Dok muzika u meni svira, ja necu umreti

Objavljeno Autor: Afroditi Kategorije: Lični primer Tags: , , , , ,

Dragi moji,

Obecala sam da cu vam ispricati svoju pricu vezanu za nasa dosadasnja dostignuca. Kada kazem nasa mislim na svoja i mog supruga Zorana. Ovde su odlomci iz sadrzaja moje vec pripremljene knjige za izdavanje. Buduci da knjigu pisem na grckom jeziku nisam nocas bila lenja pa sam jedan deo prevela na srpski zbog vas. Ubacivala sam neka pojasnjenja, sto znaci da nije originalan tekst po redosledu iz moje knjige.

Bicu slobodna da parafraziram Donalda Shimoda:
“ZNANJE ZBOG KOJEG SMO ODABRALI DA SE RODIMO U OVOM ZIVOTU NACI CEMO NA ONOM PUTU KOJI NAS CINI SRECNIM”

JA SAM SRECNA!!!! A sada procitajte zasto:

Davne 1997 god. poslovno sam se nasla u Nemackoj. Taj period ranih 90-ih ja sam imala sopstvenu firmu koja se zvala YUGO-HELLAS Samo ime firme vam govori da sam i tada bila vodjenja mojim emocijama i osecanjima vezanih za svoju domovinu bila sam i ostala patriota. Grcka je za mene moja druga domovina i ponosna sam sto imam do danas grcko drzavljanstvo koje sam zasluzno dobila I prihvatila.

O Yugo-Hellasu cu preskociti sada da vam pisem, mozda jednom drugom prilikom zato sto bi onda trebala celu knjigu da vam prevedem, a ona ima 365 strana kao i dana u jednoj godini. Jedino sada mogu reci da je bila jedna od renomiranih I veoma uspesnih kompanija.

Da se vratim na 1997 god. Dakle nasla sam se u Nemackoj, konkretno u mestu Lipstad u blizini Podzdama (Istocna Nemacka), gde je trebalo da odrzim dva termina sa g-inom Rexrodt, tadasnjim Ministrom ekonomije Nemacke. Svrha tog termina je bila da obezbedim kreditnu liniju za Srbiju u cilju daljeg razvoja nase privrede, ali tada smo zbog embarga isli drugom linijom, sto ne bih sada da komentarisem I iznosim ovde. Samo vam mogu reci da sam bila jedna od konsultanata i koordinatora sa neophodnim ovlascenjima u izabranoj grupi sa zadatkom da se obezbedi kreditna linija radi obnove i razvoja nase privrede.

Tada sam bila veoma aktivna na programima dotacija EU za zemlje u razvoju.

Na tom putovanju me je docekao na Frankfurtskom aerodromu moj sadasnji muz. Tada je to bio samo moj veliki prijatelj iz mog napustenog grada. Zoki se kada je rat kod nas poceo odselio za Nemacku gde je vec godinama boravila njegova majka Postovana Dr. Dusanka Sevo-Kostic (Anesteziolog). Moj Zoran je tada vec oformio u Frankfurtu njegovu gradjevinsku kompaniju koja je brojala 150 radnika.

A sa ponosom vam prenosim da je jedan od njegovih velikih projekata i Aerodrom Frankfurt terminal 2. Ta referenca mu je otvorila vrata I put ka daljem uspehu. On je inace Diplomirani Arhitekta-Inzinjer.

Mi smo se dugo vremena poznavali i druzili, ali ja sam u njemu videla samo jednog dobrog prijatelja i nista vise od toga.

U to vreme mog poslovnog dolaska za Nemacku Zoki mi je ponudio da me saceka na aerodromu u Frankfurtu i da me odveze do Lipstada. Secam se, bila je zima, pocetak februara. Sneg i dug, dug je to bio put do Lipstada, utrnula sam na sedistu auta. Nismo nigde stajali uz put sem na benzinskoj pumpi kako bi stigli na vreme.

