Tajni, s ljubavlju...

Opišite neko svoje lično iskustvo koje će pomoći ostalim korisnicima tako što će da ih motiviše ili da im pruži odgovor na neko pitanje.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 15.02.2011. 08:50
Drage moje,

drago mi je da ste prepoznale moju muku, i da ste se prepoznale, i priskočile tako nesebično u pomoć. Neverovatno je to, časna reč, jer mi se i ne poznajemo! Mislim, uživo, ovako se znamo sasvim dobro.

Divim se vama i vašim iskustvima, i vidim da smo sve u nekim fazama iste priče. To je itekako utešno, pogotovo ako gledamo Milin primer. Znači - samo hrabro, i biće dobro.

Ipak, bojim se da sam vas donekle zavela na pogrešan put. Jeste da je razvod jedno od najvećih traumatičnih iskustava u životu svih, pa i u mom, ali nije mi namera bila da vam se jadam, već da pružim dokaz da izlazim iz njega, da ga ostavljam iza sebe, i način na koji sam ja to uradila. A pošto sam do tog načina-sredstva-alata došla upravo ovde, na tajni.rs, mislila sam da je najbolji način da se zahvalim da vam pokažem da sam prešla stvarno veliki put. Mislila sam da je najbolji način da se vidi koliki je to put ako vam pokažem očaj iz kog sam krenula, i potpunu opuštenost, radost i bliskost prijateljstva do kog sam na kraju stigla (čoveče, tek sad mi deluje impresivno! bravo ja! :dance: )

Dakle, drage moje, ne brinite za mene. Na konju sam :) . Doduše, još uvek uglavnom samo u glavi, ali odatle sve kreće, zar ne? Ĺ˝elja - imaginacija - manifestacija :D Ili, ako ćete drugačije -
JA U ŠKOLU IDEM, I DOBAR SAM ĐAK! :D :lol: :mrgreen:
A vi ste moji školski drugovi i drugarice! :D ( :doh: )

Ali iako nikad, ali stvarno nikad, nisam bila štreber, uvek sam bila vrlo uporna, i kad nešto počnem ne ispuštam dok to i ne dovršim. Dakle, ja sam počela da sređujem svoju glavu kako bih sredila svoj život. Vidim da sam na dobrom putu, i znam gde mi je cilj. I žurim da što pre stignem do njega, i učim iz svega što osetim da je dobro za mene, i od svakoga za koga osetim da je dobar za mene.

Neki bi verovatno mislili da preterujem i da sam postala opsednuta, ali nisam! Vreme prolazi, a kako će mi proći - zavisi od mene! Hoću li biti očajna ili srećna? Zavisi od mene! Hoću li imati ili nemati? Zavisi od mene. Ali dok sam vikala "ja hoću", ništa se posebno nije dešavalo. Kad sam zatražila pomoć, i pitala "kako", počelo je da se dešava. Kad sam to primenila, i počela da radim na sebi - počela sam da letim!

A znate li kako odozgo izgleda moj sadašnji život? Kao "jedna mala mesna zajednic". Smešno malo! Sve mi je pod rukom, sve je dostižno, sve je izvodljivo. A znate li koliko toga ima u tome "sve"? Mnogo, brate! Treba to pregledati, izabrati, naručiti... Nije lako, ja da vam kažem, spadoh s nogu, kao na Bulevaru! :lol: Dobro, brod nisam pazarila na Bulevaru, ali i Kan ima svoj Bulevar! :D Pa, šta ću, nigde bliže (na Novom Beogradu, posebno) nisam našla ONAJ moj brod, plav, vitak, lep, brz... Brod, definitivno brod (sa plavim i vitkim tipovima sam završila!)

Dakle, drage moje, da privedem kraju svoje izlaganje. Znači, vidite da se može kad se hoće i kad se zapne. Treba trud i vreme da se ulože, ali da li mislite da sam se i za trenutak pokajala zbog vremena provedenog sa vama? NE! A zašto?

