Valjda je početak svake godine vreme da se donose važne životne odluke. Verovatno mi se zbog toga preko kontakt forme na sajtu obratilo dosta ljudi sa pitanjima o tome šta da rade. Imali su veliku životnu dilemu, bili su na prekretnici, morali su da donesu odluku koja će da utiče na celokupan kasniji život. Biti ili ne biti?

I uvek sam se osećao polaskanim što mi se ljudi obraćaju sa tako važnim pitanjima. To znači da moje mišljenje ima neki značaj i da mi ljudi veruju. Ali, s druge strane, sam osećao veliku odgovornost. Ja nisam ni psiholog, ni psihijatar. Ko sam ja uopšte da druge savetujem o tako važnim pitanjima? Ipak, laknulo mi je kada sam shvatio da postoji jednostavan odgovor na sve te dileme i krupna pitanja. Odgovor je da rešenje jedino možemo da pronađemo unutar sebe.

Da li mislite da je pametno da drugi donose odluke umesto vas, makar oni bili roditelji, najbolji prijatelji ili kojekakvi eksperti? Vi jedini imate kapaciteta da donesete ispravnu odluku. Možete da pitate razne ljude za mišljenje, možete da prikupite sve informacije o svojoj dilemi i od “Kurte i Murte”, ali odluka mora da bude vaša!

Često mislite da sami donosite odluku, a kasnije se ispostavi da ste poslušali ljude koji su sugerisali odluke vodeći se svojim interesima. Na primer, poslušali ste majku i upisali fakultet koji vas ne zanima, jer je ona htela da ima sina lekara. Read the rest of this entry »

Često razmišljam o tome zašto za nekoga primena svesnih mentalnih slika radi, a za nekoga ne radi. Ideje moraju biti naša opsesija. Jedina ideja u našem umu ka čijem razvitku ćemo da težimo.

Naš sadašnji trenutak je razvijen iz prošlosti i to nije novost. Jedan od najvećih problema je distrakcija naše pažnje. Možemo promeniti malo ili ništa jer nakon povratka iz budućnosti mi nastavljamo da se igramo u dnevnim obavezama. Ako bismo zamenili period pažnje u obrnutom smeru, promene u spoljašnjem svetu bi bile brzo i drastično vidljive. Samo mali broj ljudi je spreman da se odrekne trenutne realnosti i da uplovi u imaginaciju, a to je zbog dnevne navike, zbog nepoverenja i zbog lenjosti.

Bob Proctor je 26 godina proveo čitajući knjigu Misli i Obogati se (Napoleon Hil) da bi pronašao Tajnu koja je pomenuta preko 100 puta u toj knjizi. Ćitao je ponovo i ponovo da bi pronašao tu tajnu. Tajna je napisana tako uočljivo da niko ne obraća pažnju prilikom čitanja. Na 16. strani prevedene knjige priča se o susretu Edvard Barnsa i Edisona. “RAČUNALO SE ONO ŠTO JE MISLIO. KADA BI ZNAČAJ OVE IZJAVE MOGAO DA SE PRENESE SVAKOJ OSOBI KOJA JE PROČITA, NE BI BILO POTREBE ZA OSTATKOM KNJIGE”.

O čemu misite? O čemu mislite u toku dana dok se krećete u svom svetu? Gde su vaše misli? Read the rest of this entry »

U poslednje vreme mi se obraća sve više ljudi koji tvrde da sve rade kako treba, ali nemaju rezultate od primene Tajne, odnosno zakona privlačenja. U interakciji sa njima sam shvatio da verovatno očekuju da treba samo da pomisle na svoju želju i da će im se ona ostvariti. Mislim da su previše nestrpljivi. Ipak, u Tajni ima mnogo više od običnog pozitivnog razmišljanja i jednostavnog, kratkotrajnog zamišljanja ostvarenog cilja.

Ovaj tekst pišem kao podsetnik za sve koji su se možda preračunali i nakon odgledanog filma Tajna mislili da će tek tako lako da postignu sve što žele.

Većina ljudi kada se prvi put susretne sa zakonom privlačenja odluči da ga testira na manje važnim stvarima. Svi smo probali da tako pronađemo parking mesto, da stignemo na vreme negde iako je evidentno da kasnimo, da utičemo na policajca da nam ne napiše kaznu, kad se već nismo ranije setili da radimo na tome da nas uopšte ne zaustavi. A možda i nismo svi probali? Ako niste, probajte obavezno. Zapanjićete se kako efikasno deluje.

Dakle, uverili smo se da Tajna deluje na malim, manje važnim stvarima, ali kada su u pitanju novac, ljubav ili zdravlje, još uvek se stvari ne odvijaju kako zamišljamo. Zašto je to tako?

Odgovor je u našoj podsvesti.

Read the rest of this entry »

Zašto je u početku svima teško da imaju ono što zamisle?

Stavovi koje imamo u sebi ka spoljnjem svetu određuju taj naš svet. Ne znajući da smo sami kreatori onoga što nas okružuje upadamo u zabludu realnosti. Previše verujemo svojim čulima, tj. svakodnevnim događajima u kojima učestvujemo. Bez obzira što smo saznali za ovu moć koju imamo u sebi, slabo je primenjujemo. Previše smo napadnuti spoljnjim aktivnostima i malo vremena posvećujemo našem miru i razmišljanju. Ne znam kada ste poslednji put osetili tišinu i mir bez mobilnog telefona i uspešno se molili. Kada kažem molili, mislim na meditaciju, vaše maštanje koje je jednako stvarno kao ovaj svet. Reč je o dekoncentraciji. Živimo često po navici, i većini nas ova materija je došla u vidu male svetlosti. Ali pojave života mnogo jače deluju i ako ne umemo da štitimo ovo svetlo brzo se zrnce gasi i mi odustajemo. Sada pričam o svakoj pojedinačnoj želji. Koliko puta ste radili imaginacije po mesec ili dva meseca, a onda zaboravili i prestali? To ne znači da niste izazvali lavinu iz vaše mašte koja će vas sresti u nekom trenutku vremena, ali prekidajući rad na toj želji usporili ste njen proces prilaska. Dali ste prednost pojavama koje vam moraju ispuniti i vaše sutra. Definitivno je mnogo lakše poverovati u realnost nego u maštu jer realnost u kojoj živimo je jako i duboko oslikana u našoj podsvesti. U našoj podsvesti smo formirali stavove koje smo uneli preko svesti kao naše logične (realne) zaključke posmatranog događaja. Događaj se pretvara u iskustvo i formira obrazac po kome se kasnije ponašamo. Kada kasnije pristupamo nekoj želji mi joj pristupamo sa limitacijama mašte, pristupamo joj kao velikom psu od koga strepimo svakog trena da će nas ujesti. I onda povlačimo ruku i bežimo. A nismo svesni da se taj pas ponaša u skladu sa našom komandom. Ono što osećamo u sebi kao realno možemo lako ostvariti. Evo primera.

Read the rest of this entry »

Univerzum nam je podario prirodu, a ljudska priroda je da se stalno kreće napred. Čovek koji pozitivno razmišlja ima toliko energije da je za njega brzina presudna stvar, brzo napredovati, razvijati se i konstantno mentalno napredovati do kraja života.

Mentalni razvoj je najbitniji zarad čovečanstva, zatim zarad kvaliteta tih misli i ideje pojedinca, odnosno spremnosti pojedinca da se upusti u akciju da bi sproveo te misli. Moramo biti svesni da nam je najvažnije proučavanje sopstvenih misli i dosledna primena istih. Kreativna misao ubrzava i unapređuje evoluciju ljudskog uma od koga najviše zavisi napredan ljudski život.

Dobro znate da političari gledaju na ljude ili kao na svoju polugu ili kao na prepreku. Zato su i uspešni. Zato i vi na vaš um morate da gledate kao na polugu sa kojom obilazite prepreke, dostižete uspeh, bogatstvo, moć i druga dostignuća. Budite uspešan političar svog uma koji zna da koristi polugu koju ima. Snažni misići, bilo da ih imate ili nemate, ne mogu vas dovesti do bogatstva, uspeha i moći, već svest da misli kreiraju vaš put do cilja. Čitajući sve ove tekstove sa bloga, literaturu vezanu za ovu oblast razmišljanja, dan za danom shvatićete da je vaša inspiracija beskonačna, vaši planovi će vam biti sve jasniji i razumećete da svet nije samo ono što vidite, već da je sačinjen od finih vibracija čovečanstva. Bićete inspirisani novom silom i svetlošću pravog samopouzdanja, osetićete veliku snagu i shvatićete da vam se snovi ostvaruju, a život pre toga ćete prosto zaboraviti.