Nakon obavljenih mojih termina koji su se zavrsili uspesnim cinom potpisivanjem predugovora, sto me je cinilo izuzetno sretnom. Vec sam zamisljala nove skole po Srbiji, rekonstruisane bolnice sa savremenom opremom, ozivljavanje nase privrede i videla sam jednu Srbiju u procvatu i svetlu. Verovala sam u brzi oporovak naseg naroda i da cemo napokon pokazati svetu koliko potencijala kao narod i zemlja imamo. Zamisljala sam da ce doci kraj svim optuzbama kojima su nas teretili i kao narod i kao drzavu. Ostale su samo moje vizije, nazalost.

Zoki je bio smrtno zaljubljen, ali nije se odavao. Postepeno je kao iskusan lovac kada prilazi svom plenu otvarao vrata mog srca. I desilo se, a sada kada vam budem iznela razlog otvaranja mog srca prema njemu reci cete u najblazoj formi da sam luckasta. Razlog je bio sto kada smo se vratili za Frankfurt i kada sam ja morala po duznosti da odletim ravno za Beograd i dok sam cekala u redu da prodjem pasosku kontrolu on je za to vreme otisao do najblize apoteke na aerodromu i kupio za mene kapi za oci koje su bile umorne i crvene od visecasovnog nocnog kucanja u pripremi onog predugovora sto sam vam gore navela. Zahvalila sam mu se i poljubila ga onako drugarski u obraz i pozdravila se sa njim. Na mom putu za BG dok sam letela posmatrajuci oblake, obuzeo me osecaj topline i radosti. ”Vidis ti Neno, on je primetio tvoje umorne oci. On vidi tebe u tebi, on ne vidi tvoju cekovnu knjizicu i tvoje uspehe on vidi samo tebe zbog tebe.”

Da ne duzim, nakon par dana on je dosao za Bg I mi smo otpoceli nas zajednicki zivot. Sta da vam kazem, osecala sam se kao neka siparica od 15 god. Znate onaj osecaj kada vam srce zatreperi kad ga vidite pa mislite da ce vam iskociti. I tako nasa ljubav bese u procvatu. Mi sretni da sretniji ne mozemo biti i onda iz cista mira nastaje kolaps. Kolaps dozivljavamo oboje skoro u isto vreme finansijski krah. Drugom recju ja objavljujem bankrot on objavljuje bankrot.

Mene izneverili saradnici iz Srbije sa velikom sumom mojih potrazivanja gde sam bila primorana da sve to sto sam 16 god. stekla u Grckoj rasprodam kako bih ostavila cist obraz pred mojim tamnosnjim saradnicima i dobavljacima. Zokija njegov partner dok je on lebdeo u oblacioma zajedno sa mnom i radovao se svakom nasem trenutku njegov partner koji je tada imao poziciju Direktora u firmi za vreme Zokijevog odsustva podize sa firminog konta 3,5 miliona DM i nestaje. Tako nas dvoje bivsih milionera ostadosmo sa koferima u ruci i to u nasim zrelim godinama.

Nikome od nasih najblizih nismo nista obelodanili. Bilo nas je sramota da zatrazimo pomoc od mojih ili njegovih i da ih opterecujmo kada su ionako svi bili pod losim utiscima zbog posledica rata. Pokupili smo se i vratili za Nemacku sa nasa dva kofera. Ironija je bila u tome sto su nam koferi bili jako skupi kako da vam kazem markirani, a mi ogoljenih dzepova. Ja do skoro letela i privatnim cesnama i falkonima, a sada bez prebijene u dzepu nadjoh se na ulici.

Cinjenica je da sam i tada kada sam sticala veliki profit i bukvalno su mi milioni prolazili kroz ruke ja sam uvek bila maksimalno korektna sa svojim saradnicima i svojim bliznjima kako sa svojom porodicom tako i sa svojim prijateljima. U Solunu, gde sam zivela i radila od 1981 do 1997 osnovala sam 1992 (za vreme naseg rata), svoju humanitarnu neprofitabilnu organizaciju koja je nosila ime moje firme Yougo-Hellas.