Pa, osim gore navedenog, i onoga što sam vam u nekim ranijim postovima nabrajala, hajde da vidimo šta sam dobila preko vas ili od vas do sada:

- dva fenomenalna druga koje mogu da zovem u po dana ili noci
- jednu prijateljicu koju sam zvala u po noci (hvala Laloona, gde god da si)
- jednu prijateljicu u susednoj državi koju jedva čekam da upoznam (nik joj je na S ;) )
- jednu prijateljicu u malo daljoj državi kojoj se od prvog dana divim i silno želim da je upoznam
- dve divne prijateljice koju godinu starije od mene, ali obe divne, tople i pune mudrosti i znanja
- još jednog, isto takvog, druga, koji neki put nije svestan koju snagu ima njegova toplina (Đ)
- dve mlade i lepe prijateljice kojima se iskreno divim i jedva čekam da vidim šta će sve napraviti
- jednog divnog momka čija energija je potpuno neverovatna, a neki put je nije svestan (P)
- jednog sjajnog momka koji se uporno krije iza neverovatnog intelekta (kome ne prestajem da se divim, pa i da mu zavidim - hvala, i izvini, ali zaista želim da te stignem)
- jednog "zemljaka" čija energija je toliko fenomenalna, da ne mogu da odolim da ga ne džarnem, samo da vidim još tih varnica
- jednu malu, divnu pametnicu koja nije svesna koliko može, samo ako zagreje stolicu
- i još bar dva puta toliko divnih, pametnih, plemenitih, dobrih, sjajnih ljudi čije postove obožavam i gutam
- i još pet puta toliko isto takvih, ali stidljivih ljudi čija energija hrani ovaj forum i mene svakoga dana
- i još ko zna koliko onih koji nas za sada samo izdaleka prate

Ĺ ta vi mislite o ovome? Jesam li uludo utrošila svoje vreme? Znate šta ja mislim?

NIKAD GA NISAM PAMETNIJE UTROŠILA NI NA ŠTA U SVOM ŽIVOTU!

A da budem još konkretnija, evo razmislite o ovome: kakva to osoba želi da u svom telefonskom imeniku (u Blekberiju, naravno) želi da ima brojeve 200 svojih najdražih ljudi? I šta mislite, kako napredujem?

MA ÄŚESTITAM JA SEBI!

Eto, o tome se radi. Vas sam želela, vas sam i dobila. Kakav fenomenalan osećaj!

I šta je sledeći logičan korak? Pa HVALA! Ova tema je hvala svima vama! Ali i potvrda, i jedan od puteva. Jer vreme ide, kad ćemo drugu žurku da pravimo?
Nema "ali", nema "stvarnost", nema "nemoguće". Ja taj brod već imam, a vi čik probajte da ne dođete! Da li će to biti ovog leta, sledećeg ili nekog drugog - zavisi od mene i od vas - sad to znam.

Uzgred, šta mislite, da nemam više želja? He, he, samo se vi nadajte :lol:

(Da mi je da naučim da nekako pojačam misli, da osetite kako vas ljubim i grlim, bilo bi super. Dakle, "trio fantastikus", Tajno, Petak i Nenade - eto vam zadatak, i na posao!)

Za sada samo :romance-heartbeating: :romance-heartstiny: :romance-grouphug: :text-thankyouyellow:

P.S. Kako ono beše privlačimo pare? Uf, zaboravila sam. Moram da se potsetim. Aj ćao, moram da učim. Ljubim vas!
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 15.02.2011. 09:37
I, da ne zaboravim ponovo,

Ela75, simby i Nado - :text-welcomeconfetti:

Postovi: 5
Pridružio se: 05.02.2011. 17:38
PostPoslato: 15.02.2011. 21:54
Draga Mau,
osjecamo tvoju energiju,zapravo ti si odasiljac pozitivne energije :D.
Tvoja upornost,vjera, toplina i zivotna energija nemoze nikog ostavit ravnodusnog.
Na pravom si putu,samo naprjed :clap:.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 15.02.2011. 23:21
Hej, zvezdo s mora, hvala ti, baš mi je drago da ponešto od onoga što ovde pišem stiže i do tebe i ostalih koje još nisam tako dobro upoznala. Ali, ima vremena, upoznaćemo se. A do tada ćemo razmenjivati pozitivnu energiju, kao i do sada.

