Družeći se sa Tajnom.rs

Objavljeno Autor: 13petak Kategorije: Tajna Tags: , , , , , , , ,

Poštovani prijatelji Tajne.rs,

već neko vreme se spremam da napišem tekst na ovu temu, ali bi me uvek nešto zaustavljalo, ili bi me neko u tome pretekao. Moguće je i da mi se tek sad čini da sam vas upoznao, vas virtuelne poznanike koji se kriju pod čudnim nadimcima na forumu, kao i one koje sam lično upoznao na zajedničkim druženjima ‘na kafi’. Ili sam tek sada osetio da nam je jedna stvar zajednička, a to je ljubav prema Tajni.rs. A ta ljubav je ona prava, aktivna, kada nastojimo da iz sebe izvučemo sve najbolje, i to da pomognemo jedni drugima.

Naučio sam da volim sebe i to bezuslovno, naučio sam voleti i druga ljudska bića takođe bezuslovno i prihvatio sam ih u potpunosti baš takve kakvi jesu. Oprostio sam sebi i drugima za sve što je bilo -shvatajući da svako ljudsko biće radi najbolje što ume u svakom trenutku u skladu sa svojim znanjem, nivoom svog razvoja i stepenom jačine starih programa. Shvatio sam da je uzrok stresa koji nosim, teret neopraštanja tj. osećanje griže savesti i okrivljavanja drugih za nešto što je već bilo.

Naučio sam i prihvatio da sve što se desilo jeste rezultat svih prethodnih trenutaka i da to ne mogu promeniti. Iz svega toga sam nešto naučio i odlučio da promenim u sebi sve što je potrebno da bih bio bolji. Postao sam velikodušan. Darujem (u svojim mislima, rečima, delima, osećanjima) svima oko sebe ono što mi tog trenutka najviše nedostaje. Time sam stvorio svest izobilja, bogatstva, ljubavi, poštovanja – upravo onoga što mi je najpotrebnije. Uspostavio sam vezu sa celokupnim životom. Negujem misli koje me održavaju u jedinstvu sa životom, misli razumevanja, podrške, saosećanja. Više ne upadam u klasične komunikacione greške ogovaranja, kritike, osuđivanja i okrivljavanja. Sagledao sam život, njegovo bogatstvo i harmoničnost kao jedinstvo postojećih suprotnosti, a ne kao sukobljenih suprotnosti. Bez noći ne bi bilo dana, bez leta ne bi bilo zime i to sam prihvatio “zdravo za gotovo”. Zauzeo sam stav u odnosima sa ljudima “nisam bolji od tebe, samo sam drugačiji”.

Živim u skladu sa narodnom izrekom “kakva setva, takva žetva” i time sam preuzeo odgovornost nad svojim životom. Postao sam pozitivan, znači mislim pozitivno, govorim pozitivno i delam pozitivno. Shvatio sam da nisam mali i nemoćan. Postao sam svestan činjenice da sam slobodno, kreativno i svesno ljudsko biće, te da mnogo odgovornije, stvarno slobodnije i svesnije koristim instrumente slobodne volje: reč, delo, misao i emociju. Kada sam počeo da negujem dete u sebi koje se neprestano igra i stvara, shvatio sam da time negujem suštinu sebe kao ljudskog bića. Ta radost koju stvara igra nosi ogroman nivo energije, a to je uslov zdravlja i/ili isceljenja kako fizičkog tela tako i duha. Promenio sam naviku da trošim veći deo svoje energije na gajenje predstave o sebi. Sada tu energiju usmeravam i primenjujem u stvarno življenje. Više mi nije bitno da li izgledam pametno već da živim pametno, punim životom u skladu sa svojim potrebama.

Opuštam se redovno, a na taj način kao da sam bio negde u prirodi – ne sa mobilnim telefonom, ne uz roštilj, ne uz muziku, već u punom doživljaju prirode i njenog izobilja. Uključujem sva čula, gledam boje oko sebe, osluškujem zvuke, gledam u nebo – postajem svestan lepote svuda oko mene i u meni. Promenio sam svoj odnos prema životnim problemima i shvatio da je problem koncentrisana energija (dar Univerzuma) koja me podsetila da je neka od promena mojih navika neophodna. Naučio sam pretvarati problem u izazov čijim sam rešavanjem postao još bolji. Shvatio sam, da bih bio srećan moram se neprekidno menjati. Svoje navike ne mogu menjati samo odlukom i snagom volje već moram upotrebiti maštu, zamišljajući željene promene. Zamišljam sebe kako se lako prilagođavam svim promenama koja nastaju i mimo mene, promena vremena, promena cena, ponašanja ljudi. Shvatio sam da moram bolje razumeti sebe i druge. Ljudsko ponašanje (misli, reči, dela, osećanja) odigrava se na osnovu starih navika iz memorije podsvesnog. Sada znam da je ključ za razvoj upravo otvaranje ove memorije i menjanje starih programa i navika, naravno sopstvenih. Jer druge ljude ne možemo menjati.

Kontrolišem svoje misli. Usmeravam svoje misli ka onome šta želim, a ne ka onome čega se bojim. Sve čemu dajem vreme, pažnju i energiju ono raste. Porasle su realizacije mojih želja i ciljeva. Ako sam usmeren ka željenom rešenju tada pokrećem svu svoju stvaralačku snagu, nosi me polet i entuzijazam i čini me vitalnim i zdravijim. Koristim trenutke pred utonuće u san da vizualizujem svoje želje kao ispunjene. Zamišljam sliku rešenja, dodajem osećanje radosti, sreće, uspeha, zadovoljstva i sve to zamišljam u sadašnjem trenutku. Mislim na ono što imam (a ne na ono što nemam) i iz toga crpim snagu za dalji napredak. Podsećam sebe koliko sam bogat – imam zdravlje, posao, prijatelje, dete, razna znanja i veštine… i ko zna šta još od materijalnih stvari koje idu na kraj tog spiska. Taj osećaj bogatstva mi daje veću sigurnost i samopouzdanje od iznosa na mom bankovnom računu.

Ako pokucam onda će se i otvoriti. Naučio sam da slobodno izražavam svoje želje i osećanja uz puno poštovanje sebe i drugih. Ne očekujem da drugi čitaju moje misli, već saopštavam svoje želje, očekivanja i osećanja poštujući time svoje potrebe i svakako poštujući i druge. Svaki dan izražavam zahvalnost za sve što sam doživeo (nečiji osmeh, pažnju do neprijatnih iskustava iz kojih sam puno naučio) jer sam time dodatno postao svestan da sve što poštoji predstavlja bogatstvo života oko mene i u meni.

Naučio sam da se smejem, ali sebi, svojim greškama i nesavršenstvu. Smeh “na moj račun” me je oslobodio od arogancije, pritiska savršenstva, a takav smeh leči.

Sada u svojim vežbama imam jednu veliku želju, a to je kako svi ljudi koriste svoje potencijale, za dobrobit svih, sa ciljem da planeta bude bolje mešto za život svih nas.

Napišite komentar