Ljubav i samo ljubav je oduvek bila moja motivacija i moj pokretac. Ljubav prema mom poslu, ljubav prema mojim prijateljima, ljubav prema slabijima od mene, najveca ljubav prema deci koju nisam imala.

Cesto puta sam sebe pitala zasto mi se sve to desava sada kada sam pronasla svoju srodnu dusu? Polako sam vremenom dolazila do svojih odgovora.
Zoki je mnogo teze podneo svoj krah od mene. Ja nisam nikada ali nikada robovala novcu i meni je bilo dovoljno sto znam da imam pored sebe svoju srodnu dusu i sto nisam izgubila svoje samopouzdanje, a na kraju uvek sam sebi govorila” tvoje znanje ti niko ne moze oduzeti. Ok! Kreces iz pocetka, nije smak sveta. Preziveces”. Bodrila sam svog Zokija, isla zajedno na sve termine koje je zakazivao u nadi da ce dobiti neki projekat. Interesantno je i to da kada dodirnete dno, vrlo je malo onih koji ce biti uz vas obicno vam vecina okrene ledja.

Ja nisam odustajala. Obratila sam se mojim bivsim partnerima, izlozila situaciju u kojoj se nalazim i hvala Bogu sto iza sebe nemam nijednu mrlju ili fleku. Nikome nisam ostala duzna (meni su puno njih) maksimalno korektna u svojim poslovnim odnosima zasto bi sada posle mog kraha odustao neko da radi sa mnom. Ljudi koji su zloupotrebili moje poverenje i izmanispulisali me to ide njima na cast. Ja sam imala rezultate iza sebe i dobre reference. Tako sam vam ja otisla za Minhen kod mog starog partnera Albert Pilca kome sam izvozila smrznuti program iz Srbije, njemu konkretno visnju oblacinku bez kostica i to u velikim kolicinama. Godisnje sam samo za njega izvozila cca 1.200 M.T. Saradjivala sam tada sa nasim kompanijama “Vocarcoop”, Jugofrigo, a najvise sa hladnjacama iz Prizrena i Kumanova preko Makedonskih firmi. Pilc me je lepo primio u ime nase dugorocne saradnje i zatrazio od mene da mu nadjem smrznute tresnje za pocetak nekih 200 Tona. Au!!!! Sta cu sada mi nismo raspolagali niti izvozili tresnje. Srbija je jedan od znacajnih izvoznika smrznutog programa. Imamo najkvalitetniju malinu u svetu, grasak, mix povrce, visnju oblacinku i sljivu pozegacu. Gde sada da nadjem ponudu za tresnje?

Bog blagoslovio ovaj internet. Pronasla sam tresnje iz Kalifornije, obezbedila uzorke i Pilc je bio odusevljen i sa kvalitetom i sa cenom. Kasnije mi je rekao da me je samo testirao. Zadnji put kada smo se sreli rekao mi je doslovce “cerko moja nastavi samo tako, nemoj dozvoliti nikada da klones duhom” i tako ja zaradih u ono vreme nekih 15.000 DM wauuuu!!!

Od nista, to je bilo Bogom poslato. Do tada smo se smucali sa Zokijem od apartmana do apartmana. Desavalo se da spavamo i na podu bez igde icega ali nasi velelepni skupi koferi su bili uvek pored nas. Desavalo se da nemam ni za cigarete, a kamoli za hleb. Desavalo se da po nekoliko dana budem samo na vodi ali dovoljno ponosna i hrabra da kroz taj period prodjem. Zivotna lekcija da bi kasnije vise cenila sebe i svoj zaradjeni dinar, a i da bi prepoznala kome i kada treba pomoci. Secam se da sam kao manijak ili drogos osecala potrebu da popusim jednu cigaretu, a ja nisam imala ni jedan cent u dzepu. U drustvu Zokijevih prijatelja pusaca je bilo najgore , da ako me sami ne bi ponudili cigaretom ja sam udisala dim od cigareta koje su oni pusili.