Veeeliki pozdrav! :romance-heartsfade:
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 16.02.2011. 12:42
Danas mi je divan dan, mojoj sestri rodjendan!

A zašto bi to vas bilo briga? Zato što je to bio razlog za treće čišćenje moje svesti i savesti. Počelo je još sinoć (naravno), onom istom težinom i nemirom, a jutros sam ga odugovlačila i mrljavila sve dok nisam jasno i glasno rekla sebi: "iako me grize savest što sam prema rođenoj sestri nezahvalni skot i što je odbijam od sebe, ja duboko i iskreno..."

Trebalo mi je poprilično, a onda i revizija jednog od ključnih događaja koje sam preokrenula u lep i veseo, i početak tradicije - kupovina čaše za njen rođendan! Upravo sam u Parizu i dvoumim se koju da joj izaberem, pa moram da se čujem sa njom. Ona je, inače, trenutno na skijanju u Ĺ vajcarskoj, sa svojim dragim, i sigurno čeka moj poziv, kao i uvek :)

Moram da idem, a kad njoj napišem priču za poklon, staviću je i ovde, i dovešću je da je upoznate. Znate li kako je to neverovatno biće! Nikada niste upoznali takvu energiju, srčanost, lepotu, snagu... A sve to ima moja sestra! :dance:

Odoh, vidimo se večeras!
Korisnikov avatar
Postovi: 1249
Pridružio se: 05.01.2011. 00:02
PostPoslato: 16.02.2011. 15:13
:obscene-drinkingcheers: :occasion-birthdaymulticolor: :occasion-cake: :occasion-balloons: :occasion-birthday: :occasion-birthday: :occasion-gift: :music-guitarred: :music-listening:
mau je napisao:Danas mi je divan dan, mojoj sestri rodjendan!

A zašto bi to vas bilo briga? Zato što je to bio razlog za treće čišćenje moje svesti i savesti. Počelo je još sinoć (naravno), onom istom težinom i nemirom, a jutros sam ga odugovlačila i mrljavila sve dok nisam jasno i glasno rekla sebi: "iako me grize savest što sam prema rođenoj sestri nezahvalni skot i što je odbijam od sebe, ja duboko i iskreno..."

Trebalo mi je poprilično, a onda i revizija jednog od ključnih događaja koje sam preokrenula u lep i veseo, i početak tradicije - kupovina čaše za njen rođendan! Upravo sam u Parizu i dvoumim se koju da joj izaberem, pa moram da se čujem sa njom. Ona je, inače, trenutno na skijanju u Ĺ vajcarskoj, sa svojim dragim, i sigurno čeka moj poziv, kao i uvek :)

Moram da idem, a kad njoj napišem priču za poklon, staviću je i ovde, i dovešću je da je upoznate. Znate li kako je to neverovatno biće! Nikada niste upoznali takvu energiju, srčanost, lepotu, snagu... A sve to ima moja sestra! :dance:

Odoh, vidimo se večeras!



:occasion-birthdaymulticolor: :occasion-birthday: :occasion-birthday: :occasion-cake: :occasion-gift: :occasion-balloons: :music-listening: :music-guitarred: :obscene-drinkingcheers: za seku.
Korisnikov avatar
Postovi: 497
Pridružio se: 20.12.2010. 13:10
Lokacija: Zemun
PostPoslato: 16.02.2011. 20:33
Neka je seki srećan rođendan, a tebi divan dan, kao što je i započeo!

SlikaSlikaSlikaSlikaSlikaSlikaSlika
Najbolje stvari u životu ne koštaju ništa.
Korisnikov avatar
Postovi: 79
Pridružio se: 19.12.2010. 23:38
PostPoslato: 16.02.2011. 22:26
Srecan rodjendan tebi najmilijima...a najlepsi poklon?Pa,naravno tvoje raspolozenje i energija.Zaboga Mau,soljice kupi sebi kao lepa uspomena na divni preokret u svom zivotu,pa kad budemo pili kaficu smejacemo se svemu sto je bilo i hvala bogu proslo ;) Pismo koje zelis da pises je ubedljivo najbolje nesto sestri za rodjendan.Ja sam dobila jedno od moje cerke pre jednu godinu,u vreme kad mi je bilo najteze(nije znala kako i na koji nacin,pa je dete smislilo da mi napise pismo)....podiglo me je iz mrtvih...ali bukvalno.Cuvam ga,jednog dana cu da uramim i da okacim na zid naseg novog stana uredjenog u zuto-sivkaste kombinacije...imam sve u glavi,tu je samo sto nije :D
When you have exhausted ALL possibilities, remember this: you HAVEN'T. ♥ Thomas Edison

