Mene su uverili...

Opišite neko svoje lično iskustvo koje će pomoći ostalim korisnicima tako što će da ih motiviše ili da im pruži odgovor na neko pitanje.

Postovi: 138
Pridružio se: 29.09.2014. 11:12
Lokacija: Novi Sad
PostPoslato: 12.09.2015. 21:11
Mene su uverili da nisam veličanstveno biće koje je došlo da ispuni svoju misiju.
Mene su uverili da nisam savršena ovakva kakva ja jesam, u svoj svojoj nesavršenosti.
Mene su uverili da nisam dovoljno dobra, vredna, pametna i lepa.
Mene su uverili da sam stidljiva, plašljiva, sva njanjava i slaba.
Mene su uverili da ja ne volim Ĺ˝ivot, da ne volim putovanja, da nemam snage otići nigde sama.
Mene su uverili da sam najgora od svih unuka, da sam najgora od sestara, da sam najgora od svih devojaka, da sam najgora verenica i da nikada neću biti istinski voljena.
Mene su uverili da su ljudi zli, da je loše izlaziti, da je loše zabavljati se.
Mene su uverili da je mrak strašan, da su psi loši, da su mnoge životinje opasne.
Mene su uverili da postoji baba roga koja samo čeka da pogrešim da me pojede.
Mene su uverili da sam slaba na rečima, da nisam pisac i pesnik, da ne umem svirati gitaru i da loše crtam.
Mene su uverili da je loše boriti se za sebe, tražiti vreme za sopstvenu Dušu, da je loše biti srećan, jer posle obavezno plačeš.
Mene su uverili da se ponižavam, da trpim i tolerišem, da opraštam i zaboravljam uvrede, udarce i bolove.
Mene su uverili da nisam kao ona, da nikada neću biti njoj do kolena.
Mene su uverili da sam ružna, da imam velike bubuljice i mladeže i da sam zato odvratna.
Mene su uverili da me niko nije uveravao ni u šta, već da ja to sama radim!
E pogodite šta?!
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da Ja Jesam veličanstveno biće vredno Ljubavi.
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da je najvažnija veza koju mogu imati, veza sa sobom.
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da je moje mišljenje bitno. Da sam ja, ovakva kakva sam sada, bitna.
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da je strah samo stanje uma, jedno veliko neznanje.
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da jedina osoba na ovoj planeti prema kojoj treba da budem dovoljna.
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da je samo Bog dostojan moje poniznosti.
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da ja jesam biće koje raste, da moje stanje nije konstantno, da ja težim ekspanziji.
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da kreiram sopstvenu stvarnost i da treba da brinem o sopstvenim emocijama.
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da treba oprostiti, ali ne činiti isto više puta ili dozvoliti ikada više nešto popout toga.
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da je svaki napad zapravo odbrambeni sistem i da srećne osobe ne napadaju, tako da ću učiniti sve u svojoj moći da usrećim nekog.
Ja ću sada da izaberem sebe da uverim da JA OVO MOGU! :D

Postovi: 138
Pridružio se: 29.09.2014. 11:12
Lokacija: Novi Sad
PostPoslato: 13.09.2015. 10:23
Bolelo me je kada su mi rekli da sam štreber.
Bolelo me je kada su mi deca u osnovnoj rekla da sam stidljiva i prihvatila sam to kao negativan kontekst.
Bolelo me je kada mi je prvi dečko rekao iz vedra neba da ne želi da bude više sa mnom, i to preko fejsbuka njegovog najboljeg druga. Prihvatila sam to kao nešto jako loše i kao da sam zbog toga manje vredna i da ću teže biti voljena.
Bolelo me je kada mi je najbolja drugarica večito težila drugoj drugarici, bez osvrta na to koliko sam joj ja pomogala. Prihvatila sam to kao da nisam dovoljno dobar prijatelj i povukla se u sebe.
Bolelo me je kada me je moj sadašnji dečko prevario sa svojom bivšom. Prihvatila sam to kao da sam mu samo uteha.
Bolelo me je što je svojoj bivšoj dozvoljavao da me fizički i psihički maltretira. I kako je on to tako pustio, tako sam to i ja pustila.
Bolelo me je svaki put kada sam htela svojoj porodici da pomognem, a oni su moju dobru volju i snagu koju sam uložila da bih im svima olakšala, prihvatili tek tako, kao nešto što nije posebno, a ja kasnije počela da prihvatam kako moja pomoć nije posebna i da nisam jedinstvena po tome.
Bolelo me je svaki put kada su me drugi nazivali "povučenom", "plašljivom", "stidljivom", "nezainteresovanom", "ružnom", "glupom", "lenjom", "bezobraznom" i prihvatila sam to, dok na kraju ja u ogledalu nisam videla takvu devojčicu.
Bolelo me je svaki put kada sam se trudila sestri da ugodim, da izlazim i šetam sa njom, a nikada isto nisam dobijala nazad. Prihvatila sam to kao da nisam dovoljno vredna njene ljubavi i da nisam sposobna kao ona.
Bolelo me je svaki put kada smo išli da kupujemo garderobu, zato što sam videla na tatinom izrazu lica da nije zadovoljan što mu trošimo pare, zato što sam videla sopstveni odraz u ogledalu u nekim komadima odeće i čula glasove ljudi koji govore da sam "ružna".
Bolelo me je svaki put kada su me gledali sa negodovanjem, zbog mog stila. I zato sam prihvatila da nosim što više širih stvari kako bih prekrila svoje telo.
Bolelo me je svaki put kada sam videla koliko druge devojke mogu da se šminkaju i budu lepe, a za sebe sam ponovo vraćala glasove koji mi govore kakva sam.
Bolelo me je što sam tako olako prihvatala njihove slike sebe kao da sam to ja.
Bolelo me je kada bi mi dečko šizio bez razloga, toliko da sam noktima sebi pravila rane po celom telu (redovno sečenim, ali svejedno, meso nije izdržavalo moju tugu). Prihvatila sam da sebi pravim ožiljke kao uspomenu na to ko sam i kako me vide.
Bolelo me je kada je baka umrla zato što me grizla savest jer ni njoj nisam bila dovoljna. A volela sam je, iako sam želela da budem svoja. Nakon tog događaja, sam počela sebe da ubeđujem da sam odvratna.
Bolelo me je kada sam osekla svoju dugu, lepu kosu, samo zato što su me zezali koliko je kovrdžava. Prihvatila sam da ja ne smem biti kovrdžava, iako sam se uvek divila tuđim kosama.
Bolelo me je kako je moja kosa rasla, i ponovo došla na svoju pređašnju dužinu, ja počela konstantno da je vežem, samo da je ne gledam. Prihvatila sam da će ponovo drugima smetati.
Bolelo me je kada sam se farbala u plavo, zato što su mi drugi govorili da mi to neće stajati lepo uz moj ten, iako sam silno od malena želela da imam takvu boju kose. Prihvatila sam to i farbala se na svakih 3 meseca, nekada i sa većim pauzama. Samo da bi moja boja izbila.
Bolelo me je kada mi se tata rugao. Mislila sam da zaista i jesam takva i da nikada neću biti bolja.
Bolelo me je kada mi je mama suptilno pokazivala da je više tu za ostale sestre, samo zato što sam ja najstarija i meni ne treba toliko ljubavi.
Bolelo me je kada je njegova bivša stajala preko šanka i slikala me, a on samo stajao i dozvolio to sve.
Bolelo me je kada je njegova mama rekla da ne želi da vidi da se on oženi mnome i da ima decu sa mnom. I to pred njihovom rođakom. Prihvatila sam to i ostatak večeri gledala da budem što tiša, da ništa ne jedem, da nikome ne smetam.
Bolelo me je kada mi je deda govorio da sam lenja, kada me je čupao za kosu ili lupao čvrge. Prihvatala sam to kao da su nezadovoljni mnome i kao da mrzi što ima mene za unuku.
Bolelo me je kada su preko mene uvek birali neke druge. Prihvatila sam da ću zauvek svima biti broj 2.
Bolelo me je kada sam se sama skrivala u kupatilu ili svojoj sobi i plakala. Prihvatila sam to kao da nikome nije stalo do mene.
Bolelo me je kada su se smejali mojoj fascinaciji Engleskom, starim civilizacijama, Keltskoj i Ĺ amanskoj muzici. Prihvatila sam to kao da ne treba više da istraživam ništa o tome.
Bolelo me je kada su mi govorili da sam se ugojila, kada su se smejali mom telu. Prihvatila sam sebe kao jako debelu osobu.
A znate šta je od toga samo bilo istina?
Imam divnu plavu kovrdžavu kosu, skoro do dupeta. Imam mali nos i jako male šake. Moja težina je 56 kg, a visoka sam 1,70. Imam divne oči. :D
I istina je da mi je dosta da prihvatam sva ta uverenja! Zato što sada zaista vidim kakva sam u ogledalu.
Ja sam dobra, toliko da mi je bilo stalo da svima pomognem, čak i onima koji su me povredili toliko puta, i ne znajući koliko me bole njihove reči. :D
Ja sam hrabra, toliko da sam se sama suočavala sa svim strahovima i svim glupostima koje su mi usađene u glavu. :D
Ja sam prelepa, toliko da moje oči šljašte ljubavlju, toplotom moje Duše, toliko da moje lice ima savršen oblik. Mali nos, velike oči, savršeni i mekani obrazi, divne usne. :D
Ja imam divan glas, koji sam ranije uvek krila ćutanjem, a koji može da ispeva sve i svašta. :D
Ja umem divno da crtam i da pišem, a tek da sviram. :D Samo su me uverili u suprotno pre nego što sam se upošte i zdala da vežbam. :D
Ja sam mlada, i imam čitav ovaj Ĺ˝ivot preda mnom da se "get back on the horse". :D
Meni nije potrebno da me niko prihvata, ako ja sebe ne prihvatam. :D Potrebno je da ja sama shvatim ko sam i šta sam. :D A ja sam VELIÄŚANSTVENA!
Oni su mene vređali zato što su zaboravili svoju veličanstvenost. Zato što su kao i ja, bili pod uticajem spoljašnjeg. :D Zato što srećne osobe ne rade to što su mi radili oni. I zato što su mi bili potrebni kao lekcija da se trgnem od toga. :D Da shvatim više. :D Bog me morao pogoditi najvećom "ciglom" da bih zaista stala i rekla :"Ajme draga, pa ti si svoja. :D Samo svoja. :D I nikome ne trebaš više nego samoj sebi." :D
I zato, sva bol su bile moje lekcije. :D Neke ću lakše shvatiti, neke teže, ali moj osećaj je bitan. :D
Bitno je samo kako se osećam. :D Moje emocije pokazuju sa čime sa bliža sebi, a sa čime dalja. :D I to ću pratiti. :D

Povratak na Lična iskustva

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju