S.N Lazarev -Dijagnostika Karme

Teme o praktičnoj primeni tajne. Koje metode i tehnike koristite i na koji način?

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 20.11.2013. 11:57
Strah – to je pokazatelj neverovanja u Boga, odricanja od ljubavi.


Ovako objašnjavam pacijentima:

Izmeniti se možete samo kroz odvezivanje od ljudskih vrednosti i prenošenja oslonca na Božansko.

Kada se obraćate Bogu potrebno je da u Vama vlada potpuni mir.

Pored vas ne treba da bude niko od vaših najbližih.
Ne treba da bude jer vas bliski ljudi čine srećnim ili žalosnim.

Zato pre nego što se obratite Bogu odvežite se od svega i telom, i dušom i duhom.

Kada čekate goste, spremate sobu da bi odgovrala njihovom ukusu i željama, da bi tamo mogli da žive.

Vaša duša je soba. I da bi u nju došlo Božansko, potrebno je da u njoj bude ljubavi.

Znači, ako hoćemo da se obratimo Bogu, u duši mora da bude osećanje ljubavi.
A ako u njoj caruje strah, uninije, sažaljenje do dodira sa Bogom neće doći.
Videli ste kako poleće raketa? Ne može da poleti bez goriva. Ali kada raketa izađe iz Zemljine orbite, rezervorai sa gorivom se odbacuju, jer počinju da smetaju. Tako i mi.

U početku shvatamo da nam ljubav prema Bogu daje zdravlje, blagostanje, razvitak.

Ustremljujemo se ka Bogu iz želje da budemo zdravi i srećni,
zatim smo dužni da prestanemo da se brinemo za svoje zdravlje i blagostanje.

Treba osetiti da je sjedinjenje sa Bogom najveća sreća.

Radi te sreće se mi okrećemo i idemo ka njemu.

Zato, da bi se popeli na sledeći stupanj, potrebno je da skočimo sa prethodnog.

ÄŚovek počinje da se obraća Bogu u početku da bi spasio svoje telo, zatim da bi spasio svoju dušu, i na kraju samo zbog postizanja jedinstva sa Bogom koje postaje nasušna potreba i sreća.

Juče smo napravili prvi korak ka tome, danas pravimo drugi, sutra će biti treći.



Re: SERGEJ NIKOLAJEVIĆ LAZAREV

Postod Olivera » 29 Jan, 2013 19:59 pm
S.N. Lazarev - Ozdravljenje


Mnogi su primijetili da je mijenjati se na bolje veoma teško. Koliko god bi se misaono čovjek prilagođavao, da preokrene svoje namjere u dejstvo, mijenjanje je dosta teško. Ali ako se misli spoje u jednu živu sliku, to jest, osjećanje - tada se čovjek mijenja mnogo lakše, to jest, vodič za akciju je slika, a ne misao. Naime, poimanje dolazi kroz slike. Dvije hiljade godina, vjerujemo da treba opraštati i voljeti, a u praksi se malo toga ostvaruje. Za mnoge, Biblija je potpuno neshvatljiva, mnogi ne shvataju u čemu je suština Hristovog učenja. Sve pravilne misli, predavanja, knjige, treba sažeti u sliku i tek tada će početi promjena. Autor je pokušao da preko sistema slika, izraženih kratkim frazama, stvori kod slušaoca ispravan unutrašnji smjer. Lik čovjeka koji voli, stvara se tada brže i lakše. Shodno tome, čovjek može brže da promijeni sebe, svoje zdravlje i svoju sudbinu.

S.N.Lazarev

izvor
http://www.lazarev.ru/news/34-2011-10-2 ... 1--qq.html

Tekst diska " Ozdravljenje" - Sistematizovane fraze :

Mi smo ljubav. Naše istinsko "ja" se sastoji od ljubavi. Mi smo sjedinjeni sa Tvorcem. Mi smo deo Njega. Nas je Bog stvorio. Naše istinsko "ja" je vječno i nepromjenljivo.

Naše istinsko "ja" je vječno. Naše ljudsko "ja" je prolazno. Naše istinsko "ja" je ljubav.

Bog nas voli. Bog nas uvijek voli. Mi smo uvijek sa Njim, i on je uvijek sa nama.

Bog je ljubav. Od početka Vasione On je stvorio naše duše. Naše duše sastoje se od ljubavi. Mi smo dio Tvorca, i uvijek smo sjedinjeni sa Njim na suptilnom planu.

Bog je prisutan u svemu. On je jedan. Sve je dio Njega. On upravlja svim. On opredeljuje budućnost. On je stvorio prošlost. Bog nas voli.

Naša duša voli Svevišnjeg. Mi smo sjedinjeni sa Njim. Mi smo djeca koju je On stvorio. Mi Ga oponašamo, mi se prilagođavamo Njemu. Mi stremimo jedinstvu sa Njim. Mi smo jedino sa Bogom.

Mi smo grešni i nesavršeni spolja. Mi sijamo i srećni smo unutra. Naše istinsko "ja" je ljubav. Mi smo savršeni unutra. Nama je oprošteno i mi smo spaseni. Naša sreća - je jedinstvo sa Bogom.

Bog nas voli. On nas uvijek voli. On je sa nama i mi smo sa Njim. On će uvijek biti sa nama. Mi smo došli od njega i vratićemo se Njemu. Bog nas voli više od oca. Bog nas voli više od majke. Bog nas voli više nego braća i sestre. Bog nas voli više nego bilo koja voljena osoba. Voljeni ljudi dolaze i odlaze. Božija ljubav ostaje. Mi Ga volimo.

Bog nas voli više od oca. Bog nas voli više od majke. Bog nas voli više nego bilo koji bliski čovjek. Bog nas voli više nego muž ili žena. Bog nas voli više nego naša djeca. Bog nas voli više nego što nas je iko ikada volio, voli i bude volio.

Ljudska ljubav je prolazna. Božanska ljubav je vječna. Zahvalni smo Bogu i volimo Ga.
Naš život - je spoznaja Boga. Sve naše zadovoljstvo - je odavanje energije. Ĺ to više odajemo, to je veća naša potreba za ljubavlju. Preko ljubavi mi primamo snagu i energiju. Jedinstvo sa Bogom daje nam život i spasenje. Naša duša živi ljubavlju. Bog nam daje ljubav svakog djelića sekunde. On nas hrani ljubavlju, On nas spasava ljubavlju, On nas štiti ljubavlju.

Mi smo savršeni unutra i slabi, nesavršeni spolja. Slabost i nesavršenstvo prevazilazi se ljubavlju. Naš razvoj je približenje Bogu.

Bog je ljubav. Bog nas voli. Mi opraštamo svima i opraštamo sebi. Sve se dešava po Božijoj volji. Spolja se borimo, mijenjamo: mijenjamo sebe, mijenjamo druge, mijenjamo svijet koji nas okružuje. Naša nesavršenost i nesavršenost svijeta podstiču nas na razvitak. Unutra je svijet savršen. Mi ga volimo i unutra praštamo. Spolja volimo, unutra volimo. Spolja možemo biti žestoki i meki: vaspitavamo druge, vaspitavamo sebe i mijenjamo okruženje. Unutra smo božanski. Tamo je samo ljubav i praštanje.

Svijet je prelijep i savršen unutra. Svijet je Božanski po svojoj prirodi. Sve je Božansko. Sve se sastoji od ljubavi. ÄŚovjek - to je mogućnost za ljubav. Ĺ˝ivot - to je razlog za ljubav. Mi smo prelijepi, naš život je prelijep. Svijet je prelijep.

Spolja iskušavamo teškoće. Kod nas se dešavaju bolesti i nesreće. Pojavljuju se sporovi i konflikti. I to su sve mogućnosti za razvoj. Ĺ to je više ljubavi u duši, tim je lakše prevazići bilo koji problem. ÄŚovjek pun ljubavi unutra, je zdrav, uspješan, on ima budućnost, prema njemu se dobro odnose. Svijet je ljubazan prema njemu. Ljudi su otvoreni za njega. Sudbina ga voli. Ĺ to više čovjek voli, to se više duša otvara i tim veće mogućnosti čovjek dobija.

Ĺ to je manje ljubavi u duši, to je više teškoća, više nevolja, više bolesti, više nerazumijevanja, više nezadovoljstva, više uninija. Ali, kada se duša zagrijeva ljubavlju, odlazi uninie, odlaze uvrede, nestaje nerazumijevanje, nestaju bolesti i nevolje. Mi se smijemo. Smijemo se, radujemo se igri koja se zove život, sjećajući se najvažnijeg pravila te igru: uvećanja ljubavi u duši.

Sve što volimo - biće izgubljeno. Sve ljude koje volimo ćemo izgubiti. Naša tijela će se razrušiti. Naša svijest će se ugasiti. Naša duša će izgubiti vezanost za život. I samo će Božija ljubav ostati u nama zauvijek.

Mi dobijamo život, a potom ga gubimo. Mi dobijamo bliske ljude, a zatim se rastajemo od njih. Mi dobijamo sposobnost, intelekt, razviće, nadahnuće, talenat, a zatim ih takođe gubimo. I samo ljubav nosimo dalje. I samo ljubav čuvamo. I samo ljubav će zauvijek ostati u našim dušama. Ljubav je uvijek sa nama, i mi smo uvijek sa njom. Kroz ljubav, se nanovo stvara novi život. Kroz ljubav, se nanovo stvaraju odnosi sa voljenom osobom. Kroz ljubav, se nanovo stvaraju: svijest, sposobnosti i talenat. Kroz ljubav, se nanovo stvara budućnost.

Svaki bol i gubitak su zbog ispitivanja ljubavi. Bilo koja stradanja i nevolje su zbog povećanja ljubavi. Sve što se dešava - je zbog jačanja ljubavi.

Sve je iluzija. Sve dolazi i odlazi, a ljubav ostaje. Gubimo sve osim našeg istinskog "ja". Sve što je kod nas bilo spolja odlazi u naše istinsko "ja" i postaje ljubav. Spolja sve gubimo, a unutra čuvamo. Bog nas voli.

Mi se radujemo životu. Mi se sa lakoćom odnosimo prema životu. Igramo se života. Igramo igru koju zovemo život. Jer je sve iluzija. Sve prolazi. Sve dolazi i odlazi, i samo ljubav nas sjedinjuje sa vječnošću.

Ĺ˝ivot - to je zabava. Ĺ˝ivot - to je mogućnost. Ĺ˝ivot- to je igra. Ĺ˝ivot- to je spektakl. Ĺ˝ivot - to je sredstvo. Cilj - to je ljubav. Cilj - to je sjedinjenje sa Bogom. Cilj - to je prebivanje ljubavi u duši.

Naša sreća - to je igra. Naše zadovoljstvo - to je spektakl. Naše želje- to su fantazije. Naše stradanje - to je igra. Naši gubici - to je spektakl. Naša nesreća - to je fantazija. Mi smo srećni što smo se pojavili u ovom svijetu. Mi igramo, mi se razvijamo, mi se radujemo, mi plačemo, mi tugujemo, mi uživamo, mi se mučimo, i konačno - mi volimo.

Mi gubimo da bi naučili da volimo. Mi se radujemo da bi naučili da volimo. Mi bolujemo da bi naučili da volimo. Mi ozdravimo, kada naučimo da volimo.

Cio svijet - to je spektakl smišljen od Boga. Spektakl počinje, razvija se i završava. Spektakl treba da izazove katarzu. To jest, pobjedu ljubavi.

Ĺ˝ivot je spektakl. On počinje, razvija se i završava. Mi igramo različite uloge u njemu. I sve uloge su zbog toga da osjetimo ljubav. Gdje god da smo, ko god da smo, šta god radili - sve nas podstiče na ljubav.

Naše greške - su takođe iskustva ljubavi. Do istine dolazimo kroz zablude. Preko grešaka istina se spoznaje ponekad bolje nego preko potpuno ispravnog ponašanja.

Sve je jedno. Sve je dio jednoga. Sve se vraća cjelini. Sve je iluzorno i sve je prolazno. Sve proizlazi iz ljubavi i vraća se u ljubav.

Sve je od Boga i dobro i loše. Božija volja je u svemu .

Sve je zbog nas. Cio svijet je stvoren zbog nas. Mi smo ljubav. Cio svijet je stvoren zbog ljubavi. Mi gubimo ljubav i počinjemo da umiremo. Mi se vraćamo ljubavi i počinjemo da oživljavamo.

Bog je uvijek sa nama. Bog je spolja i Bog je unutar nas. On je sada sa nama. On je u našoj prošlosti. On je u našoj budućnosti. Bog nas voli.

Mi se vežemo za svijet, i ponekad zaboravljamo na Boga. Naša vezanost čini nas zavisnim. Naša osjećanja postaju agresivna. A onda dolaze bolesti i nesreće. I vezanost za svijet se ruši. I kada sve počne da se ruši, mi se sjetimo ljubavi. Mi se odričemo, mi se kajemo, mi se vraćamo Bogu. I mi se naslađujemo ljubavlju. I mi vaskrsavamo. I mi ozdravimo. I kod nas se poboljšava sudbina.I naša djeca ozdrave. I ojača porodica. I dolazi prosperitet. Osećaj ljubavi i zahvalnosti prema Bogu nas ne napušta. Mi Ga uvijek volimo. Mi smo uvijek zahvalni Njemu. Mi smo uvijek dio Njega. Mi uvijek stremimo Njemu. Naša duša se puni ljubavlju. Naša duša postaje srećna.

I kada dobijamo sva blaga i zaglibimo u njih. Mi se ponovo spolja počinjemo vezati za taj svijet, i zaboravljamo Boga. I mi više ne vidimo Njegovu volju. Mi prestajemo da Ga osjećamo u svemu. I vezanost nas udaljava od ljubavi. I naša duša postaje grublja. I lijepa osjećanja nestaju. I mi počinjemo da zavisimo od svijeta. I pojavljuje se uvrijeđenost, osuda, uninie, mržnja, nezadovoljstvo sa svijetom i prijateljima, zavist, pohlepa, požuda, želja da se opljačka i ubije drugi, laž i licemerje. A potom dolaze nevolje. A potom dolaze bolesti. A potom stradamo, mučimo se, umiremo. I počinju da se ruše sve naše vezanosti za svijet. Naše tijelo strada. Naša svijest, duh muči se i strada. Naša duša se takođe muči i strada. I mi se opet okrećemo ljubavi. I mi idemo ka poimanju. Mi tražimo put k Bogu. I naše stremljenje raste. I mi se penjemo na novi stupanj, gdje je mnogo više ljubavi. I mi smo već spremni da imamo bilo koju dobrobit. Mi prestajemo da zavisimo od nje. Naše mogućnosti na spoljašnjem nivou su mnogo veće, a i ljubavi u duši već je više. Završava se redovna etapa. Redovan ciklus razvoja dovodi do toga da se u duši pojavljuje više ljubavi. I mi smo već spremni za novu etapu. Ka sticanju sve veće količine sreće.

I opet, možemo da zaboravimo na Boga. I opet, možemo da se vežemo za taj svijet. I opet, nam treba više ljubavi. I na kraju krajeva ovladaćemo cijelom Vasionom. I da bi naša duša bila srećna, naša ljubav treba da se uvećava. I mi moramo da osjetimo potpuno jedinstvo sa Bogom. Mi smo došli od Boga, mi stremimo Njemu, i mi se vraćamo Njemu.

Bog nas voli. Mi smo jedno sa Njim. Mi spoznajemo Boga uvijek. Kada idemo ka ljudskoj sreći - mi spoznajemo Boga. Kada smo okrenuti od ljudske sreće - mi spoznajemo Boga. Kada se odričemo - živimo ljubavlju. Kada zaglibimo - živimo spoljašnjom srećom, no bez ljubavi, ona se pretvara u nesreću. Nalaženje spoljašnje sreće podstiče nas na ljubav i spoznaju Boga. Spolja srećan može biti samo unutrašnje srećan čovjek. Sreća - je ispunjenost duše sa ljubavlju.