BELIEVE there is always, always, always a way ! ♥•*´¨♥¸.• ♥ ´*.*♥¸.•
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 17.02.2011. 21:31
I evo, dragi moji, srećnog završetka moje treće revizije, i kratkog izveštaja o rođendanu moje sestre.

Ovaj put sam izgleda baš pustila mašti na volju, pa je priča prerasla u ozbiljno štivo ozbiljnog formata. Iz praktičnih razloga smo se odlučili da ga stavimo na dohvat ruke, tako da ko god želi da ga vidi može to da uradi odlaskom na ovaj link:

http://tajna.rs/forum/download/bonjour.pdf

I pre nego što pročitate priču, ako vas uopšte zanima, želim da vam kažem samo dve stvari.

Prvo, kao i svaka revizija, zasniva se na istinitom događaju, ali sam u nekom trenutku počela da menjam stvari, tako da je čitajte kao fikciju, odnosno 90%-tnu imaginaciju.

Drugo, danas je moja sestra pročitala priču, dobila čašu na poklon, i zajedno smo se isplakale. Ĺ ta da vam kažem - ja sam zaista zasuta blagoslovima, sa svih strana.

A za to ste, takođe, u najvećoj meri zaslužni vi. Neću nikoga posebno izdvajati, već svi sve znate.
I čak i kad budem bogata i slavna spisateljica, voleću vas kao i sada! ;) :romance-grouphug: :romance-heartbeating:

P.S. - Ovo mi je prvi put da sam bila u Parizu (tj. nikada do sada nisam bila tamo :) )
Korisnikov avatar
Postovi: 497
Pridružio se: 20.12.2010. 13:10
Lokacija: Zemun
PostPoslato: 17.02.2011. 23:13
Mau!

Slika Slika

Slika Slika Slika Slika Slika
Najbolje stvari u životu ne koštaju ništa.
Korisnikov avatar
Postovi: 79
Pridružio se: 19.12.2010. 23:38
PostPoslato: 17.02.2011. 23:54
Bonjour bozice proljeca,
ako places dok ovo citas,ne brini,nisi sama....placem i ja sa tobom.Ne,nisu suze tuge,bola.Nisu suze radosnice,vec suze olaksanja,prastanja,zahvalnosti.
Ova tvoja seka je zasluzno polomila svaku tvoju casu.Morala je da nauci toliko toga na tezi nacin.Nismo svi isti.Svako bira svoj put.I znas sta?Naucila je da nije dovoljno da joj drugi oproste,vec da i sama mora sebi oprostiti.Divim joj se na hrabrosti.Svaki njen uspeh je i moj.Naucila je da nije najvrednije ono sto ima,vec ko je ona u svom zivotu.
Kazu da nema lepseg osecaja nego nekome oprostiti.Evo jedne male price o oprastanju...uvek je se rado setim:Razgovara mala duša na nebu s Bogom i kaže;Bože,ja želim spoznati OPROST!Kažu da nema lepšeg osećaja nego nekome OPROSTITI!Ja znam što to znaći,ali ja želim iskustvo toga!Molim TE pomozi mi.Ovdje na nebu su sve duše dobre i svete,kome ću ja oprostiti?Slušajući to javi se druga prijateljska duša i kaže:Ja ću ti pomoći!Idemo na zemlju.Ja ću te naći!Napravit ću ti nešto toliko ružno,toliko bolno,da ti sada to ne možeš niti zamisliti...Učinit ću to tebi za ljubav, učinit ću to samo da bi mi ti mogla OPROSTITI!Ali molim te,molim te,u tom ključnom trenutku,ne zaboravi...pokušaj se setiti KO SAM UISTINU JA!!!

I jos nesto....
Ljudi će zaboraviti što si rekao.

Ljuci će zaboraviti što si učinio.

Ali nikada neće zaboraviti kakva si osecanja u njima probudio...

Hvala bi bila mala rec...ali ipak :clap:
When you have exhausted ALL possibilities, remember this: you HAVEN'T. ♥ Thomas Edison

BELIEVE there is always, always, always a way ! ♥•*´¨♥¸.• ♥ ´*.*♥¸.•

Postovi: 188
Pridružio se: 19.12.2010. 22:02
PostPoslato: 18.02.2011. 02:54
:)
Verovanje je samo misao koju konstantno ponavljamo!
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 18.02.2011. 05:56
Sunce, ti si moja dusa, definitivno, i dodje mi da u jednom skoku predjem ove pisljive stotine kilometara medju nama, da te izljubim i zagrlim, i zahvalim za sve.

Ali veceras, tj. jutros (opet budjenje u 5!) si me i zaplakala, i zbunila i nasmejala, jer si napravila istu gresku kao ja sa dvebebe - obrnula si likove! JA sam ona sto razbija case, da znas :)

Aj sad se vrati i ponovo je procitaj. Ljubim te :)

Mim - potpuno si me pomerila, i hvala ti. Nemam reci, zaista... :romance-adore:
Korisnikov avatar
Postovi: 79
Pridružio se: 19.12.2010. 23:38
PostPoslato: 18.02.2011. 09:26
Mau ovde se ja obracam tvojoj sestrici ,a govorim o tebi.Ne brkaj babe i zabe :lol:
Aj procitaj ti jos jednom ;)
When you have exhausted ALL possibilities, remember this: you HAVEN'T. ♥ Thomas Edison

BELIEVE there is always, always, always a way ! ♥•*´¨♥¸.• ♥ ´*.*♥¸.•

Postovi: 263
Pridružio se: 20.12.2010. 06:13
PostPoslato: 18.02.2011. 09:41
.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 18.02.2011. 16:10
Au, ala vi imate bujnu maštu!

Sajam knjiga, NIN-ova nagrada, autogrami... Bice, ali treba ponesto i napisati ;)
Doduše, ako ne prestanem ovako da brljavim, kao dosad (Sunce, izvini :doh: ), piši propalo!

Uzgred, sajam knjiga je za ovo ovde, a ja planiram veliku, medjunarodnu karijeru, pa vi sad vidite! :lol:
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 19.02.2011. 07:59
Dobro jutro, lepi moji!

Kako ste spavali, jeste li se lepo odmorili?
Sad je 7.27, i šta mislite kad sam se probudila? Pa naravno, u 5. Džabe navijam sat na 7. :)
Ali sad sam znala da ne treba da dangubim.
Disanje, brojanje, opustanje, uspesi, afirmacije – bas kako mi je jedan od moja dva anđela čuvara sinoć rekao. Ali nešto fali. Tapkam, i ništa, menjam rečenicu, jednu, drugu, ništa, a onda ipak suze.
I do 7 sati sam uspela da sasvim mirno i puna energije izgovaram:

MOJE TELO JE SAVRĹ ENO ZDRAVO, I IZVOR JE SAVRĹ ENE FORME I SNAGE.

Otkud sad pa to?

Pa, sve je krenulo od neobavezne prepiske sa mojim drugim anđelom čuvarom, u kojoj mi je pomenuo kako je upoznao jednu ženu koja je na njega ostavila dubok utisak.

Sad cu vam, poštujući njegovu želju da ga ne pominjem, kopirati delove naše prepiske od sinoć.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 19.02.2011. 08:00
(On) Ovo je njen blog. Nije imala pokret nijedan 15 godina a onda je cula za Tajnu i pocela je da veruje.Ali jos uvek ne zna da radi kako je potrebno.
...
(Ja) Odgledala sam deo, i ne mogu vise, za sada. Sve se u meni uzburkalo, i ne znam ni zasto ti pisem kad ne mogu ni da pocnem.
Ona je... neverovatna, predivna, borac i zasluzuje svaku pomoc, i tvoju i svaciju.
Sva se tresem, i zaista jedva kucam. Evo, i suze krecu. Javicu ti se kasnije.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 19.02.2011. 08:01
Rewind

Bilo je jutro, ali sam to znala samo kroz polusan, sa zadnjeg sedista crvene 'zastave'. A onda vrtlog, tresak, lomljava, bol, pa nista.

Sledece sam cula sestru kako me zove, i govori da se pomerim. Otvorila sam oci i trebalo mi je vremena da shvatim da mi je glava kod patosnice suvozaca, da lezim preko sestre, sa glavom kod njenih nogu, a da majka lezi u nesvesti preko volana. Krov po sredini je ulegnut, motor ugasen, stojimo. Staklo na sve strane.

'Pomeri se, da izadjem' - cujem sestru 'iznad' sebe. Pokusavam da se pomerim, sve me boli, ledja me bole - a noge ne osecam. Sve mi je jasno u sekundi.
'Ne mogu, probaj sama' - kazem, i vrata se otvaraju, ona se izvlaci i izlazi na sljunak. Pogledam u majku, ne pomera se, pokusam da se pomerim, bol u ledjima me presece, i samo mi jedna misao prodje kroz glavu:

GOSPODE, DAJ MI DA PROHODAM ZA GODINU DANA.

Tog trenutka kroz mene prodje... nesto, kao trnci, i ja na trenutak osetim stopalo. Vrata do majke se otvaraju, i ja osecam kako me necije ruke izvlace iz kola, nose, stavljaju negde, voze. Sve do bolnice je magla i bol, ali i osecaj da ce sve biti u redu.

Sa dva loma na kicmi, koja nisu odmah ustanovili, stala sam na noge u roku od nedelju dana. Ne mogu da ti opisem taj osecaj, nema sanse. Znam samo da mi se sada, posle toliko godina, tokom kojih sam mislila da sam sve to primila zdravo i prevazisla sva secanja i sva ogranicenja koja dva slomljena prsljena sobom sobom nose, sada opet sve uskomesalo u meni.

I sada mi se, gledajuci Deb kako se bori da pomeri nogu, kola zdrobljena uz drvo, njenu divnu porodicu, tebe... sve mi se vratilo kao da je bilo juce. I bol, i vezbe, i stravican napor koji mi je bio potreban da prvi put kresnem upaljac desnom rukom, da napisem svoje ime, da predjem preko sobe, ili niz stepenice, da izadjem na ispit sa kragnom oko vrata i da se preznojavam od napora dok drzim glavu pognutu nad papirom i pokusavam da napisem sve sto znam, ali sto brze, koliko mi ruka dozvoljava...

Da samo mozes da vidis kako mi se ruke tresu.

A veruj mi, od trenutka kad sam u bolnici shvatila da cu opet biti zdrava, da cu hodati, i od kad sam 'videla' sebe u dubokoj starosti, kako sedim u nekom naslonjacu, nasmesena, zadovoljna, mirna, od tog trenutka sam bila samo duboko zahvalna bogu, i spremna da prodjem sve sto treba da se sto pre oporavim i zivim normalnim zivotom.

Bilo je kriza, narocito u prvim mesecima. Poceo je rat u Sloveniji, pa u Hrvatskoj, a u bolnici su se slusale samo vesti sa fronta. Vapila sam za necim lepim, pozitivnim, mojim, i jedva cekala da moj momak dodje iz S da me poseti. Kako mi je trebalo da bude tu, odmah, a svaki dan je donosio neko novo odlaganje, jos 3 dana, jos 5 dana, jos 7 dana lezanja na ledjima, bez mogucnosti da se ista bitno popravi, prekasno su videli lom, poceo je pogresno da srasta, bilo je previse rizicno lomiti ponovo... Majka lezi pored mene, sa tegovima prikacenim za lobanju, i u gipsanom koritu od vrata do kukova, u bolovima, nervozna, neprekidno slusa vesti. A vrucina kao u avgustu, zavese kao i da ne postoje, sestre kao da nas mrze, samo dva bolnicara pokazuju znake ljudskosti i brige, i ne traze jos kafe, jos ovoga i onoga. Da mi je da ih ucutkam sve!

Do trenutka dok je D, moj buduci muz, dosao, ja sam vec bila mentalno slomljena, i gledala sam kako mu se na licu menjaju izrazi bola, jada, nemoci da dodje ranije, da ucini bilo sta za mene, iako bi zemlju pomerio kad bi moglo da pomogne. Stranac gleda u mog momka, hoda sa njim na stakama niz hodnik, 5 metara za 10 minuta, odmor na stolici od 10 minuta, kao da sam maraton trcala, i opet nazad, istim putem, u dilemi da li bih vristala sto se vracam u onu sobu, ili bih odahnula, jer ne mogu da gledam kako se on kida, a nije mi jasno zbog cega, jer ja nista ne osecam, potpuno sam ravnodusna i otupela za sve osecaje. Korak desnom, leva staka, korak levom , desna staka. To je bezbolno, lako, kao ples, ne mislim ni na sta, a negde idem.

Secam se da sam mesec dana kasnije, setajuci sa njim po stazi blizu zgrade, bez staka i bez stapa, pa cak i bez gipsa na vratu, vec samo sa plasticnom kragnom, mislila da li cu ikada vise trcati tom istom stazom, kao sto sam trcala pre, da sagorim ono malo viska koji sam imala na nogama, jer sada moram da sednem na svaku trecu klupu i da se odmorim, jer jedva idem nogu pred nogu, cak i oslonjena na njegovu cvrstu i sigurnu ruku.

Igalo, mesec dana vojnickog treninga i divnog usamljenickog letovanja u sred zime, dok mimoze mirisu kraj mora, a u Beogradu sneg do kolena. Od tada obozavam Herceg Novi, grad koji mi je prvi svedok povracenog zdravlja i radosti. Nakon punih 6 meseci magle.

Zasto je sve to isplivalo sada, i znam i ne znam, i zelim i ne zelim da vidim, osetim, ocistim. Mislila sam da je proslo, kako je jos uvek tu.

Eto, pricom o njoj, pokrenuo si i ovo kod mene. Ne znam ni da li da ti zahvalim na tome. Verovatno sutra, ili ovih dana, ali sada jos uvek ... vidim i osecam samo ono sto je bilo, ono sto je bolelo, ono sto me lomilo, i ubijalo. Koliko suza cu jos morati da isplacem da sve to prodje, i koliko toga uopste ima!

Kad prodje, volela bih da se cujem sa njom, a do tada je ti pozdravi u moje ime, i reci da znam da ce jednog dana hodati.
Korisnikov avatar
Postovi: 1212
Pridružio se: 19.12.2010. 17:59
PostPoslato: 19.02.2011. 08:03
Sad idemo na drugi deo priče.
Nakon prvog talasa suza i potresa od kojih sam se zaista tresla kao prut, smirila sam se, i potpuno samlevena i iscrpljena, počela da hvatam vazduh i skupljam snagu da se pridignem. A to je ovako izgledalo:
....
(Ja) Moje savršeno ja redovno trci pored Save, i nista me ne boli, niti mi se od truckanja slezu prsljenovi u vratu, niti se javlja uzasna glavobolja i vrtoglavica, muka. Ja sam potpuno zdrava, vitka, lepa, zategnuta, kao sa reklama za neku zdravu hranu, ili sportsku opremu.

I znam da cu to i biti. Znam. Jos samo malo, jos tako malo mi treba da kazem 'ovaj zivot je moj, i zato ja biram da on bude savrsen, u svakom pogledu, i najbolji moguci, i najlepsi moguci, ispunjen lepotom, zdravljem, snagom, ljubavlju, uspehom, prijateljima... to je moj zivot'.
....
On me, naravno, ispravlja, i ja krecem ispočetka.
....
(ja) U pravu si, hvala ti. Znala sam da gresim jos dok sam to kucala, ali je valjda moralo da izadje, makar i tako, na brzinu sklepano, jos vruce i zivo.
....
A onda, kao prvi korak ka nekom pokušaju da se pridignem i krenem dalje, i to više iz zahvalnosti prema njemu, nego što sam osećala da sam sposobna za to, kreće ulazak u moju imaginaciju, i moja osnovna priča.
PrethodniSledeća

Povratak na Lična iskustva

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju

cron