Nešto prilično važno sam shvatio. Zato sam to i promenio u svojim tehnikama koje primenjujem da iskoristim zakon privlačenja. I naravno, već se osećam bolje i uspešnije i želim da to podelim sa svima.

Evo o čemu se radi. Svi znate da je cilj svih tehnika vizuelizacije i afirmacija da zamišljamo svoj cilj kao da je već ostvaren i da pritom oživimo osećanje koje ćemo imati kada se on stvarno bude i ostvario. Do sada sam to pokušavao da uradim tako što sam mentalno pričao o ostvarenom cilju sa suprugom ili najboljim drugom. Pokušavao sam da im sa oduševljenjem pričam o tome što je ostvareno, zamišljao sam kako su i oni iskreno srećni zbog ostvarenja cilja. Ali baš tu je i bio problem. Naime, kada sam objašnjavao supruzi npr. kako sam zaradio novac, njena prva reakcija je stvarno bila iskrena i pozitivna. Međutim, prvo njeno sledeće pitanje je bilo na šta ćemo da potrošimo novac. A ja bih se onda bacio u objašnjavanje kako ne treba odmah da trošimo novac, kako je bolje da ga uložimo i zaradimo još više novca, a onda ćemo moći da kupimo šta god želimo. I koliko god se trudio da ne razmišljam o tome i da samo proizvedem emociju sreće i unutrašnjeg zadovoljstva, naš razgovor uvek krene na tu stranu.

Slična stvar je i kada “razgovaram” sa svojim najboljim drugom. Na primer, njemu mentalno saopštim da sam dobio veliki novac i pokušavam da zamislim njegovo oduševljenje. Ali opet… Već mu na licu vidim da emocija nije potpuno iskrena. Drago je njemu zbog mene, ali se već javlja blagi osećaj ljubomore, razmišljanja o tome kako ćemo manje da se družimo jer sad više ne pripadamo istoj klasi ljudi po bogatstvu i sve tako neka glupa razmišljanja. Svestan sam da to sve moj um proizvodi i da su to sigurno neki podsvesni programi koji i dalje vladaju nadamnom, ali stvarno mi je teško da ih izbacim. Iako svesno mislim da bi se oboje stvarno i iskreno obradovali mom uspehu, prilikom vizuelizacije to ne mogu da postignem.

Zato mi je pala napamet jedna ideja koju sam odmah počeo da primenjujem i primetio sam značajno poboljšanje. Sećate se teksta o mom anđelu čuvaru? Tada sam primenio tehniku kojom sam uspeo da upoznam svog anđela čuvara. Ali nakon toga, možda sam još nekoliko puta razgovarao sa njim (u stvari njom) i onda je polako isčezla iz fokusa. Ali zar nije ovo idealna situacija da se uposli anđeo čuvar?

Read the rest of this entry »

Zamišljeno je da blog tajna.rs kao glavne teme ima zakon privlačenja (Tajna) i načine postizanja uspeha. Međutim, iako nisam nikakav stručnjak za psihologiju, moram da podelim sa vama neka razmišljanja o psihološkim temama koje utiču na postizanje uspeha i pravilno korišćenje zakona privlačenja. Pominjao sam do sada neke psihološke razloge koji nas sprečavaju da ostvarimo svoje pune potencijale. Strah je jedan od njih. A danas želim da pišem o jednoj pojavi koja je tako svojstvena svima nama, a nismo svesni koliko može da bude štetna. U pitanju je kritikovanje.

Većina nas kritikuje druge imajući najbolju nameru. Ne pričam o tome kada kritikujemo političare ili sportiste, nego o kritici koju upućujemo sebi bliskim ljudima, supružniku, deci, kolegama… Kada to radimo, najčešće mislimo da smo uputili konstruktivnu, dobronamernu kritiku, ali nisam siguran da je baš uvek tako. Često je naša “dobronamerna” kritika usmerena ka ličnosti, a ne ka delu koje je neka osoba nedovoljno dobro uradila. Kritikujući samu osobu, govoreći joj kako je glupa i nesposobna, možemo da postignemo trajne negativne posledice u njenom ponašanju. Ako se ta kritika dovoljno često ponavlja, podsvest kritikovane osobe će prihvatiti to kao činjenicu i počeće da se ponaša u skladu sa tim, postaće glupa i nesposobna.

