Više puta sam bila u dilemi da li da napišem jedan ovakav tekst. Ubacivala sam nekoliko komentara tu i tamo, misleći da je to dovoljno i da ne treba sada ja pored svih ovih tekstova da vam bilo šta još napišem. Predomislila sam se. Iako imam iskustva sa događanjima iz moje okoline, pa ako ste primetili često naglašavam da ne želim da nekog naljutim, ne želim da previše smetam, ne želim da neko nešto pogrešno shvati, mislim da je ovo ipak bitno kako zbog mene, tako zbog mnogih. Zašto ovo govorim? Pa okolina teško može mene da uopšte shvati, baš zato što sam prošla kroz period koji je vama poznat. Govoreći o svojoj mentalnoj podsvesti kroz priču moje istorije iz 2010 godine, njima se sve poremeti u glavi. Mene to uopšte ne čudi, ali zato, malo kome mogu da objasnim zašto je to tako, jer čovek ili hoće ili neće da sasluša i da shvati (naravno tu ne spada deo ljudi i doktora koji jako dobro zna sada o čemu je reč, kao i veliki broj vas ovde), a nepoznavanjem Tajne u potpunosti, moji događaji stvaraju konfuziju mnogima.

Uglavnom ljudi pođu od toga verovatno, kako sam ja primala kemoterapije, operisana sam, nosila periku… pa možda misle: e sad ću ja nekome da objašnjavam da je moguće lečiti se pomoću UMA. Kao i to: šta ja imam da pričam o čudima, ako nisam čuda stvarala sama da ne dođe do ovoga. Čovek je čudna biljka. Ipak i sve zavisi od njega samog. Zaključak donesite i sami.

Pa i ja sam bila takva ranije ponekad. Kad nešto ti nije realno i ne shvatiš u čemu je stvar, onda ti jednostavno blokiraš. Ne mogu probiti neke određene stvari do tebe, jer sam sebi postaviš blokadu pomoću pogrešnog „ličnog razuma“.

Moja je sreća bila ta, što sam se našla u sred jednog teškog problema, od kojeg sam postala u momentu jedna stena, koju niko ne može da sruši. Kaže se sreća u nesreći. Ja nikada nisam dozvoljavala u normalnom, realnom mom životu da se dešavaju problemi, jer sam inače uvek na vreme radila sve i završavala sve stvari, tako da mi se i nisu stvarali neki ozbiljni problemi u zivotu. Ali nisam poznavala neke stvari što se tiče Moći Podsvesti i Zakona privlačnosti. Znači nisam poznavala Tajnu, nisam poznavala ni ovaj blog, jer da jesam, ne bih morala da 2010. prođem kroz ono što jesam. Ali na kraju svakog tunela ima svetla.

Read the rest of this entry »

Na poslednjem sastanku “Tajnaša” sam prepričao jedan eksperiment u kome je pokazano koliko spoljni događaji imaju uticaja na našu podsvest. Pogledajte taj eksperiment u ovom neverovatnom video klipu.

httpv://www.youtube.com/watch?v=ZyQjr1YL0zg

Kada pogledate nešto ovako zapanjujuće, verovatno se zapitate koliko stvari utiče na našu podsvest u svakodnevnom životu. Šta to sve utiče na naše stavove i navike? Na forumu je bilo pitanje da li muzika utiče na našu podsvest. Mislim da je odgovor sada više nego očigledan.

Nenad je pisao o spoljnim pojavama koje na nas stalno deluju (appearances) i koliko moramo da ih se čuvamo. Uglavnom pišemo o negativnim pojavama jer se takve mnogo češće dešavaju nego pozitivne. Većina ljudi je najčešće usredsređena samo na loše stvari. Vesti stalno objavljuju izveštaje o ubistvima i nesrećama, a trude se što više da zaplaše ljude sa crnim prognozama za budućnost. Isto, kada se sretnete sa prijateljima, najčešći razgovori koji se vode su opisi nekih loših događaja. Tek retko ko će vam ispričati kako je uživao uz toplu čokoladu u sred radnog vremena ili kako se smejao „ko blesav“ kada je pokisnuo do gole kože.

Read the rest of this entry »

Zar nije predivno!? Blog tajna.rs ima još jednog autora! I to kakvog… Oduševićete se sigurno serijom tekstova o ličnim iskustvima u vezi sa hipnozom koje nam maestralno opisuje G(Dži). Ja sam bio fasciniran lepotom opisa i duhovitošću naše G, i samo mogu da joj kažem jedno veeeeeliko HVALA… Tajna

Pritisnuta prošlošću, obavezama koje su čekale da budu ispunjene, kao zahtevima okoline da se konačno socijalizujem posle porodične tragedije, jednim malim delom koji je ipak ostao slobodan i probuđen, znala sam da je sve u mojoj moći, stvari se ne dešavaju same od sebe.

U naletima lepih trenutaka koji su takođe bili prošarani raznim pritiscima, krivila sam sve i svašta, bila besna, prvenstveno na sebe pa tek na sve OKO sebe.

Bilo je teško srušiti postavljeni zid, koji sam pomno gradila, ciglu po ciglu, da bi obezbedila sebi kutak tišine, koji me je nesvesno gutao.

Nije se desilo ono “jedno jutro sam ustala i rešila ŽELIM DA SE BORIM”… to se dešavalo u talasima, jer je uvek bio jači onaj mali đavo sa levog ramena čije je ime bilo “ALI”… I uvek postoji jedno ALI  što devojci sreću kvari  :-). Kao što jeste – STVAR JE U IZBORU. Ne možeš da izgubiš, možeš samo da dobiješ, i kad misliš da gubiš – ti dobijaš – u zavisnosti iz kog ugla gledaš .

Ako postavite flašu kečapa na sto, i nekoliko ljudi se skupi oko flaše, svako će videti kečap iz svog ugla, i svi će biti u pravu, na drugačiji način.

Jedna davna reklama kaže: “Traži, traži, pa ćeš naći”… U septembru ne znam šta sam tražila po netu. Mogu samo da mu dam ime REŠENJE. Read the rest of this entry »

Ljudi, imam jednu dilemu i zato želim da svojoj podsvesti uputim pitanje i molbu da mi razreši tu dilemu. Ipak, napisaću i ovaj kratak tekst na blogu iz dva razloga. Prvi razlog je da pojačam uticaj pitanja na svoju podsvest ne bi li mi što brže i jasnije odgovorila. Drugi razlog je što sam siguran da ću od vas, dragih prijatelja koji čitate ove redove, dobiti mudre i pametne savete.

U prethodnom tekstu smo se dotakli dubokih, uzvišenih tema. Zato se sad vraćamo na prizemne, ovozemaljske teme. Naime, želim da odem sa svojom porodicom na zimovanje. Želim ja, želi moja žena, a sin bi sigurno maksimalno uživao na snegu. Problem je što, obrni – okreni, bez 800€ ne možeš da prođeš. Hotel, ski pas, ski oprema, put… Nije to more da možeš da se zakrpiš sa 200€ u nekom apartmanu, pa jedeš paštete po ceo dan. Skupa je ovo zabava. Ali baš mi se ide na skijanje. Nisam bio odavno. Read the rest of this entry »

Nešto prilično važno sam shvatio. Zato sam to i promenio u svojim tehnikama koje primenjujem da iskoristim zakon privlačenja. I naravno, već se osećam bolje i uspešnije i želim da to podelim sa svima.

Evo o čemu se radi. Svi znate da je cilj svih tehnika vizuelizacije i afirmacija da zamišljamo svoj cilj kao da je već ostvaren i da pritom oživimo osećanje koje ćemo imati kada se on stvarno bude i ostvario. Do sada sam to pokušavao da uradim tako što sam mentalno pričao o ostvarenom cilju sa suprugom ili najboljim drugom. Pokušavao sam da im sa oduševljenjem pričam o tome što je ostvareno, zamišljao sam kako su i oni iskreno srećni zbog ostvarenja cilja. Ali baš tu je i bio problem. Naime, kada sam objašnjavao supruzi npr. kako sam zaradio novac, njena prva reakcija je stvarno bila iskrena i pozitivna. Međutim, prvo njeno sledeće pitanje je bilo na šta ćemo da potrošimo novac. A ja bih se onda bacio u objašnjavanje kako ne treba odmah da trošimo novac, kako je bolje da ga uložimo i zaradimo još više novca, a onda ćemo moći da kupimo šta god želimo. I koliko god se trudio da ne razmišljam o tome i da samo proizvedem emociju sreće i unutrašnjeg zadovoljstva, naš razgovor uvek krene na tu stranu.

Slična stvar je i kada “razgovaram” sa svojim najboljim drugom. Na primer, njemu mentalno saopštim da sam dobio veliki novac i pokušavam da zamislim njegovo oduševljenje. Ali opet… Već mu na licu vidim da emocija nije potpuno iskrena. Drago je njemu zbog mene, ali se već javlja blagi osećaj ljubomore, razmišljanja o tome kako ćemo manje da se družimo jer sad više ne pripadamo istoj klasi ljudi po bogatstvu i sve tako neka glupa razmišljanja. Svestan sam da to sve moj um proizvodi i da su to sigurno neki podsvesni programi koji i dalje vladaju nadamnom, ali stvarno mi je teško da ih izbacim. Iako svesno mislim da bi se oboje stvarno i iskreno obradovali mom uspehu, prilikom vizuelizacije to ne mogu da postignem.

Zato mi je pala napamet jedna ideja koju sam odmah počeo da primenjujem i primetio sam značajno poboljšanje. Sećate se teksta o mom anđelu čuvaru? Tada sam primenio tehniku kojom sam uspeo da upoznam svog anđela čuvara. Ali nakon toga, možda sam još nekoliko puta razgovarao sa njim (u stvari njom) i onda je polako isčezla iz fokusa. Ali zar nije ovo idealna situacija da se uposli anđeo čuvar?

Read the rest of this entry »

Zamišljeno je da blog tajna.rs kao glavne teme ima zakon privlačenja (Tajna) i načine postizanja uspeha. Međutim, iako nisam nikakav stručnjak za psihologiju, moram da podelim sa vama neka razmišljanja o psihološkim temama koje utiču na postizanje uspeha i pravilno korišćenje zakona privlačenja. Pominjao sam do sada neke psihološke razloge koji nas sprečavaju da ostvarimo svoje pune potencijale. Strah je jedan od njih. A danas želim da pišem o jednoj pojavi koja je tako svojstvena svima nama, a nismo svesni koliko može da bude štetna. U pitanju je kritikovanje.

Većina nas kritikuje druge imajući najbolju nameru. Ne pričam o tome kada kritikujemo političare ili sportiste, nego o kritici koju upućujemo sebi bliskim ljudima, supružniku, deci, kolegama… Kada to radimo, najčešće mislimo da smo uputili konstruktivnu, dobronamernu kritiku, ali nisam siguran da je baš uvek tako. Često je naša “dobronamerna” kritika usmerena ka ličnosti, a ne ka delu koje je neka osoba nedovoljno dobro uradila. Kritikujući samu osobu, govoreći joj kako je glupa i nesposobna, možemo da postignemo trajne negativne posledice u njenom ponašanju. Ako se ta kritika dovoljno često ponavlja, podsvest kritikovane osobe će prihvatiti to kao činjenicu i počeće da se ponaša u skladu sa tim, postaće glupa i nesposobna.

Na primer, posmatram roditelje i babe i dede u parku, kako svojoj deci govore loše stvari bez ikakvog očiglednog razloga. Dete se saplete, oni mu odmah kažu da je šeprtlja. Dete čučne u blato, oni odmah kažu da se prlja kao svinja. Dete uzme tuđu igračku, roditelji mu odmah kažu da nije dobar. Dete počne da plače, oni mu kažu da je ružan kad plače i da ga niko neće voleti zbog toga. Zapazite da ne kritikuju to što je dete uradilo, već njega kao ličnost. Šta mislite, kako će to dete da misli o sebi nakon nekoliko godina ovakvog učenja? Misliće da je ružna, prljava svinja koju niko ne voli jer je smotana i nije dobra. Još ako znamo da deca nemaju sposobnost (ili manu) da kritički analiziraju sve što im se kaže i da im se sve izgovoreno direktno urezuje u podsvest, takve loše kritike imaju još veću težinu. Zar to nije strašno?

Nisu samo deca na meti ovakvih loših kritika. Read the rest of this entry »

Evo jednog kratkog, laganog saveta za nedeljno jutro. U knjizi “Moć podsvesti”, autor Džozef Marfi preporučuje kako da ubedimo podsvest da je naše pravo da steknemo novac i bogatstvo. Između mnogo drugih saveta, za oko mi je zapao baš ovaj kratak i jednostavan savet.

Naime, svake večeri, neposredno pred spavanje treba da ponavljate reč “bogatstvo“. Ta reč treba da vam služi kao uspavanka. Lagano i ubeđeno je ponavljajte u sebi sve dok ne zaspite. Džozef Marfi tvrdi da će bogatstvo uskoro početi da dolazi sa svih strana, na očekivane i neočekivane načine.

Ovo je još jedna od tehnika koje smo pominjali jer se koristi neposredno pre utonuća u san. Taj period je najefikasniji za pristup podsvesti jer tada koristimo presnosti alfa nivoa našeg mozga. Tada je svest nemoćna da se suprotstavi sugestijama i da ispolji svoju sposobnost kriticizma, ismevanja i neverice. Naravno, umesto reči bogatstvo, možete da ponavljate bilo koju kratku reč ili neku mantru ili kratko izrečenu želju. Uspavajte se sa tom reči u mislima i čuda će se dogoditi!

Ko samo izmisli ono dugme snooze na telefonu?! To je samo još jedan način da odložimo neodložno. Prekjuče sam opet pred utonuće u san poželeo da “dobijem” ideju za temu o kojoj bih pisao za blog ujutru čim se probudim. Ali ujutru sam nekoliko puta pritisnuo pomenuto dugme i tako odložio ustajanje do najkasnijeg trenutka, ali tako da ipak ima nade da stignem na posao na vreme. Bilo mi je jasno da nema ništa od pisanja za sajt, ali mi je poslednji pogled na natpis snooze doneo odgovor na traženu želju. Znao sam da moram da napišem nešto o ljudskoj potrebi da do poslednjeg trenutka odlažu stvari koje moraju da urade. Odlaganje, ili prokrastinacija je veliki protivnik uspeha.

Prokrastinacija ne mora uvek da bude loša. Moja razmišljanja idu u pravcu da moramo da shvatimo kako se osećamo kada odlažemo neku obavezu. Ako osećamo grižu savesti što neki posao nikako da završimo, odnosno ako se stvarno osećamo loše zbog toga, onda bi ipak trebalo sebe da nateramo da ga uradimo. Ali ima i situacija kada se ni malo ne osećamo loše zbog nekog odlaganja, već bismo se, naprotiv, osećali loše ako bismo radili taj posao. To je onda znak da postoje jači razlozi zašto ne uradimo to što neko očekuje od nas. Tada nas naša podsvest, odnosno naše unutrašnje, više JA odvlači od zadatka koji nije dobar za nas i koji bi svakako trebalo da izbegnemo.

Upravo sam se setio da sam pre nekoliko meseci imao jednu ideju za sajt preko koga bih mogao da zarađujem novac. Ideja mi se u prvom trenutku činila sjajnom, proveo sam nekoliko dana tražeći idealno ime domena za sajt, kupio sam domen, ali sam onda stao i ništa se nije dešavalo. U nekoliko navrata sam pokušavao da nateram sebe da krenem sa realizacijom, ali nisam stigao dalje od laganog pretraživanja potrebnih informacija na internetu. Na kraju sam shvatio da nije trenutak da krenem u realizaciju te ideje i odustao. Sada kada razmislim, ni jednog trenutka se nisam osetio loše zbog odustajanja. Siguran sam da mi je zakon privlačenja na posredan način rekao da ne bih na taj način uspeo da zaradim novac.

Evo nekoliko jednostavnih načina kako možemo da sprečimo našu potrebu da odlažemo neodložno. Read the rest of this entry »

Mom sinu nije nikakav problem da, kada vidi neko dete da jede u parku, priđe i otvori usta očekujući ono što želi. A zašto je tada meni neprijatno i odvlačim ga na drugu stranu? Neprijatno mi je jer ne znam kako će da odreaguje roditelj tog deteta. Iako velika većina roditelja smatra taj gest mog sina veoma simpatičnim i nemaju ništa protiv da deca podele hranu, meni je i dalje neprijatno. To je neka glupa moralna prepreka koja mi je sigurno usađena u glavu dok sam bio mali. Ja se sada trudim koliko god mogu da ne razvijam nikakve strahove i prepreke u glavici svog sina, ali da bih to uradio moram prvo da se oslobodim svojih strahova. Strahovi nas sprečavaju da ispoljimo svoje pune potencijale!

Razmislite o tome čega se sve plašite! Evo ja ću prvi… Plašim se kako će moja okolina komentarisati moje postupke. Plašim se da potpuno slobodno stupim u komunikaciju sa nepoznatom osobom. Plašim se da uložim novac u bilo šta što nije sto posto sigurno. Plašim se da ostanem bez zagarantovanih prihoda u vidu plate. Plašim se da priđem najzgodnijoj devojci i pitam je da izađemo (i veoma mi je drago što više ne moram (i ne smem) to da radim). Plašim se da pričam sa ljudima koji mi predstavljaju autoritete.

Ali ne, nisam ni toliko stidljiva, ni povučena osoba. Nemojte da pomislite da zbog toga što sam naveo, ne stupam u komunikaciju sa drugima ili da živim zatvoren u stanu. Naveo sam samo strahove koje sam primetio da imam i koji me sprečavaju da postignem ono što želim u svim situacijama. Jednom mi je jedan poznanik, kome više ni imena ne mogu da se setim, rekao: “Stidljive osobe nisu ni svesne šta sve propuštaju u životu!” Ta rečenica mi se urezala u pamćenje i često je se setim. U stvari, setim je se kad god shvatim da u meni progovara onaj mračni strah koji kaže da je bolje da ćutim i ne talasam, nego da priđem, pitam, kažem svoje mišljenje, tražim, dobijem, saznam, vidim, uspem.

Kada sam razmišljao o strahu, javila mi se slika u mislima kako pokušavam da plivam sa tegovima. Read the rest of this entry »

Ovo je nastavak prethodnog članka u kome sam opisao osnovnu tehniku za poboljšanje samopouzdanja koje nam je neophodno da bismo iskoristili zakon privlačenja. Kao što sam napisao, tajna poboljšanja sampozdanja je da imaginacijom stvorimo naviku. Onda samopouzdanje dolazi iznutra, prirodno.

Da podsetim, osnovna tehnika podrazumeva da zamišljamo sebe kao potpuno sampouzdane i sigurne, a onda da u tim trenucima stvorimo okidač koji će nam omogućiti da iskoristimo uslovni refleks kad god nam zatreba samopouzdanje. Sve tri tehnike koje ću opisati u ovom tekstu su modifikacija te osnovne tehnike.

Prva tehnika koju želim danas da navedem se primenjuje tako što treba da zamislite nekoga ko vas ceni i poštuje, nekoga ko vas voli takve kakvi jeste. Zamislite kako ulazite u telo te osobe, a onda posmatrajte sebe njenim očima. Pokušajte da shvatite šta je to što ta osoba ceni kod vas, zašto vas voli. Šta je to što ona vidi u vama, a vi ste možda potcenili tu osobinu. Shvatite zašto vas neko voli i shvatićete da vrlo lako možete i sami sebe da volite. Kada ste završili eksterni pogled na sebe, izađite iz te druge osobe i zahvalite joj se.

Sledeća tehnika se radi tako što treba da stanete ispred ogledala i prisetite se kada vam je neko uputio kompliment. Read the rest of this entry »