Bog je u svemu. Mi smo zahvalni Njemu. Mi prihvatamo Njegovu volju. Mi vidimo Boga u svakom čovjeku. Mi vidimo Boga u svakom živom biću. Mi vidimo Boga u svemu. Spolja mi se obraćamo ljudima. Spolja mi se obraćamo svijetu. Unutar mi se obraćamo Bogu. Unutra nas je uvijek ljubav. Unutar nas je uvijek oproštaj. Unutar nas je uvijek smirenje. Unutar nas je uvijek saosećanje. Mi smo ljubav.
Bog brine o nama. On narušava tijelo, duh i dušu, otkrivajući nam ljubav. Ĺ to smo više zaboravili na ljubav, to se više udaljavamo od nje, to brže počinju da stradaju duša, duh i tijelo.

Bog nas voli. Njegova ljubav - to je ispoljavanje najviše brige. On spasava naše istinsko "ja". On spasava našu ljubav. Ako smo spasili našu ljubav, ako idemo u susret ljubavi, tada oživljava naša duša, tada se nanovo stvara naš duh, tada ozdravi naše tijelo.

Bog nas voli. Bog nas voli više od oca i majke. Bog nas voli više nego braća i sestre. Bog nas voli više od bilo kog čjoveka koji nas je ikada volio, voli i bude volio.

Bog nas uvijek voli i brine o nama. Svakog djelića sekunde, dobijamo od Njega ljubav i energiju. Naša duša živi ljubavlju. Svakog djelića sekunde božanska ljubav nas spasava, nanovo stvara, otkriva budućnost, podržava naš duh i tijelo. Naša duša se raduje ljubavi i živi ljubavlju. Mi smo ljubav.

Ljubav nas nikad ne napušta. Unutra, smo uvijek sjedinjen sa Bogom. Ovaj veza se stalno uvećava.

Smisao života - je jedinstvo sa Bogom. Sreća je nakupljanje ljubavi u duši. Naša misija je biti poput Boga i postati Božanski.

Mi smo proizašli iz ljubavi. Mi smo ljubav. Stremimo ljubavi, sjedinjujući se sa Bogom mi se vraćamo Njemu. I svaka igra zvana život - je škola ljubavi. Mi volimo. Mi opraštamo. Mi vidimo Božju volju. Mi vaspitavamo sebe i druge. Mi se mijenjamo. Mi se usavršavamo ljubavlju. Mi spoznajemo svijet. Mi spoznajemo Boga. Mi postajemo poput Njega.

Bog nas voli.


MEHANIZMI ČIŠĆENJA DUŠE

U početku su to
najfiniji mehanizmi: podbadanja, uvrede, neugodnosti koje
doživljavamo od ljudi. Ako čovjek ne shvati da ljudi s time
nemaju ništa i da ga liječi Božansko, uključuju se suroviji mehanizmi.
Isto to čine nam bliski ljudi, roditelji, brat, muž, žena.
Ne prihvati li se to, slijedi udar preko djece.

Kada čovjek ne
može prihvatiti duševne patnje koje dolaze od drugih ljudi,
uključuju se fizičke.



Percipira li čovjek kritičnu i opasnu situaciju kao nesreću,
onda se slomi.
Ali, percipira li je kao mogućnost za samousavršavanje
umjesto propasti, dođe do stvaranja.



Agresija koja ispunjava dušu postaje otrov opasan za
Svemir.


Ĺ to više mrzim, osuđujem i prezirem, to se moja duša
snažnije veže za Zemlju i ta agresija brže prelazi u moju podsvijest,
to jest u moju dušu.


Najveće
iskušenje predstavlja vezivanje za mudrost.
Kada se to dogodi,
nastaje najveća oholost.

Prezir je opasniji od mržnje
i ljutnje

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 20.11.2013. 20:03
TROUGAO

- Upao sam u jedan veoma delikatan problem, - žali mi se jedan
pacijent. - Mlad sam, zdrav i pun snage. Imam ženu i decu. Sklon sam
ženama, imao sam avanture ali je sve do sada bilo normalno.
Nedavno sam se upoznao sa jednom ženom koja je mlađa od mene.
Lepa je i poseduje sve ono što muškarca privlači. Izuzetno je
privlačna, međutim, želju koju osećam prema njoj nisam uspeo da
sprovedem u delo. Obrukao sam se i doživeo pravi fijasko, iako se
ona besprekorno ponašala. Drugo, osetio sam da sam se jako za nju
vezao. Još kada pomislim na svoju ženu i decu - u glavi mi je pravi
haos.

Posmatram njegovo polje. Gledajući me kako radim, on se osmehuje
i pita:

- Recite mi molim vas, vidite li u mom informacionom polju
decu?

- U vašem polju vidim vašu skoro sigurnu smrt, i to u bliskoj
budućnosti, - odgovaram.
Na to se on uozbiljio.

- Zar je situacija toliko loša ?

- Da, veoma. Razlog izostanka potencije kod vas, dok ste bili sa
vašom damom, leži u vama.

Kada volite neku ženu, onda česti kontakti
sa njom i želja da je potčinite tako utiču na vas, da od nje
počinjete da stvarate cilj svog života.

Drugim recima, postajete
zavisni od nje
i zato ste, kada je ona u pitanju, jako osetljivi, lako
uvredljivi i ljubomorni.

Kada krenete da razvijate intenzivno negativne
emocije prema ženama,
veoma često se to završava impotencijom.

Drugi razlog leži u vašoj dami. Ona je neverovatno ljubomorna osoba,
i u momentu seksa, sva njena podsvesna agresija se obrušava na
vas.

Sledeći put kada se nađete sa njom treba da se molite i to dugo.

Zamišljajte da ste raskinuli, zamislite kako vas je ona napustila i
ponavljajte u sebi: "Gospode, neka bude volja tvoja. Ĺ ta god da se
desi, ljubav ću uvek sačuvati.
" Molite se zatim: "Gospode, zarad
ljubavi prema tebi, spreman sam da se odreknem bilo koje ljudske
sreće i zadovoljstva, seksulanog uživanja, žena i svega ostalog."


Od danas gledajte da to što češće ponavljate.

Možda je bolje da se rastanem od nje? - zabrinuto me pita
čovek.

Kada ste jurili žene, isuviše ste mislili samo o svojim telesnim
potrebama i zadovoljstvima, a o duši jako malo.

U slučaju da raskinete sa tom ženom, a sudeći po vašem polju - umrećete.

Krenete li da ubijate ljubav prema njoj i da se odričete nje ne bi li što manje
zavisili - razbolećete se i umrećete.

Nastavite li po starom da se zabavljate sa njom,
opet ćete se razboleti i umreti.

Ako je potpuno odbacite i vratite se ženi i deci, umiraćete lagano i sporo.

Napustite li svoju ženu i odete li sa ljubavnicom - umrećete brzo.

-1 gde je tu izlaz, ako uopšte i postoji?

- U običnoj situaciji nema izlaza.

U običnoj situaciji se čovek razboli i umire,
pri tom jasno sagledavajući da je uzrok svemu njegov
odnos sa ženom.

Postane li žena koju volite svrha i cilj vašeg života,
to je onda sigurna smrt.

U sledećem životu vam više neće 'ispadati
oči' na zgodne žene, nećete juriti za svakom suknjom niti ćete drhtati
u društvu lepotica.

Tako se vaspitava duša.

Sada, da bi izbegli onkološko
oboljenje koje vas veoma brzo očekuje, morate veoma ozbiljno
da poradite na sebi. To vam je jedina šansa.

Nedavno se ona krstila. Ja sam je zamolio da to učini. Popravlja
li to situaciju?

Da, ali ne mnogo.


Stotine puta morate razmotriti svoj život. Molite
se i tražite od Boga oprost za i najmanju agresiju koju ste osetili
prema bilo kojoj ženi, a koja je bila posledica vaše prekomerne
vezanosti i zavisnosti od odnosa sa njima, od ideala, seksualne
naslade i slično. Stalno se molite Bogu i tražite oprost što ste
kao najvažniju stvar u životu postavili ne ljubav prema Bogu, već ženu
i sva zadovoljstva koja ona pruža. Zamišljajte da ste starac koji više
nije potentan, koji nema više želje, niti žene pored sebe. Prolazite
kroz ovakve vežbe nekoliko dana i u duši će vam brzo postati vedrije.
Korisno bi bilo da malo gladujete.

Znate li zašto je ranije prvim
simptomom zaljubljivanja smatran gubitak apetita?

Preko hrane se
čovek vezuje za ljudske individualne vrednosti. Na hranu odlazi puno
suptilne duhovne energije. Dolazi do jačanja ega, što sve može
nauditi duši, odnosno ljubavi. Zato se u organizmu uključuju zaštitini
mehanizmi.

Da bi se osećaj ljubavi uselio u dušu, potrebno je puno
snage, i zato i prestaje želja da se sa svakim kontaktira, kao i želja za
hranom, pićem i izlascima.

Tu je veoma bitan jedan momenat osećaj
ljubavi se mora očistiti naslaga ljudskih vrednosti od kojih
zavisimo.

Ĺ to je ljubav veća,
vezanost čoveka za individualne vrednosti
mora biti što slabija.

Proces oslobođenja i razotkrivanja ljubavi u
duši čoveka, kao i pregrupisavanje i promena merila vrednosti u situaciji
kad je sve potčinjeno toj ljubavi, je veoma težak proces.

Energetski gubici su kao kod teških bolesti.

U slučaju da zaljubljena osoba ne želi
da promeni svoja merila životnih vrednosti - ona odmah kreće
da ubija ljubav koja tek počinje da se razvija u njenoj duši, sve se
može veoma ozbiljno po nju završiti.

Drugim recima, kada se zaljubite,
privremeno se u sebi oslobodite od svega i budite samo u toj
ljubavi. Negujte i održavajte taj osećaj bez obzira na bilo kakve
okolnosti. Sumnja vezana za voljenu osobu je sasvim prirodna. Kada
se u vašoj glavi jave misli u vezi sa tim kako vas ona više ne voli, kako
se sa vama samo poigrava, kako je sa vama samo iz materijalnih
razloga, kako najverovatnije ima drugog a da ste joj vi samo
privremena zabava - to je sve Priroda uredila, jer ona na taj način
interveniše kako se ne bi prekomerno vezali za voljenu osobu.


Važno je da takve misli, misli sumnje koje su pozvane da hlade vatru spolja,
ne ohlade ljubav iznutra.

Muškarac zamišljeno gleda kroz prozor.


Nastavite
da održavate kontakt sa obe žene. To vam je moj savet.

Ali one će postati ljubomorne?

Ĺ˝ena postaje ljubomorna jer se plaši da će izgubiti vašu ljubav.

Budete li mogli da joj pružite ljubav i pažnju kao da je ona jedina
žena u vašem životu, sigurno neće biti ljubomorna.

Ali zar to nije jako teško postići?

To je već vaš problem. Ali zapamtite jednu stvar, situacija u
kojoj ste se našli vam je poslata "odozgo". Vaša unutrašnja duhovna
posvećenost ženi je toliko intenzivna da bi vas srećan i harmoničan
život sa njom ubio. Znači, da bi vašu dušu okovanu takvom posvećenošću
spasli, izlažu vas bilo prevarom i preljubom, bilo uvredama i
poniženjima koje od svoje žene trpite. Ako ne spoznate ovu istinu koja
se iza svega krije, očekujte bolest i stradanje, životne nedaće i patnje,
nemogućnost zasnivanja porodice i smrt, ili vam se nudi ljubavni
trougao, u kojem ćete biti primorani da iskažete puno ljubavi i razumevanje
za obe žene, i da kao zec skačete od jedne do druge i da
se mučite, što će takođe pročistiti vašu dušu. Ne budete li jednoj od
njih posvetili dužnu pažnju, ona će vas mučiti ljubomorom, a onda šta
da radite, moraćete da bolujete.

Koliko dugo takav jedan "trougao" može da traje?

Kao prvo, "trougao" čisti dušu svakog ponaosob. Obično inten-
zivan odnos u "trouglu" traje dok se ne pojavi beba, mada se i nakon
toga odnos u njemu, u izvesnoj meri, može očuvati, ali tada on više
nije u stanju da negativno utiče na zdravlje. Takva situacija je opasna
po onog čoveka koji ne radi na sebi i koji ne razvija ljubav i dobroduš
nost u sebi.

Drugim recima, prinuđen sam da budem sa obe žene? - uzne
mireno me pita mladić.

Budi srećan što nisu tri, - odgovorio sam mu, što ga je odmah
smirilo.

Ĺ˝ena koju volite može nedolično, ružno i
krajnje nerazumno da se ponaša, ali ne daj Bože daje zbog toga osuđujete.
Može vas veoma suptilno "gađati" po vašim najbolnijim tačkama.

Shvatite to kao iskušenje i ne odričite se ljubavi ni po koju cenu,
jer bi to po vas bilo pogubno. Prođite kroz to iskustvo, ali ne ubijajte
ljubav. Prihvatite sve kao lek i zapamtite još nešto - analizirati, procenjivati
i logikom shvatiti ponašanje žene u koju ste zaljubljeni je
bespredmetno.

Ispričaću vam jednu indijsku priču. Mladoženja dolazi kod mlade
i kuca joj na vrata. Ona pita: "Ko je?" -" To sam ja", - odgovara
mladoženja, ali ona mu ne otvara. I tako je bilo i po drugi i po treći put.
Kada je četvrti put on prišao vratima i zakucao i kada ga je ona ponovo
pitala ko je to, on je odgovorio: "To si ti." Tek tada ga je ona pustila.
Zašto je to uradila? Zato što ga je volela. Zašto on nije otišao posle
prvog, drugog ili trećeg pokušaja? Zato što ju je voleo. I, da su njegove
ambicije bile veće od njegove ljubavi, on bi raširio krila, podvio rep
i otišao crven od besa i negodovanja. Međutim, mladić je u srcu znao
da nevesta njega voli, ali da u njemu još nešto postoji što njoj ne
dozvoljava da ga primi. Na početku su njegov "ego", osećaj lične
važnosti i njegovo "Ja" bili iznad ljubavi, ali kada je čovek spreman da
se u ime ljubavi odrekne svog "Ja", svog "ega" i svojih aspiracija,
tada će njegova ljubav usrećiti oboje. Ne bude li u stanju to da uradi
ljubav neće dugo trajati. I kada je svojoj dragoj odgovorio da je to ona
- to je simbolično značilo odricanje od svog "Ja" u ime ljubavi. Svojim,
spolja gledano, ružnim i grubim ponašanjem, devojka je brižno
oplemenjivala pravu ljubav u njegovom srcu. Kada smo vezani za
voljenu osobu do te mere da smo zavisni od nje, dovešćemo sebe u
situaciju da puzimo pred njom, što pre ili kasnije stvara ozlojeđenost i
vodi u mržnju.

Međutim, ako sama ljubav bude osećaj od koga
zavisimo i za koji se vezujemo,
onda to daje osećaj pravog dostojanstva,
dobrodušnosti i krotkosti.

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 20.11.2013. 20:13
Re: SERGEJ NIKOLAJEVIĆ LAZAREV

Postod Olivera » 19 Mar, 2013 12:11 pm
IV deo - Budućnost

PREGLED

Ranije sam praktikovao sledeći vid seanse sa pacijentima: razgovor
traje od petnaest do četrdeset minuta a zatim čovek tu preda
mnom krene sa molitvom, nalazeći se sve vreme u intenzivnoj vezi sa
mnom. Neki su morali nakon napuštanja tretmana da se pridržavaju
za zid. Fizičke promene su često bile neverovatne. Međutim, to su
ipak bile samo fizičke promene, pošto sam u to vreme obraćao preteranu
pažnju na taj aspekt ličnosti. Nisam tada ni sanjao koliko se
karakter i sudbina mogu pogoršati ako se leci samo telo.

Kasnije sam
shvatio da, što je viši i sveobuhvatniji nivo sa kojeg se polazi u lečenju,
to je promena lakša i neprimetnija.

Tako sam odlučio da napustim
snažne energetske tretmane. Na kraju krajeva, shvatio sam da
najmoćnije i najplemenitije delovanje proizilazi od Boga.

Prema tome, pravo lečenje bez uvažavanja pojma " ljubav prema
Bogu" nije moguće.

