(Duhovna) praksa - pre svega!

Teme o praktičnoj primeni tajne. Koje metode i tehnike koristite i na koji način?

Postovi: 403
Pridružio se: 31.07.2012. 22:27
PostPoslato: 09.10.2012. 21:19
Afroditi je napisao:Dragi Miros-lave,
Vec sam izjavila da je ovo jedna od mojih omiljenih tema I shodno tome jos jednom ti zahvaljujem.
Posebno mi je drago sto mi se pruza mogucnost da povodom ove teme mogu da razmenim svoja iskustva I svoje steceno znanje.


Hvala tebi na praćenju i na dijalogu.

Bar ovo bi mogla da bude tema u kojoj se razmenjuju konkretna mišljenja i iskustva.

Ali nam se ne da, kolektivno. Ja tu vidim prste kolektivnih energija koje na podsvesnom nivou koče... Pa zato, iako bi se mnogi uključili ne da im se... I oni žarko žele da se uključe, izgarau od želje da se uključe, ali te inadžijske energije ne daju im ič da se pomaknu! :naughty:

Manje vise svi mi zivimo pod stresom tako da se desava da ponekad I nesvesno radimo protiv sebe I tako postajemo manje efikasni.


Nemoj da se ljutiš, :roll: ne bih se ovde prepoznao, ni sa "manje-više". Raskrstio sam sa stresovima, jer... nekako... NE ISPLATI SE IMATI IH! Nekako... smetaju. Naravno, ja nikome ne osporavam pravo da ih ima, DA IH UZGAJA, svi mi imamo različite ukuse i afinitete...

Kada smo napeti I kada smo pod raz\nim spoljasnjim uticajima koji na nas deluju negativno mi automatizovano disemo plice I brze na nivou nasih grudi otprilike e a tada se desava upravo to sto si ti opisao . Mi tada hiperventilisemo odnosno udisemo vecu kolicinu vazduha a izbacujemo prekomernu kolicinu ugljen dioksida u odnosu na kolicinu kiseonika iz krvi a posebno ako jos pri tome disemo I na usta. Takav nacin disanja kod nas izaziva grupu simptoma gde ja iz iskustva mogu nabrojati (bila sam pre par godina suocena sa anksioznoscu pracenu panicnim napadima) a to su :ubrzan rad srca ili kako kazemo tahikardija, vrtoglavica, osecaj trnjenja, svetlost nam se cini jacom a zvukovi glasniji I niz drugih simptoma.


Zanimljiva zapažanja, Afroditi! (Eh, da negativne kolektivne energije ne blokiraju druge da se uključe sa svojim mišljenjima i iskustvima, mogla bi ova tema da bude hiperživahna!)

U drugom delu teme o disanju ja sam i planirao da počnem da razmišljam o nekim sasvim praktičnim manifestacijama, nezavisno od onoga što možemo naći u knjigama. (Već sam spominjao da ja u pravom smislu verujem idejama iz knjiga tek kada ih, one koje mogu, proverim u praksi.)

U ovim tvojim objašnjenjima bih izdvojio zapažanje o tome da u opisanim situacijama dišemo (oni koje snalaze te situacije) PLIĆE I BRĹ˝E. Jer to mogu da povežem, kasnije, sa nekim svojim ispitivanjima disanja...

Takođe, naknadno ću, iz navedenog videa, da izdvojim zanimljiv deo o štetnoj većoj količini kiseonika, što nama deluje paradoksalno, ali - sve nam omogućava izvođenje nekih zanimljivih praktičnih zaključaka, no, o njima kasnije, posebno...


Ukoliko savladamo I svakodnevno odvojimo min. 20 min. za abdomalno disanje mi cemo “utisati” svoj um I izazvacemo reakciju potpunog opustanja.


Zašto, Afroditi, samo 20 minuta? Nee li e toa premalku? :shock:

Meni se čini... da je efikasnije, jer je nekako u prirodnijem ritmu, da to bude više puta dnevno - kraćih vežbi. ÄŚak, vezano za disanje, to i ne moraju da budu specijalno samo vežbe, već i nešto što se "u hodu" izvodi... Ali, o tom-potom!

Ja sam spomenuo da opisane vežbe izvodim po sedam puta u jednoj seansi, ali, naravno, više tih seansi dnevno. Jer, primetio sam da od određene granice - VEĹ˝BA DUBOKOG DISANJA POSTAJE NAPOR, dakle, nekako gubi svrhu. OD ODREĐENE GRANICE - MISLIM U JEDNOJ SEANSI, NE NA UKUPNO VREME U TOKU DANA.

Opoisacvu vam vezbu abdomalnog disanja koju ja praktikujem svakodnevno.


Zanimljiva vežba...

Osvrt na ono: izbacivanje vazduha kroz nos, pri izdisaju.

Pri opisivanju prve vežbe disanja koju sam predložio, ja sam malo pomešao tip izdisanja vazduha u vežbi disanja i pri izvođenju vežbi u kojima je disanje "usputno", a ne glavna tema vežbe.

Jer, pri vežbama koje se zasnivaju na nekoj vrsti fizičkog napora, kao što su "pet Tibetanaca", meni se pokazuje kao efikasnije izdisanje na usta, kao što sam rekao, sa malo skupljenim ustima, da bi bilo sporije izdisanje.

U samim vežbama disanja, u kojima je ono tema, da, slažem se, jer i ja tako činim, da to bude izdisanje kroz nos, ali sam pri opisu pomešao.

Kada govorimo o stanju duboke relaksacije koja je veoma bitna ne samo za nas duhovni razvoj vec generalno ona je bitna za nase psiho-fizicko stanje.
Izbor je na vama da donesete odluku koju cete od mnogobrojnih tehnika da primenite na sebi. Osecaji koji ce proizici ce biti dovoljan znak da ste izabrali pravu stvar za sebe.
Ukljucite se I vi I opisite kojom tehnikom vladate I primenjujete na sebi .


Tja, a šta ako ima u ovom svetu primamljivijih stvari od relaksacije?! :shock:

I šta ako, u trci za tim primamljivijim stvarima, ljudi nemaju vremena za relaksaciju?! :o

I za "tamo" nekakve vežbe disanja, relaksacije, itd.?! :snooty:

Jer te druge, opipljivije stvari daju veći užitak od onoga koje proizilazi iz relaksiranosti. :shifty:

Postovi: 403
Pridružio se: 31.07.2012. 22:27
PostPoslato: 10.10.2012. 01:02
Vežbe disanja (2)

Drugi deo:

a) odnosi se na vežbe disanja u širem smislu, na svakodnevne situacije u kojima ne izvodimo direktno vežbe disanja;

b) odnosi se na početak sagledavanja, dakle, praćenja i proučavanja funkcionisanja svesnog obraćanja pažnje na ritam disanja, kao što rekoh, u svakodnevnim situacijama.

U ovom drugom smislu: ja nemam ovde jasne odgovore, nema ih ni u literaturi. Njih tek tražim(o). RADILO BI SE O PRODUBLJIVANJU, SA STANOVIĹ TA PRAĆENJA U Ĺ˝IVOTNOJ PRAKSI, PRINCIPA KOJI SE DAJU U LITERATURI.

Za sada bih samo nabacio teze-zapažanja, vremenom ćemo, verujem, naći odgovore. Najpre iz video snimka koji sam naveo u prvom delu teksta o vežbama disanja.

1) Reči jednog sportskog trenera: "Kontrola i pristup prirodnom ispravnom disanju dovodi do povećanja od dva do četiri puta efektivnost treninga. Bukvalno, sa ispravnim disanjem čovek radi stvari koje uopšte nije mogao. Za dve-tri nedelje on ostvaruje rezultate koje nije mogao za dva meseca pri običnom disanju."

2) "ÄŚetvrta tajna: štetni kiseonik." U vezi sa unošenjem kiseonika u organizam, naučnici su došli do zanimljivog zaključka: "Kiseonik, koji je od vitalnog značaja za naš život i njegove procese, može biti smrtonosni neprijatelj za naše zdravlje. Nauka to zove - paradoks kiseonika. (...) Kiseonik je kao Janus sa dva lica. Na jednoj strani ima toksične osobine. A, na drugoj strani, kiseonik je odigrao ključnu ulogu u procesima evolucije živih bića. Međutim, u velikom broju patoloških stanja, pri dejstvu nepovoljnih uticaja okoline, stresa, zapaljenjskih i malginih oboljenja, ti reaktivni oblici kiseonika, kako mi kažemo u medicini, igraju veoma važnu ulogu u patogenezi, tj. u mehanizmu razvoja tih ili drugih bolesti."

3) Da ponovimo i ranije citirano objašnjenje: " Poređenja radi, pas učini oko 40 udisaja u minuti, čovek oko 17 udisaja, kornjača - od 1 do 3 udisaja u minuti, zavisno od vrste. Pas živi prosečno 20 godina, čovek 70 godina, kornjača skoro 500. U ovoj zakonomernosti skrivena je još jedna tajna disanja. Da li ste se ikada zapitali zašto je najveći broj stogodišnjaka koncentrisan u planinskim oblastima, gde ljudi dišu razređeni vazduh? Ispostavilo se da svako od nas, na početku svog životnog puta, gotovo da i nema potrebu za kiseonikom."

4) Da navedem indikativan komentar ispod citiranog video-snimka: "Sad čovek treba sebi da postavi pitanje da li se treba baviti sportom ili ne. Tokom treninga se ubrzava puls, brže izgaramo, ali zato istreniramo organizam tako da nam u normalnim uslovima, kad ne treniramo, a u kondiciji smo, srce radi sporije. Koliko umeren treba u svemu tome biti, to je pitanje. Ne želim da teram sebe da dišem sporije ako mi je kiseonik tokom treninga potreban da bih dopremio hranu do mišića. Da napomenem, nisam bodybilder, bavim se plivanjem i trčanjem."

