje andjele, sve, i želim im laku noć i lepe snove. Mmm, lepi snovi... Kako to lepo zvuči, i kako dugo ima kako nisam oživela nijedan san. Još malo, samo još malo, da naučim još ponešto o sadašnjosti, ovaj put od Ošoa, pa se vraćam mom Nevilu, i zauzdavanju uma.

Idealan dan za reviziju. Sad bi trebalo da operem zube i da je uradim, a mrzi me da ustanem i da se istuširam, iako sam sva ulepljena od znoja, a i noge mi smrde :) Makar još uvek mogu da se nasmejem samoj sebi, na svoj račun :)

Da, drvo sa predivnim, crvenim cvetovima se zove „sim bain“, ili tako nešto. Vrlo je često u ovoj zemlji pa nije mnogo cenjeno, ali ga u drugim zemljama smatraju pravom dragocenošću. Moram da nadjem neko lepo, da ga snimim, slikam, ili čak uzmem seme, pelcer, nešto.

Ĺ ta sam ono još htela... Nemam pojma :) Odoh da se operem pa da legnem i da uradim reviziju.

Doduše, nije ovaj dan bio tako ni loš, kad malo bolje pogledam. Lepo jutro, uživanje u muzici i iščitavanju ovog dnevnika, otkrivanje nekih zanimljivih dokumenata i tema, šale, ali i rad, odmor i preuzimanje dela posla celog tima. Lep ručak. Lepa odevna kombinacija koja možda nije bila najprofesionalnija, ali je bila ženstvena i efektna, pa sam se slikala sa gomilom naših djaka, a od nekih dobila i otvorene komplimente. I osećaj bliskosti i ponosa kad sam ih videla onako mlade i lepe, postrojene i ozbiljne, moje šašave i neozbiljne momke koji samo hvataju krivine, i koje ću uskoro ostaviti. Sjajan trenutak prepoznavanja duhovitosti na istoj talasnoj dužini sa drugim novopridošlim kolegom. Mnogi otvoreno radoznali pogledi puni dečje radosti, prihvatanja, i divljenja. Lep kapućino, sasvim solidna internet veza. Sivo olujno nebo u sumrak, a na njemu blesak srebrnih krila čaplji i crnih krila gavranova, izmešanih u niskom letu koji najavljuje kišu. Krofna ukrašena smajlijem :) Još jedan lep i hladan sok, i par čokoladica :) Po trideseti put ponovljeni sentiš ritam pesme „You look wonderful tonight“ :)

Izgleda da počinje kiša, idealno vreme za spavanje, dok se nisam razbudila :)

Laku noć svete moj, laku noć zvezde moje, moje srodne duše. Laku noć lepoto u svakom deliću ovoga sveta. Laku noć, i hvala ti, bio je ovo još jedan predivan dan. Laku noć najdraži
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 20:44
07.07.2012 subota, Ivanjdan

Ne bih ni znala da je Ivanjdan da neko ovde to nije pomenuo, a zatim i majka.

Prvi deo dana je obeležila tromost kojoj je samo knjiga i dremanje odgovaralo. ÄŚitala sam Ošoa, i... još nisam sigurna šta da mislim. Očigledno je da je čovek dostigao visok nivo, da ima britak um i da nema dlake na jeziku. Ipak, previše reči koje nedovoljno jasno i precizno zasecaju u srž. Ĺ to kaže on sam za sebe, on prosto mora da maše rukama dok priča, i to se oseća, kao kod naše Mile  Setila sam se Nevila, i njegove preciznosti. Pa i Ruiz i Tol su sažetiji, i manje agresivni u nastupu, iako obojica imaju jednako radikalne stavove. Videćemo.

U svakom slučaju, ono zbog čega nastavljam da čitam su povremeni bleskovi otkrovenja, i opis 4 tipa meditacije na samom kraju. Ali razumem i zašto je važan nekim ljudima. Ali još ne razumem gde je srž njegovog učenja. Verujem M da je izuzetan, pogotovo ako je poput Lujze Hej otkrio misli-uzročnike bolesti kod čoveka, i njihove misli-lekove. Ali sve u svemu, svi oni govore o sadašnjosti, o posmatranju uma i tela sa strane, i o otkrivanju onog unutrašnjeg bića, onog pravog ja. I to je sjajno, to je ono što mi je trebalo, deo slagalice koji je nedostajao. Ali niko od njih ne pominje, bilo zato što to ne prihvata, ili zato što ne zna dovoljno o tome, ili zato što čuva to znanje za sebe – ono o čemu je govorio Nevil. I koliko god je njihovo znanje značajno, nekako je i poznato od pre, samo preneto na drugi način. Ali Nevilovo je nekako još uvek jedinstveno.

Možda mi se samo čini, moguće i da Nevil baca akcenat samo na jednu oblast, na oblast kontrole svog uma i imaginacije, ali je snaga njegove reči ono što ga svakako izdvaja od drugih.

Ipak, u svemu ovome moram da priznam da mi ne prija previše ovoliko knjiga jedna za drugom. Svaka ima ponešto svoje, u svakoj sam našla ponešto za mene, ali nijedna nije donela nešto radikalno novo. Naprotiv, različita gledišta i nazivi za jedno te isto mogu samo da zamagle, umesto da izoštre sliku. I jasno mi je kako se drugi osećaju prezasićeno i izgubljeno u gomili knjiga, objašnjenja, primera, tumačenja... A zapravo treba pratiti svoj osećaj, kao i uvek.

Dva su me detalja ipak dotakla. Prvi, mišljenje, ili bolje potvrda, da je normalno povremeno se i razbesneti, i da je to, kao i ljubomora, druga strana ljubavi. A nedostatak ili potiskivanje besa, je zahladjenje, manjak ljubavi. Odmah su iskrsla sećanja na prve svadje sa D, i moje povlačenje, sve dublje, sve dalje od njega. Zašto, ni danas nisam sigurna. Navika da se povlačim pred agresijom, strah da bi moj odgovor bio još gori, ili jednostavno još jedan mehanizam bežanja od istine, koliko god gadna bila. Verovatno je najgadnija ona u ogledalu. I osećaj da još štošta imam da oprostim sebi, i da tražim oproštaj od njega. Dovoljno je i u mislima.

Naravno da sam pomislila i na prvi sukob sa S juče, i na moju prvu reakciju – nevericu, i povlačenje pred mogućnošću da se desi isto i sa njim. Na sreću, danas više znam o sebi, i prihvatam i onu ružnu stranu sebe, makar bolje nego pre ako ne baš sasvim. Ali imaću šta da radim na sebi, još dugo, dugo.

Druga stvar koja me je dotakla je opis „zakrčenja“ treće, središnje, čakre životne energije, ili solarnog pleksusa. Jednostavno objašnjenje koje je potvrdilo moje pretpostavke da potiskivanjem i gutanjem besa ili drugih osećanja sami dovodimo do prekida u radu tog dela tela, do zatvora i do odvojenosti gornjeg od donjeg dela tela. Jedan od lekova je disanje stomakom, koje sam već probala, i koje je i sada, kao i onda, odmah pokazalo rezultat. Drugi su tantričke vežbe, ili nešto slično, proveriću, a i primeniću sa Bubom. Treći je, naravno, meditacija, i osećanje i poštovanje tela.

Mnogo, mnogo toga još imam da radim na sebi. Na sreću, sada imam S, moji su tu, V se sprema za promenu, M i M rastu u pravom smeru, i sve polako dolazi na svoje mesto. Moj život može da bude bajka, i biće, samo ako nastavim ovako uporno i hrabro da čistim i radim na sebi.

Tiha i divna muzika, pomalo setna, nalik na Gospodara prstenova, boji mirom i setom i ovo veče. Zvezde koje su okitile tamno nebo nad jezerom ponovo su me podsetile na sve ono što volim u ovoj zemlji, a što ću uskoro napustiti. Najplavlje nebo, gotovo tirkiz. Najlepše drvo, sim bain, okićeno crvenim cvetovima kao da mu je jedina svrha da svojom lepotom ukrasi i oplemeni svet. Bele čaplje čija krila imaju srebrni odsjaj na tamno crvenom nebu u smiraj dana. Oblaci, uvek nisko nad zemljom, uvek tako tamni i ozbiljni, a puni blagorodne kiše koja je u samo par nedelja iz pustinje izvukla plodnu ravnicu. Divan, radan narod, jednostavan, drag, detinjasto dobar i naivan. Sunce koje peče i prodire u dubinu, kao da želi da i u nama pokrene sazrevanje slatkog ploda života i slasti, kao što to čini u predivnom voću koje raste svuda. Sporost koju ovaj vladar neba diktira svojom vrelinom, ali i upornost i prihvatanje, sve u jednom. Voda, ona čista i pitka, tako retka i vredna, i ona druga, sa neba, tako sveprisutna, i velikodušna. ÄŚistoća duše u prljavštini nemaštine.

Moja Burma, moj Mjanmar. Zemlja hitronogih i jake volje. Dobar su naziv dali svojoj zemlji, dobar za opomenu neprijatelju da razmisli pre nego što napadne. Ipak, ja više volim onu drugu stranu. Za mene će ona ostati zemlja raskošnih boja i lepote, i detinje jednostavnog i dobrog naroda. Zemlja nemaštine, i dragovoljno poniznog i velikodušnog davanja, uz naklon, osmeh, i zahvalnost.

Hvala ti na svemu što sam videla i doživela ovde. Hvala ti na svemu što se dešavalo sa mojima na drugoj strani sveta, tamo gde živim. Htedoh reći gde mi je dom, ali ja više ne osećam to mesto kao moj dom. Osećam da mi je dom svuda gde mi je srce puno. To jeste tamo gde su moji najdraži, ali je sada i ovde.A ko zna gde će sve još biti, i gde ću ostaviti deo svog srca za svu lepotu i dobrotu koju sam ovde našla.

Laku noć moj svete, pod ovim noćnim nebom punim zvezda, i sa one druge strane, gde sunce još žari, čak i pred smiraj dana. Laku noć i daleki još nedosanjani krajevi pod snegom i ledom, i oni kraj mora plava. Laku noć vatre, i zvuci zveri i ptica, laku noć gradovi, ipak na svoj način lepi. Laku noć svemiru, laku noć magline. Laku noć miru što nas sve pokriva. Laku noć svemu, laku noć
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 20:47
08.07.2012 nedelja

Lepo, sveže jutro koje se polako sprema za kišu. Pored kompjutera mi leži Dajerova knjiga „Uspostavite ravnotežu“, ali još uvek ne mogu da počnem da je čitam jer sam tek malopre odustala od Ošoa. Ne vredi, ne leži mi, i teško mi je da u gomili reči razlučim nešto novo i stvarno korisno. Za razliku od L, koji i dalje čita knjigu u koju ne veruje i koja mu ne leži, ja sam dan kasnije uradila ono što bi D, kolega pozitivac, uradio još prvog sata :)

Vlada pušta Balaševića, pa nema smisla da puštam i ja nešto... E, nema više Balaševića. Ali ne smeta, slušaću malo vetar i glasove kolega. A možda i neću :)
........

Svečana večera je prošla, kao i uobičajeno slavlje pre i posle toga. Veći deo dana sam provela u sobi, i jer mi je tako više prijalo, a i jer sam htela da se sklonim pred očima pijanih kolega. A i ono malo što sam bila je bilo više nego dovoljno da ponovo silno poželim da se čujem sa mojim voljenim. Pokušala sam da ga dobijem, gledajući u prepuno nebo zvezda i zvezdane prašine, u noći koja je potamnela od topline i neke čudne, bogate gustine. Nisam uspela, i vratila sam se u sobu, da bi nepunih pet minuta kasnije on mene dobio, opet u sobi. Bože kako mi je nedostajao, kao i ja njemu. Svaki put je sve očiglednije da smo nenormalno vezani, i svaki put je sve teže proći dan a da se ne čujemo, iako je ostalo još tako malo dana dok ne dodjem u njegov zagrljaj. Bože kako to silno želim.