Upravo je u toku tretman pacijenata. U sobi ispred mene sedi
grupa od petoro pacijenata. Seansa mora trajati od pet minuta do pet
sati. Sedam na stolicu ispred grupe i krećem sa objašnjenjima:

- Naša komunikacija će se danas odvijati na sledeći način: sledećih
pola sata ćete se opuštati i usklađivati sami sa sobom, pripremajući
se tako za tretman. Zatim sledi manje predavanje, pa
grupna seansa, nakon čega ćete jedan po jedan dolaziti kod mene na
individualni tretman. Izložićete svoje probleme, a ja ću vam dati
objašnjenje uzroka njihovog nastanka i šta treba da učinite po pitanju
njihovog prevazilaženja. Onda ćete oko pola sata sami da radite na
sebi, odnosno razmišljaćete, a zatim ćete ponovo doći ovde. Ovako
ćete raditi sve dok imate snage za to.

Uverio sam se da je jedan tretman nedovoljan i da bi došlo do
realne, kakve-takve promene u čoveku, potrebna su dva do tri sata.

I tako krećemo sa radom.

Da bi promenili svoju sudbinu, fizičko stanje, nužno je promeniti
sam karakter ličnosti - ono naše "Ja."

Da bi se to "Ja" promenilo,
neophodno je uzdići se iznad njega.

Na čemu počiva naše "Ja",
odnosno ličnost čoveka?

Počiva na željama, mislima i životu.

Da bi
promenili sebe, potrebno je da se uzdignemo iznad života, želja i
misli.

To se može samo kroz ljubav prema Bogu,
jer ona je bila i pre
misli, života, svesti, osećanja i želja.

Ali se Bogu ne smemo
obraćati i moliti
ako ga posredno odbacujemo, neprihvatamo ili čak mrzimo.

Bilo koji oblik nezadovoljstva Bogom duboko prodire u dušu i u njoj ostaje,
tako da, kada upadnemo u životne krize i nedaće,

naše molitve koje
tada krećemo da upražnjavamo,

ne daju željeni rezultat.

Pored onih
direktnih zahteva i očekivanja koje imamo prema Bogu,
postoje i
posredni. Oni se manifestuju u tri oblika.

Prvi je nezadovoljstvo Bogom, a koje se ogleda u obliku nezadovoljstva
okruženjem u kojem živimo, društvom, državom, organizacijom...


Drugi je nezadovoljstvo Bogom kroz nezadovoljstvo roditeljima,
kao i očekivanja koja imamo prema osobama koje volimo i koje su
nam bliske.

Treći je nezadovoljstvo koje se iskazuje kroz nezadovoljstvo
datom situacijom u kojoj smo se našli,

a zatim i nezadovoljstvo sobom
i svojom sudbinom.

Bilo koji dugotrajniji vid nezadovoljstva sobom ili sudbinom,
predstavlja podsvesnu ljutnju, a samim tim i agresiju prema sebi, sudbini
i Bogu.

Možda čudno zvuči, ali jedna od najopasnijih tendencija je samoosuđivanje,
samoprekoravanje i nezadovoljstvo situacijom.


Prema
sebi smo otvoreni,
tako da agresija prema sebi može da poprimi
ogromne razmere.

U takvim slučajevima je potrebno dugo na sebi
raditi i tako se postepeno oslobađati ovog vida nezadovoljstva prema
Bogu.

Na primer,

pre molitve treba, pre svega, putem pokajanja
otklanjati svaki oblik ljutnje na Boga, da se ne bi desilo nešto što
inače zna da se desi kada me ljudi pitaju:


- Molim se već dve - tri godine. Pročitao sam sve tri vaše knjige,
ali situacija nije bolja. Recite mi o čemu se radi?

- Jedan od glavnih razloga je to što se ne oslobađate ljutnje i
prebacivanja koja upućujete Bogu, a koja su se nakupila i nataložila u
vašim dušama.

Drugi razlog, a koji je isto tako veoma važan, ću vam
reći kada nakon pola sata ponovo dođete. Recimo ovako - efekat
molitve bi trebalo da bude pedeset i više posto. Zapravo, ako je u
rasponu od nule do pedeset posto, znači da je molitva nedovoljno
efektna. Bude li manje od nule, i dalje će biti efekat ali samo dok ste
ovde. Kada se vratite kući, sve će se ponovo vratiti na staro. Dakle,
efekat molitve kod ovde prisutnih je između 200-400 jedinica.

Napustiću vas na pola sata, a vi ćete za to vreme raditi na sebi,
dovodeći na taj način svoju dušu u red.

Ako vaše nezadovoljstvo
Bogom i dalje bude prisutno,

neću moći da vas primim.


Izlazim iz sobe u kojoj nastaje tišina. U susednoj prostoriji sedam
i opuštam se usklađujući se sa svojom dušom. U toku tih nekoliko
sati, kada sam intezivno vezan za grupu, često se iznurim.

Kada
razmislimo šta sve ometa molitvu,
jasno nam je zašto se ljudi češće
mole u crkvi ili hramu.

Energija hrama i ljudi koji brinu o njemu,
uspeva da za neko vreme prenese uticaj nezadovoljstva i očekivanja
koja imamo prema Bogu. Tada je molitva u stanju da pomogne
čoveku da se menja.

Odricanje pre molitve od bilo kakvih očekivanja prema Bogu

se na početku čini kao nešto nebitno.

Jako puno ljudi se
godinama moli, ne uviđajući kako je bez toga njihova molitva jalova.
Koliko je samo godina napornog rada prošlo dok nisam spoznao tu

jednostavnu istinu.

Do nje sam relativno skoro došao. Bilo je to u novembru 1996.
godine.

Preko telefona sam iz Njujorka savetovao jednu ženu koja živi u
Atlanti. Bolovala je od raka debelog creva.

Objasnio sam joj da pati od
velike gordosti

i rekao joj kako treba da se moli.

Međutim, njeno
stanje se nakon dva dana naglo pogoršalo. Ona mi se ponovo javila:

- Nastavite da se molite, - govorim ženi.
- Ali ne mogu da se molim jer imam jake bolove, - prosto je
razdražljivo vikala.
Posle nekog vremena su bolovi postali nepodnošljivi, tako da
su je prebacili u bolnicu. Nazvala me je telefonom njena svekrva:
- Izvinite, nemojte molim vas misliti da od vas očekujem i
zahtevam bilo Ĺ ta, - oprezno je počela žena sa razgovorom. - Ali ja
sam bila ta koja je svoju snaju ubedila da treba da stupi u kontakt sa
vama. Sada je ona u kritičnom stanju. Videla sam je pre par časova.
Rekla mi je da umire. Da li bi mogli nekako da joj pomognete?
- Kao prvo,
neka se oslobodi nezadovoljstva koje ispoljava
prema meni usled neispunjenih očekivanja.

Kada je krenula da se
čisti, počeli su i bolovi koji su doveli do toga da počne da me osuđuje i
okrivljuje Njen prezire prema meni je uticao na to da se moje
informaciono polje zatvori, i tako je prestala i zaštita.

Neka se
oslobodi i najmanjeg nezadovoljstva prema Bogu
koje je ikada u
životu imala.

- Javiću vam se sutra, - reče žena.
Nakon što sam spustio slušalicu, nastavio sam da razmišljam.
Zašto se sve tako desilo? Kao

prvo, ženu su nagovorili da se obrati
meni Znači, njena želja nije bila dovoljno velika.

Drugo, navikla je da
loše misli o ljudima i da ih osuđuje.

Ljudi koji u dubini svoje duše
osećaju ozlojeđenost,
slabo reaguju na moj način lečenja.

Treće, bilo
je još nešto u meni i mom sistemu što na ovom nivou nisam mogao da
razumem. Bio sam svestan činjenice da je u takvim slučajevima
potrebno polako i sa mukom se probijati napred. Pre ili kasnije će pravi
put biti pronađen.

Sutradan mi je svekrva iz bolnice telefonirala:

- Mojoj snaji je bolje. Može li joj se još nešto pomoći?

- Vaša snaja je navikla da loše misli o drugima i da ih osuđuje, i

to je postalo sastavni deo njenog karaktera.

- Tako je, - nakon kraće pauze je potvrdila žena.
- Prenesite joj sledeće:

ako se ne potrudi da promeni svoj
karakter, svoju životnu filosofiju
i stav prema situacijama koje joj se
dešavaju u životu - neće preživeti.

Zatim, pošto ste dosta vezani za
snaju, i vi treba da radite na sebi jer ćete joj tako olakšati posao koji
treba da obavi. Javiću vam se za nekoliko sati.
Narednih dana smo se čuli tri do pet puta dnevno. Nakon par
dana se njeno stanje poboljšalo. Posle mesec dana sam čuo da se
oporavila. Od nje nisam dobio ni reč zahvalnosti, čak ni putem
telefona. U stvari, nije mi to ni bilo potrebno.

Dobio sam nešto veoma
važno -

mrvicu dragocenog iskustva koje će pomoći drugima koji se
nađu u kritičnoj situaciji.

Kasnije sam shvatio da se karakter ne može
brzo promeniti,
a pogotovo ako osoba nije na to spremna.

Naredne tri nedelje sam pokušavao da pohvatam sve konce.
Osetio sam da nisam još zaokružio ceo sistem.

Shvatio sam na, kraju
krajeva,

šta su očekivanja prema Bogu

i šta nezadovoljstvo Bogom
može doneti kada se ona ne ostvaruju.

Nezadovoljstvo svetom u
kojem živimo, životom i samim sobom, predstavlja poseban vid
nezadovoljstva.

ÄŚovek koji želi da ozdravi, a pri tome

ništa ne čini da
bi sebe i svoj karakter promenio,

i koji
ne odustaje od negodovanja i
ljutnje što mu ne ide onako kako on očekuje,

buneći se tako na
posredan način na Boga -

ne može ni očekivati da njegova molitva
bude uslišena.
U poslednje vreme, odnosno kako sam počeo da u svom radu
zalazim u suptilnija i delikatnija područja informacionog polja, osetio
sam kako se polja nekih ljudi zatvaraju u trenutku kada me mole da ih
pregledam, nadajući se mojoj pomoći.

U takvim slučajevima mi ne preostaje ništa drugo osim konstatacije
da takav čovek još uvek nije spreman; da on ne veruje u sve
ovo. Ja mogu sa distance da dobijam informacije o njegovom stanju,
ali za sada nemam pravo da ih saopštavam.

Moj tretman deluje kao
podsticaj; njega može primiti samo onaj
ko je bar nešto učinio da bi se
približio Bogu i ljubavi.

Ležem na krevet i gledam u plafon. U susednoj prostoriji
pacijenti rade na sebi. Narednih deset minuta treba potpuno da se
isključim od spoljašnjih zbivanja i duboko uđem u sebe. Moja
izlaganja i savete će lakše shvatiti ukoliko ih slikovito predstavim sa
što manje šematskih prikaza. Za dvadesetak minuta će svi biti
spremni za predavanje, i tek tada možemo da krenemo.

Ne znam zašto, ali setio sam se žene koja je, dok se molila, u
glavi osetila jak bol. Obratila se Bogu sledećim recima: "Bože, ja te i
pored svega volim, samo te molim ne tuci me", - i bol je istog trenutka
prošla.

Kod nje se inače često javljao osećaj da ne želi da živi, a koji
je bio posledica njene prevelike gordosti, tako da se tokom života u
njenoj duši nataložilo dosta agresije prema Bogu.

I kada je počela da
se moli, ta joj se agresija vraćala i "tukla" je po glavi.

Shvatio sam
zašto mnogi ljudi nisu u stanju
ili ne žele da se mole.

Pre nego što
uđemo u čistu prostoriju, prvo treba da obrišemo noge;

Bogu se obraćamo
onda kada nam je duša spremna na to.

Predviđeno vreme je isteklo. Ulazim u susednu sobu, sedam
pored pacijenata i počinjem sa izlaganjem:

Prvo što treba da znate kada dolazite na tretman je da,

ako se molite zbog toga da se vaše želje ispune

ili zbog toga da budete zdravi,

znajte da se one tako neće ispuniti,
niti ćete vi ozdraviti.

Molite se da postanete srećni
a ne da postanete zdravi, i to će prirodno
rezultirati isceljenju.

Vaše "Ja" je poistovećeno sa vašim telom,
načinom života,
vašim željama i načinom razmišljanja.

Ako se molite da transcendentirate vaš ego
i da vaša ljubav ne zavisi od njegovih
merila vrednosti
i ako osetite kako je razvijanje ljubavi prema Bogu
suština vašeg postojanja,
tada više nećete robovati materijalnim i
duhovnim individualnim vrednostima kojima ste vezani.

To će dovesti
do toga da nestane unutrašnja agresija u vama
i vi ćete ozdraviti.





Međutim, ako se molite sa ciljem da se ostvare vaše nade i
želje i da postanete zdravi, tada molitvu pokušavate da podvedete u
svoje okvire razmišljanja i da je potčinite svojim željama i načinu
života.



Drugim recima,

vaše ograničeno "Ja"- ego na taj način
pokušava da sebi potčini volju Boga,
što ga samo još više jača i širi, i
to oba njegova sastavna dela
-individualni i kolektivni.

Prema tome, još jednom vam ponavljam,

molite se prvenstveno
da se oslobodite svega što je lično

i poistovetite se sa ljubavlju i
Bogom.

Ukratko ću vam rastumačiti



čitav lanac individualnih vrednosti
za koje se čovek vezuje.



1. Prvi nivo - to su materijalne vrednosti.


Siguran znak da smo u
njihovoj zavisnosti jeste nesposobnost
da prihvatimo njihov eventual
ni gubitak.

To sa svoje strane u nama stvara agresiju.

Nastaje negativna emocija,
žal zbog gubitka, strahovi, zavist, ljutnja, gubitak
želje za životom.

Ĺ to se veća agresija usled toga stvara u vašim
dušama, to ste više vezani za te vrednosti i zato vam neće biti
dozvoljeno da ih posedujete.

Jer, intenzitet vaše vezanosti za njih je
toliki da je već počeo da ubija ljubav koju vaša duša u sebi nosi.

Ako se mogućnost da imate novac "zatvara" na informacionom polju sto ili
više posto, to znači da ili nemate novac, ili da su vam, ako ga imate,
ugroženi život i zdravlje.


2. Sledeće po redu su duhovne vrednosti.


One se sastoje od dva sloja:

prvi čine naši
odnosi koje stvaramo sa nama bliskim ljudima,

a drugi su naše lične sposobnosti, moći, intelekt i težnja da budemo bez
premca, odnosno jednom rečju - savršeni.


U osnovi duhovnih vrednosti,
znači i duhovnih odnosa i težnji ka savršenstvu,

nalazi se još suptilniji sloj.

To je težnja ka višoj duhovnosti, pravednosti, moralnosti
i plemenitosti;

to je nivo visokih ideala, duhovnih principa, maštanja,
planova i nada vezanih za budućnost.

Upravo preko tih vrednosti i
stupamo u kontakt sa budućnošću.

Dalje, tu su
težnja za bezbrižnim životom, sve naše želje,
individualna volja, kao i sam život.


Prođimo sada još jednom po
čitavom lancu individualnih vrednosti.

Prekomerna vezanost i zavisnost od odnosa sa nama bliskim osobama
dovodi do povećane
osetljivosti, uvredljivosti, ljubomore, sumnjičavosti ili do gubitka želje
za životom, kada dolazi do bolnih ljubavnih konflikata, svađa i pre
vara.

Ako se odnosi sa voljenom osobom "zatvaraju" u informacio
nom polju za više od sto posto - to po pravilu daje ili odsustvo
porodice, ili ako ona postoji, odnosi u njoj su neharmonični.

Postoji
još jedna mogućnost - prisutan je porodičan život i to sasvim har
moničan, ali su prisutni i bolest i smrt članova porodice.

Dođe li do zatvaranja ličnih sposobnosti i intelekta - to ukazuje
na totalni neuspeh svih poduhvata, kao i na nezgode i prevare.

Ili, ako uspeh nije ugrožen već se sve odvija povoljno,
dolazi do drastičnog opadanja intelektualnih sposobnosti ili teških bolesti.