5) Da ponovim ono na šta nas je Afroditi podsetila: u stresnim situacijama diše se PLIĆE I BRĹ˝E. Tome bih dodao dešavanja u praksi holotropnog disanja (što se može videti, na primer, i u video snimku http://www.youtube.com/watch?v=JLly3fbtMfE). Ubrzanim disanjem zalazi se u posebno, nimalo prijatno stanje svesti. Doduše, u konceptu holotropnog disanja njemu je namenjena terapeutska svrha, što je posebno pitanje, ali - treba pogledati samo u kakvo stanje ljudi zapadaju ubrzanim disanjem.

6) KAKVO NAM JE DISANJE PRI OPUĹ TANJU, a nezavisno od vežbi disanja? PLITKO I USPORENO. Pri meditaciji ili za vreme spavanja, tačnije, u zoni padanja u san (jer u toj zoni još možemo da nekako i pratimo svoje disanje): udisaji i izdisaji su kratki, ili - plitki, A UDISAJ I IZDISAJ SU POVEZANI, BRZO SE NADOVEĹ˝U JEDAN NA DRUGI, DOK - SLEDI PAUZA NAKON IZDISAJA. Pratimo to, i lako ćemo uvideti: udahnemo i izdahnemo vazduh, kontinuirano, a onda pauza uoči novog udisaja.

OVDE IMA DOSTA ELEMENATA ZA IZVOĐENJE RAZNIH ZAKLJUČAKA, ALI, DA BISMO BILI SIGURNI, MNOGO TOGA JOŠ MORA DA SE PROVERI U PRAKSI.

Ĺ ta bih za sada, kao PRELIMINARNO, mogao da kažem? NE PREPORUÄŚUJEM NIĹ TA, NE PREPORUÄŚUJEM DA SE IZVLAÄŚE ZAKLJUÄŚCI IZ ONOGA Ĺ TO OVDE NAVODIM, I DA SE TO ISPROBAVA U PRAKSI, JER I SAM JOĹ  ISTRAĹ˝UJEM.

1) Kao što je rečeno u komentaru ispod video-snimka: pri fizičkim naprezanjima, najizrazitije u sportu, spontano se disanje intenzivira: ubrzano je disanje. ÄŚovek mora da diše brže, jer oseća nedostatak kiseonika. MEĐUTIM, MI TU NE MOĹ˝EMO ZNATI: DA LI SE UKUPNO NJEGOVO OPĹ TE NERELAKSIRANO STANJE ISPOLJAVA KROZ TAKVU POTREBU ZA UBRZANIM DISANJEM.

2) Tj. SMATRAM DA JE MOGUĆE BAVLJENJE SPORTOM, A SA UVEĹ˝BANIM RITMIÄŚNIM KONTROLISANIM, DUBLJIM-USPORENIM DISANJEM. Kao što objašnjava trener iz video-snimka, koji je citiran u prvoj tački: kontrolisanim disanjem se povećava efektivnost u sportu. Ko ne savlada tu veštinu - "prinuđen" je, tj. i ne obraća pažnju na to, da diše ubrzano i duboko. Reči trenera se podudaraju sa mojim iskustvom. Ranije sam spominjao da sam upražnjavao trčanje, do skora (dostigao sam šest kilometara); otkako sam se ponovo vratio "Tibetancima", a i zbog nekih drugih uvida i vežbi, privremeno sam prestao sa trčanjem. Mogu da potvrdim, a što može svako da proveri i uveri se: da se ista "kilometraža" mnogo lakše istrči sa KONTROLISANIM, ISPRAVNIM DISANJEM, A ONO U SLUÄŚAJU FIZIÄŚKIH NAPREZANJA ZNAÄŚI: USPORENO I DUBOKO DISANJE.

3) Tu ide i moje zapažanje koje sam dao u odgovoru Afroditi: čini mi se da mi vežbe disanja, BEZ ILI VAN VEĹ˝BI SA KAKVIM-TAKVIM FIZIÄŚKIM NAPREZANJEM, NE TREBA DA IZVODIMO U VEĆEM BROJU ILI DUĹ˝E. Pratimo pažljivo sebe. U prvih nekoliko udisaja-izdisaja pluća se lako pune do kraja, nakon određene granice, ili nakon određenog broja udisaja-izidsaja - PUNJENJE PLUĆA IDE SA NAPOROM.

4) ZAŠTO? JER JE DUBOKO-USPORENO DISANJE VEZANO ZA FIZIČKU AKTIVNOST, NE ZA PASIVNU POZICIJU. ČEMU DUBOKO-USPORENO DISANJE U PASIVNOJ POZICIJI? ONO TU NEMA LOGIČNU, BIOLOŠKU SVRHU: DEŠAVANJA U METABOLIZMU NE ZAHTEVAJU POVEĆANU POTROŠNJU KISEONIKA. AKO MI VIDIMO, PO DISANJU U MEDITACIJI I U SNU - DA U STANJIMA DUBOKE OPUŠTENOSTI, NAPROTIV, MI IMAMO PLIĆE-USPORENO DISANJE, SA ČAK PRILIČNOM PAUZOM NAKON IZDISANJA. ONDA ZNAČI DA NAM U TOJ SITUACIJI OPUŠTANJE DONOSI PLITKO-USPORENO DISANJE, KAO BIOLOŠKI LOGIČNIJE.

5) Ne mislim da ne treba da izvodimo vežbe disanja, sa dubokim-usporenim disanjem, samo kao vežbe disanja, bez povezanosti sa kakvim-takvim fizičkim naprezanjem, ALI TREBA DA IMAMO U VIDU OGRANIÄŚENJA KOJA SAM NABROJAO.

6) Jer, vratimo se na citirani paradoks kiseonika (tačka 2) - on u većim količinama ima štetno dejstvo.Sa tog stanovišta mislim da tek treba preispitati naš uobičajeni postupak u stresnim situacijama: DISATI DUBOKO. JER, VIDELI SMO - DUBOKO DISANJE, U NAĹ EM SLUÄŚAJU DUBOKO-USPORENO DISANJE, JE ISPRAVNO PRI KAKVIM-TAKVIM FIZIÄŚKIM NAPREZANJIMA. TAKVOG NAPREZANJA NEMA U STRESNIM SITUACIJAMA. MI U STRESNIM SITUACIJAMA Ĺ˝ELIMO DA POSTIGNEMO SMIRIVANJE. SMIRIVANJE SE POSTIĹ˝E, KAO Ĺ TO SMO VIDELI: USPORENIM I PLITKIM DISANJEM, SA VEĆOM PAUZOM NAKON IZDISAJA. Ĺ TO BI ZNAÄŚILO DA BI BILO ISPRAVNIJE PRAKTIKOVATI, ILI - ISPROBATI, OVU VARIJANTU U STRESNIM SITUACIJAMA. MORA SE OÄŚEKIVATI PRITOM, DOK SMO FOKUSIRANI NA TAKVO DISANJE, DA ĆEMO, POSEBNO U ONOJ FAZI PAUZE NAKON IZDISAJA, DA ÄŚUJEMO SVOJE SRCE KAKO "LUDI". I BAĹ  TO TREBA DA BUDE FAZA SMIRIVANJA. KAO TLE KOJE SE SMIRUJE POSLE ZEMLJOTRESA. POSTUPNO, MOĹ˝EMO VIDETI KAKO SE LUPANJE SRCA STIĹ AVA.

7) Ili, možda treba pokušati nešto drugo, u stresnim situacijama, pošto u njima organizam reaguje kao da nas priprema na fizičko suočavanje sa opasnošću, što je "falš"-reagovanje: da tada izvedemo neku joga vežbu, gde imamo i izvesno fizičko naprezanje, ALI USPORENO, SMIRUJUĆE, i duboko-usporeno disanje.

8) NAGLAĹ AVAM: PRETHODNO TEK TREBA PROVERITI, OVE IDEJE I PRETPOSTAVKE JEDNOSTAVNO PROIZILAZE IZ SVIH NABROJANIH ELEMENATA I ZAKLJUÄŚAKA.

9) DAKLE, NAČELNO ISPADA, DA U SVIM SITUACIJAMA U KOJIMA ŽELIMO DA SE SMIRUJEMO, TREBA DA PRIMENJUJEMO PLITKO-USPORENO DISANJE, SA PAUZOM POSLE IZDISAJA.

10) A DUBOKO-USPORENO DISANJE BI DOLAZILO U VEĹ˝BAMA KOJE SU POVEZANE SA MAKAR KAKVIM FIZIÄŚKIM NAPREZANJEM, mislim na vežbe u kojima ima kakvog-takvog fizičkog naprezanja, ima takvih i joga vežbi, takvi su i "Tibetanci"... Takvog naprezanja ima i u običnom pešačenju.

11) KOMBINACIJA DUBOKOG-USPORENOG I PLITKOG-USPORENOG DISANJA, ALI KONTROLISANIH, OBA, ÄŚINI MI SE DA JE "DOBITNA KOMBINACIJA". Kojom ostvarujemo balans odnosa kiseonika i ugljen-dioksida. "Kombinacija", tj. da imamo seanse ili neke vrste vežbi, i za jedno, i za drugo.


12) Jedan naš značajan energetski problem je komunikacija sa drugima. To je jasno svima. Od uzbuđenja, koje razgovor može da izazove, po raznim osnovama, pa nadalje... Neke dosta jasne orijentire u vezi sa tim, A POVEZANO SA DISANJEM, SA ULOGOM DISANJA U SVEMU TOME, čini mi se da već imam, pa... o tome posebno, sutra...