Odvojila sam i svoje dve knjige kao poklon TZ-u i ON-u. Nisam sigurna da je pametno što sam TZ-u dala knjigu pred drugima, ali on će već znati kako da to reši. A moj dragi Tinki-Tinki... :) Nisam ga videla večeras, a sutra možda ide sa ostalima u Namau, pa moram da ga nadjem sutra i da mu dam knjigu. Kako su to divni ljudi, i kako sam ja zahvalna što sam imala prilike da ih upoznam.Hvala ti, na svemu.

I dok se polako spremam da legnem, jer je i baterija pri kraju, a i ja, želim samo da podsetim noć da mi čuva moje drage, a posebno mog voljenog, čije prisustvo u mislima i telu sada već osećam bez prestanka. Ovde je 1.45, kod njega je 9.15, i šta god da radi znam da je bolan od žudnje zamnom, kao i ja za njim. Mili moj jedini. ÄŚuvaj mi ga, noći, i umiri melemom sna. Ja ću mu se uskoro tamo pridružiti, ući u krevet kraj njega, u njegov zagrljaj, nasloniti se na njegovo rame, osetiti toplinu njegovih grudi i bilo srca unutra. Kakvo je to srce, kako ono silno voli. Duša moja, moj jedini. Još malo, još samo malo. Petoga dana ću biti u njegovom zagrljaju. Petoga dana ću biti svom domu. Laku noć ljubavi, laku noć i ostali moji andjeli, plavooki, crnooki, malo stariji, ili malo dalji, ali svi dragi moji, i znani i neznani, uživajte u miru kojim vas ova noć zaklanja. Laku noć svete, i još jedan divni danu. Laku noć svetlo, i laku noć mraku. Idem da sanjam život budućih dana, na poklon i meni i vama, jer vam jedino tako mogu reći hvala.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 20:50
10.07.2012 utorak

Još uvek nismo krenuli za Jangun, i mada su postojale šanse da krenemo večeras, mislim da će to ipak ostati za sutra. To znači da ćemo imati samo četvrtak pre podne, možda i par sati pre polaska na aerodrom, da kupimo i obidjemo sve što smo hteli.

Naravno, šta god da nadjem i vidim, dobro je, naročito ako uzmem u obzir da ostatak ljudi još uvek ništa ne zna, ni da li ide, ni kad, ni gde.

Naravno, to mene uopšte ne treba da zanima, imajući na umu ono što sam naučila, a to je da ja stvaram svoj život, da ja upravljam okolnostima, a ne one samnom. Opustila sam se, bar što se tiče imaginacija.

A sa druge strane, definitivno sam najbolje podnela vratolomni niz vesti koje su nas ovih dana bacale s kraja na kraj skale mogućnosti. Naravno da je zabolelo kad sam shvatila da ni danas ne idem, ali sam to relativno brzo ’istopila’ u sebi, i vratila se u normalu. Pomoglo je i ono „ko zna zašto je to dobro“, ali i osećaj da sam u petak popodne ja u njegovom zagrljaju. Promena vremena, iz budućeg u sadašnje, potvrdjuje imaginaciju koja je, udružena sa željom, bila toliko jaka da jedino tako može da bude.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 20:53
11.07.2012 sreda

Slušam Balaševića, staru i fenomenalnu U razdeljak te ljubim, i gledam na sat, ne verujući da je tek 8.05. Mislim, od 6 sam se istuširala, spremila sobu (opet), doručkovala, popila kafu, isturpijala i nalakirala nokte, i još uvek je tek 8.05 ?!? Naravno, sve u meni igra, cupka, izviruje napolje da vidi hoće li taj kombi, čak i dok ovako sedim i kuckam, naizgled mirna i spokojna. Kad ono, nikakva šiparica mi nije ravna :)
...

ÄŚudno je to koliko se vezujemo za rokove, i koliko nam neizvesnost smeta, koliko nas potpuno izbaci iz ravnoteže. Kao da mi zaista možemo išta da isplaniramo, da utičemo na tok dogadjaja. To ne znači da više ne verujem u to da mi odlučujemo o pravcu kretanja, ili o boji dogadjaja koje privlačimo. Verujem, naravno, a i znam, iz iskustva. Ali je čudno kako nas to „kako“, „kad“, „ko“ i „gde“ zeza, pa čak i pomera iz temelja ako smo se previše čvrsto oslonili na njih. Smešno, zaista smešno, imajući u vidu širu sliku, sliku beskraja i beskonačnosti koja je prava stvarnost iza ove stvarnosti.