Ako se kontakt sa budućnošću zatvara,
to ili znači smrt ili teške bolesti kao što su rak,
dijabetes, multipleks-skleroza, psorijaza ili neplodnost.
Budućnost se
"zatvara" kada je stepen vezanosti zaista veliki.

U kontakt sa budućnošću stupamo preko mašte, planova i nada.

Osoba koja nije u stanju da
podnese da joj se planovi ruše, nade ne ispunjavaju, osoba koja živi
samo maštajući o svojoj budućnosti, prezirući pri tome sve one koji je
ometaju i ruše njene planove -

preterano je vezana za budućnost i
može je zbog toga izgubiti.

Međutim, to mi je pokazalo da budućnost ne čine samo planovi
i unapred postavljeni ciljevi;

budućnost isto tako čine duhovnost,
moral, pravednost i duhovni ideali.

Ako nisam u stanju da prihvatim
rušenje svojih ideala i uvredu mojih moralnih principa, ako duboko u
sebi ne mogu da oprostim onome ko me je prevario ili ako mrzim
nepravedne, neodgovorne i nemoralne - onda je to direktan put u
smrt, onkološko oboljenje ili neplodnost.

Desi li se da se zatvara "sudbina", to nedvosmisleno ukazuje na
to da smo bili previše nezadovoljni svojom ili sudbinom osoba koje su
nam drage; zatim sudbinom društva u kojem živimo ili sudbinom ćele
zemlje. U tom slučaju nam se ne dozvoljava da imamo lagodan život, a
ako ga i imamo, dolazi nam bolest koja će nas mučiti ceo život.

Ako se "zatvore" volja i naše želje,

to znači da smo se stalno
trudili da svaku situaciju potčinimo svojoj volji,
da je sve moralo biti
onako kako smo poželeli,
da smo se ljutili na onoga ko se usudio da
krene protiv naših osećanja ljubavi.


Jer, volju čine um i želja.

Ako
nešto strasno želimo i odjednom se izjalovi, moramo da se trudimo iz
sve snage da ne dozvolimo da to utiče na našu ljubav u duši i da se
ne ozlojedimo.

Ako nam to ne pođe za rukom, već počnemo da
osuđujemo i preziremo i sebe i druge, tražeći i u sebi i u drugima
krivca za neuspeh, onda ubijamo ljubav u svojoj i u dušama drugih, i
tada nam se ne dozvoljava da realizujemo ni delić naših planova i želja.

I ne samo to, ako je ta tendencija jaka, onda će i volja naše
buduće dece biti ugušena.

Skoro mi je na tretmanu bila žena koja mi se požalila:

- Muž i ja imamo jaku volju, tako da smo uvek sve ostvarivali što
smo i naumili. Međutim, naš sin je bukvalno bez ikakve volje, bez
ikakvih aspiracija i ništa ga u životu ne interesuje.
- Volja je vama postepeno postala važnija od ljubavi, - odgovaram
pacijentkinji. - Tu težnju ste u desetostruko većoj razmeri
predali vašem sinu. Da bi spasili njegovu dušu, lišili su ga planova,
ciljeva i želja za postignućem bilo čega u životu.

Tako da se oni roditelji kojima su glavni ciljevi u životu ostvarenje njihovih težnji i želja, kao i isticanje i nametanje njihove volje drugima - bune i postaju
ozlojeđeni kada im se izjalove njihovi planovi i želje.

Oni to ne vide
kao iskušenje i kao pokušaj da se njihove duše spasu od daljeg
sakaćenja.

Takvi roditelji dobijaju decu koja se već rađaju apatična i
bezvoljna, da bi kasnije i ono malo volje što poseduju ugušili alkoholom,
drogom i drugim sredstvima koja vode u dezintegraciju ličnosti.


Idemo dalje.


Ako se "zatvara" sam život, to ukazuje da čovek
nije želeo da živi i da nije bio zadovoljan sobom.


U takvim slučaje
vima, čovek ili umire ili se razboli od bolesti koja mu ne dozvoljava da
živi normalno.

Još jednom ću vam ispričati o mom putu koji sam prošao tragajući
za značenjem fenomena bolesti i za tim kako ona nastaje.

Na samom početku, osnovni cilj mi je bio da dijagnostikujem
koji su organi oboleli, a u čemu sam bio dosta precizan. Jasno sam
video da je organ oboleo. Međutim, lekari su to opovrgavali a kasnije
ispostavilo da ipak greške nije bilo, jer sam video ne organ već
njegovo energetsko polje. Dešavalo se da pacijentu dijagnostikujem
organ koji mu je oboleo, a da se lekarskim pregledima ustanovi da je
on potpuno zdrav. Ali, za pola godine bi taj isti pacijent došao kod
mene i stoprocentno potvrđivao moju dijagnozu. Tada sam shvatio da
prepoznajem bolest u začetku.

Video sam, a što je jako važno, da
bolest prvo nastaje na nivou polja,

a da tek onda oboli i određeni organ.


Postalo mi je jasno

da je polje osnovni i glavni nosilac
informacija,

i da se u polju nalazi ono što zovemo
"prokletstvo",
"magija" ili "bolest."

Međutim, nije mi polazilo za rukom da uđem u dublje nivoe polja,
u tu svetinju nad svetinjama.

Ipak, godinama sam to pokušavao. U
proleće 1990. godine sam potpuno neočekivano primetio

da polje nije jednorodno,
već da se sastoji iz struktura.

Ako bi se uticalo na te strukture,
bilo bi moguće naglo poboljšati fizičko stanje obolelog.


Kasnije sam primetio da se promene dešavaju ne samo na fizičkom
nivou, već i u karakteru i na samoj sudbini čoveka.

Uvideo sam da je ono što zovemo
"biopoljem", "podsvešću" ili "dušom" čoveka
- jedna te ista stvar.


Različitim metodama sam usklađivao "karmičke strukture",
kako sam ih zvao, i efekat toga je bio fascinantan.

Prosto sam
upao u stanje euforije jer sam bio uveren da sam otkrio metod
isceljenja čitavog čovečanstva.

Deformacija karmičkih struktura
dovodi do oboljenja polja određenog organa,
a kasnije, nakon par godina, i do oboljenja samog fizičkog organa.

Znači, biće moguće da se na osnovu mojih informacija
konstruiše aparat koji bi jednom godišnje
usklađivao strukturu polja svakog zainteresovanog čoveka -
izglađujući tako karmičke deformacije
i oslobađajući čoveka bolesti za sva vremena.

Bio sam uveren da sam otkrio panaceu.

Ali ono što sam ja
smatrao da je izbavljenje,
u stvari je bio put koji bi odveo u smrt čitavo
čovečanstvo.

Veoma brzo sam otkrio da,

ako se spašava samo telo i
što je metod lečenja fizičkog tela efikasniji,
to brže dolazi do
pogoršanja sudbine i karaktera čoveka.


U nekim slučajevima sam
primetio da se deformacija polja ponovo vraća u prvobitno stanje i to
veoma brzo, što me je podstaklo da krenem dalje u svojim istraživanjima.

Ĺ˝eleo sam da otkrijem šta je to što dovodi do deformacije
karmičkih struktura.

Na kraju sam, a na moje veliko iznenađenje,
ustanovio da deformaciju karmičkih struktura,
koje određuju fizičko zdravlje i sudbinu čoveka,

uzrokuju mržnja, ljutnja, tuga i ostale
negativne emocije.

Zatim sam shvatio da mimo vidljive spoljašnje
agresije postoji jedna daleko opasnija,
a to je unutrašnja agresija.


Upravo ta unutrašnja agresija
se godinama gomila i tako uzrokuje
deformaciju polja i teške bolesti.

Znači, agresija oštećuje dušu,
a obolela duša rađa bolesno telo.

Drugim recima, nužno je lečiti dušu.

A duša se leci ljubavlju,
molitvama i pokajanjem.


Govorim pacijentu: "Eto vidite, tada i tada
ste zamrzli, tada i tada ste se uvredili i ljutili.

Obraćajte se Bogu sa
molitvom da mržnja napusti vašu dušu, kao i ljutnja, ljubomora itd, i
tada ćete biti zdravi."
I pacijenti bi zaista ozdravili.

Smatrao sam da se
stvar tu i završava.

Moje muke su nastupile kada sam video da bolest
ne prolazi i pored toga što se duša pacijenta oslobađa agresije.

Tada
sam shvatio da čovek više ne ispašta zbog agresije,

već zbog karaktera koji će je potencijalno rađati.

Znači, nema pravog izlečenja
dok ne dođe do promene karaktera.

tj predispozicije, sklopa ličnosti koji daje povoda za negativne emocije.

Ali kako menjati karakter?

Smatrao sam da je to nemoguće. Tu su počela zamorna
traganja. Bezbroj puta sam pokušavao da proniknem u uzroke
nastanka agresije.

Na kraju sam spoznao da se agresija javlja onda
kada je duša prekomerno vezana za neku od individualnih vrednosti.


Veća zavisnost od njih uzrokuje i veći stres u slučaju gubitka istih, čak
i hipotetično, a samim tim je i veća agresija koja izaziva bolest.

Izgleda da je izlaz bio samo u odricanju od vezanosti za sve ljudske
individualne vrednosti.

Međutim, to je podrazumevalo totalno
odricanje, monaški život, napuštanje svega što čoveka danas raduje
stoje bilo nemoguće.

Sistem je upao u ćorsokak.
Morao sam sve ponovo da preispitam.

Tada mi je poslata situacija sa tri moguća ishoda - postojala je
opasnost da ili oslepim ili umrem, ili pak šansa da nastavim dalje sa
svojim istraživanjima.


Onda mi se razotkrio pojam
"ljubav prema Bogu."

Pokazalo se da,

ako se razvija i neguje ljubav prema Bogu, a
uz težnju da ona bude intenzivnija od naše vezanosti za ljudske
individualne vrednosti, onda možemo vladati i uživati u njima bez
stvaranja unutrašnje agresije, a samim tim bez bolesti i smrti.


Tek onda sam shvatio zašto je Hrist rekao:
"Ljubite Boga svim umom i srcem svojim."

Odnosno, svest prvo treba da bude okrenuta Bogu, a
tek posle ljudskim individualnim vrednostima.

Sva naša osećanja, želje i htenja prvo treba da budu ponuđena Bogu,
a tek onda svemu onom što je ljudsko i individualno.

Shvatio sam zašto je jedan od
glavnih postulata indijske filosofije odricanje od želja.

Oslobađenje od
okova želja čini čoveka istinski srećnim.

Bilo mi je jasno zašto čovek
koji počne da se bavi gladovanjem, tehnikama disanja i odricanjem od
planova, aspiracija, želja i nadanja - uspe da ozdravi.

U čoveku je prisutno nekoliko osnovnih funkcija:

disanje, ishrana, razmnožavanje
i uspostavljenje kontrole nad situacijom u smislu
samozaštite i spoznavanja okoline.

Sve te funkcije ishode iz ljubavi prema Bogu.

U kritičnim situacijama, prirodno dolazi do zaštite i očuvanja ljubavi koju
nosimo u duši, a tek posle se javlja instinkt za zadržavanjem kontrole
nad situacijom i samozaštitom. To omogućava organizmu da preživi i
pojača kretanje ka prvobitnom uzroku.

ÄŚovek stari i na kraju umire.

Postepeno se njegove funkcije
gase, opada sposobnost kontrolisanja životnih situacija, svest se
gubi, čovek postaje sve odsutniji, sposobnost za produžavanjem vrste
opada, dolazi do redukcije hrane, disanje je slabije i vitalnost tela se
postepeno gasi.

Sve mu to daje mogućnost uvida u to
koliko su bazične životne funkcije iluzorne
u odnosu na ljubav koju treba
negovati i razvijati,
a naročito u kritičnim situacijama i sačuvati.

Kada se muškarac zaljubljuje u ženu i obratno, saznajni proces kao i instinkti
za ramnožavanje i kontrolisanje situacije se istovremeno
uključuju.

Da bi došlo do nesmetanog razvijanja ljubavi, neophodno je
da s vremena na vreme napustimo koncept, odnosno stav, da je
neophodno da se sve drži pod kontrolom i da sve mora da bude
izvesno.

Pogrešno je i isključivo prepuštanje samo seksualnom
uživanju, kao i donošenje zaključaka i procenjivanje na osnovu izgrađenih
duhovnih principa moralnosti, ideala i očekivanja.

Ĺ to je za osobu važnije očuvanje i razvijanje ljubavi, to će se harmoničnije
razvijati njegove osnovne funkcije.

Povremeno isključivanje od svih
bazičnih funkcija ili njihovo limitiranje, omogućava da se stremljenje
ka prvobitnoj uzročnosti, očuvanju i razvijanju ljubavi poveća, a
samim tim i stres lakše podnese,

jer šta je u stvari stres do privremeno
ugrožavanje glavnih funkcija ljudskog organizma (što prirodno
dovodi do podmlađivanja i ozdravljenja samog organizma).

Kada pacijentu ne pomažu nikakvi lekovi u suzbijanju astmatičnog
napada, pritiskaju mu grudni koš ne dajući mu tako da diše, i
napad astme sam prolazi.

Uzrok astme je u preteranom isticanju i
osećanju lične važnosti -
u osnovi su žudnja za životom, želje i spoznajne
funkcije.

I kada se čovek guši, suzbijaju se sve njegove funkcije.
Prema tome, ne treba se boriti protiv prirode već joj se treba
prilagoditi.

Jedan čovek mi je ispričao kako je izlečio astmu.

- Snažno sam obmotao grudni koš peškirom, i to toliko da sam
jedva mogao da dišem. Nakon 2,5 meseca sam se toliko navikao na
to da ga više nisam ni primećivao. Posle toga sam skinuo peškir i više
nikada mi se nije desio napad astme.

Sećam se još jedne životne priče. ÄŚoveku je jako obolelo srce.
Pio je po trideset šest tableta dnevno. Pošto mu se stanje sve više
pogoršavalo, lekari su predložili operaciju koja je odmah bila
zakazana u ponedeljak.

- Ĺ anse da preživite su vam minimalne, - otvoreno mu je rekao
hirurg. - Ako se podvrgnete operaciji, imate 40% šansi da preživite. U
suprotnom, šanse su vam nikakve.
U nedelju, dan uoči odlaska na operaciju, posetio gaje prijatelj i
ispričao mu kako su pomoću tehnike usporavanja disanja ljudi uspeli
da ozdrave i od najtežih bolesti.

- Osetio sam da to treba da činim i u ponedeljak sam otkazao
operaciju.

- Drugu šansu ti nećemo pružiti, - upozorili su me lekari. - Kad
budeš umirao, u bolnici više za tebe nema mesta.

- Međutim, ja sam već doneo odluku. Isključio sam se od svega
i zaboravio na sve. Trudio sam se da što ujednačenije i sporije dišem.
Disanje je trebalo jedva primetno da teče.
Zamislite scenu: ljubavnik
je došao ženi u posetu, kada odjednom upada njen muž i on se
sakriva iza zavese, trudeći se da ne diše, odnosno da diše lagano i
skoro nečujno. Eto tako sam i ja disao. Srce mi je sada u savršeno
zdravom stanju, što su lekarski pregledi nakon toga i potvrdili. Nikak
ve tablete mi više nisu potrebne.
Moj bivši pacijent mi je izgledao prijatno i dobrodušno. Niko
nikada ne bi rekao da je taj čovek ikada imao problema sa srcem.
Obraćam se pacijentima koji sede ispred mene.

- Tehnike usporavanja disanja, gladovanje,

potpuno isključivanje od logičkog razmišljanja, prosuđivanja, analiza i kritika, tj. od racionalnog zaključivanja kao i odricanje od svih želja - ne daju čvrstu
garanciju izlečenja od bolesti već se na taj način stvara povoljna klima
za moguće izlečenje.

ÄŚovek ne mora da ima svest o svemu tome; on
čak može i podsvesno da održava dobrodušnost i da bude negde u
sebi uvek zadovoljan i pun ljubavi prema Bogu - i on će i ozdraviti.

Međutim, ako nastavi da tuguje, prebacuje, strepi i zlojedi se - male
su mu šanse da preživi.


Nekada me pacijenti razdražljivo pitaju:

- Molimo se, a rezultata nikakvog nema! Zašto?

Kod takvih osoba ozdravljenje neće skoro ni doći. ÄŚesto sam
navodio primer žene kod koje se jedan veliki tumor za nedelju dana
razložio, i to samo zahvaljujući molitvi kojoj se posvetila. Međutim,
ona je jasno shvatila da nema nikakve šanse da preživi.

Pomirila se s tim da će uskoro sve ono što joj je najdraže u životu,
za šta je bila jako vezana i što je u njoj izazivalo jaku agresiju,
prestati da postoji.

Shvativši sve to,

ona se molila ne za svoje ozdravljenje,

već za to da
pročisti svoju dušu pred Bogom.

Njena ljubav, odnosno njena duša,
nije više bila okovana vrednostima do kojih je držala.

Došlo je i do
povlačenja agresije i bolest više nije bila potrebna.
Primećujem lica pacijenata koji me sa pažnjom prate i
nastavljam sa predavanjem.

- Ne pokušavajte da se molite za svoju decu i unuke ako se
prethodno niste pročistili. Jer, na taj način možete preuzeti "prljavštinu"
na sebe ili svoju predati drugome. Ĺ to dublje pročistite svoje
duše, to ćete više biti u stanju da pomažete svojoj deci i unucima.
Znači, prvo treba raditi na sebi. Kada osetite da na vašu ljubav prema
Bogu ništa ne može uticati, ma šta da se desi - znači da ste sposobni
da se molite i za druge.

Postovi: 19
Pridružio se: 25.11.2011. 01:36
PostPoslato: 16.02.2014. 00:09
Pregledavam večeras bukmarke i dođem ponovno na ovaj forum ,svaka čast što je aktivan .
Ukratko sa više tehnike koje su na ovom forumu sam upoznata i neke slijedila ,i sam život je bio mijenjanje nečega, mnogo štošta.
Otkad sam počela čitati knjige Dijagnostika Karme , Lazareva nisam više u nekom filmu kako se inače taj izraz koristi, dali je to film braka,duhovnog života, film zdravlja itd.
Svakim danom nailazim na uputstva starijih pokoljenja do kojih se nekad držalo i shvačalo današnji čovjek na ta uputstva gleda površno i nezna kamo da ih svrsta ili su šablona ponašanja bez razumijevanja i osječaja a iste ta uputstva naila sam kod Lazareva.

Evo prilike da napišem kako prilikom počinjanja čitanja njegovih knjiga nebi trebalo biti u čovjeku ljutnje ,nelagode i da koliko zna oprosti onima na koje je ljut. I čita se od prve knjige.

Moje iskustvo u nekoliko riječi : sagledavanje života iz mnogo perspektiva i sagledavanje osječaja i poriva za koje se misli da je ok da su na prvom mjestu a ponajprije ljubav ,radost promjena opčenito .
--Duša je na prvom mjestu , Duša ispunjena Ljubavllju, Ljubav duše upućena Bogu -Tvorcu kao prvi instinkt a sveostalo potom.

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 25.03.2014. 14:17
Ĺ ta da se radi ako je nastala apsolutna ravnodušnost prema svemu, lenjost ? I kako se osloboditi proždrljivosti?

Koliko god čudno bilo, sve to što ste nabrojali rezultat je dobre ravnoteže. Od roditelja, ste nasledili pojačanu zavisnost od sposobnosti, intelekta i ideala. I u skladu sa time nerazumna nadmenost, snažno nezadovoljstvo svetom oko sebe i samim sobom. Ukoliko Vi budete razvijali svoje sposobnosti, pojačavali ljudske želje, utoliko će porasti nivo agresivnosti i zaoštriće se program samouništenja. Preko želja se vezujemo za ljudske vrednosti. Odsustvo želja i lenjost smanjuju tu zavisnost. Proždrljivost zaustavlja program samouništenja. Na finom planu seks i jelo izgledaju jednako, i ako nedostaje ljubavi, onda pojačana težnja ka seksualnosti, ka jelu, u nekom stepenu kompenzuje opasno stanje. Na prvom mestu ima smisla raditi sa svetonazorom i na karakteru. Moraju se do poslednjeg prihvatiti svi neuspesi i raspadi prilika kao lek. Morate učiti da popuštate i da budete zavisni. Možete se ne samo moliti nego i baviti autogenim treningom. Recimo, da ponavljate: "Ja ne kontrolišem situaciju, sve se odigrava po Višoj volji, odričem se kontrole nad situacijom. Gospode, u svemu je Tvoja volja." Možete ujutro, nakon buđenja i uveče, pre spavanja čisto mehanički ponavljati: "Gospode, Tvoju volju vidim u svemu. Ni za čim ne žalim, ničega se ne bojim. Sve primam kao dato od Tebe". Ukoliko čovek ume da se isključi iz situacije, utoliko mu je lakše da savlada snažnu zavisnost od sposobnosti, intelekta, viših nivoa duhovnih vrednosti. Znači, redovni treninzi pri potpunoj mišićnoj i misaonoj opuštenosti veoma su korisni. Misaoni grč izaziva kontrakciju mišića. Zato potpuno opuštanje mišića, masaža, boravak u vodi, sauna, periodične fizičke vežbe i opterećenja, kao i gladovanje,stvaraju povoljnu podlogu na kojoj je lakše menjati svoj karakter i svetonazor. Kada ste fizički i duhovno odvojeni od svega, kada ste, više puta prošavši kroz ceo život, otklonili agresivnost prema ljubavi, tada molitva postaje efikasnija, a premeštanje glavne tačke oslonca sa ljudskog na Božansko se odvija brže i bezbolnije

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 10.04.2014. 18:30
Zašto se ne preporučuje da se ključevi odlažu na stol ?


Stol na kojem jedemo u našoj podsvijesti ima veći značaj. Sve što se na tom stolu nađe dobiva na značaju. Ključevi od stana su za nas simbol zaštićenosti i sigurnosti pa njihovo mjesto na stolu može pojačati našu ovisnost od udobnosti koju nam dom pruža. Uopće uzevši, svi predmeti koji se u stanu postavljaju na neko više mjesto dobivaju na svom značaju tako da treba pažljivo odrediti gdje
što stavljamo.


„Želim se posvetiti vježbanju u teretani. Da li bildanje mišića i želja da osnažim tijelo mogu biti štetni po dušu?"

„Mogu. Zašto ustvari želiš vježbati?"
„Kako zašto? Da bih popravio figuru i povećao opseg i snagu mišića."
„Da bi djevojke obraćale pozornost na tebe? Je I' tako?"
„Pa i to, zašto da ne?"
„Analizirajmo sada tvoje ciljeve: 1. poboljšati zdravlje - to je koncentracija na život. 2. želja da budeš jak - potreba da se što bolje zaštitiš i osiguraš u životu. 3. da budeš privlačan ženskom spolu. Ĺ to se više posvetiš vježbanju i što veće uspjehe postigneš, veće probleme ćeš imati s: 1. zdravljem 2. životnim situacijama 3. u odnosu sa ženama."


„Sta onda, savjetuješ da se uopće ne bavimo sportom ?


„Svaka aktivnost kojom se čovjek bavi, prema tome i sport, mogu biti usmjerene na razvijanje ljubavi. Jedino onda poslije fizičkog naprezanja u duši ostaje ugodnost, lakoća i ushićenost, a ne težina, napetost i zloba. Energija ne ide na povećavanje opsega mišića već odlazi dublje na suptilne strateški važne razine poput dobrohotnosti i ljubavi. Mišići možda neće biti tako izraženi, ali
će biti snažniji i izdržljiviji. Tijelo će na prirodan način postati lijepo. Treba vremena dok se ne naučimo dobrohotnosti i spokoju osobito kada vježbamo i izlažemo se fizičkim naporima. Rezultati će sigurno doći prije ili kasnije. Bit će trajni i neće povređivati ni tijelo ni dušu.


sve ljudske vrijednosti sam sveo u tri kategorije, tako da mi je sada bilo lakše
sporazumijevati s pacijentima.


„Prvo odradite razinu ,gordosti'. Sačuvajte dobrodušnost i ljubav dok prolazite kroz sve životne situacije kada ste doživjeli krah u svojim planovima, kada nije bilo po vašoj volji, kada vam je sudbina okrenula leđa, kada su vaše intelektualne i druge sposobnosti bile unižene i kada vam je bila oduzeta mogućnost upravljanja situacijama. Tek kada osjetite olakšanje, nastavite s razinom
.ljubomore'. Nastojte osjećati ljubav u sebi dok u mislima prolazite kroz životne situacije kada ste bili emotivno povrijeđeni, obmanuti, prevareni, kada su vaše želje da imate djecu, obitelj i seksualne želje bile unižene. Kada osjetite olakšanje, prijeđite na sljedeću razinu - ,život'. U mislima i osjećajima prolazite kroz situacije kada ste bili bolesni, zamišljajte da morate umrijeti ili da vas
ubijaju i činite sve da osjećaj ljubavi ne napusti vašu dušu. Kada ste osjetili da je ljubav iznad volje, želja i života, onda se počnite moliti za svoju djecu. Vi ste već zdravi, pomozite i vašim potomcima da ozdrave.

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 10.05.2014. 17:21
Idoliziranje mudrosti

Bogu se mogu pretpostaviti i mudrost i sudbina. Osuđujem li čovjeka zbog glupog i nerazumnog ponašanja vežem se za mudrost. Osuđujem li skupinu ljudi, organizaciju, vladu, narod,
vezanost se udeseterostručuje. Isto se dogodađa osuđujem li se i mrzim zbog toga što nešto ne razumijem, ne mogu se snaći, upadam u glupu situaciju. Vezanost za mudrost blokira se psihičkim bolestima i umnim poremećajima.

Pokazalo se da oni imaju ispravan emocionalni odnos prema svijetu. Svi dugovječni ljudi su dobroćudni, ne uzvraćaju mržnjom i osuđivanjem na njima neugodnu situaciju, što je istinska unutarnja poniznost,
sposobnost nevezivanja za zemaljsko i ne pripisivanja mu božanske moći. Kada je, međutim, čovjek snažno vezan za zemlju onda je u stanju odreći se i izdati, odnosno logika tijela pobjeđuje logiku duha.

Idoliziranje sudbine

Iznenadio sam se kada sam primijetio da se i vezivanje za sretnu sudbinu može približiti smrtonosnoj razini. Shvatila sam da ljutnja, mržnja i ljubomora nanose štetu,i da se treba moliti kako bi se uklonila šteta koja se nanosi.


Idoliziranje duhovnoga


U posljednje vrijeme uzroci najtežih bolesti sve više dolaze na vidjelo. Oholost, koja prešla opasnu granicu i dovodi do traumatičnih situacija te nepokoravanje naredbama Svemira zaustavlja
se sve težim bolestima. Do toga dolazi zbog naglog porasta oholosti i podsvjesne agresije čovječanstva u posljednjem desetljeću.
Svi smo mi putnici u vlaku koji putuje prema slijepom kolosijeku. Kada se duša veže za Zemlju, postaje ohola. Sto je zemaljsko finije i duhovnije to se lakše za njega vezati. Zato su
sposobnosti, duševne kvalitete, mudrost i sudbina, koje nazivam trećom razinom zemaljskoga, nevidljivi ali stalan izvor koji potiče oholost, a čovjek koji nastoji odbaciti zemaljsko ne može shvatiti da i to isto predstavlja zemaljsko.
Posljednjih desetljeća naglo se povećala vezanost čovječanstva za oholost i mudrost, isto tako i težnja da se duhovni autoritet pretpostavi Bogu. Najteže je shvatiti da moja mudrost i moje shvaćanje svijeta i moj um nisam ja. Oni su mi dani i bit će mi oduzeti. Vezanost za mudrost, obitelj, novac i sretnu sudbinu blokira se epilepsijom, šizofrenijom, dijabetesom, astmom, tumorima i srčano-žilnim bolestima

Postovi: 546
Pridružio se: 12.02.2013. 18:53
PostPoslato: 10.05.2014. 19:19
:D
Vladooo veliki pozdrav od mene :dance: vrlo dobar i dubok tekst na svoj specifican nacin! :clap: Cao!

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 11.05.2014. 20:14
Carobnjakov segrt je napisao::D
Vladooo veliki pozdrav od mene :dance: vrlo dobar i dubok tekst na svoj specifican nacin! :clap: Cao!



poz i za tebe i hvala

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 11.05.2014. 20:25
VEZANOSTI

Vidio sam da deformacije duhovnih struktura polja dovode do bolesti. Trebalo je otkriti na koji način i koje emocije deformiraju polje. Prvo sam uočio mržnju. Ona deformira polje u predjelu glave.Mržnja, ljubomora i zavist su u predjelu glave. Srditost je u predjelu grudi. Gušenje ljubavi u drugima ili u sebi samom je predjelu prve čakre. Kada bih vidio neku deformaciju polja, odmah bih načinio modele emocija koje su je mogle izazvati. Cijeli sustav je funkcionirato po principu "da" - "ne".
Pokazalo se da su deformacije polja izazvane: osuđivanjem, plašljivošću, izdajstvom, bogohuljenjem, lažnim svjedočenjem.Kada čovjek laže druge ljude, onda je to kazalište, ali kada laže samoga sebe onda je to bolest. Pokušava li čovjek sam sebe uvjeriti da nekoga ne voli, da je netko nečastan, time može izazvati teško oboljenje. Jedan je od preduvjeta zdravlja je unutarnja iskrenost.
Kod emocije plašljivosti se pojavila zanimljiva situacija. Kod jednoga sam čovjeka primijetio da je izbijanje neprijateljstva prema drugom čovjeku bio skup triju programa, a to su: odricanje,
mržnja i uništavanje.
Plašljivost se, pak, sastoji od pet programa: lošega mišljenja o nekome, osuđivanja, odricanja, mržnje i programa uništavanja. Program takve vrste agresije
odvija se pritom neovisno od toga, strahujem li ja od nekoga čovjeka ili strahujem za njega. Dok prvo izgleda kao agresija prema čovjeku, a drugo kao briga za njega, u stvari, i prvom i u drugom slučaju dolazi do uništavanja.

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 24.06.2014. 13:18
Zavisnost Od Buducnosti

Koliko god sam puta testirao parametar njegove vezanosti za budućnost, i dalje je bio ugrožavajući po njega. U ovoj situaciji sam bio bespomoćan. Iza svega se nešto krilo, a šta - to tada nisam bio u stanju da shvatim. Svestan svoje nesposobnosti da nešto učinim, konsultovao sam ostale specijaliste. Tada mi je jedna poznanica, inače ekstrasens visokog ranga, iskreno rekla:

- Ništa ne razumem. Gledam ga na daljinu, informaciono polje mu je čisto, normalno, a energija i pored toga ističe.

Sve sam više osećao kako svojim preteranim radom prelazim granice svojih mogućnosti. Ali, lakše bi mi bilo da i sam umrem, nego da gledam kako on lagano umire. Opasan proces u plućima se zaustavio, a potom je krenulo poboljšanje. Pluća su počela da se čiste, ali je funkcija bubrega bila sve lošija. Organizam je prestao da se odupire bolesti. Krajem jula je umro. Primetio sam da, što sam se više trudio da ga izvučem, to su kod mene sve više počeli da se dešavaju isti procesi kao kod njega. Sećam se vremena kada sam, otprilike pre osam godina, bio u društvu nekoliko ekstrasensa i kada smo se zabavljali postavljanjem dijagnoza. Tada mi se jedan od njih iznanada obratio recima:

- Uzrok vaše smrti biće pluća.

To me nije čudilo. Par godina pre toga, u roku od nekoliko meseci, tri puta sam imao zapaljenje pluća. Na prvom kursu Suvorovskog Učilišta neočekivano sam dobio jak bronhitis koji ničim nisam mogao da izlečim. Glavni lekar stacionara, kod koga sam bio na pregledu, žalosno me je gledao konstatujući:

- Sinko, kod tebe je, izgleda, tuberkoloza.

Ipak, tuberkolozu mi nisu potvrdili, ali ni lekovi nisu pomagali.

Lekari su odlučili da ne idem na komisiju, već da me vrate na stari režim, nadajući se da će organizam sam da se izbori. Upravo ta-ko je i bilo. Sve je prošlo samo po sebi. Tek kasnije sam analizirao ono što se desilo.

Kada čovek puno osuđuje i loše misli - strada jetra. Ako čovek vređa druge, ili ako se njegova ljutnja, pošto ga je neko uvredio, eksplozivno širi - strada srce. Ĺ˝eludac strada kada se čovek često ljuti i vređa, i to ne samo na svoje bližnje već i na samoga sebe. Po svojim razmerama najrasprostranjenije agresije se odvijaju na suptilnom planu, i to neprimetno, u postojanim kvantumima. Ĺ to su razmere naših pretenzija i očekivanja, kao i nezadovoljstva zbog njihovih neispunjenja, veće - situacija je opasnija. Nezadovoljstvo spoljašnjim svetom, svojom sudbinom kao i konstantno unutrašnje odbijanje da prihvatimo situacije koje nam život donosi, uzrokuju najdublje ljutnje, i najčešće se sve okončava rakom pluća. Ili, ako imamo sreće, onda tuberkolozom ili stalnim bronhitisima i pneumonijama.

Prve godine nisam želeo da ostanem na Suvorovskom Učilištu.

Nisu mi se sviđale oštra disciplina, ponižavanja od strane nadređenih i kult sile koji je tamo vladao, iako je sve to bilo daleko lakše nego u sovjetskoj, kasnije u ruskoj vojsci, gde su iživljavanja, nasilje i despotizam gori nego u zatvorima.

Rak pluća je izgleda oblik protesta, odbijanje da se spoljašnji svet prihvati onakav kakav jeste. To je zaista najgori oblik borbe. Ne spoljašnje, već unutrašnje borbe. Ĺ to se čovek više ljuti, vređa i u sebi osuđuje svet u kojem živi, to je i zaštita sve manja.

- Ispričaću vam jednu čudnu priču, - piše mi jedan čovek, - koja se desila mom sinu. Sve je počelo jednom običnom tučom.

Njegov sin je lako savladao svog protivnika, ( ceo slučaj je u pismu je dalje nastavio da opisuje njegov otac), i time se tuča takoreći skoro završila. Međutim, iznenada je osetio instinktivni strah, toliko jak da nije bio u stanju da pomeri svoje ruke. Primetivši na njegovom licu parališući strah, protivnik mu je prišao i nekoliko puta ga udario u lice. Mladić nije mogao da mu odgovori ni jednim jedinim pokretom.

Kasnije su ga u životu često tukli i iživljavali se nad njim, jer on nije mogao nikome da se suprotstavi. Smatrao je da se radi o ozbiljnom pataloškom poremećaju, međutim, kukavičluk je nestajao kada bi mladić bio sam. ÄŚesto je rizikovao život ne doživljavajući nikakav strah. Strah se pojavljivao samo kada je bilo potrebno da nekom drugom pruži otpor.

Ovaj sindrom nezaštićenosti mi je bio poznat. Kao da se radilo o meni. Ja sam se isto tako panično plašio da pružim otpor, a istovremeno sam se izlagao po život opasnim akcijama, testirajući na taj način svoju hrabrost - ne bi li se uverio da nisam kukavica. Sećam se kada su mi pričali za nekog dečaka koga su vršnjaci često tukli i na njemu se iživljavali. On bi tada šakama pokrivao lice i ponavljao:

Gospode, oprosti im. Nisu svesni šta čine.

Tu se radilo o istom mehanizmu. Tek kada sam počeo da se bavim bioenergijom, shvatio sam da strah potisnut u mladosti predstavlja zaštitni mehanizam i da govori o dobro izbalansiranom nervnom sistemu. Kada sam odrastao, nekoliko puta mi se desilo da u trenutku jakog besa umalo nisam ubio čoveka koji me je iznervirao. Samo čudo me je zaustavilo. Takav afekt je naročito bio izražen kada bi se neko grubo odnosio prema meni. Ako se ta unutrašnja eksplozija besa i agresije ne zaustavi spoljašnjim sputavanjem, dolazi do ubistva, bilo fizičkog ili energetskog. Povećana orijentacija na svoje individualno "Ja" i na lične vrednosti povezane sa njim, stvaraju osećaj povećanog značaja tih vrednosti i svog individualnog "Ja". Prema tome, želja da se sve to zaštiti i iznutra omrzne postaje sve jača.

Sputavanje u takvim slučajevima spašava i dušu i život. Tako je kompleks niže vrednosti posledica kompleksa više vrednosti. Ono što je bitno i što treba razvijati je umeće dobrodušnosti, umeće da se oseti kako je individualno "Ja", sa svim svojim vrednostima, sporedno, a da je osećaj ljubavi prema Bogu primaran, i da nikako ne treba razvijati umeće samozaštite i napadanja. Pošto su pedagogija, psihologija i medicina nastale iz prioriteta ljudskih individualnih vrednosti, onda ni pedagogija, ni psihologija, ni medicina, nemaju jasnu predstavu o tome šta je čovek i koja je njegova ličnost, a samim tim se i njihov uticaj na čoveka svodi na razgovore i tehnike koje, istina spolja, mogu dati pozitivne rezultate, ali sa nesagledivim posledicama u budućnosti.

Tako je moj težak hroničan bronhitis, od koga sam bolovao u Suvorovskom Učilištu, prošao zato što sam podsvesno shvatio da - ili ću prihvatiti svet onakav kakav jeste i polako početi da se radujem, a istovremeno, spolja gledano, aktivno učestvujući u životnoj borbi, ili ću gomilati u sebi sve veće nezadovoljstvo okolinom, životom i sudbinom, a zatim zbog toga bolovati i umreti.

Uopšte uzevši, rak je bolest tuge. Utučenost, nezadovoljstvo sobom i sudbinom, skoro uvek se završava ontološkim oboljenjem.

Takvim bolestima su prvenstveno skloni duhovni ljudi, zbog toga što se jedu iznutra, žale za prošlošću, kritikuju nedostatke drugih i neprihvataju svet onakvim kakav jeste.

"Grubima - radost veća, Nežnima - žalost mnoga", - govorio je Jesenjin. Grubi su oni koji su više vezani za materijalne vrednosti.

Nežni su oni kojima su duhovne vrednosti najvažnije. ÄŚovek koji živi samo za duhovne vrednosti postaje sve tužniji i nežniji. Međutim, to je samo spolja. Iznutra, sve više raste ozlojeđenost, što se na kraju tužno završi. Da bi čovek mogao da živi istovremeno i od materijalnih i od duhovnih vrednosti, potrebno je da, pre svega, živi s ljubavlju.

Moj mladalački poletje toliko bio orijentisan na duhovne vrednosti, da praktično nisam imao šanse da preživim. Osetio sam kako mi tuga prekriva dušu, a ja ništa nisam mogao da učinim. Pet godina rada na građevini mi je pružilo spas. U početku sam radio kao šegrt, a zatim kao tesar, zavarivač, električar i na kraju kao majstor. Od mene nikada nije mogao da postane građevinac. Sećam se kako mi je sve ispadalo iz ruku. Fizički mije svaki težak rad bio izuzetno naporan. Da stvar bude još teža, iz principa nisam pio, a rad na minus trideset stepeni, nakon boravka u Soči gde sam ranije živeo, često mi je bio nepodnošljiv. Da bih izdržao, stalno sam poluglasno pevušio pesme.

Sećam se kako se moj nadređeni glasno žalio rukovodiocu sektora: "Mihail Semjonović, uklonite ovog kompozitora, ne možemo više da izdržimo." Pošto je rukovodilac sektora bio niko drugi do moj deda, i dalje sam ostao na poslu, mada se sve pod mojim rukama lomilo, gorelo, pa čak i eksplodiralo. Sve češće sam se susretao sa jednostavnim ljudskim osećanjima, prema kojima sam se nadmeno i sa prezirom odnosio. Postepeno sam uviđao kako je misao sama po sebi

neplodna, kako su najsuptilnije i najrafiniranije misli u stvari nevažne, dok je osećaj ljubavi, radosti i veselja - najhitniji.

Međutim, u proleće 1996. godine, u mom životu nije baš bilo mesta za radost. Treća knjiga je objavljena dok su se problemi samo množili. Pokušao sam da otkrijem koji su to unutrašnji razlozi narušavanja moje ravnoteže. Kao prvo, to se odnosilo na temu "buduć-nosti". Došlo je do narušavanja ravnoteže i u mojim kontaktima sa unutrašnjim svetovima, kao i u odnosu sa kategorijom "vremena". Narušavanje ravnoteže u odnosu na druge, unutrašnje svetove, ispo-Ijavalo se kroz pogoršanje vida, gubitak snage i iz meni nepoznatog razloga - kroz gubitak etičkog imuniteta. Ljudi su neobjašnjivo grubo počeli da se ponašaju prema meni. lako to na početku nisam primetio, kasnije se ispostavilo daje ta tendencija bila izuzetno jaka.

Nije mi bilo jasno zašto je jedan te isti problem u mom slučaju bio vezan i za agresiju i za budućnost, kao i za narušavanje ravnoteže prema drugim, unutrašnjim svetovima?

Na koji način su drugi svetovi vezani za budućnost?

Prisećao sam se kako duša čoveka nakon smrti odlazi u zagrobni svet, a zatim se premešta u druge unutrašnje svetove i kako, što kroz veći broj unutrašnjih svetova ona prođe, to će duhovniji, inteligentniji i sposobniji biti čovek u svojim narednim inkarnacijama.

Drugim recima, drugi, odnosno unutrašnji svetovi, vezani su za više nivoe duhovnosti. Ako je čovek, pre nego što se rodio na zemlji, prethodno živeo u drugim svetovima, njegove unutrašnje moći su ogromne, mada on toga često nije svestan jer mu nije dozvoljeno da ih razotkrije. Sudbina takvog čoveka je često nesrećna. Samo ga snaga duha i njegova lična usavršenost razlikuju od drugih. Takvi ljudi postaju izuzetni roditelji. Udarci sudbine, neprijatnosti i bolesti, pomažu im da razviju pravilnu filosofiju života i ljubav prema Bogu.

Svoju decu oplemenjuju svojim unutrašnjim potencijalom kao i ispravnom filosofijom života.

Drugi - unutrašnji svetovi, povezani su sa višim nivoima duhovnosti.

Na neki način su povezani i sa budućnošću. Danas sam uočio kako dalekovidi ljudi, pre svega, koriste vezu sa zagrobnim svetom.

Kada postoji kontakt sa drugim svetovima, onda se razvija dar prozor-Ijivosti i čovek postaje prorok ili svetac. U predskazanjima takvog duhovnika sve je manje konkretnih činjenica, a sve više mudrih, simboličnih poruka. U zagrobnom svetu vremenske tačke su sažete i moguće je videti budućnost. U drugim - unutrašnjim svetovima stepen obuhvatanja sve tri vremenske tačke, odnosno prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, je još veći. Da kažemo to ovako: psiholozi su ustanovili da se kod običnog čoveka svesnost sadašnjeg vremena u prošeku proteže na dvanaest sekundi, prošlog - na osam sekundi i budućeg na dve do četiri sekunde. U zagrobnom svetu taj period može da traje i dva meseca, a u drugim - unutrašnjim svetovima i dve godine. Samim tim je i prihvatanje okoline sasvim drugačije. Logika razmišljanja je drugačija. Neprijatnosti koje sam počeo da doživljavam u vezi sa budućnošću su krenule kada sam počeo da radim na svojoj trećoj knjizi. Rušenje mojih planova i nada bili su samo mali deo tog problema.



Pokazalo se da je bilo daleko teže prihvatiti izdaju i prevare koje su počele da mi se dešavaju tog istog proleća. U trećoj knjizi sam opisao slučaj jednog poslovnog čoveka kod koga je informaciono polje počelo da se narušava, što se odrazilo na karakter i sudbinu njegovih radnika. Sada mogu da imenujem tog čoveka - to sam zapravo bio ja. Ĺ˝eleo sam da izgradim komunizam i stvorim hotel od svog radnog mesta kako moji radnici ni u čemu ne bi oskudevali, tim pre što kolektiv nije bio veliki - svega sedmoro ljudi. U početku sam primetio kako se strukture sudbina u informacionim poljima mojih radnika pogoršavaju, a kasnije je kod nekih došlo i do slabljenja vida, što je bio veoma uznemirujući pokazatelj. Moji radnici su ispoljavali sve veća očekivanja i pretenzije prema meni, i sve više su mi oponirali.

Bio sam svestan da, po svaku cenu, moram da se uzdržim od bilo kakvih osuda i prezira, jer ako ne prođem iskušenja, neće mi se nidozvoliti da shvatim šta se desilo, a da ne govorim o nezgodama i bolestima koje bi usledile. Situacije su često bile veoma neočekivane.

Sećam se reci jednog mog poznanika u kog sam imao apsolutno poverenje i koji je jednom prilikom, gledajući me u oči, rekao: "Slušaj, spasio si mi život i to ti nikada neću zaboraviti, niti ću te prevariti. A što se novca tiče, možeš biti sto posto siguran."

Kasnije se ispostavilo da njegove reci, blago rečeno, nisu odgovarale istini. Sve moje koncepcije u pogledu ispravnosti, reda, morala i čestitosti su početkom leta 1996. godine odjednom počele da se ruše. Smatrao sam da lako mogu da podnesem bilo kakav gubitak novca, nezgodu ili prekid odnosa, a da pri tom ni okom ne trepnem.

Mislio sam da sam uravnotežen. Međutim, pokazalo se da su me prevara i podlo ponašanje naprosto uništavali i da u takvim situacijama nisam zaista mogao ništa da učinim.

Nisam očekivao da moja duša toliko zavisi od ljudskih individualnih vrednosti kao što su - ideal, moral i pravednost. Na nivou intelekta sam potpuno razumeo ponašanje mojih saradnika. Shvatio sam da su ona samo odraz mojih unutrašnjih stanja. Njihovo ponašanje me je na neki način upozoravalo, pa čak i spašavalo. Ali, ljutnja i ozlojeđenost su duboko prodrle, tako da više nisam mogao da upravljam svojim osećanjima.

U vreme Džingis Kana, najstrašnija kazna za izdaju kod Mongola je izricana onome kome se najviše verovalo. Na neki način, podlost i izdaja će se, pre ili kasnije, kazniti. Nije slučajno što se Juda obesio. Isto tako, svakog čoveka vodi Bog i zato pred Bogom nema krivaca. Svaki podao i izdajnički postupak nije slučajan. On je tu da leci dušu, ali to tada nisam razumeo i zato nisam ni mogao da se oslobodim svog dubokog osećaja povređenosti. Istražujući dalje, došao sam do neočekivanog zaključka koji mi je sve pojasnio i pomogao mi da preživim.

Izgleda da se budućnost ne odnosi samo na ciljeve, zadatke, principe i nadanja. Budućnost su isto tako i ideali, duhovni principi, plemenitost, moral, ispravnost, red i poredak. ÄŚovek koji je prekomerno vezan za budućnost i od nje zavisi - neminovno je gubi. A gubitak budućnosti - to je smrt. Onkološka oboljenja nastaju kada nam je budućnost "zatvorena". Drugim recima, čovek koji nije u stanju da prihvati rušenje svojih planova i nada, čovek koji unutar sebe ne ože da primi i oprosti izdaju, narušavanje reda i ispravnosti, rušenje ideala i povredu duhovnih principa - direktno ide u tešku bolest i smrt.

Tokom mnogih meseci, stalno se vraćajući tim događajima, postepeno sam uviđao šta se u stvari dešavalo. Još u vreme dok sam pisao svoju treću knjigu, jasno sam shvatao kako duhovnost nije Bog i kako su se mnogi, moleći se Bogu, zapravo molili duhovnim vrednostima, odnosno, za mene su duhovnost i ljubav postale potpuno različiti pojmovi. Ranije su mi moral, ispravnost, ideali i ljubav bili, takoreći, sinonimi. Moral sam pobrkao sa ljubavlju, ili da budem još iskreniji, podsvesno sam smatrao da je moral čak iznad ljubavi, odnosno, da se nikako ne srne voleti neko ko te je prevario i uvredio.

Zbog svega toga, život je morao da unosi svoje korekcije. Kasnije sam shvatio još jednu suštinsku stvar.

Pošto su moje knjige mnogim ljudima bile od izuzetnog značaja, njihovo eventualno pogrešno razumevanje bi im nanelo dosta štete. Imajući to u vidu, sasvim je razumljivo što to nikako nisam smeo da dozvolim. Bila mi je potrebna snaga da ne izgubim ljubav u trenucima velikih iskušenja, kada sve što mi je drago počinje da se ruši. To će mi pomoći ne samo da preživim, već i da istine do kojih sam došao i koje iznosim u ovoj knjizi, služe kao putokaz ljudima koji rade na sebi. Ukoliko u tome ne budem uspeo, ukoliko ne smognem snage da sačuvam ljubav prema Bogu u momentima životnih nedaća, ne bih ni imao želju da živim i budem zdrav, a pogotovo ne bih mogao da se bavim pisanjem ove knjige. ÄŚak i kada u to vreme ništa nisam shvatao, sebi sam stalno ponavljao: "Volim one koji su me izdali.

Volim one koji su prema meni bili nepravedni. Ljubim one koji su povredili moje ideale i srušili moje nade." Moja duša se bunila, ali sam je ubeđivao ponavljajući te reci stotinu puta. "Kakve god neprijatnosti i nesreće se desile, moja ljubav prema Tebi, Bože, ne slabi; gubitak bilo kojih, meni dragih individualnih vrednosti, prihvatam kao očišćenje ljubavi prema Tebi." To su bile reci koje sam sebi stalno ponavljao. Ova molitva mi je pomogla da u sebi ne zadržavam osećaj povređenosti i ozlojeđenosti.

Analizirajući stotinu puta ove i slične događaje koji su sledili, dublje sam shvatao vezu sa spoljašnjim, naizgled nespojivim događajima.

Shvatio sam zašto je prva ljubav najčešće nauspešna - zbog toga što se ona javlja kao simbol ljudske sreće. Umeće očuvanja ljubavi, onda kada se svi spoljašnji uslovi njenog postojanja ruše, dozvoljava kasnije čoveku da iskusi pravu ljubav, bez opasnih posledica po njegovo zdravlje i život.

Zamislimo sledeću situaciju. Muškarac se zaljubljuje u ženu i ona mu tu ljubav uzvraća. Odjednom, iz nekog krajnje nebitnog razloga, ona počne ružno i nepravedno prema njemu da se ponaša. On ne shvata šta se dešava. Da stvar bude čudnija, kasnije i ona sama teško može da shvati svoje ponašanje. A situacija se, u stvari, zasniva na sledećem: ono što zovemo "kontakt sa budućnošću" - principi, mašta i ideali, leži u osnovi duhovnih odnosa, savršenstva i sposobnosti intelekta. Ako kod zaljubljenog muškarca vezanost za odnos sa voljenom osobom i za njegovo lično usavršavanje i duhovnost prelaze po njega opasnu granicu, on će ili poginuti ili se teško razboleti. Ĺ˝ivot mu je moguće spasiti upravo nemoralnim i nepravednim ponašanjem njegove žene. Ukoliko on uspe u tim trenucima da sačuva ljubav, njegova prekomerna vezanost za budućnost će oslabiti, a samim tim i njegova vezanost za odnose, lične moći i intelekt.

Drugim recima, što smo više u stanju da sačuvamo ljubav i da praštamo voljenoj osobi, koja je povredila naša najsvetija i najplemenitija osećanja, to će nam biti dozvoljeno da imamo više sreće, harmoničnijih odnosa, moći i znanja. Razumevanje ove istine omogućilo mi je da preživim i da na taj način zaustavim raspad koji je počeo u proleće 1996. godine. I ne samo to, taj uvid mi je dozvolio da pomognem drugim ljudima čije su teške bolesti bile upravo rezultat neumeća očuvanja ljubavi onda kada je to bilo najpotrebnije.

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 08.07.2014. 10:45
Slušaj, u posljednje su me doba počeli boljeti zglobovi i nikako se ne
mogu riješiti kihavice.
- To je uslijed ljubomore - odgovaram.
- Ma nemoj! - čudi se on. - Kao da ja ne preispitujem sebe.
- To ti se samo čini. To je duboko u tebi.
- A zašto me bolucka pankreas?
- Bol pankreasa ukazuje na odnos s voljenom osobom.
On se lupa po donjem dijelu vrata:
- A vrat, zašto me boli?
- Ogorčen si na žene.
- Dobro, a zašto poslije slikanja imam jake bolove u bedru?
- To je uslijed gušenja ljubavi zbog ogorčenosti na žene.
- Zašto baš sada?
- Duše buduće djece se približavaju tvom polju. A tamo ima mnogo
toga. Sada je proljeće i pojačana je veza s budućnošću, a u jesen s
prošlošću. Ako se tamo nalazi neka "nečistoća", nekakvi grijesi, svojstveno
tome će se pojaviti i problemi

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 09.07.2014. 18:34
Iz Nižnjeg Novgoroda mi telefonira pacijent, koji ima psihičkih problema.

- Ni malo mi nije bolje, čak je došlo do pogoršanja.
- Jesam li vam rekao da je kod vas prisutna vezanost za razvijanje osobnih sposobnosti i intelekta? I jesam li vam objasnio da je to samo površinska razina, u osnovi kog leži želja za "savršenstvom"?
- Da, rekli ste mi to.
- Vezanost za "savršenstvo" ne samo da nije otklonjena, nego je i pojačana. Vi ne radite na sebi.
- Da budem iskren, sada mi nije do toga. - odgovara pacijent. - Bolje mi recite hoće li se moja financijska situacija popraviti? Naša mala firma je pred bankrotom, a mnogi ovise od mene. To mije sada najvažnije. Recite mi što trebam uraditi, kako bih popravio svoj financijski položaj?
- Ne interesira me vaša financijska situacija, grubo mu odgovaram.
- Za mene je najvažnije da vam spasim život. Strukture polja su kod vas deformirane na razini smrti. Nastavite li se i dalje brinuti o novcu, umrijeti ćete. Razina vaše vezanosti i snaga želje za "savršenstvom" je tolika, da vaša gordost mora biti izložena svakojakim poniženjima, ne biste li
se naučili smjernosti. Bogatstvo u financijskom pogledu je za vas prvenstveno dokaz vašeg "savršenstva". Kada se počnete sažaljevati i bojati, iskušavate poniženja, odnosno, kada vam se pojavi unutarnji osjećaj da ne želite dalje živjeti, to jasno pokazuje da ne želite prihvatiti poniženja
što se vašeg "savršenstva" tiče. Novac treba zarađivati, ali o njemu se ne smije stalno misliti. Vas sada liječi beznadna situacija. Ne uspijete li je prihvatiti, liječiti će vas psihički problemi. Nastavite li se živcirati, umrijeti ćete. Jeste li me razumijeli?
- Razumio sam vas, - odgovara pacijent. - Sudeći po njegovom polju,
doista je razumio, te sam miran kada je on u pitanju.

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 04.09.2014. 18:58
Pravilno odabrana hrana pomaže u lečenju mnogih bolesti. S vremena na vreme su neophodni periodi postova i gladovanja. Nije mi nikada bilo jasno kako se ljudi, mada mali broj njih, mogu hvaliti i sa ponosom reći kako su "u stanju da za par sati celog vola pojedu." Ja sam na to uvek gledao kao na ždranje i u tome ništa lepo nisam video. Kasnije sam shvatio da, da bi se svarila ta količina hrane -
neophodno je da sve žlezde rade kao sat. A to je moguće samo ako čovek ne pati od ljubomore (pankreas), ljutnje i gordosti (jetra). Takav čovek po prirodi mora biti dobrodušan jer, u suprotnom, ta količina hrane bi ga ubila. ÄŚovek koji zavisi od voljene osobe i koji je usled toga osetljiv i ljubomoran, ima problema sa pankreasom i zato treba da jede slatko u manjim količinama. U slučaju većih ambicija, javlja se gordost i tada strada jetra, tako da je čovek prinuđen da jede manje
gorko, ljuto i slano.
Zato, kada čovek intenzivno posti i gladuje energetski nivo njegove zavisnosti od ljudskih individualnih vrednosti značajno slabi. Ako se pri tome i intenzivno moli, efekat je daleko
veći, jer tada i post i gladovanje doprinose da se njegova duša pročisti, što dovodi do očišćenja tela. Međutim, ako se u toku gladovanja čovek ljuti i brine - takvo mu gladovanje može samo naškoditi
Lekan su pnmetili da je duga gladovanja daleko bolje sprovoditi u sanatonjumima nego ambulantno. Je{, u bolnicama i sanatorijumima se čovek isključuje iz sveta uobičajenih stresnih situacija i sekiracija pa je i prirodno što je i efekat gladovanja veći. Nije se bez razloga u vreme gladovanja Hrist povlačio u pustinju .

Postovi: 546
Pridružio se: 12.02.2013. 18:53
PostPoslato: 08.01.2015. 13:52
:D Pozdrav vladoo, ne znam da li si procitao pa da te obavestim,u casopisu” Ilustrovana Nauka” broj 18 iz 2014 g. napisan je tekst o genima i prenosu informacija istih, o eksperimentima koji su radjeni prvo na misevima,vrlo zanimljivo a i daje dokaz Lazarevoj teoriji bio polja i prenosu informacija sa roditelja na decu.Cao! :geek:

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 15.01.2015. 15:45
Carobnjakov segrt je napisao::D Pozdrav vladoo, ne znam da li si procitao pa da te obavestim,u casopisu” Ilustrovana Nauka” broj 18 iz 2014 g. napisan je tekst o genima i prenosu informacija istih, o eksperimentima koji su radjeni prvo na misevima,vrlo zanimljivo a i daje dokaz Lazarevoj teoriji bio polja i prenosu informacija sa roditelja na decu.Cao! :geek:



:D :clap:

poz za tebe

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 16.05.2015. 19:15
Na pregled su mi došle majka i kćerka. Posmatram fizičko stanje majke. Ozbiljan poremećaj u desnoj dojci i u unutrašnjosti materice. Uskoro može doći do stvaranja raka materice. Kada oboli desna
dojka - to ukazuje na velika nezadovoljstva i ozlojeđenost na druge ili na sebe, odnosno na svoju sudbinu. U ovom slučaju je pacijentkinja ozlojeđena na sebe. Analiziram karmičko polje. Majka "drži" sudbinu kćerke kojoj preti smrt. Njena sudbina je prosto "udara" u desnu dojku. Izlazim na vremensku liniju majke. Vremenske tačke su iz budućnosti pomerene u prošlost. Znači, nastupa teška bolest. Prelazim preko lanca ljudskih individualnih vrednosti. Vidim kako je duša majke izuzetno jako vezana za odnos sa voljenom osobom, a još više za duhovnost, ideale i moral, odnosno za budućnost. Tip agresije za koju se ona zakačila je, u većini slučajeva, nezadovoljstvo i ozlojeđenost na sebe, sudbinu i Boga. Ta tendencija je pojačana varijantom
prebacivanja ovog intenzivnog oblika zavisnosti na kćerku kod koje je budućnost već sada zatvorena, s obzirom da je nivo skoro duplo prešao smrtonosnu granicu. To ukazuje na smrt, tešku bolest ili neplodnost. Posmatram tok moguće bolesti kod njene kćerke. Narušavanje
ravnoteže se spušta na fizičko telo i već udara na psihičko stanje devojke. Narušavanje duhovnosti može teći u četiri pravca:

- Narušavanje karaktera ličnosti

- Pad, demencija i narušavanje sposobnosti

- Gašenje intelekta

- Psihičko rastrojstvo


U gornjem slučaju, kod kćerke dolazi do pada duhovnih potencijala po liniji psihičkog rastrojstva. Još jednom bacam pogled na područje blokada koje se mogu zbiti kod kćerke. Dešava se zatvaranje sva tri nivoa, znači, moguća je neplodnost ili ako se i rode deca - neće živeti dugo. Zatim dolazi do još većeg oštećenja psihe, a kasnije je moguća i smrt.
Sada mi postaje jasno zašto se kod majke može javiti rak desne dojke. Proveravam informaciju koju sam dobio i obraćam se kćerci, koja može imati oko trideset godina.

- Imate li dece?

-Ne.

- Imate li strahove, prisilne misli i psihičke nestabilnosti?

-Da.

- Prati li sve to osećaj praznine?

- Prati.

Moguće je ići dalje u konkretizaciju, u smislu ukazivanja na tačan pravac narušavanja njene psihe i na način smrti, kao i na to kakva situacija će svemu tome prethoditi, ali to je sada nebitno.

Najvažniji je rad na sebi.

Nedavno mi je jedna pacijentkinja ispričala svoju priču:

- Pre godinu dana sam bila kod vas na tretmanu. Tada ste mi rekli da će me za godinu dana muškarac koga volim prevariti i da treba ranije da se pripremim na to, i to tako što ću uporište sa duhovnih I sada ispred sebe vidim majku, koja ide ka teškoj bolesti, i kćerku, koja za naredne dve godine može poginuti. Ali, pre toga će doći do laganog gašenja njene psihičke strukture. Ja mogu svoju priču da započnem izlaganjem: - vezanost, kontakt sa budućnošću, idealizacija ljudskih duhovnih vrednosti itd., i one će se iz sve snage truditi da me shvate svojim razumom, odnosno skoro sva snaga će im na to otići. Ne, tako više nema smisla. Potrebno je nešto drugo. I dok mi one objašnjavaju svoje probleme, rešenje samo po sebi dolazi. U jednom trenutku podižem ruke, dlanovima okrenutim prema njima, i govorim:

- U redu, dosta je bilo. Molim vas, saslušajte me sada. Da bi čovek bio srećan i zdrav, on prvo treba da oseća ljubav prema Bogu, a tek posle prema ostalim ljudskim individualnim vrednostima. Dugo
smo živeli opsednuti ličnim moralnim principima i idealima, ali ne i ljubavlju prema Bogu; oni su za nas postali važniji od ljubavi. Da bi nas spasili, lečili su nas neprijatnostima, svađama, uvredama, prevarama i izdajama koje nam je život pripremio. Neprepoznajući svrhu neprijatnih događaja, trudili smo se da sačuvamo i spasimo svoje lične ideale i principe, a zanemarujući pri tom ljubav i očuvanje ljubavi. Idite sada i molite se Bogu da vam oprosti zbog toga. Nakon sat vremena se one opet vraćaju u sobu i sedaju ispred mene, ali sada vidim potpuno drugačiju sliku. Ćerka se već oslobodila
potencijalne smrti, mada će psihički problemi još neko vreme potrajati. Objašnjavam im šta treba učiniti da ljubav ne zavisi od individualnih duhovnih vrednosti, a istovremeno uočavam i poboljšanja
koja se dešavaju u unutrašnjim strukturama njihovog informacionog polja.

Mladić koji je došao na tretman samo što nije propao od alkohola. Pati od stalnih košmara i strahova. Nakon prvog tretmana su mu se energije izbalansirale, a vezanost za ego, odnosno za želje i htenja, skoro je u celosti nestala. Ostao je samo jedan parametar koji je i dalje bio nestabilan - to je bio kontakt sa budućnošću, odnosno vezanost za duhovne ideale i principe, lako su svi ostali parametri bili u okvirima normalnih granica, njegovo stanje je i dalje bilo nepromenjeno.

Iz nekog razloga su stalno "isplivavali" programi mržnje, visokog mišljenja o sebi i nadmenosti prema ljudima. Savesno je ispunjavao sve što sam mu rekao, ali poboljšanja nije bilo. Nešto ga je držalo veoma čvrsto. Ponovo tragam za uzrokom njegove tolike mržnje prema ljudima i želje da ih ponižava. Vidim da je ona došla iz njegovog prošlog života. Tada je živeo na području zapadne Kine. Prezirao je i onda ljude drugih veroispovesti i ljude čiji su se moral i životne navike razlikovale od morala i načina života grupe kojoj je pripadao. Shvatio sam da se on lako oslobodio vezanosti za svoje individualno, lično "Ja", odnosno za ego, ali je vezanost za kolektivnu svest, odnosno grupnu svest, ostala neizmerno velika.