Na primer, posmatram roditelje i babe i dede u parku, kako svojoj deci govore loše stvari bez ikakvog očiglednog razloga. Dete se saplete, oni mu odmah kažu da je šeprtlja. Dete čučne u blato, oni odmah kažu da se prlja kao svinja. Dete uzme tuđu igračku, roditelji mu odmah kažu da nije dobar. Dete počne da plače, oni mu kažu da je ružan kad plače i da ga niko neće voleti zbog toga. Zapazite da ne kritikuju to što je dete uradilo, već njega kao ličnost. Šta mislite, kako će to dete da misli o sebi nakon nekoliko godina ovakvog učenja? Misliće da je ružna, prljava svinja koju niko ne voli jer je smotana i nije dobra. Još ako znamo da deca nemaju sposobnost (ili manu) da kritički analiziraju sve što im se kaže i da im se sve izgovoreno direktno urezuje u podsvest, takve loše kritike imaju još veću težinu. Zar to nije strašno?

Nisu samo deca na meti ovakvih loših kritika. Read the rest of this entry »

Evo jednog kratkog, laganog saveta za nedeljno jutro. U knjizi “Moć podsvesti”, autor Džozef Marfi preporučuje kako da ubedimo podsvest da je naše pravo da steknemo novac i bogatstvo. Između mnogo drugih saveta, za oko mi je zapao baš ovaj kratak i jednostavan savet.

Naime, svake večeri, neposredno pred spavanje treba da ponavljate reč “bogatstvo“. Ta reč treba da vam služi kao uspavanka. Lagano i ubeđeno je ponavljajte u sebi sve dok ne zaspite. Džozef Marfi tvrdi da će bogatstvo uskoro početi da dolazi sa svih strana, na očekivane i neočekivane načine.

Ovo je još jedna od tehnika koje smo pominjali jer se koristi neposredno pre utonuća u san. Taj period je najefikasniji za pristup podsvesti jer tada koristimo presnosti alfa nivoa našeg mozga. Tada je svest nemoćna da se suprotstavi sugestijama i da ispolji svoju sposobnost kriticizma, ismevanja i neverice. Naravno, umesto reči bogatstvo, možete da ponavljate bilo koju kratku reč ili neku mantru ili kratko izrečenu želju. Uspavajte se sa tom reči u mislima i čuda će se dogoditi!

Ko samo izmisli ono dugme snooze na telefonu?! To je samo još jedan način da odložimo neodložno. Prekjuče sam opet pred utonuće u san poželeo da “dobijem” ideju za temu o kojoj bih pisao za blog ujutru čim se probudim. Ali ujutru sam nekoliko puta pritisnuo pomenuto dugme i tako odložio ustajanje do najkasnijeg trenutka, ali tako da ipak ima nade da stignem na posao na vreme. Bilo mi je jasno da nema ništa od pisanja za sajt, ali mi je poslednji pogled na natpis snooze doneo odgovor na traženu želju. Znao sam da moram da napišem nešto o ljudskoj potrebi da do poslednjeg trenutka odlažu stvari koje moraju da urade. Odlaganje, ili prokrastinacija je veliki protivnik uspeha.

Prokrastinacija ne mora uvek da bude loša. Moja razmišljanja idu u pravcu da moramo da shvatimo kako se osećamo kada odlažemo neku obavezu. Ako osećamo grižu savesti što neki posao nikako da završimo, odnosno ako se stvarno osećamo loše zbog toga, onda bi ipak trebalo sebe da nateramo da ga uradimo. Ali ima i situacija kada se ni malo ne osećamo loše zbog nekog odlaganja, već bismo se, naprotiv, osećali loše ako bismo radili taj posao. To je onda znak da postoje jači razlozi zašto ne uradimo to što neko očekuje od nas. Tada nas naša podsvest, odnosno naše unutrašnje, više JA odvlači od zadatka koji nije dobar za nas i koji bi svakako trebalo da izbegnemo.

Upravo sam se setio da sam pre nekoliko meseci imao jednu ideju za sajt preko koga bih mogao da zarađujem novac. Ideja mi se u prvom trenutku činila sjajnom, proveo sam nekoliko dana tražeći idealno ime domena za sajt, kupio sam domen, ali sam onda stao i ništa se nije dešavalo. U nekoliko navrata sam pokušavao da nateram sebe da krenem sa realizacijom, ali nisam stigao dalje od laganog pretraživanja potrebnih informacija na internetu. Na kraju sam shvatio da nije trenutak da krenem u realizaciju te ideje i odustao. Sada kada razmislim, ni jednog trenutka se nisam osetio loše zbog odustajanja. Siguran sam da mi je zakon privlačenja na posredan način rekao da ne bih na taj način uspeo da zaradim novac.

Evo nekoliko jednostavnih načina kako možemo da sprečimo našu potrebu da odlažemo neodložno. Read the rest of this entry »

Mom sinu nije nikakav problem da, kada vidi neko dete da jede u parku, priđe i otvori usta očekujući ono što želi. A zašto je tada meni neprijatno i odvlačim ga na drugu stranu? Neprijatno mi je jer ne znam kako će da odreaguje roditelj tog deteta. Iako velika većina roditelja smatra taj gest mog sina veoma simpatičnim i nemaju ništa protiv da deca podele hranu, meni je i dalje neprijatno. To je neka glupa moralna prepreka koja mi je sigurno usađena u glavu dok sam bio mali. Ja se sada trudim koliko god mogu da ne razvijam nikakve strahove i prepreke u glavici svog sina, ali da bih to uradio moram prvo da se oslobodim svojih strahova. Strahovi nas sprečavaju da ispoljimo svoje pune potencijale!

Razmislite o tome čega se sve plašite! Evo ja ću prvi… Plašim se kako će moja okolina komentarisati moje postupke. Plašim se da potpuno slobodno stupim u komunikaciju sa nepoznatom osobom. Plašim se da uložim novac u bilo šta što nije sto posto sigurno. Plašim se da ostanem bez zagarantovanih prihoda u vidu plate. Plašim se da priđem najzgodnijoj devojci i pitam je da izađemo (i veoma mi je drago što više ne moram (i ne smem) to da radim). Plašim se da pričam sa ljudima koji mi predstavljaju autoritete.

Ali ne, nisam ni toliko stidljiva, ni povučena osoba. Nemojte da pomislite da zbog toga što sam naveo, ne stupam u komunikaciju sa drugima ili da živim zatvoren u stanu. Naveo sam samo strahove koje sam primetio da imam i koji me sprečavaju da postignem ono što želim u svim situacijama. Jednom mi je jedan poznanik, kome više ni imena ne mogu da se setim, rekao: “Stidljive osobe nisu ni svesne šta sve propuštaju u životu!” Ta rečenica mi se urezala u pamćenje i često je se setim. U stvari, setim je se kad god shvatim da u meni progovara onaj mračni strah koji kaže da je bolje da ćutim i ne talasam, nego da priđem, pitam, kažem svoje mišljenje, tražim, dobijem, saznam, vidim, uspem.

Kada sam razmišljao o strahu, javila mi se slika u mislima kako pokušavam da plivam sa tegovima. Read the rest of this entry »

Ovo je nastavak prethodnog članka u kome sam opisao osnovnu tehniku za poboljšanje samopouzdanja koje nam je neophodno da bismo iskoristili zakon privlačenja. Kao što sam napisao, tajna poboljšanja sampozdanja je da imaginacijom stvorimo naviku. Onda samopouzdanje dolazi iznutra, prirodno.

Da podsetim, osnovna tehnika podrazumeva da zamišljamo sebe kao potpuno sampouzdane i sigurne, a onda da u tim trenucima stvorimo okidač koji će nam omogućiti da iskoristimo uslovni refleks kad god nam zatreba samopouzdanje. Sve tri tehnike koje ću opisati u ovom tekstu su modifikacija te osnovne tehnike.

Prva tehnika koju želim danas da navedem se primenjuje tako što treba da zamislite nekoga ko vas ceni i poštuje, nekoga ko vas voli takve kakvi jeste. Zamislite kako ulazite u telo te osobe, a onda posmatrajte sebe njenim očima. Pokušajte da shvatite šta je to što ta osoba ceni kod vas, zašto vas voli. Šta je to što ona vidi u vama, a vi ste možda potcenili tu osobinu. Shvatite zašto vas neko voli i shvatićete da vrlo lako možete i sami sebe da volite. Kada ste završili eksterni pogled na sebe, izađite iz te druge osobe i zahvalite joj se.

Sledeća tehnika se radi tako što treba da stanete ispred ogledala i prisetite se kada vam je neko uputio kompliment. Read the rest of this entry »

Nakon prethodnog članka u kome sam pisao o tome da je za uspešnu primenu zakona privlačenja neophodno da imamo jako samopouzdanje, sada bih hteo da pišem o nekim tehnikama koje su meni pomogle da budem sigurniji u sebe. Dobra stvar je što samopouzdanje može da se popravi i to veoma brzo. Osnovni princip na kome se zasniva poboljšanje je sličan onome što i Tajna predlaže: stvorite osećaj kako ste potpuno sigurni u sebe. I radite to često.

Eto, ja sam u dve rečenice rekao šta treba da se radi, a u ovom tekstu ću da opišem jednu, osnovnu, tehniku koja opisuje kako to treba da se radi. U narednom članku ću navesti još nekoliko tehnika koje takođe doprinose jačanju samopouzdanja. Tehnike sam naučio od Pola Mekene koga sam pominjao i u ranijim člancima.

Treba da shvatimo da su navike i imaginacija mnogo jače od snage volje. To će vam biti jasno ako ste ikada pokušali da držite dijetu. Tada ste snagom volje pokušali da se oduprete nekoj hrani, ali ta grozna navika da uveče grickate uz TV ili pomisao na sočno parče torte je bila mnogo jača od volje. Isto je i sa samopouzdanjem. Ne možete sebi narediti da vladate nekom situacijom. Znate i sami da ne možete snagom volje sprečiti da se zacrvenite u licu u nekoj neprijatnoj situaciji. Što više pokušavate da se oduprete tome, rumenilo je sve jače. Zato je rešenje da samopouzdanje pretvorimo u naviku i to pomoću imaginacije. Read the rest of this entry »

Kako je lepo kada smo na godišnjem odmoru, kada sedimo na nekoj usamljenoj plaži u udobnoj ležaljci i gledamo ka pučini. Nema svakodnevnog pritiska na poslu, nema šefa da nas kritikuje, nema klijenata da nas maltretiraju, nema gužve u saobraćaju, čekanja u redovima, sve je mirno i opušteno. Teško da o bilo čemu ozbiljnom možemo tada da razmišljamo. Prepušteni smo čulima koja uživaju u prizoru: beskrajan prostor, plavetnilo neba i mora, zvuci talasa, ujednačen cvrkut cvrčaka, miris borovine. Da li ima lepše scene? Ako imate sopstvenu lepšu scenu, odmah je zamislite!

Ovim svojim skromnim umećem opisivanja sam hteo da vam kažem da sam ja na moru svakog dana, iako živim u Beogradu. Sve što je potrebno da uradim je da se opustim koliko je to moguće u datoj situaciji i da “otputujem” na kratko putovanje na plažu. Meni je sunce i kada napolju pada kiša!

Za pojam “idealno mesto za relaksaciju” sam prvi put saznao na kursu Silva metoda, a od onda sam ga manje – više susretao i u drugim metodama relaksacije i kontrole stresa. Ovo je najlakši i najlepši način da se oslobodimo svakodnevnog stresa. Naš um je jači od svakodnevice, a stres je posledica našeg doživljaja stvarnosti. Pa zašto onda ne bismo sebi sami stvorili lepšu stvarnost i uživali kad god možemo? Sve što treba da uradimo je da duboko udahnemo i zamislimo svoje idealno mesto za relaksaciju. Istog trenutka se “iseljavamo” iz svog tela i odlazimo na jedno mnogo prijatnije mesto. Naše telo je takođe pod uticajem uma, pa tako postajemo i fizički relaksiraniji.

Kako da izaberete svoje idealno mesto za relaksaciju? Za svoje idealno mesto možete izabrati bilo koje stvarno ili izmišljeno mesto gde se Read the rest of this entry »

Afirmacije su pozitivni iskazi koji opisuju stanje koje želimo da postignemo. Afirmacije se ponavljaju mnogo puta da bismo ubedili našu podsvest i da bismo time izazvali da ona promeni ili pojača programe po kojima funkcioniše. Da bi afirmativne rečenice imale efekta, treba ih ponavljati sa punom pažnjom, ubeđenjem, interesovanjem i željom.

Postoji više načina kako možemo da primenjujemo afirmativne rečenice:

• u meditaciji - izgovaramo afirmacije u sebi tokom meditacije ili u opuštenom stanju pred spavanje i sl.
• izgovorene naglas ili u sebi - ovo je najrasprostranjeniji i najjednostavniji način upotrebe jer ih možemo izgovarati tokom dana dok obavljamo neke rutinske poslove, zatim pred ogledalom gledajući se pravo u oči, a možemo i da ih snimimo, pa naknadno preslušavamo.
• pisane - možemo da jednu afirmaciju pišemo nekoliko desetina puta stvarno razmišljajući o tome šta pišemo, a možemo i da zalepimo odštampane ili napisane afirmacije po zidu, radnom stolu, kuhinji i na bilo koje drugo mesto gde će nam stalno biti u vidokrugu.
• izgovorene u društvu - ovo je malo neobičan, ali zato veoma uspešan način primenjivanja afirmacija u kome ljudi međusobno govore jedni drugima svoje afirmacije, a sagovornici ih potvrđuju. Ako uspete da prevaziđete nelagodnost i barijere, ovo je izuzetno moćna tehnika.
• otpevane - muzika se jednostavno lepi za našu svest i podsvest, tako da je dobra stvar da svoje afirmacije možete da otpevate, baš kao što je prikazano u prethodnom članku.

A koje to afirmativne rečenice treba da ponavljate?

Read the rest of this entry »

Programeri će shvatiti naslov. Znam da mi je ova programerska fora prilično glupa, ali morao sam da stavim znak uzvika na početku naslova. U programerskom žargonu, on predstavlja negaciju onoga što stoji posle njega. Dakle, naslov ovog članka kaže: Nije tačno da ko hoće veće, izgubi iz vreće!

Ovih dana, prateći svog sina kako raste i upoznaje se sa svetom oko sebe, često razmišljam o tome šta treba da mu pričam kako bih pozitivno uticao na njegov razvoj. U stvari, više se plašim toga da iz najbolje namere ne utičem negativno na njega time što ću mu u podsvest usaditi neku misao koja nije dobra za njega. A razmišljajući o tome, više puta sam shvatio neka pravila ponašanja i razmišljanja koja su meni usađena u detinjstvu i koja se uvek ispolje u datoj situaciji. Zato bih sada pokušao da prisetim svih glupih i negativnih stvari kojima su nas “trovali” dok smo bili mali i nekritični. A kada smo postali kritični, već je bilo kasno. Suština celog ovog bloga je da se vratimo na pravi put i promenimo te učitane programe u podsvesti.

Stvarno je strašno čemu su nas sve nesvesno učili dok smo bili mali! Uvek je to bilo iz najbolje namere, da se ne bismo povredili ili da bismo jeli jer smo rasli. Ali iz nepažnje, a još češće iz neznanja, su nam usadili programe koji će nas sputavati celog života. Read the rest of this entry »