No dobro, dosta je bilo filozofiranja. Mi danas krećemo, stižemo na vreme da uzmemo sve što nam treba, i da vidimo sve što smo hteli. Jeste, prekratko je vreme, ali nebitno, stići ćemo sve što se može stići. Uostalom, već sada mi je mnogo važnije od krpica koje sam uzela sebi i drugima to što sam upoznala M i ostale naše momke, mog Tinki-Tinkija, TZ-a, onog momka kod koga sam uzimala sim kartice, onu divnu ženicu kod koje sam uzela londžije, onu drugu kod koje sam uzela majice, onu što mi je šila londžije, sim bain drveće, belo drveće, jezero, bele čaplje, bele i crne krave, taksije koje vuku konji, ili pola motora, njihova varijanta mini-buseva, autobusi „kešalice“, onaj stari monah što u 90. još sanja da će se proslaviti na zapadu kao najveći pesnik 21. veka. Da, moram da prekucam i prevedem njegove pesme, i da mu pomognem da ih iznesemo na internet. „Postići ćete sve ono što želite pomažući drugima da postignu sve ono što žele“. Nevil Godard. Ok, uradiću to. I srediću mog sanjara i spremiti ga za put u svet.
....
A sad je već 8.45 :) Uf, tek :( Toliko pisanija, mozganja, filozofiranja, muzike, a prošlo je samo 40 minuta. Pih. Znam da i njemu isto tako ide vreme, i da će se ubrzati tek kad budemo zajedno. Prvo će stati, kad se budemo zagrlili, a onda će polako početi da se kreće, kao da se odvija traka vremena koja je pogrešno namotana. I nećemo ni osetiti kako se namotava ponovo sve dok prvi put ne pomislimo na to da treba da se rastajemo, opet. A onda će opet početi grozničavo da se namotava, opet u pogrešnom pravcu. Smešno, to kažem ja, koja tvrdim i znam da vreme nije linearno, i da nimalo ne liči na krojački metar, kako ga ovde opisujem  Ali činjenica je da ga tako osećamo, a čim ga tako osećamo, onda ima nešto u tome. Zgusnuta energija, jedne ili druge vrste, eto, to odlučuje o „protoku“ vremena. Zato je meditacija sjajna, da nas podseti na ovo sada, na ovaj nemerljivi trenutak, jedino što stvarno postoji. TZ kaže da meditira sat vremena ujutro i sat uveče. Naravno, to spasava i njega i druge od očaja, fizičkog sloma i svega drugog što bi nas odavno slomilo. Dva sata dnevno, svakoga dana, uz sve njegove obaveze. A ja? Priznajem, ne toliko.
Dosta je bilo za sad. Odoh da se malo družim sa kolegama.

Da, malopre sam sasvim lako imala stolicu. Da li zbog manga za doručak, ili zbog vežbi disanja iz stomaka, ili zbog iznošenja bola na videlo, ili zbog toga što sve više zahvaljujem svom telu, i poklanjam mu sve više pažnje... U svakom slučaju, moje dobro i lepo telo mi uzvraća sve boljim stanjem i izgledom. I nisam sigurna da li sam promenila držanje i hod, i ako se ne varam više ne hodam tako uspravna, ali mi je hod definitivno mekši. I opet, meditacija. Kako je to čudno, da tek sad otkrivam šta je prava meditacija. Očigledno nisam bila spremna za to, mozak mi je radio previše brzo, preuzevši previše toga na sebe. Nije ni čudo da sam pucala, kad sam pokušavala da držim sve uz pomoć tako nejake alatke, kao što je um. Ne samo moj, svačiji.

Odoh, evo 9 je sati. Nadam se da krećemo do 10 :) Bože, kao da ću ga videti za 2 sata, a ne za 2 dana, tako sve igra u meni :)

Lepo je to, što sam toliko poneta ovim osećanjima sreće. Ipak, uspela sam da ih sagledam sa strane, i shvatila da su ipak tako mala, tako plitka, tako nestalna, kao dim na vetru, u odnosu na ono pravo, najdublje osećanje postojanja u božanskom jedinstvu svega u meni i van mene. Izgleda da sam uspela, shvatila sam kako to funkcioniše. Dobro je. Još mnogo puta to treba da uradim, da naučim, da osetim, da upijem, da postanem. A onda će doći na red neki drugi zadatak, neki sledeći veliki korak na putu koji sam izabrala u ovom životu. I lepo je, sve je to lepo. I ovaj poznati osećaj da se u mojoj glavi, u mozgu, dešavaju pomeranja sfera, preslagivanje podataka, prava je slika onoga što se dešava – preslagivanje stvarnosti, bića, snaga, važnog i nevažnog.

Kaže Ošo, a sa tim se slažu i ostali, da umetnici vide tu pravu stvarnost. Znajući koji dar imam u sebi, čekam trenutak kad će mi se reći, pokazati, otvoriti pravi kovčežić reči za ono što vidim i osećam. Vividness, jednog dana. Sanjar, i druge priče. Drugi put ću vežbati scenu „Vividness, sada“, a sada idem.....
9.21

I krećemo! „Five pipel, five pipel, go to Yangun!“ Tinki-Tinki, naravno :) When? Now!

Tako da - pakujem se, i odoh!

Cao! :)
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 20:55
12.-13.07. petak, valjda

Ne znam tačno ni gde sam, ni koliko je sati, ni po prolaznom, ni po evropskom vremenu, ali ne mogu da gledam film koji bih volela jer su ga Nemci sinhronizovali. Da, letim Lufthanzom za Frankfurt, i po mojoj slobodnoj proceni prošli smo nešto manje od polovine puta. Ili nešto više od trećine. Zaista nemam predstavu.

Ipak, ne spava mi se, pa sam uzela da kuckam malo ovde, jer nemam dovoljno baterije da se dopisujem sa S. Prilika za poslednje utiske.

Jangun. Kako je neverovatno koliko mi je lep bio sad, od prvog trenutka kad sam ušla u njega, kao da to nije onaj isti grad koji me je odbio pri prvom udahu toplog vazduha punog vlage, memle, truleži i raznih mirisa sa uličnih tezgi i priručnih kuhinja. Ovaj grad me je dočekao predivnim zalaskom sunca, glavnom ulicom koja se blago spuštala zavijajući izmedju parkova, predivnim fasadama, uličnom rasvetom, Ĺ vedagon pagodom koja je blistala iznad nas kao da je svesna svoje lepote i veličine. Hotel bolji od prethodnog, večera odlična, internet solidan, topla i čista voda... Raj :)

A ujutro doručak pa Ĺ vedagon pagoda. Kako je to fantastično mesto. ÄŚitav grad u gradu, posvećen budi i vernicima. Bogat, raskošan, ulepšavan i doterivan kako bi i najmanjim detaljem doprineo lepoti i uzvišenosti tog svetog mesta.