Postovi: 176
Pridružio se: 18.05.2012. 21:40
PostPoslato: 10.10.2012. 09:22
Draga Afroditi,

Kako si uspela da se izboris sa napadima panike i anksioznoscu? I koliko ti je vremena trebalo otprilike da se izlecis? Imam i ja te napade ponekad a napetost je prisutna skoro svaki dan i kao neko stezanje u grlu, sto mi smeta kad komuniciram sa ljudima.

Pozzzz :)

Postovi: 274
Pridružio se: 11.10.2011. 17:20
Lokacija: Limassol Cyprus
PostPoslato: 11.10.2012. 08:59
Draga/gi Laki,
drago mi je sto si mi se obratila/o.
Po tvom opisu to su tipicni simptomi generalne anksioznosti. rado cu ti pomoci da iz toga izadjes bez upotrebe medikamenata. Ja sam se borila skoro godinu dana. Ukoliko zelis ostavi mi svoj mail. na pp i mogu ti proslediti knjigu panicaway koja je meni pomogla. u svakom slucaju moras imati jaku volju i pronaci u sebi razloge sa kojima ces se direktno suociti. Opsirnije cu da vam izlozim svoj stav i svoje iskustvo vezano za anksioznost i PN sutra zato sto danas imam obaveza koje ne mogu da odlozim.
Laki bitno je da ne odustanes i da ispoljis svoju spremnost za suocavanje PN, postoje mnogo metoda koje cu ti izloziti. Za pocetak pogledaj predhodan post koji se odnosi na abdomalno disanje i disanje umirujuceg daha. Kreni sa vezbama disanja za pocetak. meni je npr. disanje umirujuceg daha za par sekundi pomagalo da snizim svoj pritisak buduci da kod ansioznih osoba krvni pritisak oscilira sto ima za posledicu da izazove strah a samim tim i PN.

Veliki pozdrav od Afroditi
“COVEKOLJUBLJE SE SASTOJI IZ LJUBAVI PREMA DRUGIMA. COVEK KOJI ZAISTA ISKRENO VOLI DRUGE, JE COVEK KADAR DA OBAVLJA SVOJE DUZNOSTI U DRUSTVU.” Konfucije

Postovi: 274
Pridružio se: 11.10.2011. 17:20
Lokacija: Limassol Cyprus
PostPoslato: 12.10.2012. 12:19
Draga/gi Laki,
Anksioznost pracena panicnim napadima je opsirna tema sa jedne strane a sa druge prisutna je I sa tim se veci broj populacije suocava s’tim da vecina nema hrabrosti da prizna da je anksiozna iz straha da ce biti proglasena psihicko obolelom osobom I kao takva odbijena od drustva a ponekad I od svojih najblizih.
Veoma je vazno da prepoznate simptome anksioznosti. Zasto vam to govorim iz jednostavnog razloga sto vecina ljudi ne prepoznaje simptome I razliku izmedju straha I anksioznosti.
Kod mene nakon dugogodisnje emocijalne iscrpljenosti I svakodnevnog izlaganja stresnim situacijama usledili su prvi simptomi na koje ja nisam obracala veliku paznju smatrajuci das u to znaci umora.
Jednog lepog dana dok sam se vracala iz grada u drustvu mog Alexa I dok sam vozila svoj auto, auto-putem iz cista mira sam osetila osecaj nedostatka vazduha, srcane palpitacije, drhtavicu, trnjenje pojedinih delova lica, zmarce I trnjenje ruku, nogu. Osetila sam uzas I gubitak kontrole nad sobom. Usledio je strah od smrti I moje I Alexove buduci da mi se prvi panicni napad manifestovao tokom voznje. Grcevito sam se borila da sacuvam kontrolu I ubedjivala sebe da je sve to prolazno . Nakon nekih 15-ak min. svi navedeni simptomi bi iscezli ali ja sam se I pored toga osecala iscrpljenom I telesno I psihicki.
Nakon tog dogadjaja , prolazili su dani bez ikakvih problema niti bilo kakvih znakova odnosno pratecih simptoma I kada sam smatrala da je to bilo samo upozorenje I znak da usporim svoj zivotni tempo usledio je neocekivano sledeci napad u trenutku dok sam cekala u redu na kasi jednog od super marketa. U takvim situacijama covek gubi kontrolu I nadovezuje se strah koji onemogucuje dalje normalno funkcionisanje.
Sebe sam oduvek smatrala veoma stabilnom I jakom osobom. Moje zivotno iskustvo to potvrdjuje I najmanje sam ocekivala da cu “ja “ postati jedna u nizu anksioznih osoba.
I taj drugi napad sam nekako savladala I pored toga nisam zelela sebi da priznam das am anksiozna sve sam prepisivala mom napornom radu I nacinu zivota.
Odlucila sam da se vise sebi posvetim. Secam se to je bio period kada sam prestala sa meditacijom I nekim meni dragim aktivnostima uvek uz izgovor da nemam vremena.
Tokom vremena ne obracajuci previse paznje na sebe dozivljavala sam ucestale napade sve do trenutka kada sam se svakodnevno sa njima suocavala. Tek tada sam ozbiljno shvatila da sam se nasla u vrtlogu problema sa samom sobom.
Obratila sam se svom prijatelju Mariosu inace internisti I dr. kineske medicine za pomoc.
Kao I vecina Doktora predlozio mi je antidepresive u kombinaciji sa tabletama za smirenje .
Ustanovljena mi je dijagnoza generalne anksioznosti pracena hronicnim panicnim napadima.
Odlucno sam odbila terapiju I trazila alternativna resenja. U pocetku sam isla kod mariposa na akumputuru ali nisam kod sebe imala zeljene rezultate. Napadi su bili sve bolniji za mene I cak su se pojavljivali I u kuci koju sam ja smatrala svojom sigurnosnom zonom. Polako dan za danom postajala sam sve vise depresivna zbog svoje nemoci da savladam sebe.
Predala sam se u potrazi za strucnom literaturom ne bi li sto vise saznala o anksioznosti I nacinu lecenja. Manje vise u svim strucnim literaturama se navodi lecenje medikamentima sto sam ja uporno odbijala.
Jos uvek sam bila ciste svesti I ni u kom slucaju nisam zelela da mi se serotonin (hormon srece luci uz pomoc tablet). Ja sam bila sretna uz mog Alexa I ON je bio kljuc za otvaranje vrata I pronalazenje svetla I izlaza iz mracnog lavirinta u koji sam upala.
Slucajno preko neta dosla sam do knjige Lindenova metoda I knjige panic a way.
Autori tih knjiga su I sami prosli kroz dugogodisnji period anksioznosti tako da su verodostojno opisivali svoje iskustvo I pronalazenje sopstvenih metoda pomocu kojih su se oslobodili te veoma teske dijagnoze. Kazem teske zato sto su zaista nepodnosljive I samo mi koji smo kroz to prosli mozemo razumeti o cemu se radi.
Poznavajuci efekte koje dobijamo primenjivanjem svakodnevne meditacije vratila sam se toj tehnici a paralelno svakodnevno vezbala abdomalno disanje I disanje umirujuceg daha sve dok mi nije preslo u naviku.
Veoma je vazno da ne izgubite samopostovanje odnosno samopouzdanje I da imate jaku volju.
Kada su me napadi svakodnevno pratili rodio se strah od svakog sledeceg sto je rezultiralo kod mene da ne zelim da izlazim iz kuce. Jedan strah je izazvao I sto sledecih.
Kada sam se nasal na samom dnu postojale su samo dve opcije BORI SE ILI UMRI.
Ja sam se borila I na kraju izborila I izasla kao pobednik iz tog do sada njagoreg rata koji sam dozivela. Rat se vodio u meni samoj.
Danas sam zahvalna svemu prozivljenom. Uspela sam da sacuvam I ojacvam svoje samopouzdanje I veru u sebe.
Sa strahovima sam se izborila tako sto sam se direktno suocavala sa njima. Kako nas narod kaze “Klin se Klinom izbija”. Nije bilo lako ali bila sam uporna sve dok napadi I strahovi nisu u potpunosti iscezli.
Npr. kod agorofobije znala sam da se parkiram ispred super marketa I sebe ubedjujem afirmacijom “ti ces sada da uzivas u svojoj kupovini kao nekada I da dozivis napad on je samo jedan od toliko koliko si ih do sada prezivela. Znas I sama da su to iracionalni strahovi, prema tome izlazi vec jednom napolje iz auta I uzivaj u kupovini”.
Kada sam dozivljaval napade tokom voznje auta auto-putem izazivala sam samu sebe govoreci” ja sam jaca od tebe ne mozes mi nista. Napadni me tu sam da se suocim sa tobom. Sta mi gore mozes izazvati od ovoga? Izvoli cekam te spremna.”
Posvecivala sam vise vremena sebi. Ozivela sam dete u sebi pored Alexa. Pocela sam da neke od svojih omiljenih hobija da primenjujem I uzivam u tome.
Interesantno je da sam dobro sakrivala svoj problem I da kada sam izvrsavala svoje poslovne I drustvene obaveze to savrseno dobro obavljala bez da iko primeti sta dozivljavam. U slucajevima kada sam osecala prve simptome nadolazeceg napada odlazila sam do toaleta ili jednostavno uz objektivne razloge napustala prostorije kako bi se sama suocavala sa PN.
Zoki se tada I nije pokazao onako kako sam ja ocekivala. Njemu je bilo neshvatljivo I cak sto vise grdio me je I izazivao konfliktne situacije u nadi da ce me to otreznuti. Vise puta mi je govorio” pogledaj sebe na sta licis? Ja znam jednu Nenu zmaja od zene I kao takvu sam je zavoleo a sta I koga sada imam ispred sebe?”
Mnogo je vazno da imate oko sebe ljude sa razumevanjem. Ja nisam imala, sem mog Alexa. Bilo je dovoljno da ga pogledam, dodirnem I da se rasplamsa u meni ta snaga vere da cu uspeti da se izborim. Ljubav, neogranicena ljubav prema njemu me je pokrenula.
Do danas je od tog vremena proslo skoro 4 god. bez Ijednog napada.
Osecam se bolje nego ikada. Mnogo sam vremena sebi posvetila I naucila da volim sebe.