Vec smo usli u 1998. Zoki je bio primoran jedno vreme da radi kao Baulajter za svog bivseg radnika kome je on otvorio firmu i omogucio mu da se osamostali. Uvek sam mu govorila tada” vidis uloge se menjaju, ali moras da shvatis i da cenis sto ti je dao posao. Ne budi previse ponosan na sebe i da ti je sada ispod casti da za njega radis. Idemo dalje, nemoj se brinuti tu sam pored tebe i volim te citavim svojim bicem i znaj da cemo uspeti, budi strpljiv i ne gubi nadu.” Nisu mi nedostajale moje krpice, kostimi od Koko Sanel, Dior i moj omiljeni tada Versace. U mom koferu je bila smestena garderoba zimska kada sam krenula iz Grcke 97 i putovala za Nemacku u februaru mesecu, a nisam se vise vratila tamo sv e je ostalo zbog moje ostvarene ljubavi. Nisam marila ni za svoju imovinu tamo, ni za svoje ostavljene snove bas za nicim, advokati su sve preuzeli ,ja sam zelela da budem uz svog Zokija. Jednom prilikom me je Zoki upitao na jezeru Sotten gde smo tog dana uzivali u prirodi na tom prelepom jezeru, dakle upitao me je da li ja mogu pustolovinu u koju smo krenuli i brodolom koji smo doziveli, da li ja mogu sve to da podnesem. Rekla sam “naravno da mogu! Ostani uvek ovakav kakav si sada, prepoznaj snagu ljubavi u meni i sebi i nema vise straha za egzistenciju. Imas svoje znanje, posedujem i ja svoje, ovako udruzeni nema sanse da ne postignemo nas dvoje zajedno nesto u zivotu. Voli me! Samo toliko trazim od tebe, ostalo ce doci samo po sebi.”

Tako je i bilo. Pricu o nastanku Alexa vec znate, da je sada ne ponavljam.

Zokiju se pojavila vizija u snu. Kada mi je ispricao svoj san bodrila sam ga da krenemo u istrazivanje njegove vizije. Radili smo eksperimente sa nasim Euras gelom u filterima za kafu. Fenomenalno je to sto je nas gel 100 % prirodna supstanca (uvek smo vodili racuna o zastiti zivotne sredine) i jedini smo u svetu sa PH vrednoscu iznad 10.

Vec smo imali tada nas prvi aparat za kafu, nase dve bordo plasticne stolice, dva spojena madraca koje smo na popustu dobili od nekog Turcina iz Ofenbaha i koje smo postavili na dve palete pronadjene na jednom skladistu u Wetslaru. To je bio nas prvi improvizovani krevet. Imali smo bukvalno dve solje za kafu, dva plasticna tanjira i svako svoj pribor za jelo. Sve sam to sacuvala i kada se danas osvrnem i bacim pogled na nasu prvu serpicu od 2 litre iz nekog jeftinog super marketa koja je do danas moja omiljena serpa u kojoj pripremam nasa jela i jednu kutlacu sa drvenom varjacom. Naravno nasa dva kofera su nas uvek pratila, moj zeleni samsonajt uz adekvatan neseser za sminku i moja akt torba, tip top u setu. Izgledali su tako glamurozno i nadmocno nad nasom skromnom serpicom. Ves smo prali u javnim perionicama za, secam se, 2 DM po pranju. Peglu nismo jos uvek imali pa smo ves nosili kod Zokijevih prijatelja da bi ga ispeglala.

Ja sam bila sretna i nisam se obazirala na to sto nemam nista mi nije ne nedostajalo verujte mi. Uzivala sam u Bad Nauhajmu i mojim velikim setnjama uz obale jezera. Hranila sam patkice, druzila se sa prelepim japanskim drvetom koje u zivotu nisam nikada imala prilike da vidim. Uzivala sam na predivnom travnjaku koji me je primio da leskarim i posmatram ptice i oblake, tamo uvek ima oblaka i da bila sam sretna i ispunjena. Ljubav me je preplavila i to mi je bilo dovoljno. Sada kada kazu neki ma od ljubavi se ne moze ziveti. Ja im potvrdjujem mojom pricom, mojom istinom da moze.

U to vreme mene kontaktiraju iz Zagreba i nude mi posao konsultanta za jednu od vodecih kompanija iz Gruzije. Najavljeno mi je da ce predsednik te kompanije za par dana ubiti u Frankfurtu i ako zelim da mi ugovore termin. Wauu! Pristala sam naravno. Odrzali smo termin u Hotelu Arabela i usaglasili uslove nase saradnje. Ja ko pokiso mis u vec, manje vise, otrcanoj garderobi, ali bila sam samouverena. Rekla sam ”nema veze sada ne postujem njihove kodekse oblacenja, ali kada me bude cuo valjda ce prepoznati moje vrednosti.” Cuo me je G-in Totibadze koji je kasnije postao i nas kum. Radila sam za njih pola godine kao consultant. Zoki je uspeo polako da se snalazi i registruje ponovo gradjevisku firmu. Sledili su ga njegovi bivsi radnici zato sto su mu verovali. Korak po korak vec smo dosta postigli. Kada je nas Alex rodjen uhuuuu….. vec smo imali pozamasnu sumicu da mu ne nedostaje nista. Zbog okolnosti u kojima se rodio ja sam bila prinudjena da napustim svoj posao i da mu se posvetim. Veci deo vremena smo kao sto znate provodili po bolnicama. Dve operacije otvorenog srca, vise puta IV stepen zapaljenja pluca i ne zelim da se prisecam tog perioda. Dakle ja sam se posvetila Alexu i samovoljno napustila svoju poslovnu karijeru a Zoki je nastavio da gradi svoju.

Danas smo jedinstveni u svetu sa svojom tehnologijom – sistem sanacije – hidroizolacije. Patentirali smo je u Nemackom institutu za patente neposredno po Alexovom rodjenju. Slucajno!!!! Sigurno nije slucajno!!!

Ko zeli moze da svrati na nasu web stranicu www.eurastechnology.com
Ja sam se pre dve godine ponovo uklkucila u posao gde vodim kompletno poslovanje nase kompanije. Consulting, inzinjering, investicije i marketing, a moj Zoki je nadlezan za tehnicki deo poslovanja, nadzor i prezentacije nase tehnologije.

Nije sve bilo ruzicasto i ona vatra ljubavi malo je trebalo da se ugasi, ali ostao je plamen i ponovo je buknula vatra. Ne dozvoljavamo vise sebi da na nas uticu spoljasni faktori. Sad pod spoljasnim faktorom sami prosudite o cemu je rec.

Prosli smo kroz razna iskusenja ali ljubav prema nasem Alexu je barijera svim nedacama ovog zivota. Nepremostiva je i zauvek ce biti tako. Mi cemo biti uz njega, podrzavacemo njegove ideje, vodicemo ga putem da ostvari svoje snove, a ja cu ga sluziti dok sam ziva a i kada napustim ovaj svet i predjem na drugu stranu ni tada ga necu napustiti. Mi smo duse nerazdvojne i vecno cemo biti spojeni u ljubavi i svetlosti.

“Dok muzika u meni svira, ja necu umreti”
Voli vas vasa Afroditi

8 Odgovori na Dok muzika u meni svira, ja necu umreti

  1. bone

    Fantasticna zivotna prikazna, koja dava mnogu sila i energija …
    Ova e dokaz deka coveckata mok nema granici…
    Vi se voshituvam …
    So pocit d-r Bone Stevanoski Makedonija

  2. Blue Jay

    Fenomenalna prica… dala mi je novu snagu 🙂 Hvala Afroditi

  3. Afroditi

    Dragi moji Tajnasi,
    I ovom prilikom da vam se zahvalim na lepim recima I da vam pozelim od srca ispunjenje vasih zelja Za sve one koji su trenutno kazem trenutno u losoj zivotnoj situaciji zelim da prenesem da I to malo snage sto im je ostalo pokrenu sebe , da ne gube veru I volju I da je to samo jedan prolazni period koji ce proci za neke tesko za neke lakes ali sigurno ce proci. Posle kise se uvek pojavljuje sunce.
    Jednom prilikom sam dala savet jednoj od nasih dragih tajnasica ne navodim njeno ime ona ce se sama prepoznati . Danas je sasvim druga osoba. Uporno radi na sebi I prepoznala je prave zivotne vrednosti. Na svoje probleme danas gleda drugim ocima.
    [11/4/2012 8:06:24 πμ] Sneziana Vlajnic: Sta se sa tobom desava? Iznenadila si me, bila sam ubedjena da ti je bolje .Ne smes se predati, ti nisi neko ko sme sebi dopustiti predaju! Ti moras biti bice svesno sebe i svojih nevolja i kao takva ti se moras sa njima izboriti i u tome uspeti. Zivot je ne ono sto zelimo, vec ono sto imamo, a to mozemo i moramo menjati ne prema nedostiznim snovima, vec prema dostiznim ciljevima, koji cesto znaju biti veci i znacajniji od svakog sna. Snagom volje, onih koji te vole i sopstvenih mogucnosti za koje jos i ne sanjas da postoje, bori se i izbori dostojanstvo zivota. Trazi svako sredstvo koje ti moze pomoci, sada, ovde, svugde i ne dopusti da budes to sto ne smes biti. ZAGRIZI ZIVOT I NIKADA VISE NE DOPUSTI DA ON UGRIZE TEBE jer ti si covek, a covek je u borbi sa zivotom oduvek. Pobedi u ovoj borbi i kreni ODMAH i nikada vise nemoj biti pesimista to molim te ostavi iza sebe. Ne smes se uzasavati bilo cega sto ti moze pomoci i jednostavno moras potraziti sve pa i alternativne metode i nacine za to.TI MORAS BITI BORAC I MORAS POBEDITI U TOJ BORBI. NE OSVRCI SE VISE ZA SOBOM VEC GLEDAJ NAPRED, HRABRO, ODLUCNO, SVESNO.Pokusaj da se saberes u svojem zivotu sa onima koji te vole(muz i deca) i da napravis REZ za prosloscu i da pocnes iznova. Od tog trenutka sve sto imas pocece da prima neku novu dimenziju jer i sama pomisli kako bi bilo da nemas ni to sto sada imas.Na kraju sve drugo pratece ce biti manje opterecujuce ako shvatis da imas srecu na dohvatu ruke iako je ti sada ne prepoznajes, bar ne dovoljno.Shvati da svi mozemo pronaci svoju srecu kod obicnih svakodnevnih stvari. Svi ali bas svi mi mozemo izgraditi svoj svet koji nam omogucuje da sve ono sto smo mogli nismo na kraju zalili za onim nemogucim. Sreca je tu pored tebe. Imas dva predivna stvorenja i umesto da im budes primer ti ih tvojim ponasanjem I svojom depresijom obeshrabrujes kao da je kraj sveta. TI MOZES, TI ZELIS, TI HOPCES I TU JE KRAJ PRICE. Voli te Nena
    Zelim da ukratko opisem I svoje iskustvo od pre par meseci kada sam imala prilike da upoznam Gospodina Mihalakisa na planini Trodos na Kipru.
    Moj Alex kao I ja uostalom obozavamo prirodu I boravak u njoj. Jednog dana odlucili smo da odemo na obliznju planinu trodos. Alex u nadi da ce naici na jelena a ja da odmorim svoju dusu I osetim cari prirode. Dok smo setali sumom I priblizavali se jednom predivnom polju ugledali smo stado ovaca I jednog coveka koji ih je cuvao. Priblizili smo se I tako upoznali gospodina Mihalakisa . Gospodin Mihalakis se opredelio da cuva koze I ovce . On nije glup I nepismen covek koji samo cuva koze on je osoba kojoj se ja divim a takvih je malo.
    On je cuvajuci svoje ovce I koze nosio sa sobom , drzao I citao knjige, koje su mu kako on kaze omogucile da postigne sve ono u zivotu u kojem bi mu to bilo nemoguce kao nekome ko cuva koze na planini. On je pronasao svoju srecu od obicnosti, izgradio je svoj svet koji mu je omogucio sve ono sto je mogao a da nije zalio za nemogucim.On je pronasao svoju srecu.
    Danas sam na forumu na temi koju sam otvorila “TAJNA JE U DAVANJU” izrazila moje duboko postovanje I naklonost nasoj Princezi Ekaterini , toj divnoj I plemenitoj zeni,koja mi je nekada prenela lepe I poucne poruke.
    “U jednom trenutku skrenuo se razgovor na temu uslova zivota danas I zbog cega je ljudska sreca zloupotrebljena. Setila se Aristotela I njegovih reci :” SRECA JE MNOGO VISE OD ZADOVOLJSTVA” Shvati to kao misao da je izvor srece u tebi I da je ona iznad tvog karaktera. Snezana , uspostavi ravnotezu tvog znanja. Budi mudra, budi jednostavna,skromna, budi hrabra I pravedna kako prema sebi tako I prema drugima. Iskoristi svoje znanje I svoju snagu do beskonacnosti I usresredi se na ono sto ti niko u zivotu ne moze oduzeti a to je tvoje srce I tvoje znanje.”
    Do danas te reci odzvanjaju u meni I duboko su sacuvane u mom srcu.

    Ne odustajmo od nasih snova. Hrabro napred idemo u nove pobede.

    Voli vas vasa Afroditi

  4. Srce

    “Optimista je dobro obavešteni pesimista”
    :):):)

  5. Unutrašnji mir

    Afrodita,

    Tvoja priča je predivna….pronašla sam se u njoj…….ima toliko rečenica koje si opisala kao da opisuješ mene.Drago mi je da je jedan ovakav tekst izašao na tajni….da mnogi tajnaši prepoznaju i kada se sve izgubi na trenutak da kasnije se sve može vratiti.Samo čvrsta vera u svoj cilj se ostvaruje.I naravno što je najvažnije da čovek voli sebe i sve oko sebe što ga okružuje.Definitivno je LJUBAV lek za sve.

    Volim vas puno tajnaši……budite uvek u miru i ljubavi 🙂

    p.s.stavite ružičaste naočare na oči pomažu mnogo

  6. Žena

    Afroditi,

    kao i ova gore Ančica, i ja kao krišom pratim priče sa sajta, hranim se njima, bodrim, a pišem sada po prvi put ovde, sa željom da ti i ja kažem da si divna, moćna i nadahnjujuća.

    Pozdrav tvojoj divnoj energiji.

  7. Happy Maya :)

    Afroditi,
    ti si jedna ogromna divna duša i srce. VOLIM TE, kao i sve vas <3

  8. zeus

    Draga Afrodita,vasa prica stvarno zvuci kao roman. Mogu da se poistovjetim sa vama, jer takodje vjerujem da je ljubav pokretac svega.
    Mene zanima kako se izborite sa onim mislima: ‘a sto bas meni?’ Trudim se da cinim dobro i mislim pozitivno, a poznajem toliko ljudi oko mene koji ne mare za druge, a uprkos tome imaju vece uspjehe ili bolje zdravlje. Mene to naljuti, obehrabri… Bojim se da pomislim da sam bolesno ljubomrna osoba ili zavidna?! Trudim se da se fokusiram na sebe, ali u svako malo dozivim kolaps koji me unazadi.

Napišite komentar