Naravno, kad kažem svetog mislim na stanovnike Janguna, na vernike te zemlje, ne na sebe. Ja ovaj put nisam stigla, ili nisam mogla, ili nisam htela da osetim svetost tog mesta. Vernici svih religija su isti u svom obožavanju i poniznosti, i u očekivanju pomoći od strane višnjega. Ja to više ne mogu ni da osetim, ni da prihvatim.

Ali poštujem, jer se sećam koliko je meni značilo držanje za nešto uzvišeno, veliko, sveto. Ipak, ono što se razlikuje kod budista, makar onih koji su danas došli u taj njihov najveći hram, jeste druga strana obožavanja. ÄŚitave porodice su dolazile, smeštale se na pod u nekom od hramova, ili negde usput, i ručale. Baš kao da su na pikniku, tako je sve bilo jednostavnoi liseno svake strogosti, protokola, etikecije. I toliko je sve odisalo tim jednostavnim mirom da je čak i D rekao kako bi i on najradije seo negde i meditirao i molio se. Naravno da je i meni to palo na pamet, ali kako me to mesto zaista nije privlačilo osim svojom lepotom, moja želja se zadovoljila sa par minuta sedenja u miru u jednom od hramova.

Doduše, prišao mi je jedan od sveštenika, možda želeći da isprosi nešto, a možda i samo da proveri treba li da uravnoteži moju energiju, kao stranca na mestu na kome su svi opušteni. Odličan engleski je osim učtivošću i veštim govorništvom prosto lelujao od melodičnosti nalik na molitvu. I ako se naše energije možda i nisu poklapale na početku tog kratkog razgovora, mislim da je kasnije mogao mirno da ode, kad je čuo da sam tu već mesec dana, i da bih volela da se jednog dana vratim.

Drveće, kao mesto za odmor, ili za molitvu, ili za upisivanje želja. Pravilo da žene ne mogu da udju u centralni hram. Divni parkovi. Zvona koja odzvanjaju kao potvrda nečije molitve ili želje. Zalivanje statue Bude i neke od svetih životinja. Fantastična raznovrsnost hramova, a svi su ukrašeni sa takvom pažnjom, majstorstvom, strpljenjem i ljubavlju da čak i oni manje zanimljivi deluju fantastično, a oni koje su radili majstori deluju potpuno nestvarno. Ne, ni izbliza ništa slično nisam ni videla ni čula da postoji.I zaista mi je drago da sam makar bacila pogled na to čudo od gradjevine.

A onda pijaca, i potpuno ludilo prilikom biranja poklona. Tek kad dodjem kući videću šta sam uzela, i ko će morati da ostane kratkih rukava. Onih najvažnijih sam se setila, a za ostale ćemo da vidimo.

Ručak kao dokaz da je večera za koju smo dobili baš ono što smo poručili, i to u normalnom roku, bila čista slučajnost, izuzetak koji potvrdjuje pravilo. I neočekivano žestoka reakcija na nesposobnost mladih konobara da zapamte narudžbinu. Poslednji odlazak u grad, povratak, spremanje, pokret. I opet mi je Jangun bio lep, osunčan, pa čak i romantičan. Nisam ni znala da i oni imaju svoju Adu Ciganliju, jezero sa šetalištem i parkom oko njega, i ostvom na njemu. Krajičkom oka sam videla vodu, deo nekih malih tribina, i stazu oko jezera uz koju su razbacane klupe nalik na one na autobuskim stanicama, po natkrivenosti, ili na one u autobusu, po širini. Ipak, najviše mi se kod njih dopalo što su kao stvorene z aparove, a parovi su ih i zauzimali. Zagrljeni, sa otvorenim kišobranom-suncobranom prema suncu, bili su prava slika i prilika romantike, zaljubljenosti, i lepote na mjanmarski način.

Aerodrom takodje lep, kakvog ga nisam zapamtila. Problemi sa prtljagom rešeni, i onda sam mogla da se oustim i spremim za olazak. I ovaj put sam bila mirna, bez većih skokova u emocijama, za razliku od prethodnog dana. O da, odlazak iz poznatog, dragog kraja, doneo je čudnu mešavinu ushićenosti zbog skorog povratka kući, ali i tuge što napuštam zemlju koju sam zavolela. I suze koje su napunile oči nisu bile ni samo suze tuge, ni samo suze radosti, već ona posebna vrsta koja se ne da tek tako definisati ni progutati.

Bangkok gotovo da nisam ni videla jer smo projurili sa kraja na kraj aerodroma, i tek što smo seli, već je bilo vreme za ulazak u avion. I evo, nekoliko sati kasnije, nakon prijatne večera i kafe, ja gledam film koji ne razumem, slušam neku tihu muziku, i kuckam ovo u mraku u nadi da ne smetam finoj tajlandjanki kraj mene da spava. Evo, isključujem se još malo, pa možda ću da probam i ja da dremnem. A za koji sat ćemo već biti nad Evropom, već jako blizu kući.

Laku noć Azijo,moj daleki istoku što si mi postao blizak, kao dragi O N. Laku noć svi divni ljudi te divne, siromašne zemlje, i sve ostalo što sam zavolela u njoj.