Danas uzivam u lepoti ovog zivota, uzivam u svakom trenutku I duboko sam na tome zahvalna. Ta magicna rec Hvala je ucinila svoje.

Voli vas vasa Afroditi
“COVEKOLJUBLJE SE SASTOJI IZ LJUBAVI PREMA DRUGIMA. COVEK KOJI ZAISTA ISKRENO VOLI DRUGE, JE COVEK KADAR DA OBAVLJA SVOJE DUZNOSTI U DRUSTVU.” Konfucije

Postovi: 388
Pridružio se: 15.08.2012. 22:46
PostPoslato: 12.10.2012. 14:47
Ja sam imala napade panike pre 8 godina.pocelo je potpuno identicno kao kod Afroditi, i isto u kolima, s tim sto nisam vozila ja nego moj muz. Bila sam ubedjena da dozivljavam srcani udar, pa sam zatrazila da me odveze u urgentni. Drugi napad je usledio posle nekoliko dana, pa treci, itd. Ja sam se javila psihijatru i prihvatila sam medikamente + psihoterapiju jednom nedeljno po 50 minuta. I od tada sam OK, NP se ne javljaju. Ja sam imala podrsku muza, mame, a i kolega/koleginica sa posla sto mi je mnogo znacilo. Od kolektiva nisam nista krila, i drago mi je zbog toga jer mi je njihova pomoc bila bas dobrodosla.

Postovi: 176
Pridružio se: 18.05.2012. 21:40
PostPoslato: 15.10.2012. 19:36
Zdravo Afroditi! Evo tek sad sam procitao tvoju pricu sa PN. i ja imam otprilike takvo iskustvo, samo ja sam trenutno vise napet nego sto imam PN. Desava mi se i PN ali sad redje. Hvala sto si podelila sa nama.

Veliki pozdrav :)

Postovi: 403
Pridružio se: 31.07.2012. 22:27
PostPoslato: 15.10.2012. 23:27
Da i ja u vezi sa ovom podtemom ponešto dodam, neće biti na odmet. Ako ne bude koristilo, neće ni naškoditi. :)

Naravno, kao i vi - na osnovu svog iskustva.

O stresnim reakcijama u raznim situacijama, od mitske ili legendarne inflacije, do bombardovanja, u mom slučaju i poplave, odmah posle bombardovanja, Jagodina i Palanka, u kojoj sam bio... da ne pišem. To su neke običnije priče.

Već sam na drugoj temi ostavio mali zapis, ali, da obnovim gradivo: prvi pravi negativni čudni događaji su mi se desili u 2005. godini. ZANIMLJIVO JE KAKO IMA DOSTA SUĹ TINSKIH PODUDARNOSTI KOD SVIH NAS. Suštinskih, jer, naravno, u toliko momenata se razlikujemo, te se i ne može očekivati potpuna podudarnost.

Počelo mi je sa jakim tahikardijama, i to - iz čista mira. Nisam pre toga imao nekakva posebna naprezanja, niti "sekiracije". Jednostavno, "nešto" me je gurnulo u to stanje. Tahikardije su aktivirale fobiju smrti. Bile su neke dve-tri situacije u kojima sam... ne mogu da kažem da li sam imao iluziju ili je to bilo zaista nadomak... tek - bile su to situacije u kojima sam osetio kako počinjem da se kao biće gasim. Kao ono kada pada mrak pri završetku predstave.

Stanje koje je potrajalo nekih šest-sedam dugih i teških meseci. U jednom dugom delu ovog perioda uopšte nisam ni radio, jer nisam bio sposoban za to.

Malo uznemirenije lupanje srca i - aktiviraju se strah i ukočenost: "Gotovo je sa mnom!". Bilo šta da se u stanu spomene da treba za nekoliko dana... da se desi, uradi, itd. aktiviralo je pomisao: "Ja to neću dočekati!". Na ekg i ostalim pregledima - konstatovano je da sam zdrav, a - ja sam se iznutra urušavao.

Počeo sam da pijem i lekove za srce, kao i antidepresive. Međutim, ne znam posle koliko dana, vrlo brzo, osetio sam, nekim svojim čulom, DA MI NIĹ TA OD TOGA NE POMAĹ˝E, DA LEKOVI PRUĹ˝AJU ILUZIJU POMAGANJA. Ne kažem da i drugi treba da odbace lekove, tek - ja sam tada imao takav osećaj. I, sasvim sam prestao da ih pijem.

A to je povezano i sa jednim drugim mojim uvidom... TU SE MOJA PRIČA RAZLIKUJE OD VAŠE: OSETIO SAM, SHVATIO SAM, DA SAM U OVOME SAM SA SOBOM, DA MI NIKO I NIŠTA TU NE MOŽE POMOĆI. NI LEKOVI, NI BLIŽNJI, NIKO I NIKO! NA MENI JE DA SVE OVO ILI IZDRŽIM, ILI DA SE SA MNOM OKONČA.

(PRA)POČETAK RASPLETA TOG MOG STANJA BILA JE ODLUKA O POMIRENOSTI! POŠTO SAM SHVATIO DA MI NIKO I NIŠTA NE MOŽE POMOĆI... JER NIKO NIKOGA NA OVOM SVETU NE MOŽE SPASITI OD SMRTI, AKO MU JE ONA, KAO ŠTO SE KAŽE - SUĐENA. STAR, MLAD, ZDRAV, NEZDRAV - SVAKO MOŽE, IZ RAZLOGA KOJE NAŠ UM NE MOŽE DA POJMI, U BILO KOJEM TRENUTKU DA UMRE. TO JE BIO MOJ ZAKLJUČAK.

DAKLE, I MENI SE TO MOŽE DESITI U BILO KOJEM TRENUTKU. JA PROTIV TOGA NE MOGU NI MISLIMA NI LEKOVIMA DA SE BORIM. TU DELUJE VIŠA SILA NA KOJU JA NE MOGU DA UTIČEM. DAKLE, MUDRO JE, AKO MI JE MUDROST UOPŠTE BILO ŠTA ZNAČILA U TIM TRENUCIMA, DA SE POMIRIM SA ONIM ŠTO MI SE MOŽE DESITI, A NA ŠTA JA NE MOGU DA UTIČEM.

UŠAO SAM U FAZU U KOJOJ SAM NA SVE SIGNALE TELA I NA AKTIVIRANJE POMISLI O SMRTI I STRAHA OD SMRTI REAGOVAO TAKO ŠTO BIH SVE TO U SEBI POSMATRAO I ZAUZIMAO STAV POMIRENOSTI. TEŠKO MOGU DA OPIŠEM TO - "POSMATRAO". JEDNOSTAVNO, LEGAO BIH, ZAŽMURIO, POSMATRAO TE MISLI I TAJ STRAH U SEBI: "NEKA SE DESI ŠTO SE MORA DESITI!". JA ŽELIM DA ŽIVIM JOŠ DUGO, ALI, AKO MI JE DOŠAO POSLEDNJI DAN - JA TO NE MOGU DA PROMENIM! NE MOGU NA TO DA UTIČEM!".

I - SA TIM STAVOM, SA TOM POMIRENOŠĆU, JA SAM POLAKO POČINJAO DA PREUZIMAM INICIJATIVU, DA RASTVARAM SVOJ STRAH OD SMRTI, POČINJALA JE NEKA DUBINSKA MOJA OPUŠTENOST. JER, POMISAO NA SMRT I STRAH OD NJE - STVARALI SU NEKI DUBINSKI GRČ U MENI, KOJI SE ČESTO FIZIČKI ISPOLJAVAO KAO PRAVA DRHTAVICA. SADA - MALO-POMALO, MNOME JE OVLADAVALA DUBINSKA OPUŠTENOST.

Već sam na drugoj temi, vezano za buđenje u svetu iluzija, spomenuo kako se u ovom momentu moje iskustvo podudara sa onim što Ošo opisuje o svom buđenju: situaciju u kojoj je bio pomiren sa svojom smrću.

Reklo bi se: ja sam imao lažne signale... To se nikada ne može znati. ILUZIJA, NE GOVORIMO UZALUD O SVETU ILUIJA, O TOME DA MI SE BLIĹ˝I KRAJ - BILA JE KOMPLETNA. DAKLE, NIJE TU MOGLO BITI MOG FOLIRANJA U VEZI SA POMIRENOŠĆU. KAO NEKAKVO DUHOVNO POIGRAVANJE.

Dakle, sve to sam nekako razrešio: SAM SA SOBOM, ILI - SAM U SEBI, BEZ LEKOVA, BEZ PODRĹ KE BLIĹ˝NJIH (ne zato što je nije bilo, nego zato što sam osećao da mi ništa u tome ne znači, pa se nisam na nju ni oslanjao). A ništa od tehnika u literaturi, o tome, nisam do tada čitao, te sam se u potpunosti oslanjao na svoju intuiciju.

Tako je to bilo u mom slučaju.
Prethodni

Povratak na Praktične metode i tehnike

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

cron