Da li znate svrhu svog života?
Zašto smo ovde? Zašto smo uopšte rođeni u datim istorijskim okolnostima? Zašto smo rođeni u sopstvenoj porodici a ne u nekoj drugoj? Ova pitanja možda zvuče previše filozofski i ja ne želim da ovim tekstom odgovorim na večito pitanje o smislu života. Svrha života je nešto drugo. Možemo da je protumačimo kao osnovni cilj koji treba da postignemo u životu. Kada znamo svrhu, onda znamo za šta smo predodređeni, i čemu treba da stremimo. Ako to ne znamo i idemo kroz život kao muve bez glave, nećemo nikad ništa postići. Nećemo živeti, nego ćemo samo preživljavati. Ako ipak imamo zacrtane ciljeve pred sobom, ali oni nisu u skladu sa našom svrhom, onda ćemo se mučiti da ih ostvarimo, biće nam teško, osećaćemo se loše. Ali ako smo shvatili našu svrhu, “Božji plan” za nas, onda je sve lakše, lepše, svrsishodno, smisleno. Svrha je kao kompas koji nas vodi kroz život.
Stiven Spilberg je izjavio da je još ranije otkrio da je njegova svrha da postane pripovedač i to je postao tako što je režirao mnoge filmove. Džejmi Oliver je mislio da je njegova svrha da postane vrhunski kuvar, ali kako je sam rekao, shvatio je da je to bilo samo usputna stanica i da je njegova stvarna želja da edukuje ljude kako treba da se hrane. Naravno, svrha ljudskog života ne mora uopšte da bude toliko značajna, ne mora da promeni svet. Zar nije sjajna svrha života da budete najbolji otac svom detetu i izvedete ga na pravi put? Zar nije dobra svrha da gajite voćnjak i uživate u prirodi?
Jedan od učitelja Tajne, čovek koji je na mene ostavio najjači utisak u filmu “Beyond the Secret”, Les Braun (Les Brown) je rekao da svako ima dva najvažnija dana u životu. Prvi je dan kada smo se rodili, a drugi je dan kada smo otkrili zašto smo se rodili.
Kako da utvrdimo svoju svrhu u ovom životu?
Pretpostavljam da vi sada od mene očekujete odgovor na to pitanje. I ja bih mnogo voleo da mogu da odgovorim, ali ne mogu. Jedino što mogu je da prenesem nekoliko sugestija na koje sam naišao čitajući o ovoj temi. Ni ja još uvek nisam uspeo da shvatim svoju svrhu. Intenzivno razmišljam o tome ovih dana, proučavam razne izvore, analiziram svoje postupke i odluke koje sam donosio, svoje ranije i sadašnje želje, ponašanje mojih roditelja dok sam bio mali, uticaj sredine… Verujem da je sve što mi se do sada u životu desilo imalo za cilj da me približi mom konačnom i osnovnom cilju. Možda su neke odluke vodile ka tom cilju zaobilaznim putem, ali na kraju se sve životne prekretnice slivaju u jednu tačku, kao u filmu Vrata sudbine koji ste, pretpostavljam, gledali.
Ako niste srećni i nemate jasnu viziju o tome šta radite, i zbog čega radite, onda je to znak da takve aktivnosti nisu deo vašeg životnog cilja. Kada živite za vašu svrhu, ne postoji druga mogućnost osim da budete srećni i da imate jasnu viziju onoga što želite da uradite. Tada ste u stanju prirodnog toka, o kome sam pisao još na početku rada bloga. Tada osećate sreću u sadašnjosti i imate pozitivna očekivanja za budućnost. To je ono osećanje kada je sve u redu, sve ide svojim tokom, vi ste zadovoljni i rado ništa ne biste menjali. Kada ste u ravnoteži sa svojim višim ciljem, prepreke i problemi na putu nestaju sami od sebe, tada primećujete čudne koincidencije, srećne ishode i dobitke koji vam pomažu da dostignete svoj cilj.
Koja je vaša svrha? Ako je niste svesni, duboko razmislite o tome. Odvojite vreme da mislite na to i da shvatite. Šta biste najviše želeli da radite u životu? Čime biste se bavili kada biste imali dovoljno novca da ne morate da razmišljate o njemu?
Na kraju, sve se svodi na vaš osećaj da li je to što radite ispravno ili nije. Ako se ne osećate prijatno u sadašnjoj koži, najverovatnije je za vas najbolje da promenite sve što vas muči. Promenite posao, prijatelje, partnera. Nebrojeni su primeri ljudi koji su nakog godina školovanja menjali profesiju i postizali potpuno ispunjenje. Prevaziđite strah i stare programe, i pokušajte da pratite svoju intuiciju. Ona nas nepogrešivo vodi ka cilju koji nam je namenjen, bili mi njega svesni ili ne.
Ovaj tekst je više usmeren na one koji to još uvek nisu postigli.
Jul 14th, 2010 u 09:53
tu se opet vracamo na moc sadasnjeg trenutka…mislim da je tesko razmisljanjem o zivotu,proslosti,uspesima i neuspesima dokuciti zasto smo tu i koja je nasa svrha…verujem da je jedini pravi nacin spoznati sebe ogoljenog, bez ega koji nama upravlja, bez nametnutih stavova i misljenja, vratiti se daleko u proslost kad smo bili deca,prirodno radosna i vodjena prirodnim zakonima bez strahova,sumnji…potrebno je da se trudimo da budemo stvarno prisutni,da sve sto radimo radimo s punom paznjom i svescu,…mislim da smo svi mi duboko svesni cinjenice da nas cesto,skoro uvek, vode egoisticni ciljevi, a da je smisao u sirini…tesko je, veliki je to posao