Kada u Univerzum pošaljete misao da želite mnogo, to ćete i dobiti; nasuprot tome, ako želite malo, i to ćete dobiti. Vaše želje su vaše navike iz prošlosti, a vašu prošlost kreirali su uslovi i okruženje u kome ste odrastali. I tada je vaš um bio kreativan kao i sada. Read the rest of this entry »

Da li ste se iznenadili ovom promenom izgleda sajta? Možda vam se sviđa, možda vam se ne sviđa, možda ste se navikli na stari dizajn sajta. Ali bitno je da se nešto menja. Ne smemo da se uspavljujemo u svojim komfornim zonama i da ne talasamo. Zato sam još ranije odlučio da menjam izgled sajta, a Verin komentar na prethodni tekst me je samo ubrzao u toj nameri. Za sve one kojima je teško da prežale stari izgled, evo vam jedna slika da uvek možete da ga se sećate.

Danas želim da pišem o promenama. Svi smo svesni da sve što ne valja treba menjati. A da li smo stvarno spremni na te promene?

Tipična situacija je kad tačno znamo šta treba da uradimo, ali nismo spremni da žrtvujemo ono što je potrebno. Sećate se kako nam je Nenad govorio da moramo da ignorišemo sve ometače, makar dolazili u obliku roditelja ili supružnika, kako moramo da uradimo po 100 i više imaginacija dnevno kako bismo manifestovali željene rezultate. A koliko nas je spremno da uradi tako nešto? Nedavno sam pročitao izjavu jednog od najuspešnijih sportista svih vremena, Marka Špica, koji kaže: “Svi mi volimo da pobeđujemo, ali koliko ljudi voli da trenira?” Preslikano na našu oblast, ovo bi glasilo: Svi mi volimo da budemo uspešni, ali koliko ljudi je spremno da preduzme ono što je potrebno da bi to i postali? Read the rest of this entry »

Više puta sam bila u dilemi da li da napišem jedan ovakav tekst. Ubacivala sam nekoliko komentara tu i tamo, misleći da je to dovoljno i da ne treba sada ja pored svih ovih tekstova da vam bilo šta još napišem. Predomislila sam se. Iako imam iskustva sa događanjima iz moje okoline, pa ako ste primetili često naglašavam da ne želim da nekog naljutim, ne želim da previše smetam, ne želim da neko nešto pogrešno shvati, mislim da je ovo ipak bitno kako zbog mene, tako zbog mnogih. Zašto ovo govorim? Pa okolina teško može mene da uopšte shvati, baš zato što sam prošla kroz period koji je vama poznat. Govoreći o svojoj mentalnoj podsvesti kroz priču moje istorije iz 2010 godine, njima se sve poremeti u glavi. Mene to uopšte ne čudi, ali zato, malo kome mogu da objasnim zašto je to tako, jer čovek ili hoće ili neće da sasluša i da shvati (naravno tu ne spada deo ljudi i doktora koji jako dobro zna sada o čemu je reč, kao i veliki broj vas ovde), a nepoznavanjem Tajne u potpunosti, moji događaji stvaraju konfuziju mnogima.

Uglavnom ljudi pođu od toga verovatno, kako sam ja primala kemoterapije, operisana sam, nosila periku… pa možda misle: e sad ću ja nekome da objašnjavam da je moguće lečiti se pomoću UMA. Kao i to: šta ja imam da pričam o čudima, ako nisam čuda stvarala sama da ne dođe do ovoga. Čovek je čudna biljka. Ipak i sve zavisi od njega samog. Zaključak donesite i sami.

Pa i ja sam bila takva ranije ponekad. Kad nešto ti nije realno i ne shvatiš u čemu je stvar, onda ti jednostavno blokiraš. Ne mogu probiti neke određene stvari do tebe, jer sam sebi postaviš blokadu pomoću pogrešnog „ličnog razuma“.

Moja je sreća bila ta, što sam se našla u sred jednog teškog problema, od kojeg sam postala u momentu jedna stena, koju niko ne može da sruši. Kaže se sreća u nesreći. Ja nikada nisam dozvoljavala u normalnom, realnom mom životu da se dešavaju problemi, jer sam inače uvek na vreme radila sve i završavala sve stvari, tako da mi se i nisu stvarali neki ozbiljni problemi u zivotu. Ali nisam poznavala neke stvari što se tiče Moći Podsvesti i Zakona privlačnosti. Znači nisam poznavala Tajnu, nisam poznavala ni ovaj blog, jer da jesam, ne bih morala da 2010. prođem kroz ono što jesam. Ali na kraju svakog tunela ima svetla.

Read the rest of this entry »

Na poslednjem sastanku “Tajnaša” sam prepričao jedan eksperiment u kome je pokazano koliko spoljni događaji imaju uticaja na našu podsvest. Pogledajte taj eksperiment u ovom neverovatnom video klipu.

httpv://www.youtube.com/watch?v=ZyQjr1YL0zg

Kada pogledate nešto ovako zapanjujuće, verovatno se zapitate koliko stvari utiče na našu podsvest u svakodnevnom životu. Šta to sve utiče na naše stavove i navike? Na forumu je bilo pitanje da li muzika utiče na našu podsvest. Mislim da je odgovor sada više nego očigledan.

Nenad je pisao o spoljnim pojavama koje na nas stalno deluju (appearances) i koliko moramo da ih se čuvamo. Uglavnom pišemo o negativnim pojavama jer se takve mnogo češće dešavaju nego pozitivne. Većina ljudi je najčešće usredsređena samo na loše stvari. Vesti stalno objavljuju izveštaje o ubistvima i nesrećama, a trude se što više da zaplaše ljude sa crnim prognozama za budućnost. Isto, kada se sretnete sa prijateljima, najčešći razgovori koji se vode su opisi nekih loših događaja. Tek retko ko će vam ispričati kako je uživao uz toplu čokoladu u sred radnog vremena ili kako se smejao „ko blesav“ kada je pokisnuo do gole kože.

Read the rest of this entry »

Zar nije predivno!? Blog tajna.rs ima još jednog autora! I to kakvog… Oduševićete se sigurno serijom tekstova o ličnim iskustvima u vezi sa hipnozom koje nam maestralno opisuje G(Dži). Ja sam bio fasciniran lepotom opisa i duhovitošću naše G, i samo mogu da joj kažem jedno veeeeeliko HVALA… Tajna

Pritisnuta prošlošću, obavezama koje su čekale da budu ispunjene, kao zahtevima okoline da se konačno socijalizujem posle porodične tragedije, jednim malim delom koji je ipak ostao slobodan i probuđen, znala sam da je sve u mojoj moći, stvari se ne dešavaju same od sebe.

U naletima lepih trenutaka koji su takođe bili prošarani raznim pritiscima, krivila sam sve i svašta, bila besna, prvenstveno na sebe pa tek na sve OKO sebe.

Bilo je teško srušiti postavljeni zid, koji sam pomno gradila, ciglu po ciglu, da bi obezbedila sebi kutak tišine, koji me je nesvesno gutao.

Nije se desilo ono “jedno jutro sam ustala i rešila ŽELIM DA SE BORIM”… to se dešavalo u talasima, jer je uvek bio jači onaj mali đavo sa levog ramena čije je ime bilo “ALI”… I uvek postoji jedno ALI  što devojci sreću kvari  :-). Kao što jeste – STVAR JE U IZBORU. Ne možeš da izgubiš, možeš samo da dobiješ, i kad misliš da gubiš – ti dobijaš – u zavisnosti iz kog ugla gledaš .

Ako postavite flašu kečapa na sto, i nekoliko ljudi se skupi oko flaše, svako će videti kečap iz svog ugla, i svi će biti u pravu, na drugačiji način.

Jedna davna reklama kaže: “Traži, traži, pa ćeš naći”… U septembru ne znam šta sam tražila po netu. Mogu samo da mu dam ime REŠENJE. Read the rest of this entry »

Ljudi, imam jednu dilemu i zato želim da svojoj podsvesti uputim pitanje i molbu da mi razreši tu dilemu. Ipak, napisaću i ovaj kratak tekst na blogu iz dva razloga. Prvi razlog je da pojačam uticaj pitanja na svoju podsvest ne bi li mi što brže i jasnije odgovorila. Drugi razlog je što sam siguran da ću od vas, dragih prijatelja koji čitate ove redove, dobiti mudre i pametne savete.

U prethodnom tekstu smo se dotakli dubokih, uzvišenih tema. Zato se sad vraćamo na prizemne, ovozemaljske teme. Naime, želim da odem sa svojom porodicom na zimovanje. Želim ja, želi moja žena, a sin bi sigurno maksimalno uživao na snegu. Problem je što, obrni – okreni, bez 800€ ne možeš da prođeš. Hotel, ski pas, ski oprema, put… Nije to more da možeš da se zakrpiš sa 200€ u nekom apartmanu, pa jedeš paštete po ceo dan. Skupa je ovo zabava. Ali baš mi se ide na skijanje. Nisam bio odavno. Read the rest of this entry »