Emocionalni obrasci ponašanja – 1. deo

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Tajna Tags: , , ,

Siguran sam da znate da je emocionalni obrazac po kome se stalno ponašamo stvoren još davno u našem detinjstvu? Šabloni prema kojima živimo danas su određeni od strane roditelja, staratelja i okoline još dok smo bili sasvim mali i nemoćni da utičemo na ishod.

Na šta mislim kada kažem “emocionalni obrazac”? Sigurno ste primetili da stalno imamo događaje koji nam se ponavljaju u veoma sličnoj formi. Na primer, neko će uvek biti u iskrenim i ispunjenim emotivnim vezama, dok će neko drugi, na primer, stalno pronalaziti partnere koji mu ne pružaju dovoljno pažnje i koji misle samo na sebe. Iz veze u vezu, ovakvi emotivni obrasci se ponavljaju. Neko će tražiti dominantne partnere, neko one nad kojima može da dominira. Isto tako, na primer, neko će stalno biti nezadovoljan svojim poslom, kakav god on bio. Opet, mnogi će stalno kukati na okolnosti u svom životu, žaleći se kako se samo njima dešavaju negativne stvari i kako su oni žrtve “ove nesposobne države i vlade”, svog šefa, svoje porodice i dece…

Svi mi odrastamo sa nekakvim emotivnim obrascima koje smo stekli. Nekada su ti obrasci intenzivniji, nekada manje intenzivni, ali dok ih se ne oslobodimo, oni su sastavni deo našeg iskustva. Bez obzira koliko smo divne roditelje imali, stećićemo određeni emotivni obrazac. Zato nemojte da krivite roditelje za neko Vaše ponašanje ili stečeni podsvesni program. Oni su Vas vaspitali kako su najbolje znali. Na nama je da emotivne obrasce koje smo stekli integrišemo i da ih se oslobodimo.

Kao novorođenčad, mi smo čista, neiskvarena energija. Ovu tvrdnju sam pročitao u jednoj knjizi, ali bi je ipak trebalo nekako potvrditi. Ipak, uzmimo sada da je to tako. Onda, čim počnemo da ispoljavamo tu energiju, da plačemo, da se pomeramo, da se krećemo, dobijamo od okoline reakcije. Sve reakcije okoline pokušavaju da nas ukalupe u nešto što je prihvatljivo. Te reakcije pokušavaju od nas da naprave društveno prihvatljivo biće, pa tako ne smemo da plačemo da nas komšije ne bi čule, ne smemo da bacamo igračke iz istog razloga, ne smemo da trčimo da se ne bismo oznojili (jedan od najglupljih razloga koje sam ikada čuo!?), ne smemo da guramo prste u utikač (što je naravno potpuno opravdano), ne smemo da vičemo u prodavnici, ne smemo da istrčimo na ulicu, ne smemo da otimamo drugoj deci igračke, ne smemo da se bijemo sa decom… Molim vas da primetite da ovde nisu navedeni samo besmisleni razlozi koje roditelji imaju kako bi što više prilagodili decu sebi, već postoje i sasvim racionalni razlozi zbog kojih dete ne može da ispolji svoju pravu prirodu. Kada bi detetu bilo omogućeno da uvek ispolji svoju prirodu, verovatno bi u tinejdžerskim godinama šetalo golo po ulici, tuklo sve oko sebe kada mu nešto ne bi bilo po volji i seksualno napastvovalo svakoga ko mu se svidi. Zato je ipak neophodno da se ta dečja, izvorna, energija kanališe i usmeri u društveno prihvatljivom smeru. Ali to neminovno stvara emocionalne obrasce o kojima sam pisao.

E onda, kao deca, polako shvatamo da se od nas očekuje društveno prihvatljivo ponašanje i svojim postupcima počinjemo da tražimo prihvatanje od strane okoline. To rade i manja deca koja svojim nestašnim ponašanjem izazivaju roditelje i ispituju granice do kojih smeju da idu. A to rade i odrasli stalno tražeći odobravanje od strane drugih za svoje postupke. Svojim ponašanjem stalno pitamo svoju okolinu: “Da li me volite?” Ako dobijamo potvrdan odgovor, nastavićemo tako da se ponašamo. Ako dobijamo ravnodušnost, nepažnju ili otvoreno negativan odgovor, svojim ponašanjem ćemo pokušati da steknemo odobravanje. Zato se i deca ponašaju nevaljalo, jer ne dobijaju jasan signal od roditelja da su voljena, pa svojim nevaljalim ponašanjem pokušavaju da im skrenu pažnju. Naravno da je to iracionalno, ali deca su mala da bi mogla racionalno da se ponašaju. Sigurno je da skoro svi roditelji vole svoju decu, ali da li im to jasno stavljaju do znanja?

Traženje pažnje (ljubavi) je osnova koja kreira naše emocionalne obrasce koji upravljaju našim životom. Otuda i želja ljudi da se priključe raznim društvenim grupama, isticanje pripadnosti naciji, religiji, navijačkoj grupi ili određenoj profesiji… U tim grupama se ponašamo onako kako grupa očekuje i imamo jasne instrukcije šta je poželjno ponašanje. Sve dok se ponašamo onako kako grupa diktira, ne moramo da se brinemo da li nas vole. Tada znamo i osećamo da smo prihvaćeni i voljeni.

Sve ovo što sam opisao kod nas stvara određeni emocionalni naboj, tenziju, neprijatnost koju pokušavamo da suzbijemo na različite načine. Naravno, ti načini su potpuno nesvesni, kao što nismo svesni ni toga da imamo emocionalnu napetost. Mnogi pribegavaju ublažavanju napetosti time što “beže od problema”, izbegavaju suočavanje sa situacijama koje pojačavaju tenziju, odaju se alkoholu, drogama i sl. Takođe, drugi iracionalan način da se oslobodimo emocionalnog naboja je da pokušamo da ga kontrolišemo, pa tako stvaramo različite navike koje maskiraju pravi uzrok: pušenje, prekomerno uzimanje hrane, uzimanje lekova i sl. Na ovaj način se stvara osećaj da znamo šta radimo jer prividno imamo situaciju pod kontrolom. Naravno, nijedna zavisnost ne može da eliminiše emocionalni naboj koji je stvoren još u detinjstvu.

Više o tome kakvo ponašanje izazivaju različiti emocionalni šabloni i o tome kako možemo da se oslobodimo emocionalnog naboja, ću pisati uskoro u nastavku teksta.

About Tajna

http://tajna.rs/moja-prica/

6 Odgovori na Emocionalni obrasci ponašanja – 1. deo

  1. Srce

    200 tekstova do sada od administratora sajta, a o ovako vaznim temama…Sjajno! 🙂
    Cestitam Milose! 🙂
    Malo je takvih sajtova koji sa time mogu da se pohvale, zaista!

    Cestitam jubilej! 🙂

  2. beba

    Sve cestitke za celokupan rad i za ovaj tekst!!! Hvala!!

  3. julka

    Tekst je odlican sa nestrpenjem cekam drugi da naucim kako da se oslobodim emocionalnog naboja ,jer cini mi se da me bas on sputava u svemu.Ponekad uspem malo da ga se oslobodim al na kratko,uvek se vraca.Ja vas vec dugo pratim al nemam bas velikih uspeha imam cesto padova mozda bas treba da se oslobodim tog naboja. HVALA!

  4. Andjelak

    Sjajan tekst! Pridruzujem se cestitkama i molim Milosa da mi se javi na mail.
    Hvala.

  5. TANJA S.

    hvala Miloše…Svakako da sve potiče iz detinjstva i tamo se moramo vratiti, osvestiti i prevazići. Da bi u tome uspeli treba da budemo brižni roditelji, partneri i prijatelji sami sebi…Svakodnevnom vežbom uspeh je zagarantovan i postaje naš način življenja, okolina postaje ono što smo mi sami sebi. Čistila i osvestila sam godinu po godinu, pa sada imam utisak da sam dva puta proživela jedan isti život…Možda sam i nisam znala da uradim sve kako treba, ali čini mi se da je baš sve bilo kako treba ….Polako dobija sve smisao a loša iskustva svoj viši značaj na koje sada gledam sa puno ljubavi.

  6. Mila

    Cestitam Tajna . BRAVO za toliko tekstova.

    Gotova je i knjiga: PUT SATKAN OD SVETLOSTI-KAKO SAM POBEDILA RAK.

    Licno znam kako to izgleda, pisati. Al je prva sadisfakcija posle napisanog. Vidimo se na promciji.

    Mila

Napišite komentar