Svi koji prate tajna.rs sajt znaju da sam pre nekoliko meseci pisao o jednoj sjajnoj tehnici koja ljudima bukvalno menja život. Reč je o Neuro lingvističkom programiranju (NLP) koje se zasniva na primeni mentalnih i praktičnih tehnika za uspostavljanje bolje komunikacije sa ljudima, poboljšanje samopouzdanja, eliminisanje negativnih obrazaca razmišljanja, efikasnije postizanje ciljeva…

Meni se NLP pre svega sviđa jer je dosta usmeren na realnost. Više puta sam pominjao da sam uvek bio onaj inženjerski tip ljudi koji ne veruje ni u šta što ne može da vidi svojim očima. Od kada sam počeo da primenjujem Tajnu, mišljenje mi se značajno promenilo, ali još uvek nekako više verujem praktičnim tehnikama čiji rezultati mogu lakše da se provere, nego čistim mentalnim tehnikama. Dozvolite mi da ovo pojasnim tako što ću reći da više volim da čitam Brajana Trejsija nego Nevila Godarda Teme koje Brajan Trejsi najčešće obrađuje su: efikasno upravljanje vremenom, samodisciplina, postavljanje ciljeva… S druge strane, Nevil Godard potencira imaginacije i druge mentalne tehnike koje ne podrazumevaju fizičku akciju. Jasno vam je čemu će skeptični inženjerski um lakše da se prikloni

NLP više naginje ka Brajanu Trejsiju i zato mi se izuzetno sviđa. Nažalost, NLP treninzi su prilično skupi, pre svega zato što su opsežni i dugotrajni. U stvari, NLP obuke su džabe ako pogledate vrednost koju daju svojim polaznicima, ali malobrojni su oni koji su spremni da ulože taj novac u svoj napredak. Pre nekoliko dana sam saznao za mogućnost da veoma povoljno možemo da se upoznamo sa osnovama NLP-a na jednodnevnom seminaru.

Read the rest of this entry »

Nekako sam stalno smatrao da tajna.rs nije tipičan blog. Nikada nisam sebe smatrao blogerom. Tipični blogeri stalno čitaju tekstove drugih blogera, pišu komentare, sve izgleda kao da se svi lično poznaju, pa twituju svoje i tuđe postove, pa se drže zajedno i podržavaju međusobno. Sve je to lepo i pozitivno, ali, kao što rekoh, nisam video sebe u tom društvu. Bar ne do sada. A sada uviđam da ipak moram malo po malo da im se pridružim jer je njihova podrška značajna. Mnogi od njih su do sada pisali o Tajni, a mnogi su pisali i protiv Tajne. U ovom tekstu bih želeo da vam skrenem pažnju na neke druge blogove i blogere koji zaslužuju da ih posetite i vidite o čemu se tu radi.

Jedan veoma zanimljiv i pozitivan projekat je u martu počeo svoj planirani životni vek od godinu dana. U pitanju je blog 365 lepih dana koji ima za cilj da okupi različite autore koji će svakog dana pisati o tome šta je to lepo u životu u Srbiji. Dosadašnji tekstovi su lepi, vedri, pozitivni, pravi način da se počne novi dan. Ja se spremam da napišem jedan tekst za 365 lepih dana u kome ću najverovatnije pokušati da široj čitalačkoj populaciji objasnim o čemu mi to pišemo na našoj Tajni rs. Takođe pozivam sve vas da podržite ovaj sjajan projekat nekim svojim optimističnim i pozitivnim tekstom. Znate i sami da na našem sajtu imamo sirovih talenata za pisanje koji samo čekaju priliku da se dokažu. Evo je sad ta prilika! Read the rest of this entry »

Svi znamo za onaj osećaj kada imamo sjajnu ideju, pa krenemo u realizaciju, pa je sve lepo i lako. To je baš onaj pravi “go with a flow” osećaj. Sigurni smo u sebe, sigurni u pozitivan ishod. Ali posle nekog vremena, ako još uvek nismo realizovali ideju do kraja, obično dođe do opuštanja. Želja splasne, a mi više ne ulažemo onoliko mentalne i telesne energije na ostvarenje cilja. Opet se prepustimo onome što je lakše, na šta smo navikli, opet se vraćamo u komfornu zonu. To je ona situacija kada uskoro imate ispit, znate da morate da učite, ali vam neki đavo ne dozvoljava da krenete. Stalno odlažete, do sutra, do ponedeljka, do prvog… Vreme prolazi, svesni ste da morate da “zalegnete”, ali i dalje nema pozitivnih promena… čuveni “studentski sindrom”. Meni se do sada to stalno dešavalo. Moja žena mi kaže: “ti se stalno ložiš na nešto, pa te prođe za tri dana” i u pravu je.

Vi ćete sada sigurno reći da imam na raspolaganju razne mentalne tehnike o kojima je pisano na sajtu i da mogu da ih primenim za rešavanje situacije. I naravno, bićete u pravu, ali sa jednim velikim ALI! Ljudska psiha je toliko čudnovata stvar da u ovoj situaciji jednostavno ubije želju za bilo kakvom akcijom, pa i vizuelizacijom ili bilo kojom drugom tehnikom.

Izvinite što sam ovim uvodom skrenuo u negativu, ali morao sam malo detaljnije da objasnim situaciju. A ja, naravno, želim da prevaziđem takve situacije. Želim da svoje ciljeve izguram do kraja ulažući konstantnu količinu energije. Sada bih vam ispričao nedavni događaj koji mi je dao jedno rešenje ovog problema. Voleo bih i da čujem neke vaše predloge i životne situacije kada ste uspeli da prevaziđete ovakvo stanje i izgurate zadatak do kraja. Šta radite da ne zapadnete u letargiju? Read the rest of this entry »

Pod utiskom provedenog vikenda sa porodicom u prirodi, želim da se i vi osetite kao da živite savršen dan kada čujete pesmu koju sam postavio ispod teksta. Sredina novembra, svi u kratkim rukavima, veseli, nasmejani, uživamo u zajedničkim trenucima i malim stvarima. Savršeno!!!

Ovih dana stvarno uživam u životu. Odatle i prethodni tekst o tome kako je život lep. Sve mi ide kako treba, vreme je fantastično, stižem na posao na vreme (što do sada nije bilo baš uobičajeno), uspevam da uradim sve zadatke sa spiska, imam dovoljno energije da se igram sa sinom nakon napornog dana, čitam zanimljivu knjigu… Život je stvarno lep kada ga gledamo na pravi način.

Nadam se da mi ne zamerate što se, pored ovog uživanja, novi tekstovi nekako sporo pojavljuju. Dobio sam desetak ideja o čemu bih pisao. Sve sam ih sačuvao kao radne verzije tekstova na blogu i sve što treba je da ih sastavim (sećate se kako su Miki Maus i ekipa sastavljali brod ). Bilo je i predloga od strane čitalaca o čemu da pišem i trudiću se da to ostvarim.

A sada, čak i ako izgleda da nije, učinite ovaj dan savršenim…

httpv://www.youtube.com/watch?v=nCymRC7cZTk

Život je lep kada shvatiš da imaš kontrolu nad njim.

Život je lep kada radiš ono što voliš.

Život je lep kada možeš da vidiš dalje od nosa i kasnije od sada.

Život je lep kada mama kaže da voli tatu.

Život je lep kada tata kaže da voli mamu.

Život je lep kada vidiš decu kako se smeju.

Život je lep kada voliš.

Život je lep kada tebe neko voli.

Život je lep kada shvatiš nešto što ranije nisi nikako mogao da razumeš. Read the rest of this entry »

Želim sa vama da podelim jednu fantastičnu priču koju sam pronašao na internetu o ljudima koji rade za novac i ljudima za koje radi novac. Kao autor priče se navodi Burk Hedžis (Burke Hedges), ali nisam uspeo da saznam da li je on autor ili je odnekud preuzeo. A priča ide ovako…

Jednom davno u malom selu u Italiji živela su dva rođaka i prijatelja, Pablo i Bruno. Bili su veliki sanjari. Stalno su govorili o tome kako će jednog dana da postanu najbogatiji u selu. Obojica su bili vredni radnici i sve što im je trebalo je bila dobra prilika.

Jednog dana im se ukazala prilika. Selo je odlučilo da angažuje dvojicu ljudi da nose vodu iz obližnje reke u cisternu na gradskom trgu. Posao su dobili Pablo i Bruno. Zgrabili su po dve kofe i uputili se ka reci. Do kraja dana su napunili cisternu do vrha, a starešina sela im je platio po jedan peni za svaku kofu vode koju su doneli. “Ovo je ostvarenje sna” povikao je Bruno. “Ne mogu da verujem da smo imali toliko sreće”. Ali Pablo nije bio baš tako siguran u to. Bolela su ga leđa i dobio je žuljeve na rukama od nošenja teških kofa sa vodom. Užasavao se od pomisli da sutra mora ponovo da ustane rano i nastavi sa radom. Zakleo se da će smisliti bolji način da vodu dovede do sela.

“Bruno, imam plan” rekao je Pablo, “umesto da vucaram kofe tamo amo za nekoliko penija dnevno, hajde da napravimo cevovod od reke do sela.”

Bruno se ukopao u mestu. “Cevovod! Ko je još čuo za tako nešto?” povikao je Bruno. “Imamo odličan posao Pablo. Ja mogu da donesem 100 kofa dnevno. Ako dobijem peni za svaku kofu, to je dolar dnevno! Bogat sam! Do kraja nedelje mogu da kupim cipele. Do kraja meseca mogu da kupim kravu. Nakon šest meseci mogu da kupim novu kuću. Imamo najbolji posao u selu. Imamo slobodne vikende i dve nedelje plaćenog odmora godišnje. Obezbeđeni smo za ceo život! Pusti me sa tim tvojim cevovodom.”

Ali Pablo se nije dao lako obeshrabriti. Strpljivo je objasnio plan svom najboljem prijatelju. Pablo bi u jednom delu dana nosio kofe, a ostatak dana i vikendom bi gradio svoj cevovod. Znao je da će kopanje rupa u kamenitom tlu biti težak posao. Pošto je bio plaćen na osnovu broja kofa koje donese, znao je da će se njegov prihod smanjiti. Takođe je znao da može potrajati godinu ili dve pre nego što se njegov cevovod isplati. Ali Pablo je verovao u svoj san i prionuo je na posao. Read the rest of this entry »

Verovatno očekujete danas još jedan tekst. Navikao sam vas da se novi tekstovi objavljuju skoro svakog drugog dana :-) U tome mi je ovog meseca u mnogome pomogla Laloona sa svojih nekoliko odličnih članaka. Međutim, sada baš i nemam puno vremena da pišem. U tekstu “Dok te ne pukne u glavu, nije to to!” sam pisao o tome kako sam dobio ideju za posao i kako sam počeo da primenjujem pravila koja je Napoleon Hil definisao kao korake koji treba da se preduzmu da bi se došlo do cilja. Zato i nemam vremena jer svo svoje slobodno vreme, pa i ono koje ne bi trebalo da bude slobodno, koristim da radim na toj ideji.

Ideja mi je da pokrenem neku vrstu internet prodavnice, ali nešto što još uvek ne postoji kod nas. Sada tu ima dosta stvari koje treba odraditi da bi se sve pokrenulo. Treba napraviti sajt, sastaviti tekstove koji će se naći na sajtu, pripremiti proizvode koji će se prodavati, rešiti gomilu pravno-birokratskih pitanja, i još mnogo, mnogo toga. Zato vas molim da mi ne zamerite previše što ne stižem da pišem nove tekstove sa nekim važnijim temama.

Od jutros mi odzvanja u glavi jedna muzička numera koju sam često voleo da prizovem u sećanje kad god mi je teško. Read the rest of this entry »

Laloona je u svom prvom članku, “Kako se obogatiti u Srbiji“, pomenula Brajana Trejsija (Brian Tracy). Pošto sam još ranije čuo za njega, ali nisam nikada imao prilike da se upoznam sa njegovim radom, potražio sam informacije na internetu. Prvo što sam pogledao je bio kratak video na youtube-u koji opisuje kako da odredimo svoj najvažniji cilj u narednih godinu dana. Uradio sam vežbu koju je predložio i došao sam do veoma interesantnog zaključka koji dosta menja moj pogled na ciljeve. Cilj da dobijem 1000€, o kome stalno pišem na ovom blogu, nije uopšte prioritet!

Video ću prikazati u nastavku teksta, ali znam da dosta ljudi ne zna engleski, pa ću sada ukratko da prepričam šta Brajan Trejsi predlaže. Na parčetu papira napišite naslov “Ciljevi” i današnji datum, zatim ispod ispišite 10 ciljeva koje biste voleli da ostvarite u narednih godinu dana. Onda zamislite da možete da ostvarite samo jedan od tih ciljeva i to u narednih 24 časa, i izaberite jedan koji bi imao najviše uticaja na vaš život. Zaokružite taj cilj, okrenite papir i napišite ga na vrhu. Onda ispod napišite sve što vam padne napamet da bi trebalo da uradite kako biste došli do cilja. I što je najvažnije, radite na ostvarenju svog cilja svakog dana! Brajan Trejsi tvrdi da će se događati neverovatne promene kada na ovaj način utvrdimo svoje prioritete!

Pogledajte video klip, a u nastavku pišem o tome kako je primena ove vežbe imala uticaj na moje ciljeve.

Read the rest of this entry »

Pisao sam o tome da sam bio na putu. Otišao, video šta je trebalo, odmorio se i vratio se. To putovanje se završilo. Ali moje duhovno putovanje, moj put ka znanju se verovatno nikada neće završiti. Pogotovo sada tako razmišljam jer mi se čini da sam zalutao u neku duboku pećinu iz koje ću teško da se izvučem. A sve se to desilo zbog knjige koju sam čitao, “Moć sadašnjeg trenutka” Ekarta Tola (Eckhart Tolle). Iz preporuka koje sam čuo za knjigu, razumeo sam da je glavna tema zakon privlačenja i njegova specifična primena, ali se ispostavilo da to uopšte nije tema knjige. Glavna ideja je kako da postignemo unutrašnju sreću i zadovoljstvo usredsređujući se na sadašnji trenutak. A sadašnji trenutak jedino može da se “uhvati” ako prestanemo da razmišljamo o prošlosti i budućnosti, odnosno ako potpuno prestanemo da razmišljamo i počnemo da osećamo sebe, svoju energiju i svoje Biće. Knjiga duboko zalazi u spiritualne principe objašnjavajući Boga, Izvor, Biće, objašnjavajući suštinu svih religija. Ta oblast mi se i dalje čini nekako stranom i dalekom, tako da bih je za sada ostavio po strani. U ovom tekstu bih pokušao da nađem neku paralelu između Sadašnjeg trenutka i zakona privlačenja.

Zar nije krajnja svrha života da budemo potpuno srećni? Ta potpuna, bezuslovna sreća ne može da dođe spolja, nekim spoljnjim događajem, na primer uspehom ili bogatstvom. Takvi događaji sami po sebi ne mogu doneti sreću ako mi iznutra to ne osećamo. Poznati su brojni primeri bogatih, a duboko nesrećnih ljudi. Pomislite na silna samoubistva bogatih i poznatih ličnosti koji više nisu mogli da trpe svoju nesreću. Novac njima nije doneo to što su od njega očekivali. Sa te strane gledano, knjiga o sadašnjem trenutku je suštinski u pravu. Cilj je postanemo srećni bez obzira na spoljašnje okolnosti koje nas okružuju. I to je osnovno, to je elementarno.

Gledajući na taj način, moj cilj da postanem uspešan i bogat deluje prilično glupo. Čak i da ga postignem, pitanje je da li bih postigao suštinski cilj, odnosno da li bih bio srećan. Međutim, živeći u ovom materijalistički nastrojenom svetu, svestan sam da nikako ne bih mogao da budem srećan ako, na primer, svom detetu ne mogu da obezbedim neke osnovne, ali i neke luksuznije stvari. Zar bih mogao da budem srećan ako nemam novca da dete pošaljem sa društvom na more ili ako ne mogu svojoj porodici da obezbedim komotan životni prostor? Zato ja i dalje ostajem pri svojim materijalističkim ciljevima.

Moć sadašnjeg trenutka objašnjava jednu veliku istinu koja mi je otvorila oči. Read the rest of this entry »

Tek sam se vratio sa mora, pa još uvek nisam spreman za neke ozbiljnije tekstove. Fokus mi je trenutno da se odmorim još malo pre povratka u usijano grotlo na poslu u ponedeljak. Tako da bih sada želeo samo da vas podsetim na jednu pesmu koja je svojevremeno bila veliki hit. Bez obzira koliko “lagano” zvučala,  ova pesma nosi jednu veliku istinu. Njen naslov bi mogao čak da se iskoristi i kao moto ovog bloga jer je u stvari to baš ono što svi mi pokušavamo: da odagnamo loše misli, budemo srećni bez obzira na trenutnu situaciju, a onda će zakon privlačenja da nam privuče i spoljne događaje koje želimo. Uživajte!

httpv://www.youtube.com/watch?v=l9K4BKkLaCI