Do kolektivne svesti se uspinjemo preko sveobuhvatnog nivoa koji se sastoji od duhovnih ideala, višeg morala i principa. Individualno "Ja" može i da se dezintegriše, ali kolektivno, grupno "Ja"
nastavlja da egzistira. Zato se u svakom društvu isticala važnost opštedruštvenog morala i zakona, čak i iznad života jedinke, odnosno, vrednosti društvene kolektivne svesti su uvek bile iznad vrednosti individualne svesti. Zato je iskušenje, u situaciji kada je trebalo društvenu svest i moral postaviti iznad ljubavi, bilo jako veliko. ÄŚesto je to dovodilo do paradoksalne situacije: Ĺ˝ive dva čoveka; jedan živi po principima opštedruštvenog morala i po Božjim zapovestima, a drugi po principima ljubavi, zbog čega ponekad i narušava Božje zapovesti i opštedruštvene moralne norme. Sin prvog izrasta u prestupnika, a sin drugog u dobrog i normalnog čoveka. Ako se prethodno nismo
upoznali sa čitavim mehanizmom delovanja, nema načina da dođemo do odgovora na pitanje kako je to moguće da kod pravednog i vrednog čoveka sin postane kriminalac.

Pre nekoliko godina sam vodio razgovor sa jednom gospođom čiji je prijatelj radio u protivpožarnoj službi u Njujorku. On joj je ispričao jedan interesantan podatak. Slučajevi su pokazali da su po
broju namernih, ali ničim motivisanih požara u Njujorku, na prvom mestu mladići iz ortodoksnih jevrejskih porodica u kojima vladaju stroga religiozna pravila. Prema tome, u životu nisu najhitniji životni principi i ideali, pa čak ni Božije zapovesti, već neprestano razvijanje ljubavi prema Bogu. Sto je čovek više u svojoj duši okrenut toj ljubavi, manje je vezan i sputan zapovestima, idealima i principima. I eto, samo što je ovaj mladić, koji je došao kod mene na tretman, počeo sa molitvama, tražeći da mu Bog oprosti stoje kolektivni opštedruštveni moral i principe postavio iznad ljubavi prema njemu kao Tvorcu, učinivši ih na taj način najsvetlijom dužnošću i ciljem u
životu, a prezirući pri tom sve one koji se toga nisu pridržavali - njegovi strahovi i mučna stanja kroz koja je prolazio se više nikada nisu pojavili.

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 19.05.2015. 21:01
Ĺ to učiniti kako bismo se riješili straha od visine ?

ÄŚak, ako jednostavno zamišljam kako stojim na rubu krova, malo da ne izgubim svijest! S vremenom strah postaje sve jači!
— Strah od visine — to je strah za svoj život, za svoju budućnost. Problemi u spolnosti proizlaze na površinu naše spoznaje u vidu strahova, uvrijeđenosti i slabosti. Ako ne znamo voljeti drugog čovjeka, to jest naša ljubav je opterećena uvjetima, zahtjevima, a zatim i uvrijeđenošću,
ljubomorom, osuđivanjem, upravo to jača povezanost s osnovama života. Temelji života — to su spolna privlačnost, voljeni čovjek, djeca, obitelj.
Sto jače gušimo ljubav u duši, to je u nama manje energije i to više raste ovisnost o okolnom svijetu. Tada raste i strah od gubitka. Takvi se ljudi boje visine, samoće, tame, a sam pogled na krv ih može dovesti do gubitka svijesti. Oni su često i vegetarijanci zbog toga, što psihološki ne mogu podnijeti smrt životinje. Smrt rođaka i bliskih osoba njima može predstavljati nesavladivi stres, jer je u njihovoj podsvijesti težište premješteno od Božanske ljubavi ka ljudskom življenju. Kako se
izvući iz takvog stanja? U prvom redu, nužno je naučiti voljeti. Ako vas je uvrijedila voljena osoba, nastavite je voljeti kao brata. Ne možete li to — volite je kao sina. Ako i dalje ne ide — volite je kao oca. To će vam pomoći u očuvanju veze s Bogom. Poslije je nužno sve više se udaljavati od ljudske sreće. Od najbližih se potrebno udaljiti iznutra, jer potpuno jedinstvo može postojati samo
sa Stvoriteljem. Ništa nam ne smije prirasti k srcu, odnosno duši. Naša ovisnost se pojačava kroz prehranu. Zbog toga periodična ograničenja u jelu pomažu našoj duši umanjiti privrženost svijetu. Uzimajući — ovisan, davajući — slobodan. Ĺ to smo više spremni na davanje (i to ne samo
novca, nego i duševne topline, brižnosti, pažnje, skrbi), to je viša naša energetika i to je manja privrženost svijetu. Pravila su jednostavna, ostaje samo izvršavati ih.

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 20.10.2015. 18:49
Pozuda


-Ne treba da me ubeđujete, - odjednom sam rekao. - Rezultati vašeg rada su vidljivi, nema pretenzija u vama. Jednostavno, da bi kroz sebe pomogli sinu treba izaći na dublje nivoe. Deca su naša budućnost. Da bi promenili decu treba da delujemo na budućnost i promenimo je, a to je moguće samo kroz dušu. Ja sam tek nedavno shvatio da je čovek ljubav i duša. Ranije nisam zamišljao koliko požuda, neznanje da se suzbije seksualno zadovoljstvo, šteti duši i čini čoveka agresivnim a to je zato što sam video samo nivo tela i duha. Da bih prešao na dublji nivo viđenja morao sam proći određena iskušenja.

Ranije je duševni bol za mene bio nepodnošljiv, – nastavljam. - Tek kada sam shvatio da je taj bol neophodan radi očišćenja ljubavi, radi prenosa tačke oslonca na večnost, tada je moja duša počela lagano i mučno da oživljava. Ja i sam imam problema sa decom a u mladosti sam počinio masu vrlo ozbiljnih grešaka.
Nedavno sam gledao mladu devojku. Imala je podsvesno divljenje voljenom čoveku,
ogromnu koncentarciju na zadovoljstva i potpuno nepodnošenje bola od voljenog čoveka.
Stao sam pred nju i ispružio ruke i rekao joj: „ Evo vidiš dve ruke, leva i desna. To se naziva harmonija. Ako nemam jednu ruku to se ne može nazvati harmonija. Ali kada nema ruku ni to nije tako strašno. Strašno je kada je duša jednoruka. Kada mi želimo da dobijamo samo zadovoljstvo od voljenog čoveka, toplinu, pažnju i isključujemo shvatatnje bola i gubitka, mi postajemo duševni invalidi. Ako si dobio radost - primi i prihvati bol. Voljeni čovek mora zadavati bol inače će duše srasti jedna sa drugom i na Boga ćeš zaboraviti. Ĺ to više želiš da dobiješ zadovoljstava tim se za veći bol spremi da prihvatiš. Već sama spremnost na bol i gubitak ne dozvoljava dušama da srastu. Znaš li zašto Boga u Bibliji nazivaju ljubomornim. Zato što On ne dozvoljava da nekoga volimo više od Njega, jer onda gubimo pravu ljubav. Mi počinjemo otimati od voljene osobe energiju a time ga ubijamo. Ljubav se pretvara u vezanost, strast, a zatim u agresiju“. Tako sam rekao i kćerci. Dakle, kod vašeg sina su slični problemi. Uzgred, kakav mu je sada lični život?
-Sve je loše, - odgovara žena. - On se upoznao sa jednom vrlo seksi damom. Zbog nje su se sve vreme tukli muškarci a njen bivši udvarač je pokušao ubiti drugoga zbog ljubomore i sada leži u zatvoru. A kada je on saznao za njenu novu vezu poručio je iz zatvora da će, kada izađe, ubiti moga sina. Uopšte, čudna situacija. Sin se ne može osloboditi nje i ja vidim da postaje sve agresivniji. Shvatam do čega će to dovesti.
-Vaš sin ne može da savlada temu požude. Sudbina mu specijalno daje seksi i požudnu ženu i događaji se tako uređuju da mu drugi muškarac zbog ljubomore preti smrću. U suštini stvari, situacija nagoveštava vašem sinu: zbog neprevladavanja požude je blizu smrti.

ÄŚovek ne može da pobedi požudu kada ljubav srasta sa zadovoljstvom. To se dešava kod onih koji nisu navikli da suzdržavaju sebe u jelu, seksu i životnim nasladama. Oni koji se suviše oduševljavaju jelom i seksom takođe počinju da osećaju u tome zadovoljstvo kao od narkotika. Tako se dešava srastanje ljubavi i naslada. Ako se žena u trudnoći oduševljava seksom, u duši deteta se dešava sličan proces. Kada žena vrši abortus da bi nastavila sa stalnim seksualnim zadovoljstvima bez smetnji, takođe se dešava srastanje ljubavi i zadovoljstva. Uzgred, kontraceptivna spirala, kako su nedavno saopštili stručnjaci, stalno izaziva miniabortuse. Ako žena mrzi muškarca zato što je prevario, ljubav takođe srasta sa nasladom. Ali ako je ljubav večno i nerazrušivo osećanje, onda zadovoljstvo u suštini ne može takvo biti. Zadovoljstvo mora periodično da se razori i u tom trenutku tačka oslonca treba da pređe na večnost tj.na ljubav. A kada mi ljubav spajamo sa nasladama ona nestaje, sakrivena je od nas i postaje nedostižna.
Rušenje zadovoljstva postaje tada nepodnošljivo i što više zadovoljstva dobijamo od voljene žene tim je veća želja da je ubijemo kada prevari. To osećanje ljubavi koje nas je ranije činilo srećnima, darežljivima, dobrim, pretvara nas u ljubomorne, u one koji mrze i koji su surovi. Setite se rečenice Hrista: „ I zbog umnožavanja bezakonja u mnogima će se ohladiti ljubav“ . Hlađenje ljubavi u sadašnjem društvu je zaštitni i spasonosni mehanizam koji brzu smrt prevodi u lagano umiranje. Kada se ljubav kod čoveka pretvara u vezanost, to jest u strast, tada ostaje samo jedan izlaz koji dozvoljava da se produži život a to je udaljiti se od ljubavi, oslabiti je i obezvrediti. Deca će se degenerisati, izopačavati, ali i pri slabim osećanjima život se može razvući još na neko vreme.
Narušavanje kojih zakona dovodi do hlađenja ljubavi? U prvom redu onih zakona koji spasavaju dušu. Kada se čovek spaja sa životinjom ili sa osobom istog pola, ljubav se pretvara u požudu. Zato su ranije takve ljude ubijali. Kada čovek ne može da suzbije seksualno osećanje prema bliskom rođaku, ljubav srasta sa požudom i pretvara se u pohotljivost. To neizbežno dovodi do sladostrašća koje postaje sve agresivnije, a zatim do raspada porodice i smrti dece. Zato su takvi ljudi takođe podlegali smrtnoj kazni.
Neuzdržanost i preterivanje u željama i najjačeg čoveka čini slabim. U Starom Zavetu,
koliko se ja sećam, opisana je situacija kada je od 3.000 hiljade najboljih vojnika bilo odabrano samo trista koji su i pobedili neprijatelja. To su bili oni koji su posle trodnevnog usiljenog marša kroz pustinju došavši do reke pili vodu sa dostojanstvom.
Oni koji su pojurili ka vodi i kao životinje četvoronoške pili vodu imali su slabu dušu. Oni su iznutra bili zavisni ljudi.
-U svakoj religiji iskušenje u vezi sa savladavanjem strasti se smatra najtežim -
nastavljam ja. - Probajte da ponovo razmotrite svoj život sa te tačke gledišta. ÄŚesto je to što mi nazivamo ljudska ljubav, jednostavno lepo upakovana pohotnost, požuda. A
požuda treba obavezno da bude ponižena u periodu pojave deteta. Božanska ljubav ne treba da se zaprlja požudom potčinjavajući joj se. Probajte da, kada se molite za sina, ceo dan gladujete i odričete se svih zadovoljstava. Neko vreme isključite iz ishrane mlečne proizvode koji pojačavju ljubomoru, a takođe izbegavajte i slatkiše i pekarske proizvode. Biće vam lakše da se molite.
Uzrok bolesti i nesreća je unutrašnja agresija. Uzrok agresije je vezanost za vrednosti tela, duha i duše. U osnovi vezanosti se nalazi zavisnost od požude.
Počinjemo zavisiti od požude kada prestajemo da osećamo da je ljubav prema Bogu realno najveće zadovoljstvo u životu i najvažnija sreća. Nikakve druge vrste sreće i zadovoljstava se ne mogu uporediti sa tom glavnom srećom i prevazići je. Da bi osetio prioritet Božanske ljubavi čovek treba neprekidno da oseća potrebu za Bogom i stremi ka Njemu. To mu daje pravilan pogled na svet i ne da mu da greši. Ali ljudi su slabi.
Takvo stremljenje se obično pojavljuje kada dolazi teška bolest, nesreće ili smrt, a bolesti se dobijaju baš zbog nepravilnog pogleda na svet. Zato ta sreća o kojoj maštaju svi ljudi nije dostupna svakom. Pravo na sreću ima taj ko je izgradio veliku inerciju ljubavi prema Bogu.
odlomak iz Vaspitanje roditelja
S.N.Lazarev

Postovi: 262
Pridružio se: 19.02.2012. 21:17
PostPoslato: 06.02.2016. 19:51
Nakon nekoliko dana, na pregledu mi se dogodio jedan zanimljiv
slučaj na istu temu - duhovnost. Mladić mi je pričao kako su se u
njegovoj duši nastanili zli duhovi. Obilazio je gatare i ekstrasense koji su
uspjeli istjerati duhove, ali ne za dugo. Zli duhovi u njemu, šapatom su
mu govorili: "Ubij nekoga, skoči s terase, itd." Mladić je ustao i počeo se
nervozno kretati po sobi. Iznenada, neočekivano, počeo je divlje vikati
"Razbojnici, bijednici, sve ću vas pobiti". Zatim je ispustio životinjski
krik. Počeo mi se približavati mašući šakama. Sa zanimanjem sam ga
pratio pogledom. Ako dobijem po glavi, biti će to vjerojatno zbog toga
što i sam posjedujem analogne programe. Međutim, mladić se smirio i
sjeo na stolicu ispred mene.
- U čemu je smisao života? - pitam ga. Kao odgovor, on sliježe ramenima.
- Smisao života je uvećati u svojoj duši ljubav prema Bogu. A vama je
u prošlim životima glavni cilj bio vaše usavršavanje i razvijanje osobnih
sposobnosti. Moralno izgrađivanje, ispravnost, intelekt i osobne sposobnosti
su vam postale apsolutne vrijednosti. Mislili ste da su duhovnost i
Bog jedno te isto, te ste počeli prezirati i osuđivati nesposobne, glupe,
nemoralne i nesavršene. Automatski je došlo do aktiviranja mehanizma
spašavanja duše. I počeli ste gubiti ono stoje uzrokovalo da se vaša duša
puni agresijom, a to je duhovnost. Budući da ste se za nju prilično čvrsto
privezali, to se i vrag u vašoj duši čvrsto ukorijenio. To je razlog što vam
vračare i ekstrasensi nisu mogli pomoći. Molite se da duhovnost, moral,
sposobnosti i intelekt budu sredstva zadobijanja ljubavi prema Bogu.
Svaki dan ponavljajte: "Najveća sreća, užitak i smisao života za mene i
moje potomstvo -jest ljubav prema BOGU".

- I što, vrag će onda izaći iz moje duše? - upitao je mladić zainterenirano.
- Ne, on će jednostavno otići na svoje mjesto, na mjesto koje mu
pripada. Ono što mi nazivamo "vragom" - to je infekcija koja proždire
nesavršene duše. Ona je neophodan element evolucije.
PrethodniSledeća

Povratak na Praktične metode i tehnike

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: xmhlxzybzzyq99804 i 4 gostiju