I na samom kraju, evo još jednog otkrića, još jedne promene koju je ovaj put doneo. Gledajući se danas u ogledalu, shvatila sam da više nema svrhe da se trudim da ostanem lepa, vitka, zategnuta i mlada kao kad mi je bilo 25. Nema svrhe, jer mi je 45. I koliko god je to saznanje nekako zabolelo, toliko sam ga prosto s osmehom dočekala. Imam 45 godina, i nisam više mlada, i to je dobro. I onaj mladalački žar i takmičarski duh koji su me koliko do juče uveravali da za mene godine ne važe, da ih ja ne priznajem, sada su morali da priznaju činjenicu koja ih je gledala u lice. I osećaj da nisam savršena, pa čak ni blizu savršenstva, donela je neko olakšanje, i drugačiji pogled i na sebe i na druge. I pomislila sam šta li će vezivati mene i S sad kad nema te iluzije privlačnosti, ali sam odmah zatim znala da je jedini odgovor na to pitanje – u pravoj, dubokoj ljubavi, požrtvovanju, poštovanju, pažnji, smehu, podršci, radosti. I već prvi razgovor nakon toga, i prve poruke koje smo razmenili, pokazuju upravo to. Mada ne očekujem da će privlačnost medju nama baš tako brzo zgasnuti :)

I eto toliko za sada. Film je pri kraju, iako ga ne slušam, ali stvari dolaze na svoje mesto. Kao i kod mene. Bože hvala ti, na svemu. Kako je fantastično šta se sve izdešavalo za ovih mesec dana, i kako su stvari prosto legle, kao da su se samo spustile tamo gde treba, iako su delovale kao lišće noćeno vetrom, i potpuno otpisane za bilo kakvo fino zauzimanje svog meta. A evo ih, poredjane kao da su navodjene daljinskim upravljačem. Potpuno nestvarno, čudesno, predivno.

Hvala ti. Laku noć
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.07.2012. 21:07
Eto dragi moji, najvažniji utisci sa drugog kraja sveta.

Svima koji se osete nelagodno zbog suviše privatnih, tj. intimnih detalja umesto izvinjenja nudim samo jedno objašnjenje. Oni koji su malo duže ovde znaju da je moja sadašnja veza zapravo prvi veliki dokaz mojih imaginacija. A kako i on polako ulazi u tajnu, mislila sam da bi moglo biti korisno da se pokaže i njegova promena.

Ipak, ne bih želela da vas to odbije, pa ako mislite da ti privatni detalji treba da ostanu privatni, vrlo lako i brzo ću ih obrisati.

U svakom slučaju, bez namere da vam solim pamet, već samo da vam dam deo svog iskustva, od srca vam ostavljam i ovo, kao i sva prethodna iskustva koja su na bilo koji način obeležena tajnom. I nadam se da ćete i vi na ovaj ili neki sličan način želeti da ovde i na dalje delite svoja iskustva. Jer ako igde možete biti sigurni da ćete biti shvaćeni na pravi način, to je ovde, medju ovim divnim ljudima. Ja sam sigurna, zato vam ovako otvoreno nudim deo sebe, kao i pre, kao i u buduće.

Vaša mau
Korisnikov avatar
Postovi: 62
Pridružio se: 30.01.2011. 12:50
Lokacija: Trstenik
PostPoslato: 17.07.2012. 21:58
Hvala Mau!
:romance-heartbeating:
Sve Bajke su istinite

Postovi: 274
Pridružio se: 11.10.2011. 17:20
Lokacija: Limassol Cyprus
PostPoslato: 18.07.2012. 08:51
Draga i neponovljiva Mau,
jedino u ovom trenutku ti mogu reci jedno veliko HVALA. Kada sam pre sat vremena otvorila tajnu kliknula na forum i ugledala post od tebe osetila sam toplinu u svom srcu i radost i pocela da citam.
Ulepsala si mi ovaj dan. Citajuci dozvolila sam sebi da u svojim mislima otputujem u te divne krajeve imala sam utisak da sam tamo i u trenutku sam osetila neopisivi mir i spokoj u svojoj dusi.
Moj Alex jos uvek spava. Nestrpljivo cekam da se probudi . Citacu mu tvoje postove koje on sa odusevljenjem slusa i znam vec unapred da ce mi postaviti hiljadu pitanja i da ce pozeleti da putuje i upozna te divne krajeve i ljude za koje sam sigurna da ce ga primiti u svoj zagrljaj. Mau , ti si nadarena i rodjena da budes pisac. HVALA TI !!!!!
“COVEKOLJUBLJE SE SASTOJI IZ LJUBAVI PREMA DRUGIMA. COVEK KOJI ZAISTA ISKRENO VOLI DRUGE, JE COVEK KADAR DA OBAVLJA SVOJE DUZNOSTI U DRUSTVU.” Konfucije
Korisnikov avatar
Postovi: 87
Pridružio se: 25.01.2011. 19:26
PostPoslato: 18.07.2012. 09:13
Divno Mau, uzivala sam citajuci tvoj dnevnik kao i sve sto ti napises :D
Hvala ti!
Iako te nisam upoznala(kao da jesam :) ) citam redovno tvoje postove i neverovatno je kako se oseca promena, rad na sebi i rezultati tog rada...Bravo Mau :clap: Hvala sto si nam primer!
Korisnikov avatar
Postovi: 1249
Pridružio se: 05.01.2011. 00:02
PostPoslato: 18.07.2012. 11:15
Draga Mau,
nije u pitanju tvoja privatnost, vec je u pitanju sta ljudi zele od sebe i u odvisnosti od toga sta zele, oni ce shvatiti tvoje pisanje kao uspeh jedne zene, koja je bila na dnu i sada je uspesna...ili ce naci dlake u jajetu ukoliko imaju sopstvenih prepreka. To sam naucila iz iskustva na Tajni i hvala svima.... To zavisi od njihove budnosti i uoste nije tvoj zadatak.....

U novinama pise i sta su pevaci jeli i sta su pili i do koliko sati su spavali, pa citaju oni koga zanima :lol: . Tako i tebe cita ko zeli, zato ne brini ti o tome. Ljudi su duzni prema sebi da pronadju najbolje iz svega, ukoliko zele sebi dobro. Licno smatram da ovde ima samo pozitivne moci i da svako shvata poruku pozitivno i mocno i uzima i sam ovakvu pozitivnu moc za svoje potrebe..
Dobro nam dosla u Evropu-kuci i neka ti celi zivot bude u buduce istinita sopstvena bajka. Zasluzila si, jer si radom na sebi postala pravi andjeo. Ko shvata , shvata, ko jos ne, shvatice kad tad..ljubim te i ljubim sve koji citaju ovo.
Korisnikov avatar
Postovi: 306
Pridružio se: 26.01.2011. 23:36
PostPoslato: 18.07.2012. 14:50
*
Life isn't about finding yourself. Life is about creating yourself.
Korisnikov avatar
Postovi: 415
Pridružio se: 06.07.2011. 07:23
PostPoslato: 19.07.2012. 15:37
mau,
Ti znas koliko ja tebe volim i koliko si ti odgovorna za moju promenu - NAJVISE!!!
Da ne izostavim moje zarko Sunce, moju Milu, koja je uporedo sa tobom poradila na meni.
HVALA VAM OD SRCA, LEPOTICE MOJE!!! VOLIM VAS!!!!

mau,
Citala sam parcijalno tvoj "dnevnik" sa putesestvija. Divota jedna!

Ha...malo mi je paznju skrenuo tvoj abdomen... :lol: :lol: :lol:
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 18.12.2012. 01:54
Dragi moji,

opet me nije bilo neko vreme, obaveze su me malo udaljile od vas. Ali i dalje sam tu kad god mogu, jer odavde i dalje crpim energiju, snagu, inspiraciju i znanje.

Zato mi je tužno što vidim da neki ne uživaju u tome u istoj meri, i da se ne razumeju. Biće da ipak ima nešto oko ovog smaka sveta, ili smo mu mi dodali snagu svojim strahovima, tek i ovde se promenila atmosfera.

Ne zameram, naravno. Razmišljam koliko je to moja odgovornost. I prosto automatski krećem sa onim poznatim nizom "žao mi je, oprosti mi, hvala ti i volim te." I nadam se da će stići do svih.

Noćas bih volela da ispravim mnogo toga, da povučem i svoje i tuđe reči. Naravno da je najlogičnije rešenje revizija. Ali me je divan post naše predivne Margarit prosto omamio, i ja samo želim da mirujem i osluškujem ljubav u sebi i drugima.

I znate šta? Ĺ to je duže slušam, to je više čujem. Probajte, pustite ljubav sa uzice svoga srca, i dozvolite joj da dotrči do svih. kao neko šašavo, neumorno kučence. Možda će neko hteti da se izmakne, neraspoložen za igru sa tako raspojasanim stvorom. Ali većina će se makar osmehnuti pri pogledu na tu neobuzdanu i neodoljivu radost i lepotu.

Probajte, pružite lepu reč i razumevanje i onima sa kojima se baš i ne slažete. Jer važnije od slaganja i toga ko je u pravu a ko ne je možemo li se makar osmehnuti jedno drugome. Ali onako ljudski, toplo, od srca.

Laku noć andjeli moji, i neka vas andjeli čuvaju. Lepo spavajte i nešto lepo sanjajte.

Ljubi vas vaša m
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 26.12.2012. 00:51
Danas sam bila čudno rastrzana između želje da pojurim na moju Tajnu sa novim, lepim vestima, i želje da se izmaknem, što dalje od nerazumevanja i grubosti koje nikada pre nisu bile tako upadljive u ovoj našoj oazi.

Dvoumila sam se i sa koje teme da se javim, i šta da poručim. I kome da poručim. Jer oni koji, kao i ja, jasno vide šta nije u redu, nisu navikli da svoje vidjenje prenose tonom koji je počeo da odjekuje Tajnom. I zaista ne bih volela da taj ton, tako stran i neprimeren ovom mestu, ostane kao poslednji eho koji će ostati da odzvanja praznim hodnicima ovog nekada živog i srećnog sastajališta dobrih ljudi.

Još nisam načisto ni šta, ni kako da vam kažem, jer ne znam ni kome govorim, ni ko me uopšte čuje. Ipak, posle toliko vremena provedenog ovde, i posle toliko naučenog, što mi je život potpuno promenilo na bolje, zaista ne mogu tek tako da zaćutim i da pustim da svađa nadvalada smeh.

I zato ću ovde iskombinovati deo onoga što ću raditi i kad večeras isključim kompjuter. Nadam se da će bar neko od vas, a naročito oni najblagorodniji medju vama, učiniti isto. Jer, znate i sami, dobro , ljubav i lepota ipak, ipak uvek nadvladaju. Pa ako mogu da nadvladaju strah, bes i nestrpljivost u nama samima, nužno moraju da nadvladaju to isto i kod drugih. Jer su drugi samo ogledalo onoga u nama, to već odavno znamo.

Prema tome, krećemo :)

Večeras sa teme Tajni, s ljubavlju šaljem ljubav svim onim divnim, blagorodnim, mekim i toplim ljudima koje sam pogrešno nazvala "okorelim Tajnašima".

Mom dragom Tajni, Petku, Mili, Afroditi, Margarit, Livingthesecret, Kalini, Nenadu, Slavku, Petru, Srcu, Djordiju, Djordju B, Neni, Olimpijadi, Meri Popins, Mini, Mim, Ani sa dva n, Orbitu, Budjenju, Gaga Blu, Laluni, Stoji...

I mnogim drugim divnim ljudima koji dolaze ovde tiho, u miru noći, po malo vilinskog praha radosti i iskrenog prijateljstva koje ipak preovlađuje među 800 i nešto članova ovog bajkovitog mesta.

A sa teme Hvala ti večeras želim da vam kažem da sam počela da ostvarujem svoj san o književnom prevodu i pisanju :dance:

Kako to obično biva, želja, imaginacija, osećaj uspeha i nov način razmišljanja pokrenuli su čitav niz događaja i prijatelja koji su pred mene stavili prvo zadatak, a onda i nagradu. Doduše, mislim da je najbolja nagrada to što sam stekla još jednog divnog prijatelja, ali ovaj put je to neko iz sveta knjige, iz mog sveta. I taj neko je iskreno oduševljen jednom od mojih priča :dance:

Tako da, dragi moji, eto meni potvrde onoga što sam želela, i čemu sam težila - ja jesam pisac ;)

I mada više nisam nesigurna, ne žurim da to pretvorim i u ukoričeni dokaz 8-) Znam da će i to doći, u pravom trenutku, kao i sve do sada. Na meni je samo da i dalje verujem, sanjam i radim.

I na kraju, sa teme Sećam se kada... javljam svoje sećanje na jednu čudnu zimu, baš tu negde oko "smaka sveta", kada je na Tajni zavladala prava zima. Sećam se kako sam po prvi put pomislila da ni meni tu više nije mesto. Sećam se tuge i osećaja nemoći da nešto promenim.

Sećam se, sada, kada je Tajna bogatija sjajnim, mudrim i predivnim ljudima nego što je bila ikada pre; sada kada je veza među nama samo sve jača ljubav, poštovanje, duboko i iskreno prijateljstvo i razumevanje; sada kada jedni druge učimo i pomažemo, a gotovo da više ne moramo ni da objašnjavamo bilo šta, toliko se dobro i lako razumemo; sada kada svi samo sve više i lakše osvajamo prostore svog života, i sve lakše i dublje uživamo u njemu; sada kada se družimo i viđamo kao uspešni i ostvareni ljudi u onome što volimo; kada uživamo u tom druženju kao sa porodicom, ili prijateljima koje znamo odvajkada.

Stojim, sa čašom u ruci, topla noć prigušuje zvuke i boje predivne letnje zabave na kojoj smo se okupili, ponovo, a ja prelazim pogledom preko lica ovih divnih ljudi, srećna i zahvalna što sam ih upoznala, jer su mi tokom godina doneli samo sreću, prijateljstvo, i toplu, iskrenu ljubav.

Kako su divni ljudi moji prijatelji Tajnaši

A kako mi je vreme za spavanje, mislim da ću pred odlazak u san zaliti posebnim rastvorom žive vode drvo Tajne u mom vrtu.

Laku noć prijatelji
Korisnikov avatar
Postovi: 369
Pridružio se: 15.10.2012. 18:59
PostPoslato: 26.12.2012. 09:58
mau je napisao:Danas sam bila čudno rastrzana između želje da pojurim na moju Tajnu sa novim, lepim vestima, i želje da se izmaknem, što dalje od nerazumevanja i grubosti koje nikada pre nisu bile tako upadljive u ovoj našoj oazi.

Dvoumila sam se i sa koje teme da se javim, i šta da poručim. I kome da poručim. Jer oni koji, kao i ja, jasno vide šta nije u redu, nisu navikli da svoje vidjenje prenose tonom koji je počeo da odjekuje Tajnom. I zaista ne bih volela da taj ton, tako stran i neprimeren ovom mestu, ostane kao poslednji eho koji će ostati da odzvanja praznim hodnicima ovog nekada živog i srećnog sastajališta dobrih ljudi.

Još nisam načisto ni šta, ni kako da vam kažem, jer ne znam ni kome govorim, ni ko me uopšte čuje. Ipak, posle toliko vremena provedenog ovde, i posle toliko naučenog, što mi je život potpuno promenilo na bolje, zaista ne mogu tek tako da zaćutim i da pustim da svađa nadvalada smeh.

I zato ću ovde iskombinovati deo onoga što ću raditi i kad večeras isključim kompjuter. Nadam se da će bar neko od vas, a naročito oni najblagorodniji medju vama, učiniti isto. Jer, znate i sami, dobro , ljubav i lepota ipak, ipak uvek nadvladaju. Pa ako mogu da nadvladaju strah, bes i nestrpljivost u nama samima, nužno moraju da nadvladaju to isto i kod drugih. Jer su drugi samo ogledalo onoga u nama, to već odavno znamo.

Prema tome, krećemo :)

Večeras sa teme Tajni, s ljubavlju šaljem ljubav svim onim divnim, blagorodnim, mekim i toplim ljudima koje sam pogrešno nazvala "okorelim Tajnašima".
Draga Mau,hvala na ljubavi koju mi saljes....posto si meni napisala da sam u "STILU pravih okorelih tajnasa".. osetih se prozvanom.To sto mislis da epitet koji si mi udelila pogresan meni ne smeta,jer ja iskrenost nazivam Tajnom.Zao mi je ako te moja molba, nesto pogodila. Na tu moju molbu i PP nisi nasla za shodno da odgovoris. Ja bih jako volela da kada bi mi objasnila sta je okoreli tajnas.Nisam sigurna jel to vezano za vreme provedeno na forumu ili to ima veze sa nacinom zivota. Mozda mislis da je okoreli tajnas onaj koji pise" hvala ti volim te" a usputno obrises moj post i navedes kako trebam biti blaga prema nekim clanovima a ja nisam ni bila gruba.Posto sam ja" kobajagi okoreli tajnas " to verovatno znaci da trebam da dozvolim da me prozivas i da mi sudis jesam li ili nisam "okoreli" Zao mi je draga Mau, ja sam iskrena pa makar ne pisala vise na ovom forumu. Ako je i bilo greske sa bilo cije strane ,moras da znas da je ogledalo obostrano. Ti naravno imas taster u rukama i naravno ako ti se ne dopadne ovo sto sam napisala izbrisi.Ja volim ovaj forum i nikom nisam ni pomislila nesto lose. Ja i dalje mislim da bez obzira na nesuglasice i razlicite stavove ,tajna mesto gde se nalaze divni ljudi. Ako ima neko na ovom forumu koga sam uvredila neka mi se javi i ja cu se IZVINUTI.
PS.
    Hvala ti, Volim te ,oprosti mi....
PrethodniSledeća

Povratak na Lična iskustva

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost