Tajni, s ljubavlju...

Opišite neko svoje lično iskustvo koje će pomoći ostalim korisnicima tako što će da ih motiviše ili da im pruži odgovor na neko pitanje.

Postovi: 263
Pridružio se: 20.12.2010. 06:13
PostPoslato: 20.04.2011. 08:30
.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 24.04.2011. 08:13
Uskršnje jutro, na prvi pogled drugačije, ipak prepoznatljivo mirno.

Ja, na prvi pogled ista, pa ipak prepoznatljivo drugačija danas, čak i u odnosu na juče, kao i u odnosu na gotovo svaki od prethodnih dana.

Noć je čudo, šta izvuče iz nas, pogotovo kad joj se prepustimo, i kad zaronimo. A noć pred Uskrs... Vreme čuda ;)

Dragi moji, kao što sunce iza mog prozora ogrejava kroz oblake, željno da, kao i obično, obuče celu prirodu u svečano odelo, tako i ja otvaram ovaj prozor da svima, a posebno vama, pošaljem ono što vam želim, ono isto što i moje srce ispunjava,

MIR, LJUBAV I RADOST.

Svakoga dana.
U svakom trenutku.
U svakoj misli.
U svakoj želji.
U svakom damaru.
U svakoj pori.

Ovaj život je... božanstven, kada naučimo da ga tako živimo.

Ali samo ako ga živimo voleći jedni druge.

Da samo znate koliko ja vas volim :romance-heartbeating:

Radujte se, novi je dan.
Nova prilika da volite.
Nova prilika da stvarate.
Nova prilika da učinite ovaj svet savršenim.

Kakav dar!

:romance-grouphug:
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 29.04.2011. 00:03
Večeras sam poruku jednom prijatelju završila ovim rečima:

Laku noć...

Kako sam ranije živela i zaspivala bez imaginacija? Baš čudno... A, kad pogledam koliko ljudi još uvek tako živi, tj. spava...

Kako je dobro biti budan u svom životu, i sanjati ga iz sve snage :)


Laku noć i vama, moji dragi sanjari :romance-heartbeating:
Korisnikov avatar
Postovi: 22
Pridružio se: 26.03.2011. 18:08
PostPoslato: 29.04.2011. 13:05
Divan dan zar ne?!?! :) :) :) :) :) :) :)

http://www.youtube.com/watch?v=y7Q0mBzawbE

Obozavam ovu pesmu, uvek mi podigne raspolozenje, a i poslusajte tekst pesme. Sve ce biti jasno. :dance:
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 30.04.2011. 00:32
5 minuta sreće za ceo dan? Dosta! :)


Beše li ono danas lep i sunčan dan?

Već sam i zaboravila kakav je, ovako zatvorena u četiri zida, sa likom bolesti pred sobom, gomilom lekova, čaša, posuda, i tišinom koju probija tek poneki slabi uzdah, ječanje ili jadni pokušaj kašlja. Najteže mi je da gledam te oči, nekada bistre i pune znanja, lucidnosti i neke vanvremenske mudrosti, kako sada blude izgubljeno.

Bolničar najzad pali iskru volje za razgovorom, a meni najzad srce počinje da se budi i prepoznaje ono biće koje tolike godine volim kao majku. I to je brzo prošlo, i gomila lekova u njoj traži san. Smeštam je u krevet, sitnu kao dete, i gledam kako tone u san, mirno, bez muke, bez bola.

A onda shvatim da mi treba vazduha. Već satima nisam videla dan, ni sunce, ni vetar, kao da sam ih ostavila na čekanju i zaboravila na njih. Ona spava, i ja mogu i moram da izađem, makar na pet minuta. Izlazim na hodnik, pa na zajedničku terasu, i žudno udišem svež vazduh pred sobom. Ah, pluća mi se raduju, celo telo se raduje ponovnom susretu sa ovim danom. Naslanjam se na ogradu i zatvaram oči da bolje upijem preostalu toplinu odlazećeg sunca. Bože kako je lepo.

Otvaram oči, i pogled mi pada na ružnu, nedovršenu zgradu, na put kojim nervozno grabe izrađeni automobili, na zgrade koje ćute, bez smeha, kao neki ostareli namćori.I brzo skrećem pogled tražeći nešto svoje, nešto lepo, bar delić prirode. A, pa vidi koliko toga ima! Pored staze ispod moje terase neko je zasadio divno, sitno, ljubičasto cveće. A iza njega je gotovo drvored razlistalog drveća. A u daljini, brdo obraslo šumom, a na vrhu brda, kroz poslednji sjaj zalazećeg žutog, vidim obrise drveća kako pleše nošeno vetrom. Gospode, kako je lepo!

A onda me glasovi i smeh podamnom navedu da pogledam dole, na porodicu koja prolazi lagano. Devojčica od 4-5 godina hrabro ide po ivičnjaku, raširenih ruku, a onda joj nešto privuče pažnju, i ona se malo zaljulja, a onda skoči i dotrči da, kao i starija sestra, pomiriše i drugo cveće u saksijama. Slatko raskrečena zabija nosić u glavice žutog, pa ljubičastog, pa belog cveća, a zatim odskakuće do mlađeg brata koji je čučnuo i nešto gleda na zemlji.

Moj pogled privuče starija sestra koja sa strpljenjem naučnika i predanošću zaljubljenika, redom, pažljivo udiše mirise cveća, kao da se svakom ponaosob javlja i zahvaljuje jer dobija na poklon jedan po jedan miris koji pažljivo obeležava i smešta u neku od pregrada u sećanju. I tak kad ih je sve sakupila, ustaje i žuri ka ostalima.

A ostali odmiču lagano u smešnoj formaciji od najvišeg ka najnižeg, ali se meni preko osmeha zbog takve slike, preliva nežnost i divljenje kad shvatim da tata drži mamu za ruku, a mama drugom rukom sina za ruku. Dve devojčice, kao dva razigrana jareta, jedno manje, življe, a drugo više, spretnije, utrčavaju nastojeći da se priključe tom nizu. Malo guranja, malo trke, i niz se razdvaja i ruke se puštaju, ali veza je i dalje tu, vidi se.

Peckanje u očima govori da mi je srce već puno kad cvrkut sa drveta ispred mene skreće pažnju na još lepote. Vetar šumi i govori mi kroz grane... nešto. Ĺ ta da vidim? Travu? Pogledam i ostanem bez daha pred savršenom malom travnatom zaravni između drveća, posutom sitnim, belim cvetićima, još toplom od sunca, još spremnom i mirisnom.

I gledajući sa terase vidim sebe kako silazim niz stepenice, noseći šareno ćebence i korpicu, širim ćebe, sedam na jednu polovinu očekujući i njega, a onda ipak ležem na leđa posred ćebeta, i raširim ruke da mi pređu preko ivice vune. I dok vrhovima prstiju milujem najbliže vlati trave i glavice cveća, gledam u krošnju iznad sebe, i posle prvih nekoliko neugodnih sekundi, oči počinju željno da trpe treptaje svetla i tame kojima mi lišće i vetar pričaju priču o sebi, o meni, o svemiru... I ja ih slušam, i gledam, gotovo bez daha, ne usuđujući se ni da mislim, da slučajno ne pokvarim ovaj tren savršenstva. A jedino što u meni treperi u ritmu otkucaja srca je hvala... hvala... hvala... hvala...

Novi nalet vetra razveje sliku mene na ćebetu, ali ritam onog „hvala“ i dalje bije u meni, i ja znam da mi više ništa ne može pokvariti dan. Vraćam se, ona spava, isto kao pre, ali ja više nisam ista kao pre. Zar je samo 5 minuta sreće bilo dovoljno da poništi sav jad? Ovakve sreće, da. I više nego dovoljno. :)

A najbolje od svega je što znam da će i sutra biti lepote u tom danu. I u onom sledećem. I u svakom drugom. I smešim se, jer znam da je ta lepota u meni. I da ću je uvek moći prizvati, kad god zaželim. Kako je lepo stvarati lepotu. Kako je lepo živeti. :)
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 05.06.2011. 10:51
Dragi moji, ne stizem da vam se javim iz jednog glupog razloga - ne radi mi internet!

Drugi razlog je sto me je malo stiglo ponesto od onoga sto zivot nosi. Evo, desilo se da vam pisem upravo ispod price koja je na kraju ipak dobila tuzan kraj, jer mi je tetka preminula pre 2 nedelje.

Naravno, jasno vam je da nisam htela da vam kvarim atmosferu takvom vescu, ali sada mogu da vam kazem da sam dobro, ako ne bas sasvim a ono bar 90%. ;) Uostalom, to vam je u mom slucaju i skoro pa plafon, zar ne? :mrgreen:

Vidim da ima novih divnih ljudi. Vidim da ima nekih starih, ali potpuno preporodjenih, kao novih. Vidim da je i dalje Tajna puna ljubavi, kao i pre. I ja sam, kao i pre, zaista srecna i zahvalna na tome.

Sta ima novo kod mene? Ah, i nista i svasta. Osim sto citam Nevila, i nalazim u njemu cak i ono sto drugi nalaze u hoponopou (dobro je to Mim osacovala odmah, to je vrsta revizije), sve vise se menjam, u glavi, i to mislim u pozitivnom smeru. Sve sam sigurnija koji je moj cilj, ko sam, ili ko treba da budem, i sve brze cistim odnose sa ljudima u svom zivotu. A ponekad ponesto i zapisem ;) Ne zamerite sto vam to ne pokazujem, niti je za Tajnu, niti je dovrseno. Ali je krenulo.

Toliko za sada, i to zato sto sam nacula da se neki raspituju sta je samnom ;) Bice me vise, uskoro, a do tada znajte da ste i dalje 'moji', kao i do sada, i da vas volim sve, i 'stare' i 'nove', isto kao pre.

I znajte da vas ljubim, ne samo sada, na forumu, nego mnogo cesce nego sto mislite, kad god zelim da se podsetim na cemu sve mogu da budem zahvalna :)

Vasa m

P.S. - Od mene necete docekati da obrisem svoje postove, koliko god mi smesni ili besmisleni jednog dana delovali. U njima je deo mene i deo vas. I zasluzuju da ostanu.

Postovi: 306
Pridružio se: 20.12.2010. 01:01
Lokacija: Beograd
PostPoslato: 05.06.2011. 13:14
Mau, zao mi je zbog tuznih vesti. Razmisljala sam o tebi nesto ovih dana. Kad ustanem, skuvam kaficu i dok pijuckam prelistavam sta ste pisali, pa i stare postove. Cesto mi forum ostane ukljucen dok ne izadjem predvece iz kuce. Bas su ti se promenili postovi a drago mi je da ih neces brisati u slucaju neke velike revizije :)

Postovi: 20
Pridružio se: 11.01.2011. 15:42
PostPoslato: 06.06.2011. 06:41
Nedostajes nam draga Mau.... ne pisem cesto, ali sam tu... i saljem svima blagoslov ljubavi...
Osmeh ne kosta nista a mnogo znaci

Postovi: 56
Pridružio se: 15.04.2011. 07:38
PostPoslato: 06.06.2011. 07:30
Draga Mau, zao mi je.
Nedaj se! :romance-kisscheek:
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 06.06.2011. 14:28
Wow!

Pa sta vam je, tu sam! Aaaa, kako ste mi se raspekmezile! Ne moze to tako! Ajmo, na parove razbroj's, i da krenemo:

Always look on the bright side of life, na na, na na na na na na... :mrgreen:

Hvala vam, andjeli, ali proslo je ono najgore, odavno. Odacu vam tajnu, proslo je i jer je nas dragi Petak bio tu, da ublazi prvi udar. Tako da nisam bila sama, ni bez vas. Samo sam bila sa onima koji su trebali da budu tu, bas tada.

Ljubim vas, glavu gore, i osmeh na lice!

I jos jednom, cak i kad odem, ako ikada odem :mrgreen: , moji postovi ostaju. Pa zamislite da ih pocistim, ostade Tajna poluprazna! Jeste li videli koliko ja imam postova? Proverite, slobodno 8-)

Do skorog vidjenja ;)
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 08.06.2011. 08:53
OÄŚI

Mogu li se oči promeniti?
Može li se po očima neko drugi u nama prepoznati?
Može li se videti čiju dušu otkrivaju nečije, sada drugačije oči?

Danas sam, posle još jednog udara stvarnosti iz prošlosti, ostala blago uznemirena, više pomirena, a najviše zadivljena promenom u sebi. Ko je ta osoba što hoda u mom telu, tako mirna i staložena da tutanj groma prima kao zujanje komarca, odmahujući rukom nehajno?

Stigavši kući, pogledala sam u ogledalo, očekujući lice koje znam, namučeno, uplašeno, izgubljeno. Zastala sam začuđena, jer me je iz ogledala gledala neka druga žena. Senka sete i neke tajnovite misli, ili sna, uobličila je to lice u neko sasvim drugačije. Lepo, smireno, puno... ne mogu da dokučim čega dok ne pogledam u oči. A oči koje sam znala, ogledala duše koju sam znala, više nisu bile tu. Ili ta duša nije bila tu.

Ove oči kao da ni istu boju nisu imale. I kao da su bile nekako tamnije, sa istom senkom sete koja je i lice prekrila i promenila. Ove su oči bile čudno mirne, sa pogledom što ne skreće, ne beži, niti napada, već blaži, prihvata. I koliko god puta su mi ranije rekli da imam lepe oči, nikada ih do sada takvima nisam videla. Do danas. Kakve divne oči.

Osmeh blagog stida i sujete preleti preko lica ovlaš ga osvetlevši, ali su oči nekako sinule, kao obasjane nekim svetlom koje samo za njih postoji. Začudjena, i pomislivši na neke drage ljude, i da li su i oni te nove oči videli, gledam kako se osmeh na licu ublažava, a svetlo u očima dobija neki postojan, sedefast sjaj. Sjaj ljubavi prema njima.

Kakve čudne, divne oči. Ko li je ta žena iza njih? „Ko si ti?“, pitam je, a znam odgovor. I gledam je, uživajući u njoj, u sebi. I čitam obećanje novog života iza tog sjajnog sivila. Lepotu. Mir. Ljubav.

„Hvala ti“, govorim joj. A istovremeno čitam sa usana i njeno „hvala ti“.
Tu smo. Tu je. Tu sam.

Kakav divan dan za nove oči u meni.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 08.06.2011. 09:38
Ovo je samo za vas, i 'hvala', i 'dobro sam', i 'eto sta mi se sve izdogadjalo', i 'da samo znate kako se menjam', i 'eto malo proze i za vas'.

I naravno, ljubim vas.

Vasa m
Korisnikov avatar
Postovi: 227
Pridružio se: 20.02.2011. 17:51
Lokacija: Krusevac
PostPoslato: 08.06.2011. 13:02
Draga mau,bas si osvezenje! :D
JA SAM ZDRAVA I SRECNA ZENA!!!
Korisnikov avatar
Site Admin
Postovi: 142
Pridružio se: 19.12.2010. 02:48
PostPoslato: 09.06.2011. 00:16
Hvala Mau!

Za sve...
Tajna je zakon privlačenja

Postovi: 56
Pridružio se: 15.04.2011. 07:38
PostPoslato: 09.06.2011. 21:41
Hvala Mau.

Hvala svim divnim ljudima koji se ovde negde vrzmaju :) sto svojim komentarima (uvek u pravom mementu i bez da postavim pitanje) pomazu da istrajem, da `guram` dalje.

Hvala hooponopono-u (jeeee :dance: utuvih ovu rec :lol: ) i onom ko to predlozi. VRH brate :lol: (a cini mi se da je sestra u pitanju ;) )

Hvala Tajni sto postoji, sto svojim postojanjem izvlaci najbolje iz mene.

Puno mi je srce zahvalnosti, jer...bez saznanja ovde stecenih, ne znam kako bih neke situacije u svom zivotu podnela (iako jos uvek `cistim`).

HVALA I LJUBIM VAS SVE.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 26.06.2011. 11:20
Bože, ljudi moji, da samo znate koliko ja vas volim :)

ÄŚitam vaše postove, kako priskačete jedno drugom u pomoć, kako se razvijate, uspevate (Living, suze su mi pošle na tvoje iskustvo sa tetkom i koncertom, veruješ li mi?), pa čak i kako padate ali se i podižete. I nemam reči da vam se zahvalim na ovom osećanju sreće i lepote kojim ste me preplavili. Ali ako sam ikada imala razloga da iskoristim Nevilovu čuvenu frazu

ZAR NIJE PREDIVNO? HVALA TI, HVALA TI...

to je sada.

Ljubim vas, i hvala vam što postojite :romance-grouphug:
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 26.06.2011. 12:04
Dragi moji, upravo "slažem" utiske iz Beča, i shvatam da deo mojih pisanija odande mogu slobodno da prebacim ovde, a videćete i zašto. Dakle, još jedan džinovski post, ali ovaj put putopisni :)

20.06.
Sve u svemu - divan dan :)

I zaista sam zahvalna na svemu lepom što sam danas doživela. Budjenje uz šalu i histeričan smeh zbog istovetne reakcije nas dve (sestra i ja, prim.aut. :)). "Albertina", kakvo divno iznenadjenje (muzej savremene umetnosti). Toliko lepote i neočekivanih otkrića stavio mi je radostan osmeh na lice (vrlo nepriličan u gomili ozbiljnih "poznavalaca" umetnosti), i naveo me je da uzmem olovku i zabeležim neke utiske. "Palmenhaus" (restoran), i sad već "kradem" ideje za svoju kuću. "Hošmarkt" (zelena pijaca), šarena, živa, gužva koja mi ne smeta, koja miriše, nudi i mami, ali ne napadno. Ukusan obrok. A zatim neočekivano novo i prijatno društvo. "Parter" me pretvara u dete, naročito na segveju i na vodenom toboganu. Nazad u grad, u "Kafe Zentrum", u mir i dekadenciju, zvuke klavira i savršen ukus kafe i kolača. Pa šetnja kroz prolaz koji odiše luksuzom i bogatstvom. Na kraju, poruka u kojoj javljam da sam našla penkalo koje sam "dobila" na poklon u jednoj od poslednjih imaginacija. I kojim sam potpisivala svoje knjige :)

Divan dan :)
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 26.06.2011. 12:22
21.06.

Katedrala - ko je tu udaljen od Boga? Ja, koja ga nisam tu osetila, ili onaj jadni Indijac koji se molio sklopljenih očiju i ruku?
Nije mi bilo prijatno što sam, prvi put posle toliko godina, ušla u neku crkvu a da se nisam prekrstila i potražila Ga u molitvi. Nisam videla ni osetila ništa prema tom mestu, osim odbojnosti prema lažnom pokušaju slavljenja Boga, a zapravo providnom slavljenju ljudi. Na kraju, kao orpavdanje mi je došla misao "slavi kreatora, ne kreaciju".
A s poštovanjem sam prolazila pored ono dvoje, troje vernika koji su tu došli da se mole, da se približe Bogu. Njih sam osetila, i blagu toplinu i nežnost, kao prema dragim, dalekim srodnicima, čije se staze još nisu ukrstile sa mojom, ili nekom drugom koja je bliža onoj glavnoj magistrali koja vodi ka Bogu.
Napolju sam, smlavljena od umora, razmišljala o tome koliko sam ovih dana radila, mislila i planirala svoje imaginacije. Malo, pramalo. Ali sam ipak bila pozitivna, ipak sposobna da odbijem negativnosti. Ipak drugačija. Ali ne sasvim. Zato moram da nastavim.

Lepe stvari od danas:
- Ĺ embrun, park i veverica, smeh i lude poze za fotke, kolač, kamenčići za novi početak i novu energiju, olovka sa "rubinom" od V :), kevin poziv, Svecin mejl, sms od Srca, M u lavirintu... :)
One druge stvari... su bile još lepše :)

A priča za M će biti priča o prijateljstvu između 2 potpuno različite devojčice, M i Vanjočke, princeze i "Pipi Duge ÄŚarape" koju sam videla u podzemnoj. Da sam mogla, gledala bih je i slušala satima :)

Toliko za danas.
Hvala ti na svemu, od srca. Bio je to divan dan. Još malo ću čitati, a onda ću izabrati imaginaciju i krenuti da stvaram.
I ovako umornoj, srce je toplo i puno ljubavi. Za sve. Kako je lepo voleti. To zaista oslobadja. I kao da pluća dišu drugi vazduh. A telom kola drugačija krv. Rumena kao vino, a bistra kao voda. ÄŚista, i puna života. Eto, ipak reč božja živi u meni. Kako je to predivno. I lako. I radosno. I slobodno. Divno. Predivno. I sad zaista osećam u sebi "zar nije predivno?" i "hvala ti, hvala ti, hvala ti..."
Laku noć, svetu.
Laku noć, andjeli.
Laku noć, moji najmiliji.
Neka vas andjeli čuvaju kao što ću i ja svojom ljubavlju.
Hvala ti.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 26.06.2011. 12:35
22.06.

Mislila sam da sam ja maštovita, i da mogu da zamislim "film" na osnovu slike, ili priče, ali kuća Hundertvasera mi pokazuje da ipak nisam dovoljno maštovita, i da bih i ja možda bila sumnjičava da sam pre gradnje videla samo crtež. Ĺ ta je snaga vizije koja daje snagu uverenju.

A moje vizije su ovde dobile realni materijal, i kad je u pitanju Porše, ali i restoran u Gradskom parku. Poršei se ovde voze kao kod nas malo bolji Mercedesi. Ima ih svuda, ali ne i 911. Ipak, dovoljno sam videla da zapamtim srebrnu farbu, nizak krov i sedište od najfinije kože (biće "problema" pri ulasku ;)), menjač, kratak, i sa onim kratkim hodom. A inače, vrlo je jednostavan. Stvarno je za mene :)

A restoran "Stairerer" (ili tako nekako) je manji nego što sam očekivala, ali je zaista "okupan" onim finim, nevidljivim sjajem vrhunskog luksuza. Kao dobar parfem, ne vidiš ga, niti prepoznaješ znake luksuza odmah, ali znaš po parfemu da i ostalo mora da bude vrhunsko. Bele, udobne baštenske stolice ispod belih suncobrana, i zeleno-bela kombinacija podstolnjaka i stolnjaka. Cveće u žardinjerama, čudna skulptura na ulazu. A dole, ulaz u toalet kao ulaz u neku čudnu pozorišnu ložu. Iznad vrata krune, za kralja i kraljicu :) Ispred stočić, 2 fotelje, časopisi, moderna skulptura. Sve u živim bojama, ali u polumraku. Ludo, ali sa merom. A gore mala sala sa dubokim, mekim foteljama bordo boje. Bogato, lepo, udobno. Da, mogla bih da se naviknem i na to. Ali više neću ući tamo ovakva, u patikama, vojničkim pantalonama i majici... Ne, čak i ako dodjem sa puta, tamo ću ući u finim kožnim cipelama, možda u farmericama, ako su dobre, i u dobroj majici i još boljem letrnjem blejzeru ili košulji. Lan ili svila, eventualno indijska svila. Naravno, ekstra torba i naočare, a frizura "ok", što će reći 20 puta bolja od ove, ali neobavezna. Ipak je dan, i to lep i sunčan, mi na terasi, a ne unutra. Divno.
Korisnikov avatar
Postovi: 1249
Pridružio se: 05.01.2011. 00:02
PostPoslato: 26.06.2011. 12:36
nek je sa srecom penkalo. Prater je divan i koliko puta u zivotu mi je bio omiljeno ludilo, a najbolja je bila scena kada sam bila jos dete, al malo vece. Moj teca me je odveo u prostorije gde vozom ides unutra i onda mrak, zastrase te, prska voda, pipne te neka ruka kostur.. a dok sam ja isla radoznalo unutra sa tecom, tati sam poveril svoj sladoled. Kad smo se vratili, tata pojeo sladoled. Hehehhehe i kad pomislim bila sam hrabrica ja.. ne znam da li danas tako nesto ima vise. Mislim i da sam se svercovala onda sto se godina ticalo... :) :D . A Joker mi je bio uzivancija kada sam isla sa sinom zajedno, mislim da i danas bi zajedno pravo tamo isli. :D :D
HAhaaaa, sretnemo se na Jokeru svi tajnasi... vau.. ja nesto pocela da mastam, pazite se tajnasi. :D :D
A u Stephansdomu sam palila svecu za moj jedan uspeh i od moje silne vere i sto sam upalila svecu bas u njemu, ja uspela, bas to i tako kako sam htela. Steta sto nisi videla Hundertwasserhaus :dance: :dance: ja je obozavam, luda-simpaticna je ukucaj u internetu i dobices njene slike. Drugi put cu ti je ja licno prezentirati i tako cu ti odati i jos jednu tajnu na uvetu.. ;) . Ma celi svet je divan i ti si divna.
P.S imam novu sliku, samo daje skljocnem i stavim na moj blog. :D :D
Hajde pisi penkalom, povukla si me za jezikkkkkk. izduzio se i dobio misice. :lol: :lol: hahahahaahah sto mi jezik dobro ide :lol: :lol: :lol: Petak upomoc... :!: :!:
PrethodniSledeća

Povratak na Lična iskustva

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju