STANJE PRE SVEGA

Teme o praktičnoj primeni tajne. Koje metode i tehnike koristite i na koji način?
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 29.08.2011. 14:51
Tema 1: KAKVO JE TO STANJE

„Mir počinje sa mnom.“

Ovo je rečenica čuvenog havajskog lekara kojom počinje svoj život, iznova. Meni će ta rečenica poslužiti kao najbolji uvod za ono o čemu želim da vam pišem na ovom mestu.

Svi ovde znamo za najrazličitije oblike meditacija, kao i za najrazličitije tehnike za postizanje ciljeva. Takođe, odavno znamo da se posebno ističe važnost stanja u kom izgovaramo svoje afirmacije i projektujemo svoje vizualizacije. Dobro je poznata priča o ALFA STANJU, sa svim njegovim fizičkim karakteristikama. No, ja sam ovu temu otvorila želeći da je objasnim na jedan drugačiji način. Krenuću sa jedne svima nama poznate tačke.

Sinoć sam ponovo gledala film „Tajna“. Ono što me sve vreme prožimalo, jeste osećaj da sam jedva čekala da se film završi. Kad sam razmislila o tome, shvatila sam da mi je film dosadan. No, bilo je tu još nešto što je trebalo videti, još nešto što mi je smetalo. Odjednom mi je sinulo: „Fabrika! Industrijalizacija! Mehanizacija! ÄŚovek mašina! Moderno doba tehnologizacije ljudske misli! Oh!“

Ovde treba još nešto objasniti: ja sam u biti vrlo moderan čovek, okrenut civilizacijskom napretku u svakom smislu. No, odavno razmišljam o jednom problemu: ljudska civilizacija traje toliko dugo, čovek se razvija toliko dugo, misli, domišlja, a skoro se ni u čemu nije promenio. Da, promenio je svoju okolinu. Ipak, on sam ostao je nepromenjen, u istim sukobima: sa sobom, sa svetom, sa prirodom, sa Bogom. Ostao je vrlo krhko biće: i dalje ga lav može progutati, oluja potopiti, ubod insekta usmrtiti. Ka čemu onda treba da putujemo, sluteći da smo viša bića? Kad kažem viša bića, ne mislim u odnosu na veličanstvenu prirodu, već na to da smo sami po sebi ispunjeni uzvišenim duhom koji se najjasnije ogleda u delima najvećih sinova čovečanstva, od umetnosti do nauke. Taj duh je u svima nama, veličanstven, a toliko nenametljiv da smo ga skoro svi na ovoj planeti zaboravili!

Ovo je mesto sa koga možemo ići određenije u priču koja se zove „Stanje pre svega“.
Svoj otklon prema filmu „Tajna“ napravila sam samo da bih napravila otklon prema TEHNOLOGIZACIJI LJUDSKE MISLI. Na taj način sam želela da napravim otklon i prema ALFA STANJU, tačnije, prema razmatranju tog stanja na naučnom nivou. Ovde nećemo naučno secirati to stanje, već ćemo ga lepo nazvati, ljudskim imenom: SPOKOJSTVO.

Naučili ste da u Alfa stanje ulazite na različite načine. Programirate se na ovaj ili onaj način, sastavljate prste, odbrojavate unazad, putujete svojim ćelijama u nekom smeru (o teškog li ljudskog puta ka jednostavnom životu), i, konačno, dospete u to stanje u kom krećete da radite. Ma koliko rad bio lep i zanimljiv, i budio najlepša osećanja, vi idete da radite, dragi moji. Da, vi ste na poslu: jednom, dva ili više puta dnevno. Na kraju tog procesa lepo se osećate, zatvorite vrata tog lepog mesta na kom ste bili i vratite se u svoj svet – sasvim drugačiji svet, materijalan i tvrd. Tu nastaje podela koju bi jednog dana trebalo ujediniti... nečim. Nečim što se sasvim sigurno neće smeti i neće moći nazvati „tehnikom“.

Dakle, vratimo se priči o tom što ćemo sada zvati samo STANJE. Ono zaista sadrži sve karakteristike Alfa stanja, bez sumnje, ali to je prirodno stanje koje svaki čovek treba da spozna. Kad ga jednom spozna, on počinje u njemu da obitava. U tom stanju sve je čisto i jasno: sebi smo jasni, svet nam je jasan, život teče našim telom i mi mu ne smetamo. To stanje dolazi od saznanja da je sve... izvesno. To je saznanje da postoji nešto mnogo lepše i veće od nas, nešto u čijim smo rukama sasvim sigurni i ko se brine o nama mnogo bolje nego što to mi činimo za sebe. Kada se jednom sretnemo sa tim saznanjem i doživimo ga, mi više ne želimo da budemo bilo gde drugo, jer nema lepšeg mesta na svetu.

Ovo je uvodna priča koju bi mogli nazvati „Priča o licu i naličju Alfa stanja“. Lice Alfa stanja je samo izuzetno lep crtež njegovog naličja - blistave, žive lepote spokojstva. Nadam se da će ove reči biti dobro shvaćene, jer one ne dovode u pitanje ništa već postojeće. One samo uvode u priču – NEPOSTOJEĆE. Ono što je nevidljivo, na šta smo zaboravili i sa čim je čovek modernog doba tek počeo da rukuje na polju popularne psihologije. ÄŚovek time još uvek samo pokušava da manipuliše, ne shvatajući beskrajne mogućnosti tog veličanstvenog polja kada se pusti da nas ono vodi.

Do sledećeg susreta budite spokojni. Mir vam želim iznad svega.

M.
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 29.08.2011. 17:16
Tema 2: KAKO DOĆI DO STANJA

Do tog stanja se ne dolazi. Ono je već tu, u nama, kao i oko nas. Međutim, mi ga ne prepoznajemo. Ne prepoznajemo ga zbog toga što ne znamo u čemu je smisao sveta. Imamo neke predstave, neke pokušavamo da stvorimo, ali i dalje ne znamo u čemu je smisao postojanja. Neko kaže da je smisao u stvaranju, drugi kažu da je u srećnom življenju, treći da je u molitvi, četvrti u predavanju sudbini – pogleda na smisao je zaista mnogo i nije svrsishodno dovoditi ih u pitanje. Mada, na ovom mestu moram da se nasmejem, sećajući se jedne dobro poznate misli: „Čovek je toliko širok, da bi ga trebalo – suziti.“

Na ovom mestu nećete dobiti odgovor na pitanje o smislu postojanja. To je i jedini argument u moju odbranu, budući da pišem tako da izgleda kao da nešto znam. Nije da ne znam, onoliko koliko razmišljam o svetu od kada znam za sebe. No, mnogo je znanja oko nas, raznih. To je divno, ali se to do sada nije pokazalo kao najkorisnije rešenje za sve nas. ÄŚovek je u haosu. Civilizacija je u haosu. Planeta je u haosu. Da li ste se ikada zapitali, s obzirom na ubrzani napredak ljudske misli, naročito krajem prošlog i početkom ovog veka, zbog čega i dalje čovek i planeta toliko pate? Da li ste se ikada zapitali zašto pored tolikog širenja svesti i sve većeg broja ljudi kojima je dostupna TAJNA, mi i dalje ne napredujemo? Uspevamo da ostvarimo male lične pobede, to je nesumnjivo i dobro je da je tako. Međutim, zašto se šira svest ne menja brže? Odgovor leži u tome da se svest širi u jednom od mogućih puteva LAVIRINTA. Put nije loš, dobar je, ali jedan je od onih koji imaju svoj kraj, bez izlaza. To jeste ljudskom oku naizgled najbolji put, najduži od svih, ali nije onaj jedan jedini, onaj koji vodi do izlaza – u potpunu slobodu ljudskog postojanja, u jedinstvo sa veličanstvenom božanskom kreacijom.

Ovaj post je drugi korak na našem putu kroz LAVIRINT. Pažljivo ćemo hodati kroz taj, naizgled zamršen prostor, ali se nadam da ćemo do kraja izaći na vidikovac sa kog će nam nešto veće od svega što smo do sada znali – postati jasno i blisko.

Onaj ko nešto jednom razume, potpuno i nepovratno, on to nikada ne zaboravlja. Dakle, mora se razumeti šta je to STANJE. Nije dovoljno samo znati. Svi znamo šta je Alfa stanje i korišćenje tog znanja nam pomaže. Ipak, ne razumemo zašto baš to stanje dovodi do najvećih otkrića i ispunjenja naših snova i želja. Nama kao da i nije potrebno da to znamo. A zašto ne bismo znali, tačnije: zašto ne bismo pokušali da razumemo? Možda bismo dobili mnogo više od onoga što sada imamo.

Prvi ključ je uvek u RAZUMEVANJU. Drugi ključ je u JEDINSTVU STVARI.

Nastavićemo da otključavamo tajna vrata. LAVIRINT JE U NAMA.

Mir vam želim iznad svega, u svakom trenutku.

M.
Korisnikov avatar
Postovi: 4
Pridružio se: 17.08.2011. 17:46
PostPoslato: 29.08.2011. 17:19
Draga Margarit,

zaista sam presrecna sto se jos neko bavi takvim pitanjima!!! Ja cesto uhvatim sebe da razmisljam o slicnim stvarima. Slazem se sa tobom u tome da vreme prolazi, ljudi menjaju sve osim sebe i na taj nacin su idalje na pocetku svoje evolucije, tj. na nuli. Smatram da ljudi ne vide koliko je zivot jednostavan i da ga mi bespotrebno komplikujemo. Naime, potrebno je da se ljudi jednostavno prepuste toj ogromnoj sili, koja je jedina postojana i koja je stvorila sve zivo na planeti, ako idemo dalje, onda i sve u kosmosu...U strucnoj literaturi ona se moze zvati: Beskrajna inteligencija, Bog, Stvaraoc, Tvorac, Podsvest ili kako god. Preporucila bih ti, kao i svima ostalima, da posetite ovaj link:

http://galaksija.info/forum/viewtopic.php?f=7&t=3656

Metafizika je strasna stvar, koja te prosto upucuje na jednostavnost zivota i objedinjuje duhovno (versko) i naucno tumacenje sveta i zivota!!!

Uzivajte i zelim vam sve najbolje!!!
<3 :D :lol: :clap:
Nema visine sa koje čovjek ne može pasti,a ni dna sa kojega ne može ustati
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 29.08.2011. 19:19
Tema 3: RAZUMEVANJE STANJA

Podsetiću vas da je to stanje u nama, kao i oko nas. Dakle, radi se o jedinstvenom polju koje prožima svaku tvar na ovoj zemlji i svemiru. Obratite za trenutak pažnju na reč SVEMIR. Sve je mir. Za sada samo to upamtite.

Da bismo razumeli to stanje, obratićemo pažnju na njegovu prirodu. Ono je pre svega obeleženo STVARALAÄŚKOM PRIRODOM. Njegov deo u nama je takođe stvaralački. Međutim, razlika između tog celokupnog stanja i njegovog oblika u nama je ta što je ono VRHUNSKI STVARALAC. Nama je dato da stvaramo svoj svemir, ali taj svemir je mnogo manji, u koordinatama ljudskog poimanja. Mi nismo stvorili sebe same, to je vrlo jasno. ÄŚak i naši roditelji su nas stvorili samo posredno, ne znajući koga stvaraju. Dakle, nas je stvorio neko drugi, jer nas je neko morao stvoriti, baš kao što mi nastavljamo da stvaramo neke druge, nama moguće stvari, koje ne postoje bez naše namere i dela.

Kao prvo, da bismo razumeli prirodu tog polja, izuzetno važno je razumeti da smo mi samo delići tog polja. Dakle, nismo mi jedini stvaraoci svog svemira, kako se poslednjih godina najčešće govori. Svi prodaju to znanje kao bogomdan način življenja, a ljudi i dalje grcaju u svojim mukama. Sve na ovoj planeti boluje. Zašto se to onda dešava? Odgovor da je razlog u negativno programiranom ljudskom umu samo je vrh ledenog brega.

Ljudi su se zaboravili i zaigrali, odavno. Jedno vreme su mislili da su nemoćni pred božjom silom, pa su propadali ne uzdižući se. U novije vreme su osetili da je božansko oko njih, pa se uzdižu verujući da su oni sami bogovi. Tako se danas odvija nova igranka, čovek veruje da stvara sam sebe i svoj svet. Zemlja samo nastavlja da se vrti.

Ono čega se stalno treba sećati jeste da smo mi deca te veličanstvene kreacije, kako god je nazivali. To je prvi korak ka razumevanju sebe i sveta. Tek kada to razumemo, možemo početi da razumevamo i tu veličanstvenu kreaciju i da upoznajemo naš odnos sa njom. Kada to spoznamo, tek tada će naše stvaralačko delo imati smisla. Do tada smo samo deca koja sistemom pokušaja i promašaja nastoje da nešto stvore.

Idemo dalje.

Mir vam želim, iznad svega.

M.
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 30.08.2011. 11:58
Tema 4: STANJE U MIROVANJU

Karakteristika ovog stanja u mirovanju je osećaj SPOKOJSTVA. Dubinu i prirodu tog osećaja trebalo bi posebno opisati, da bi se jasno razlikovala od svih drugih sličnih stanja.

U ovom stanju spokojstva vi znate da ste jedno sa celim SVEMIROM. Znate da ste samo deo jedne velike priče i da na vama ne leži teret odgovornosti za celokupnu kreaciju. Shodno tome, vi možete sasvim da se opustite i da budete bezbrižni. Da li možete znati šta će se sve tog dana odigrati? Ne. Da li znate koliko ćete živeti? Ne. Da li znate šta će se dogoditi sa vašom decom? Ne. Da li znate da li ćete se razboleti? Ne. Da li znate kakva će se još čuda odigrati pod nebom? Ne. Zaboga, zašto onda ne biste bili spokojni?

Ponavljam, krajnja odgovornost za vaš život nije na vama. Na vama su ostale, male odgovornosti, koje vam nisu nametnute i zadate od sudbine. Sudbina ili veličanstvena kreacija ne zahteva ništa od vas, baš ništa. Ona jednostavno obitava u vama i najprijatnije bi joj bilo kad vi ne biste mnogo talasali taj unutrašnji prostor. Dakle, prestanite da talasate. Zaustavite brige, želje, planove, jadikovke. Stanite. Zapitajte se kakva to divna, nevidljiva energija teče u vama. Samo se zapitajte, ali ne čekajte odgovor. Shvatićete da ste vi jedno neprevodivo biće, ne satni mehanizam pozitivnih i negativnih misli. Vi ste sve ono nevidljivo što je pod vašom kožom. Vi ste veličanstvena kreacija, u samoj biti. No, mnogo ste se potrošili lutajući van sebe. Samo ste malo umorni i blatnjavi, malo gladni i žedni. Imate i par rana, ali će zaceliti čim se vratite kući.

Povratak kući. Prelepa slika. Ovde ćemo je sagledati u jednom neobičnom svetlu.

„Kad nisi u sebi,
Daleko si od kuće.
Sve magle sveta oko tebe.“

Davno sam zapisala ovaj triplet, osećajući ga, ali ne znajući šta to tačno znači biti kod kuće.

Biti kod kuće znači osećati svoje živo biće kao nešto neprevodivo, nešto čemu ništa ne treba dodavati ili oduzimati. Jednostavno postojite, tu, ne znajući odakle ste tačno potekli i u čemu je svrha vašeg života. Shvatate da ste mali i nemoćni, ali bi to trebalo samo da vam skine breme odgovornosti i neprekidnog uzaludnog trčanja po trnju, da biste došli do zvezda. Trnje nije za vaša nežna stopala, a ni zvezde nisu za vaša mala tela.

Samo budite tu. Sa sobom. Bez reči. Ne prevodite to stanje, ne tražite ništa u njemu. Predajte se njemu. Ako budete imali sreće da ostavite pamet po strani, doživećete sve što ste pročitali. Osećaćete se lako, kao nikada do tada. Tu nema tehnike. Sve je u RAZUMEVANJU. Možete se sasvim sigurno opustiti i prepustiti životu, jer on neće prestati da se odvija ni kada vas ne bude.

Ovo je, dakle, prvi stepenik – u svakom trenutku i na svakom mestu. Podsetiću vas: kad niste u sebi, daleko ste od kuće. Sve magle sveta oko vas.

Sada je trenutak da se osvrnem na rečenicu kojom je početa prva tema:

„Mir počinje sa mnom.“

Ističem da je uvek najvažnije razumeti stvari, razumeti mnogo pre nego što krenemo u delanje. No, nadam se da vam je, ako ste do sada razmišljali, a ne tražili prečice, što ovde nećete naći, dakle, nadam se da ste u tom slučaju shvatili šta to znači da mir počinje sa vama. Za one koji nisu, moja je dragocena dužnost da pojasnim, jer sam samo zbog toga ovde.

Ovo je rečenica Morne Nalamaku Simeons, žene isceliteljke sa Havaja, čiji je unapređeni metod tradicionalnog lečenja zvani Ho`oponopono, proglašen za živo bogatstvo države Havaji, od strane havajskog pravosuđa. No, ovo nije mesto na kom bih pisala o tom metodu, više od onog što je nama ovde potrebno da bi razumeli jedinstvenu suštinu. Ho`oponopono je samo jedan od načina na koji možemo doći do istine. Ono što je zaista važno jeste ISTINA, nikako sam metod. Znate već da ću sada ponoviti: RAZUMEVANJE JE KLJUÄŚ.

Vratimo se Morninoj rečenici i njenom značenju u svetlu naše priče o STANJU. Ako smo mi samo deo SVEMIRA, tog sveukupnog mira, onda taj mir obitava i u nama, nepromenljivo i dosledno. Da bismo osetili svemir, taj mir sveta, moramo upotrebiti ono što sami imamo – sopstveni mir. Dakle, kad izlazite iz sebe u svet, izađite iz vlastitog stanja mira kojim ćete nastaviti da budete okruženi.
Zamislite sliku deteta u majčinoj utrobi. Vi ste to dete u utrobi svemira. Vi ste njime zaštićeni, jer plivate u njegovoj opni. Ĺ ta god vi radili, koliko god se okretali, dobovali, bacakali, ostajete zaštićeni u njegovoj utrobi. Ona vas hrani i stara se o vama. Kao plod u majčinoj utrobi nemate ništa više od brige svoje majke o vama. Kao odrastao čovek, nemate ništa više od brige samog svemira o vama.

Ako razmislite, videćete da je u osnovi tako. No, čovek retko zastane da razmisli. Nažalost.

Vratićemo se na rečenicu: MIR POÄŚINJE SA MNOM. Molim vas samo jedno: nikako ovu rečenicu nemojte smatrati mantrom i besmisleno je ponavljati. To nije mantra. To je istina. Istine nisu mantre. Kad se jednom shvate, one zauvek žive u nama.

Dakle, MIR POÄŚINJE SA VAMA. Stoga vam želim mir, iznad svega.

M.

Postovi: 107
Pridružio se: 30.01.2011. 11:02
PostPoslato: 30.08.2011. 15:03
Hvala ti M...
Ovo sve me podseti na neke dozivljaje iz detinjstva i rane mladosti...Sad znam da sam tada u stvari upadala u Alfu svake noci. A meni je to "pred san" bilo najsladje, umirujuce, savrseno iskustvo, i vec tada sam osecala da ne umem da ga objasnim, a da ga znam odnekle...
Otprilike ovako: Zatvorenih a u stvari otvorenih uciju, u nekom prostranstvu, a kao u rupi. Kao u svemiru, medju zvezdicama, a zapravo samo u svojoj glavi. Siroko a usko, duboko, a plitko. Tamno, a sa vatrometom boja, neko nezno ljuljanje - lebdenje. sasvim tiho, a opet - sa bukom raznih sumova, glasova, govora i muzike, jezika koje ne razumem. Nigde a negde. Tako bih se svako vece uspavala. I kad je bio los dan u skoli ili vec gde, ja sam samo mislila na to uspavljivanje...
A onda sam odrastala, i to se proredilo...Mozda je deci zaista mnogo pristupacnije stanje mira i svemira.
Sad moram da se potrudim i to debelo da bih usla u to stanje...
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 30.08.2011. 16:29
Draga Zvezdice,

Tvoj doživljaj stanja o kom pišem u ovim tekstovima je - savršen. Ipak, molim te da ne pokušavaš da ponovo uđeš u to stanje, jer više nisi dete i tvoja stvarnost se sada prilično razlikuje od tog lepog vremena nekada. Tada nisi znala šta je to što osećaš. Danas treba da RAZUMEĹ . To je ono što stalno ponavljam. Kad razumeš, sve će doći samo od sebe. Za sada samo budi ovde - stanje je već počelo da se vraća tebi. To se jasno vidi i po nadahnutosti sa kojom si pisala. Dakle, samo budi ovde. Ti si mene na neki način dovela za ruku ovde, sada je na meni da ja tebe uzmem za ruku. Ići ćemo zajedno, korak po korak, i samo ćemo posmatrati. Sve će doći samo od sebe, kao što na kraju uvek dođe...

Obraćajući se tebi, obraćam se svima koji u ovim tekstovima osećaju kako ih nešto privlači. Nisu to moje reči, nisu to moja uverenja. Sve što pišem nije plod imaginacije, već čiste inspiracije, o kojoj ću govoriti u posebnom odeljku, kao najvažnijem jeziku kojim nam se veličanstvena kreacija obraća.

Retko kada će se desiti da se na ovom mestu bavim odgovorima. Ne želim da opterećujem temu ničim što ne smatram važnim. Odgovaraću samo ako se pojave neka pitanja, neslaganja ili neka dragocena zapažanja, poput Zvezdinog posta, koja diraju u samu suštinu stvari.

Draga Zvezdo, mir ti želim iznad svega. Dragi moji, mir počinje s vama.

M.

Postovi: 107
Pridružio se: 30.01.2011. 11:02
PostPoslato: 30.08.2011. 21:19
Hvala ti M :clap:
Ovo je divno mesto!
:romance-grouphug:
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 31.08.2011. 10:55
Tema 5: STANJE U KRETANJU

Priroda tog stanja u kretanju je da STVARA. No, vratimo se korak nazad, zbog još jednog pojašnjenja.

To stanje ima dva lica: stanje mirovanja i stanje kretanja. Onaj njegov deo u vama, primarni, ogleda se kao MIR, SPOKOJSTVO. To je trenutak pre samog STVARANJA. Drugo njegovo lice, nepojmljive lepote, ogleda se u stvaranju. Dakle:

STANJE U VAMA MIRUJE, IZVAN VAS STVARA.

Pogledajte sada celu kreaciju vama vidljivog dela svemira. Pod svemirom ovde podrazumevam sve postojeće i ljudskom oku vidljivo ili biću spoznatljivo u ovom životu. Molim vas da ovde posebno obratite pažnju na onaj deo koji nije stvorio čovek. O, koliko je to beskrajno prostranstvo veličanstvene kreacije koje se ogleda u prirodi! Sad vas molim da se setite nekih dostignuća koje pripadaju nauci, a koja su zatim pripala čoveku. Posebno vas molim da se setite reči onih naučnika koji su, kao Nikola Tesla, tvrdili da su to znanje dobili iz nekog drugog izvora. Sad se setite najlepših dela iz oblasti umetnosti koja su uzdizala ljudske duše i podučavala ljudski um. Opet vas posebno molim da se setite reči nekih od pisaca, poput Viljema Ĺ ekspira, koji su kao i veliki naučnici, tvrdili da je i njihovo pisanje došlo iz nekog drugog izvora, da su oni samo zapisivali, žureći da zabeleže to što se, preko neke spone, javljalo u njihovim umovima. Sve je to, mili moji: STANJE U STVARANJU.

Na ovom mestu želim samo da vam ukažem da STANJE U KRETANJU PREVAZILAZI GRANICE LJUDSKOG. Ĺ˝elim da RAZMISLITE o tome i, naravno, RAZUMETE.

Na prvi pogled, ovaj nacrt stanja koje miruje u vama, a kreće se izvan vas, može biti vrlo čudan i doveden u pitanje.“ Ĺ ta onda to znači?“ zapitaće se neki među vama. „Ako stanje u meni miruje, znači li to onda da ja nisam stvaralac ili da ne treba ja da stvaram?“ Odgovor na to vrlo važno pitanje izgleda ovako:

ÄŚOVEK JESTE STVARALAC, ALI DRUGI PO REDU.
PRVI STVARALAC JE BOŽANSKA PROMISAO.

Dozvolite mi da na ovom mestu još nešto objasnim. Budući da ovde govorimo o nevidljivom, o TAJNI, teško je izabrati jedno odgovarajuće ime za to što sam ja nazvala STANJEM. Stoga mi dozvolite da često biram jedno od onih imena kojima je to stanje, ta sila, vekovima nazivana, želeći da upravo time istaknem koliko je ona sve to na šta su ljudi mislili, nazivajući je sličnim imenima. Ona će nama, ljudima, zauvek ostati nevidljiva u svojoj biti, ali ćemo uvek uspevati da je osetimo i vidimo ospoljenu u nekom od prelepih događaja koji se mogu doživeti na ovoj zemlji. Ne mislim samo na najveće i najlepše događaje koji se tiču celog ljudskog roda, već mislim i na sve one lične događaje koji se kao čuda pojavljuju u našim životima. Tačnije, pišući sve ovo vama, ovde, naročito i mislim na te male događaje koji će vas učiniti srećnim, a za kojima vaše duše toliko žude.

Teško je Božansko objasniti rečima, stoga ću često imati potrebu da vam još nešto pojasnim, jer mi je stalo samo do jednog: da RAZUMETE. Pojašnjenje koje sam htela da dam na ovom mestu, tiče se sledećeg:

BOŽANSTVO U VAMA MIRUJE.
BOŽANSTVO IZVAN VAS STVARA.
BOŽANSTVO U VAMA JE U STANJU.
BOŽANSTVO IZVAN VAS JE U KRETANJU.

Nadam se da sam ovim uspela da vam objasnim celu dinamiku, jer sam se ja u ovim tekstovima opredelila da ceo entitet božanskog nazivam STANJEM. Za to sam se opredelila i toga ću se držati, jer je to u biti najbliže istini. To je iznad svega korisno, jer ja želim da vas na taj način navedem da uđete u sebe i da pođete dalje od sebe. Podsećam: kad niste u sebi, daleko ste od kuće.

Ovom temom završen je opis prirode STANJA. Razmislite, razmislite i ponovo razmislite. Potražite potvrdu, potražite potvrdu i ponovo potražite potvrdu svega toga. Na kraju, učinite ponovo samo jedno: SHVATITE. Za sada nema potrebe da činite bilo šta drugo. Jednostavno, shvatite.
Idemo dalje. No, pre toga, mir vam želim, iznad svega.

M.
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 02.09.2011. 16:33
Tema 6: MESTO DODIRA SA STANJEM

Vreme je da vas upoznam sa načinom na koji možete doći u dodir sa STANJEM. Vidite, mnogi misle da se do stanja nekako dolazi, da je ono nešto što treba nekako dosegnuti. Međutim, ako vas podsetim da je to stanje već u vama, tako blizu, najbliže, šta mislite da vam nedostaje da biste bili u dodiru sa njim? Nedostaje vam samo jedno: OSEĆAJ.

Budući da će vaše razumevanje cele priče morati da proistekne iz mog razumevanja, moram najpre da vas upoznam sa mestom na kom sam ja doživela taj prosvetljujući trenutak i zadobila svoj novi život. Do sada nisam stigla da vam nagovestim da će i u ovoj, na izgled sasvim metafizičkoj priči koja nije korisna za instant potrebe svih vas koji ste žedni utehe i nade došli na ovaj izvor zvani TAJNA, dakle, nisam stigla da vam kažem da ćete se i na ovom mestu uveriti u divna lična iskustva kada krenete ovim putem upoznavanja života i sveta. No, nigde ne žurimo. Setite se koliko detetu treba da nauči da prohoda. Svaki sigurniji i slobodniji pokret deteta na putu da prohoda vredan je kao i onaj prvi – bez njih ni on ne postoji. Znači, još uvek učimo da hodamo. Polako. Zadržite se pri svakom pokretu da biste osetili mesto na kome ste i predmet za koji se držite. Konačno, osetite sami sebe. Tako ćete se sa sigurnošću jednog dana otisnuti u svet.

Sada zamislite da ste na Havajima. Zamislite tu lepotu. Udahnite miris sunca, okeana i zelenila.Na tom mestu se Bog osmehuje ljudima, zar ne? Sada se setite da niste tamo turistički, sa grupom bučnih i ushićenih turista. Setite se da sam vas ja dovela ovde. Ne znate zašto? Dovela sam vas da vas upoznam sa jednom živom legendom. Legenda se zove HOPONOPONO.

Hoponopono je drevna havajska veština isceljivanja duha i tela. Shvatam u ovom trenutku kako mi je teško da hoponopono nazovem čak i veštinom, jer sam prethodno izbrisala reč „metoda“. Dakle, molim vas da nikako ne pomislite kako se radi o bilo kakvoj vrsti tehnike kojoj se unapred nestrpljivo radujete, sa željom da je što pre upoznate, na brzinu primenite i rešite se svih vaših problema. Dragi moji, PROBLEM UVEK OSTAJE U NAMA. Stoga nas HOPONOPONO ne uči tome kako da se rešimo problema kojima smo naizgled okruženi. Hoponopono nas uči kako da se rešimo - samih sebe kao problema! Smejem se ovoj maloj igri reči i vraćam se ozbiljnijem objašnjenju. Hoponopono nas uči RAZUMEVANJU SEBE, SVETA i STANJA. Iz razumevanja će poteći izvor najbistrije, žive vode, koja će početi da donosi blagodati vašoj duši. Preobraziće vašu dušu, a preko vas će preobražavati i ceo svet. Sve ćete to otkrivati na ovom mestu. No, ne zaboravite da još uvek ne znate da hodate. Detetu još uvek nije jasno kako se to radi. Pokušava i pada. Ali, dete ne odustaje. Molim vas samo jedno – budite kao deca.

Vraćamo se kratkom upoznavanju sa hoponoponom, o kome neki od vas već znaju dosta. No, znati nije isto što i razumeti. Stoga čovek svoja znanja često koristi vrlo neprikladno, da ne upotrebim teže reči. Na ovom mestu vas neću upoznavati sa istorijom hoponoponoa, osim onoliko koliko bude služilo u svrhu razumevanja suštine. Sve detalje o tome, koji će vas voditi dalje, naći ćete u istoimenoj rubrici na ovom sajtu. Ovo je dobar trenutak da istaknem kako se ja neću pozivati na hoponopono kao najbolju stvar na svetu, kao nešto što rešava sve probleme, kao izvor mog znanja, zdravlja i radosti. Hoponopono je za mene samo učinio da konačno RAZUMEM SVE, posle toliko godina traganja i sakupljanja znanja, posle kojih je uvek ostajala neka praznina. Sada znam da je ta praznina ostajala jer ta znanja nisam posmatrala kao deo celine. Dakle:

HOPONOPONO NAS VODI DA POSTANEMO DEO CELINE.

Moguće je da su neki od vas probuđeni na neki drugi način i to je divno. Ali, svima probuđenim trebalo bi da nam bude zajedničko jedno: SADA ZNAMO DA POSTOJI TAJNA I Ĺ˝IVIMO SA TAJNOM, ne želeći da je otkrijemo. Jer, tajna zauvek treba da ostane tajna. „Kako to?“, panično se pitate. „Šta će biti sa nama ako tajna treba da ostane tajna?“, drhtite i ljutite se. Ne brinite. Tajna je ta koja brina o vama. Ona vas čuva da se ne polomite pre nego što prohodate. Zastanite sada. Razmislite o tome. Prizovite u sećanje. Ko vas je mogao sačuvati tada? Tajna. Ko vas čuva od svega što bi moglo da vam se desi baš u ovom trenutku? Tajna. Vi treba samo da je osetite i da je sledite. Nećete verovati, ali vi samo to nikada niste učinili - niste je osetili. Niste je videli, a hteli ste da je zgrabite kao zlatnog slavuja i ubacite u krletku da vam peva. Ovde ćete je prvi put osetiti, ili prvi put posle dugo vremena, posle retkih trenutaka u svom životu o kojima je u svom postu na ovom mestu pisala i Zvezda. Kad je osetite, shvatićete da vam za nju nije potrebna krletka, nisu vam potrebne veštine i tehnike. Ona je milost Božja koja se u svakom trenutku izliva na nas. Sve što je potrebno jeste probuditi vaše sećanje i vašu osećajnost. Stoga izbegavam svaki vid tehnologizacije ljudske misli, koja nije deo naše svete prirode. Budimo i ostanimo ljudi, mili moji. Naša tajna je u tome.

Znam, ponekad vas vodim hodnicima lavirinta tako da ne možete u svakom trenutku da se snađete gde ste. No, takav je i život. Samo pratite. Ovde i treba da naučite da ZASTAJETE, DA RAZMIĹ LJATE, DA RAZUMEVATE I DA NE Ĺ˝URITE KA ISHODU. Setite se, uvek kada dođete do nekog kraja – ne osećate se sasvim ispunjeno. Stoga bih htela da vas svaki korak ovde ispuni sam po sebi, jer to je život. Ništa više od toga. Svaki dan vam pokloni po nešto. Tako je i sa ovim redovima.

Dakle, ko hoće odmah sve da sazna o hoponoponu, ovde je dobio uputstva gde da ide da traži. Onaj ko hoće da sazna nešto više od toga, neka ostane ovde.

Već sam rekla da sam vas morala dovesti na mesto na kom sam ja razumela sve.

„MIR POČINJE SA MNOM.“

Ovo su prve reči u knjizi o hoponoponu koje su zatalasale moju dušu, jer duša i jeste talas. Vi i ne znate da duša postoji dok se ne zatalasa. Nikako je nemojte pomešati sa ushićenjem srca. Srca su velike varalice, verujte mi. Pišem ovo nasmejana, ali se ne šalim. Duša je deo DUĹ E SVETA. Ona je tihi talas svetlosti koji nam pokazuje sve tajne sveta. No, mi sve vreme našu dušu ostavljamo po strani. Stoga vas još jednom molim, nemojte je poistovećivati sa srcem. Razumećete kasnije zbog čega.

Na ovom mestu ćemo danas i zastati. Na mestu koje se zove: MIR POÄŚINJE SA MNOM. To je mesto dodira sa stanjem.

OSETITE MIR.

Tamo gde počinje mir, prestaju granice između vas i sveta. Na tom mestu ste vi i stanje jedno.

Izabrali smo najbolje mesto za odmor pre nego što krenemo dalje.

Mili moji, ostanite u miru. Mir vam želim, iznad svega.

M.
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 04.09.2011. 17:50
Tema 7: DODIR SA STANJEM

Zatičem vas u miru. To je mesto u vama na kom počivaju svi svetovi koji su nastali i svi oni koji će tek nastati.Vaša duša na tom mestu pripada Duši sveta. Ipak, još uvek niste u dodiru sa stanjem.

Dodir. Razmislite o dodiru. Zamislite dodir. Dodirnite nešto. Osetite to. Ĺ ta vam je potrebno da biste bili u dodiru sa nečim?

OSEĆAJ.

Naši osećaji su prilično otupeli. Osećajnost modernog čoveka izbledela je pred jurišanjem na barikade uma, koji pokušava da zagospodari svim lepotama ovog sveta, pretvarajući sve u nešto što može da mu služi. Molim vas da upamtite još jedan detalj: um i razum nisu isto, kao što ni srce i duša nisu isto. Um je samo deo razuma. Srce je samo deo duše. Kad budemo stigli do tog dela puta, pokazaću vam zanimljive slike u kaleidoskopu ljudske duše.

Vratićemo se na sveto mesto dodira sa stanjem. Zamislite da je to mesto najviši vrh na svetu. Sada ćete imati priliku da pogledate samu DUĹ U SVETA. Sve ono što budete videli u njoj, konačno će probuditi vašu osećajnost. Onu za koju nikada niste ni znali. Jednom probuđena, ta osećajnost će vas preplaviti iskustvom koje nikada pre niste doživeli. Doživećete najveće od svih iskustava, ono za kojim nesvesno čeznete tokom celog života, tragajući za njim u svim svojim pokušajima osvajanja sebe i sveta. Ĺ ta mislite za čim to vaše biće žudi celog života?

BEZUSLOVNA LJUBAV. To je priča našeg života. To je naš početak i naš kraj. To je sve što imamo i sve što nemamo. To je sve što postoji i sve što je potrebno za postojanje. TO JE SVETA TAJNA.

Dakle, evo nas na najvišem vrhu sveta. Vi ste mirni, posmatrate, ali još uvek ne znate šta treba da vidite, šta da očekujete. Pre svega, upoznaću vas sa Mornom Nalamaku Simeons.

Morna Nalamaku Simeons bila je kahuna – čuvarka tajni svog naroda i isceliteljka. Ona je stvorila savremeni vid hoponopona koji je, još jednom podsećam, proglašen za živo bogatstvo države Havaji. Ĺ ta je to tako vredno što je Morna znala i šta je to toliko značajno hoponopono mogao da učini?

Prema mišljenju drevnih Havajaca, sve loše stvari koje se dešavaju u nama i oko nas proističu iz bolnih sećanja iz prošlosti, koja su duboko pohranjena u nama. Stoga je hoponopono način da se ispravi pogrešno ili učini ispravno. To je poseban način koji pomaže čoveku da se oslobodi bolnih misli koje izazivaju nevolje i bolest. Iznad svega, to je način da se čovek očisti i tako čist otvori za uticaj božanske misli, reči i dela. To je način da se, kroz preobražaj samog sebe, preobrazi i ceo svet. Kakvog li veličanstvenog dela!

ÄŚime se to čovek može očistiti i tako čist ući u svet neviđene lepote i milosti?

Odgovor je vrlo jednostavan od davnina: POKAJANJEM, OPRAŠTANJEM, ZAHVALNOŠĆU I LJUBAVLJU.

No, za šta se to čovek mora pokajati, koga zamoliti za oproštaj, kome zahvaljivati i koga voleti?

Počnimo od sopstvenog sveta misli. Pogledajmo taj svet. Videćemo da su naše misli natopljene bolnim sećanjima na osobe, mesta, stvari ili događaje iz prošlosti. Kako naš um nije u stanju da se reši ovih sećanja, osim da ih gurne duboko u podsvest, ta sećanja ostaju da žive kao aveti u nama. Molim vas da još jednom pogledate taj svoj svet, svako za sebe. Bože moj, šta ćete tu sve naći... Ono u šta trenutno gledate, samo je vaš svet sećanja. Ono što je mnogo veći problem, jeste to što u svima nama postoji još jedan, mnogo veći svet sećanja: KOLEKTIVNO NESVESNO.

Ovde ću zastati, preplavljena velikim bolom. Taj bol neće dugo potrajati, jer ću ga ispuniti ljubavlju... Sada mogu da vam objasnim šta se upravo dogodilo.

KOLEKTIVNO NESVESNO, u kome je pohranjeno sećanje celog čovečanstva, ispunjeno je grehovima i bolom svih naših predaka. Setite se kakve su se sve strahote dešavale od početka vremena do sada. Setite se samo šta je sve čovek, to divno biće stvoreno po slici Boga, bio u stanju da učini. Sve to je postalo naše nasleđe. Ne verujete ili se pitate kako to? Odgovor je vrlo jednostavan, hteli vi u to da poverujete ili ne. Vi ste deca svojih roditelja. Njihovi životi su položeni u vas. Oni su deca svojih roditelja. Ĺ˝ivoti njihovih roditelja položeni su u njih. Sve strahote, svi bolovi i sve patnje svakog čoveka na zemlji, na taj način su postale deo nas, koji smo od prvog čoveka do danas, u nasleđe primali sve više bola i sve više nevolje. Vidite li sada, dragi moji, kako je lični svet negativnih misli na koje nas upozoravaju današnje tehnike samopomoći, samo vrh ledenog brega? Molim vas da razmislite o ovome. Nadam se da ćete razumeti. Morate razumeti da biste krenuli dalje. Hm... Krenuti dalje u ovom slučaju nikako neće značiti otići sa ovog mesta patnje i bola. Stoga morate najpre sve ovo dobro pogledati i razumeti. To je sada u vama. To je vaše nasleđe. To je vaša kuća. Ĺ ta ćete učiniti sa tim? Ĺ ta ćete učiniti sa svojim domom koji je u strašnom neredu koji je iz dana u dan sve veći? Zalupićete vrata i otići? Napravićete novi dom? Ĺ ta će se desiti kada i u tom domu nastane nered, a nastaće sigurno, jer ako niste znali šta da učinite sa prethodnim, mislite da ćete ovog puta znati? Zatvorićete još jedna vrata? Svet koji ostaje za vama pretvaraće su u niz zatvorenih vrata iza kojih će se kriti nered. Jednog dana doći ćete do kraja sveta. Nećete imati kuda napred, jer iako je Zemlja okrugla, iza vas kao i ispred vas biće samo nered. Krug će se zatvoriti. Sva vrata biće zatvorena.

Kako bi bilo da počnemo da čistimo naše domove?

To je radila Morna Nalamaku Simeons. ÄŚistila je svoju dušu i duše obolelih čisteći duše svojih predaka. Način na koji je to radila nije od presudnog značaja. Važno je čime je to radila.

POKAJANJE, OPROĹ TAJ, LJUBAV I ZAHVALNOST.

To su osećanja pomoću kojih se čisti naša duša. To su osećanja pomoću kojih se čiste duše ljudi oko nas. To su osećanja pomoću kojih se čiste duše naših predaka. To su osećanja pomoću kojih se čisti kolektivno sećanje natopljeno grehovima i bolom.

To su osećanja pomoću kojih se dolazi u dodir sa stanjem.

ŽAO MI JE ZBOG SVIH LOŠIH MISLI U SEBI.
OPROSTI MI, MOLIM TE.
HVALA TI.
VOLIM TE.

Osetite zbog čega sve žalite.
Osetite da želite da vam sve to bude oprošteno.
Osetite zahvalnost, jer će vam biti oprošteno i pre nego što ste zatražili.
Osetite kako volite onoga koji vam je sve to davno oprostio, samo ga vi niste čuli.

OSETITE, MOLIM VAS.

Nemojte se prevariti misleći da je ovo molitva ili mantra, bilo šta što pripada nekom utvrđenom sistemu, nikako! Ako ste razumeli, a do sada sam vas samo to molila, onda ćete znati da su ovo reči za kojima vaša duša vapi, pre svega: pre svakog novčanog dobitka, pre svake slave i uspeha. Sve što vam dođe u život pre ovoga, došlo je u vaš dom u kom ste potopljeni nasleđem prošlosti. To što je došlo u takav dom, isto je kao da ste dobili veliku svotu novca, a živite u pustinji i ne znate za drugo mesto na svetu. ÄŚemu će vam u pustinji poslužiti milioni?

Ko je razumeo, osetio je. Ko je osetio, dodirnuo je stanje. Sada zna da je njegova duša jedno sa svim na svetu i da je njen bol jedan bol zajednički svima. Kada je, noseći mir u sebi, sve to video, sve shvatio i osetio, sada može da počne da RAZGOVARA SA STANJEM.

Prve reči koje mora uputiti jesu: Ĺ˝AO MI JE, OPROSTI MOLIM TE, HVALA TI, VOLIM TE.

Te reči otvaraju srce čoveka, da bi njegova duša mogla da se stopi sa Dušom sveta. Naša srca su zatvorena u bolu i strahu, kao slavuj u kavezu. Davno su prestala da pevaju. Samo drhte u uglu krletke. Vreme je da sami nežno otvorimo vratanca i pustimo našu pticu da oseti slobodu. Trebaće joj mnogo vremena da ponovo počne da peva. Zato i svom srcu recite:

ŽAO MI JE ZBOG SVIH LOŠIH MISLI U SEBI.
OPROSTI MI, MOLIM TE.
HVALA TI.
VOLIM TE.

Sada svemu na svetu recite:

ŽAO MI JE ZBOG SVIH LOŠIH MISLI U SEBI.
OPROSTI MI, MOLIM TE.
HVALA TI.
VOLIM TE.

Budite spokojni. Sve vam je oprošteno. No, dok god je nevolja u vama, tražite oproštaj za svaki svoj drhtaj, za svaki strah, za svaku nepravdu, za svaki bol, za svaku sumnju, za svaku pakost, za svaki pad. Tražite oproštaj i biće vam oprošteno istog trenutka. Znaćete to, osetićete to, volećete to i zahvaljivaćete na tome.

Neka ovo bude pesma vašeg srca, prva koju ćete naučiti. Nastavićemo da učimo.

Mir vam želim sada, iznad svega. Jer, mir je prapočetak. Dodir sa stanjem i čišćenje doma u kom obitava vaša duša je – početak.

Radujem se da ste na početku. Iznad svega, radujem se daljem putu sa vama. Biće ovo divno putovanje.

M.

Postovi: 8
Pridružio se: 21.06.2011. 11:55
Lokacija: Zrenjanin
PostPoslato: 06.09.2011. 09:54
Margarit, hvala ti, ovo je zaista sjajno. Znam da se sve nalazi u nama, da se ne možemo oslanjati i tražiti sreću u drugim ljudima i okolnostima, i da zapravo ako nemamo svoj mir, stabilnost i sreću u nama samima, niko i ništa nam to ne može nadomestiti. Jedinu nedoumicu u vezi teksta imam kad je u pitanju praštanje, da li treba da opraštam drugima koji su mi naneli bol, ili da opraštam sama sebi što se takvo loše osećanje uopšte nalazi u meni? Znam da je praštanje jako bitna stvar uopšte, kako god ga usmerim mislim da će biti dobro. Hvala ti još jednom. :)

Postovi: 107
Pridružio se: 30.01.2011. 11:02
PostPoslato: 06.09.2011. 12:10
Da, tu sam i ja uvek u problemu, pa kad govorim to ' oprosti mi 'mislim i da se oprosti meni zbog svega u meni sto je izazvalo to nesto, a ujedno i drugima koji su me povredili. Opet ima i onih koje sam ja mozda povredila... I onda samo govorim, govorim, pa se nadam da ce se vec proslediti gde je potrebno..
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 06.09.2011. 13:07
Drage moje,

Vaša zapažanja su za mene vrlo inspirativna i posebno sam im se obradovala! Dileme koje imate u vezi sa OPRAĹ TANJEM od izuzetnog su značaja za dalje razumevanje cele priče. To je razlog zbog kog sam i počela celu seriju ovih tekstova: Ĺ˝ELIM DA RAZUMETE. "Ĺ ta više da razumemo, čemu stalno to ponavljanje?", pomislićete. Setite se kako se radi sa dečjim glavicama: u početku im se stalno ponavlja nešto što izgleda vrlo jednostavno, a onda oni to spoje u jedan novi niz značenja kojim oduševe ceo mali svet oko sebe. Tako će se dešavati i ovde. Vaše dileme oko opraštanja, njegovog porekla, smisla i vrednosti, počeće da se razjašnjavaju već u sledećem tekstu koji će se zvati:

ODNOS SA STANJEM.

Sve ovo je odličan povod da još jednom objasnim kako se u svojim tekstovima samo načelno koristim znanjima stečenim kroz hoponopono, jer su ta znanja meni pomogla da shvatim nešto više, ka čemu ću i vas voditi, deleći svoje iskustvo sa vama. Ovi tekstovi stoga ne pripadaju temi HOPONOPONO, jer su me upravo zapažanja prijatelja koje sam tamo videla, podstakla da odem korak dalje u razumevanju i pojašnjavanju SAME SUĹ TINE STANJA. Većina je pročitala "Nulte granice" i jednostavno počela da ponavlja određene misli, očekujući da se stvari promene na bolje. Tako se i sa mnom dešavalo na početku. No, vrlo brzo sam shvatila da tu ima još nešto, nešto mnogo dragocenije što se mora istinski razumeti, a ne svesti na ponavljanje četiri misli, ma koliko one plemenite bile. Nasmejana, mislim da se Džo Vitale, uz svo poštovanje njegovog dela, uz posebnu zahvalnost što je upoznao svet sa hoponoponom, i danas drži - ponavljanja. On zna da mu to nešto donosi i to je za njega najvažnije. Ja želim da saznamo šta nam to donosi i šta je za svakog čoveka na ovoj planeti najvažnije.

Do sledećeg susreta - mir vam želim, iznad svega.

S ljubavlju,

M.
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 06.09.2011. 22:53
Tema 8: ODNOS SA STANJEM ili JA GOVORIM STANJU

Radujem se mestu do koga smo zajedno stigli. Od ovog trenutka putovanje postaje mnogo ličnije za sve nas. Sada ću vam ispričati šta se sa mnom dešavalo kad sam pročitala knjigu „Nulte granice“.

„To je to!“, uskliknula sam glasno nakon nekoliko prvih strana koje sam pročitala. „Za tim je moja duša tragala celog života! Bože, hvala ti! Ovo je trenutak koji sam toliko dugo čekala, a sve je nagoveštavalo da će se ovih dana i desiti! O, kako sam srećna! Konačno sam na pravom putu... Vraćam se kući. Bože moj...“

Tako je sve počelo te čarobne večeri. Pročitala sam i počela da primenjujem. U početku nisam znala šta to tačno radim, kome se obraćam, šta će se desiti, ali sve to i nije bilo toliko važno. Jedino je bilo važno da sam ja celim svojim bićem osećala da je moja duša na pravom mestu. Ponavljam, to je jedan neprevodiv osećaj da se konačno vraćate kući. Kao Odisej, posle dugo lutanja.

Za one koji ne znaju, kao i za one koji znaju, ja sam počela sve češće da ponavljam reči sa kojima sam vas upoznala u prethodnom poglavlju:

ŽAO MI JE.
OPROSTI, MOLIM TE.
HVALA TI.
VOLIM TE.

U početku nisam sasvim shvatala kome i zašto ja te reči govorim, ali sam govorila. Ipak, nisam prestala da razmišljam o značenju i vrednosti tih reči, želeći da razumem sebe i ovaj svet. Posle nekoliko dana posvećenosti, moji osećaji su počeli da se bude. Kucala sam dovoljno dugo, stojeći pred kapijom stanja. Stanje je konačno otvorilo svoju kapiju. Počela sam da shvatam smisao svega.

Sada ću vam na nov način objasniti značenje pokajanja, oproštaja, zahvalnosti i ljubavi, potrebu za njima i njihov učinak. Neprekidno ću vam osvetljavati ovaj put, sve dok ne ugledate jasno svetlo na kraju tunela. Jer, vi ste još uvek u tunelu. Ne očekujte da vidite jasno.

Dakle, podsećam vas da je ceo svet natopljen bolom. Podsećam vas da ste vi deo sveta. Sav taj bol duboko je u svakom čoveku. Vi živite, radite, volite i mrzite, patite i radujete se – sve iz tog iskonskog bola. Možda je to još od prvobitnog greha ljudskog, no, to i nije važno. Važno je da čovek stanuje u bolu. To morate shvatiti i prihvatiti kao činjenicu. Ako to preskočite, ponovo ste ostavili nered za vama. Taj nered neće nestati. Samo će vas sačekati kad se jednog dana vratite kući.

Pre nego što krenemo sa mesta bola i razjasnim vam nužnost pokajanja, upoznaću vas sa još jednom nezaobilaznom činjenicom koja može biti ili postati predmet polemike. No, ona je meni postala sasvim jasna, pa se nadam da će se to desiti i vama, jer smo u ovom polju značenja svi jedno.

VI STE IZVOR SVIH PROBLEMA.
VI MORATE PREUZETI PUNU ODGOVORNOST ZA SVE PROBLEME.

Smejem se. Ne brinite, ovo breme je sasvim lako. Sve će vam biti objašnjeno.

Stvari izgledaju ovako: sve što vi svojim očima možete da vidite u ovom svetu – deo je vas. Dakle, sav svet dostupan vašim očima je vaš svet. Ono što je posebno zanimljivo je da ste ga vi na izvestan način sami kreirali, do poslednjeg detalja! Ah, kako me ovo zabavlja!

Sada vas molim, da biste što bolje shvatili, da me poslušate kao deca koja jedino mogu da se oslone na istinu svojih roditelja: verujte mi da ste sve sami stvorili. Nemojte me pitati kako i zašto, jer to sada nije važno. Važno je da, ako prihvatite ovo, shvatite sledeće: ako ste vi stvorili sav vaš svet, vi ste i odgovorni za sve stvoreno u njemu.

VI STE ODGOVORNI ZA SVE Ĺ TO SE POJAVI U VAĹ EM SVETU.

Sada ću pokušati da vam objasnim kako to izgleda.

Ja ne znam vašeg prijatelja, vaše roditelje, vaš grad i vaše nebo. Ja nemam vaše migrene, vašeg psa, vaš auto, vašu slavu ili vaše dugove. Vi ne znate moje sestre, niste imali moju majku, nikada niste čuli za homeopatiju, ne znate ko sam ja i šta mislim. Dakle, mi živimo u potpuno različitim svetovima. Svako ima svoj mali svet. U vašem svetu vi ste kreirali, ponavljam da nije važno kako jer nas to sada ne zanima, vaše prijatelje, vaša interesovanja, vaše probleme, vaša rešenja, vaš uspeh i vaš krah. Vi ste kreirali svoj svet, neki Peruanac za koga i ne znate svoj, ja svoj. Skoro matematički precizno možemo da zaključimo, da, ako svako ima svoj svet, a ima, ceo je niz paralelnih svetova oko nas, onda je svako odgovoran za sve što je ikada video svojim očima u svom svetu. Sada ću vas odvesti na jedno drugo mesto na kom ćete videti ovakav svoj život u ogledalu.

Film se zove „Vanila skaj“. Pogledajte, ako niste. Molim vas, pogledajte. Koristim sva pedagoška sredstva da vam objasnim šta nameravam, pa se smejem sebi. Nasmejte se i vi, ali pogledajte film. U filmu ćete suštinski doživeti sledeće:

ŽIVOT SVAKOG OD NAS JE SAN KOJI SMO IZABRALI DA SANJAMO. DO POSLEDNJEG DETALJA. MI SMO TI KOJI NARUČUJU SAN. NARUČUJEMO ONO ŠTO ĆEMO VIDETI. SAN MOŽEMO DA MENJAMO. IPAK, MI SAMO SANJAMO.

Mili moji, vreme je da se probudimo.

Dakle, budimo se u svetu koji smo sami izabrali da sanjamo. Boli, zar ne? Zato i jeste ovde, zato se svi srećemo na ovom sajtu ili u ovoj knjizi.

EVO NAS NA MESTU BOLA KOJE SMO SAMI KREIRALI.
MESTO BOLA JE NAŠ ŽIVOT.

Na ovom mestu nećemo rešavati, nazovimo ih tako, pojedinačne bolove: posao, novac, bolest. Nećemo oporavljati svoj život po delovima. Oporavljaćemo svoj život u celosti.

Da li sada shvatate zašto se kajete i zašto molite za oproštaj? Ostaje mi samo da još vrlo kratko pojasnim taj proces:

Morate se pokajati za sve loše što ste svojim očima videli i doživeli, jer ste vi to videli i doživeli. Tako to postaje vaša odgovornost. Ja to nisam videla. Ali, čak i kada vidim tuđi bol, on postaje moj bol i moj problem – jer sam ga ja videla! Shvatate li taj svet ogledala? Sve je u nama samima i jedino u nama samima. Ne postoji ništa izvan vas. Patnja vašeg deteta je vaša patnja, to ste vi, pijanstvo vašeg muža je vaš problem, to ste vi, sreća vaših prijatelja je vaša sreća, to ste vi.

SVI SMO JEDNO.
SVE JE JEDNO.

Stoga se moramo pokajati za sve, u svoje ime i u ime svih drugih na ovom svetu. Drugi to neće uraditi sami, verujte mi. Kada se pokajemo, počeće da se vraća svetlost u naša srca. Tako počinjemo da čistimo naš dom, u kom obitava naša duša.

Shvatili smo zašto se kajemo, nadam se. Sada treba da shvatimo kome se obraćamo.

OBRAĆAMO SE STVORITELJU SVEGA NA OVOM SVETU.

Onome koji je je naš roditelj koji nas sve voli celim svojim bićem. Voleo nas je uvek i u svakom trenutku, od početka vremena. Ali, mi smo njega zaboravili i otišli sami u svet. Vreme je da se vratimo kući.

O, Bože, pomozi mi da shvate...

Vratimo se na početak. Na mesto dodira sa stanjem. Mir je u nama. Mir oko nas. Shvatili smo da smo deo sveta. Shvatili smo da je tako sav naš bol deo ukupnog bola, ali i da je svetski bol deo našeg bola. Prihvatili smo taj bol. Zatim smo shvatili da je sve što mi svojim očima vidimo i doživimo samo naš svet, baš zato što ga mi vidimo i doživljavamo. Shvatili smo da je nekako taj svet naš izbor i da, ako smo ga izabrali, moramo prihvatiti odgovornost za sve što u njemu nastaje. Kako je taj svet svakog od nas pun neizrecivog bola, problema, bolesti , nezadovoljstava, uključujući i probleme naše sredine, naroda kome pripadamo, uključujući i svetske katastrofe – dakle, kako smo stvorili ceo taj nered, jer smo ga videli – mi se moramo pokajati zbog njega. Moramo zamoliti nekog moćnijeg od nas da nam oprosti naš nered i da nas izvede na pravi put. Tu ćemo naći jedinu utehu, zar ne? Mnogo smo mali da bismo se sami mogli utešiti, ma koliko bili vešti na polju savremenih dostignuća koja govore o upotrebi misli i kreiranju sopstvenog života. Ponavljam, da su ta znanja moćna koliko izgledaju, ceo naš svet izgledao bi mnogo lepše i bolje posle milionskih tiraža u kojima se ista prodaju celom svetu.

Sada smo shvatili zašto tražimo oproštaj i od koga. Zahvalnost i ljubav proističu iz sledećeg:

ZAHVALJUJEMO Tvorcu koji nas sasvim sigurno čuje, koji oprašta i pre nego što smo tražili, jer smo mi njegova voljena deca. Ako se pitate zašto onda ne brine o nama, ponoviću vam – mi smo izabrali da odemo daleko od njega. Mi smo izabrali da on ne postoji. Mi smo izabrali da mu ne verujemo. Mi smo izabrali da ne znamo šta je to i da time nećemo da se bavimo. Mi smo izabrali da se zatvorimo u svet ljudi bez Boga i da se, u najboljem slučaju, oslanjamo samo na ljudsko u nama ili u drugim ljudima. Skučenog li sveta u nama!

Ako ste se posle ove priče setili Tvorca, onda ga i VOLITE. On vam je dao život. On vam je dao sve najlepše stvari koje su vam se desile – bez vaše namere. On čini da dišete. On čini da dođete do knjige zahvaljujući kojoj ćete se izlečiti. On čini sve najbolje i najlepše stvari u vašim životima za koje vam nije jasno otkuda su se pojavile. Ovde je vrlo važno istaći da on čini sve ono najlepše – što niste vi učinili i što vam nije jasno. Sve drugo činite vi.

Ovako počinje odnos sa stanjem. Počinje tako što VI GOVORITE NJEMU. Nastavite da govorite: Ĺ˝AO MI JE ZBOG LOĹ IH MISLI U SEBI. OPROSTI, MOLIM TE. HVALA TI. VOLIM TE.

Kada budete dovoljno dugo govorili, ne da bi Tvorac vas čuo, jer on to već zna i već vam je oprostio, već da bi vi čuli sebe jer sve ovo vi ne znate i vi ne opraštate sebi ni drugima, doći će trenutak da on počne da govori vama.

O tome ćemo u sledećem poglavlju.

Mir vam želim, pre svega.

Volim vas.

M.

Postovi: 107
Pridružio se: 30.01.2011. 11:02
PostPoslato: 07.09.2011. 10:13
To je to.
:clap: :clap: :clap:
Deluje gotovo isuvise jednostavno, lako je govoriti. A treba zaista cuti sebe i poverovati.
Mislim da nam je svima u ovoj prici najteze da poverujemo u sopstvenu odgovornost za tudje postupke koji odredjuju nas zivot. Ja se onda zapitam " O boze, ali kakva sam ja to osoba kad sam prouzrokovala OVAKO NESTO?! Pa to mi ne bi palo na pamet nikada!!!
Ali ocito je da su neke lose misli uticale na neverovatan splet okolnosti koji je opet, doveo do ovakvih dogadjaja. Znaci cistiti misli...
Cistiti, cistiti, cistiti.
Mislim da sam sada zaista shvatila pravo znacenje ovih reci.

Ako je snaga losih misli ucinila ovo, sta li tek moze uciniti snaga dobrih misli!!! Zamislite samo!

Postovi: 8
Pridružio se: 21.06.2011. 11:55
Lokacija: Zrenjanin
PostPoslato: 07.09.2011. 12:15
Hvala Margarit, ovo je rešilo moje nedoumice.
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 07.09.2011. 19:10
Mila moja Zvezdice,

Nisi sasvim razumela ono što sve vreme podvlačim i do čega mi je naročito stalo da shvatite. Objasniću još jednom, na ovom mestu, da bude vidljivo svima koji imaju sličan doživljaj, a što bi dalje moglo predstavljati problem.

U čemu je problem?

Sve vreme insistiram samo na jednom: ono o čemu ovde pišem nije tehnika i nikako se ne sme smatrati tehnikom. Pitaćete se šta onda ovi postovi rade na mestu "Praktične metode i tehnike". Pustite me trenutak da razmislim, jer sam sigurna da ovde pripadaju, pa da i sama zaključim zašto...

Prošlo je nekoliko trenutaka koje sam provela u miru. Mir je doneo odgovor:

Ovi postovi vas upućuju kako da počnete da stvarate živi odnos sa sobom, stanjem i stvarnošću. Taj odnos je promenljiv i neponovljiv. On jeste način življenja, ali nikako nije tehnika. Njega pre svega treba razumeti, mnogo pre nego žuriti da ga primenimo.

Sada moram objasniti na šta se konkretno moja primedba odnosila.

Već sam istakla da se ova priča oslanja na hoponopono samo onoliko koliko je nužno da bi se razumela živa suština stvari. Da nije tako, ovi postovi bili bi okačeni na temu HOPONOPONO i ponavljali frazu Hju Lena i Džo Vitalea: "čistiti, čistiti, čistiti". No, ovde nije akcenat na tom postupku. Ovde je akcenat na saradnji, na stvaranju odnosa sa STANJEM.

"Ali, u čemu je tačno razlika?", pitaćete.

Razlika je u tome što ako se budete držali odrednice "čišćenje", suzićete svoj doživljaj na tehniku, na nešto što predstavlja prinudni, a kasnije i nehotični lični rad, koji od vas ponovo čini usamljenika, jer zaboravljate na Ĺ˝IVI ODNOS LJUBAVI KOJI TOKOM TIH REÄŚI KOJE GOVORITE STVARATE SA STANJEM. Osećate li razliku? Osetite, molim vas. Ne želim da u jednom trenutku tog ponavljanja osetite kako ste ponovo sami, kako je sve to naporno, kako ne znate da li ima rezultata, kako i niste sigurni da li to ipak i nije malo negativan stav, sve to sa pokajanjem i opraštanjem, kako će vas to možda još više rastužiti ili obeshrabriti. Samo iz ovog razloga vas opominjem da ne smete zaboraviti na jedno:

ODNOS SA STANJEM.

Ako ste to shvatili, onda shvatate kako se ovo ne sme nazvati ÄŚIŠĆENJEM. Ono to jeste samo posredno. Nemojte pomisliti kako sam dosadni jezički čistunac koji bez posebnih razloga insistira na izboru određenih naziva za stvari. Ja jesam jezički čistunac, ali onaj koji isključivo prati ODRAĹ˝AVANJE SMISLA U SVAKOJ REÄŚI. Svemir se jasno i određeno odražava u svakoj reči, kao u ogledalu. Zato moramo birati odgovarajuće reči. Staklo ne možemo nazvati ogledalom. ÄŚišćenje ne možemo nazvati odnosom, ali možemo tehnikom. Stoga, moramo dobro imati na umu da nam čišćenje kao tehnika služi da stvorimo ODNOS SA STANJEM. Dakle, na ovom mestu koje se zove STANJE PRE SVEGA mi nismo na putu čišćenja, mi smo na putu stvaranja odnosa. On je tek počeo da se razvija. Stoga mislite o tome. Naročito ako vam sve ovo još uvek nije jasno. Moj cilj nije da vas držim u neznanju ili da vam kažem: "Divno!" Moj cilj je da vidim kako stvarate odnos sa sobom, sa stanjem, sa životom.

Nadam se da ste sada razumeli kuda vodi ovaj naš put. Puteva ima raznih. Ko želi da produži ovim putem, mora znati ka čemu je izabrao da ide. Na ovom mestu sasvim sigurno ne idemo u pravcu ostvarenja želja. Na ovom mestu putujemo ka OSTVARENJU SAMIH SEBE U ODNOSU SA STANJEM.

Zvezdice mila, znam ja koliko si ti sve osetila. Stoga želim da istaknem da mi je tvoje zapažanje samo poslužilo kao izuzetno značajna vodilja da na ovom mestu istaknem neke znakove na koje treba obratiti pažnju prilikom ovog putovanja. Jer, ako samo malo skrenete - naći ćete se na drugom mestu. Ja za to više neću biti odgovorna, jer vas od tog trenutka više neću videti, izgubićete se. Setite se priče o paralelnim svetovima iz prethodnog poglavlja.

Imam nešto lepo za kraj, da vidite kako je sve o čemu vam pišem vrlo živo, tačno i tiče se svakog detalja u našim životima:

Zvezdice, žao mi je ako je neka moja misao upućena tebi bila loša. Oprosti mi, molim te. Hvala ti. Volim te.

Zvezda je deo sveta. Ja sam deo sveta. Zvezda i ja smo jedno, kao ceo svet. Stoga je Zvezda moj deo kome se izvinjavam, ako sam je slučajno i najmanje uznemirila. Sada ovo prestaje da bude tehnika, jer Zvezda i ja na ovaj način već stvaramo odnos.

STVARAJTE ODNOS.

Volim vas.

M.

P.S. Primetili ste da se kraj postova menja? Od mira koji sam vam želela pre svega, dolazimo do ljubavi koju vam poklanjam, posle svega. Stvaramo nešto najlepše na svetu - odnos žive ljubavi.

Postovi: 107
Pridružio se: 30.01.2011. 11:02
PostPoslato: 07.09.2011. 22:50
Shvatila sam te! Ali stvarno :D
Hvala ti. Volim te.
Korisnikov avatar
Postovi: 136
Pridružio se: 24.08.2011. 01:06
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 07.09.2011. 23:05
Sada znam da si shvatila, jer osećam to. Kako sam poverovala u to bez reči, a očigledno je da sam neumorni i strogi kritičar koji traži dokaze? Ne znam ni sama, ali jesam. Zanimljiv je i neprevodiv taj osećaj. Zato ga ostavljam ponovo ovde - na vidnom mestu za sve druge. Zapravo, objašnjenje postoji.

Vidite, kada otvorite vrata nekog odnosa putem dodira sa stanjem, tada se stvari rešavaju nekako same od sebe. Sve se dešava u samom polju stanja koje ima jedinstveno značenje. Reči nisu više potrebne. Jednostavno osećate šta, kome, kako, kuda. Ĺ˝ivot postaje najlepši ples na svetu, a svaki korak ima neponovljivu lepotu i svežinu. No, imamo mi još dosta puta pred sobom. Uživaćete u novim pogledima na svoj svet malih čuda. Na putu smo ka najlepšoj od svih stanica na svetu. Ĺ ta mislite šta je najlepša stvar na svetu? Možete ovde poslati svoj odgovor na postavljenu zagonetku.

ODGOVOR JE SAMO JEDAN.

Nasmejana,

M.
Sledeća

Povratak na Praktične metode i tehnike

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Google [Bot] i 1 gost