Video klipovi za bolju vizuelizaciju

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Zakon privlačenja | 14 Komentara

Do sada sam pisao o tome kako postoje brojne metode koje će nas dovesti do željenog cilja: afirmacije, meditacija, sabliminalne poruke, hipnoza, ali najdelotvorniji i najjednostavniji način je vizuelizacija. Vizuelizacija je zamišljanje cilja kao da je već ostveren, odnosno zamišljanje situacija i oživljavanje emocija koje će se dogoditi kada cilj bude ostvaren. Razne škole predlažu razne načine vizuelizacije, ali se sve svodi na to da mentalno vidimo ostvaren cilj. Međutim, to nije uvek lako. Nekada imamo crno na sopstvenom mentalnom ekranu, ne pojavljuju se slike ni emocije. Nekada nam razne druge misli ometaju naš mentalni film koji pokušavamo da odgledamo. Zato danas pišem o jednom modernom načinu da poboljšamo vizuelizaciju.

Kao mlađi sam imao izraženu sposobnost da vizuelizujem. Stalno sam maštao, naročito pre nego što bih zaspao, ali i ujutru nakon buđenja, u toku dosadnih predavanja kada mi misli odlutaju, u prevozu i ko zna kada sve još. Mogao sam veoma živo da prikazujem slike na svom mentalnom ekranu, toliko živo da sam nekada teško razlikovao vizuelizovani događaj od stvarnog. Međutim, tokom godina to se promenilo. Sve mi je teže da stvaram mentalne slike, pogotovo one koje se nisu dogodile, nego sam treba da ih kreiram. Često mi je sve crno pred “očima”, a stalno me ometaju misli o tekućim stvarnim događajima. Ipak, kada je neka želja jaka i kada je neki cilj stvarno čvrsto zacrtan, uspevam da održim pažnju na toj svojoj mentalnoj kreaciji zvanoj mentalni film. Stoga sam shvatio da je neophodno da pojačam želju, ali isto tako i da sebi omogućim da prvobitno stvarno vidim slike svog ostvarenog cilja.

Nastavak teksta

Zašto svi žele da budu moderni robovi?

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 29 Komentara

Juče sam bio učesnik jednog sastanka u našoj poznatoj, velikoj, modernoj kompaniji. Sastanak je bio na prilično visokom nivou. Zato sam se sredio, obukao odelo i stavio kravatu. Delovao sam veoma važno sam sebi. Takođe, kada sam video sve one mlade, uspešne ljude koji jako predano rade svoj posao, bilo mi je veoma prijatno. Svi su bili nasmejani i veseli, ali ozbiljni u realizaciji posla i dogovora. Svi su pametni, elokventni, ambiciozni. Siguran sam da se razumeju u svoj posao i da mogu još dalje da doguraju.

Sastanak je počeo popodne, uz nekoliko odlaganja, sa dva sata zakašnjenja, a završio oko osam sati uveče. Međutim niko se nije uzbuđivao što radi tako kasno. Čak su naglašavali da još imaju da odrade deo posla nakon sastanka. Iznerviran zbog nepoštovanja mog vremena, počeo sam da potvrđujem stav koji imam već nekoliko meseci unazad. Svi su oni moderni robovi. Rade za gazdu do krajnjih granica. Iscrpljuju se. Izgaraju na poslu.

Znam, imaju velike plate. Ali zapitajte se da li je sve to tako divno kao što je meni izgledalo na prvi pogled. Da li ti ljudi uopšte imaju privatni život? Da li uspeju da se ikada vide sa prijateljima ili da prošetaju tokom radnog dana negde dok je još sunce? Pretpostavljam da im je vikendom više stalo da se odmore i odspavaju nego da izađu. Verovatno ima i onih koji izađu subotom, razvale se od alkohola, a onda se celu nedelju trezne i uveče spremaju za posao u ponedeljak.

Kako neko ko radi do osam uveče svakog dana uopšte može da ima decu? U stvari, kako može da im se posveti? Ja mislim da ne može nikako. Vikend nije dovoljan da bi dete shvatilo da ima oca, ili i oca i majku. Detetu treba mnogo više pažnje i zajedničkih trenutaka. Da li takvi prezaposleni ljudi imaju vremena za ljubav? Da li imaju snage za seks? Imam utisak da su oni “uspešni” samo u poslu, a zaostaju u ostalim aspektima svog života. Da li je to onda uopšte uspeh? Nastavak teksta

Bogatstvo je plemenito – ispravno je želeti novac

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 18 Komentara

Zadirući sve više u duhovne principe i proučavajući sve više suštinu nekih religija, postavio sam sebi pitanje da li je uopšte ispravno želeti novac. Svi znate već da se moje želje prvenstveno odnose na materijalne stvari, odnosno da želim novac, bogatsvo, kuću sa bazenom i naravno da sa svojom porodicom i prijateljima uživam u tom blagostanju i da budem srećan. Ali ono što sam čitao, a čak i komentari nekih čitalaca ovog bloga (prepoznaće se sami :-)) sugerišu da je loše želeti novac. Zato bih ovim tekstom želeo da kažem svoje viđenje te teme.

Siguran sam da je potpuno ispravno želeti novac i to prvenstveno iz dva razloga:

  • bez novca ne možemo da u potpunosti iskoristimo svoje potencijale
  • drugim ljudima (siromašnim) najbolje možemo da pomognemo ako se obogatimo.

Neću da kažem da baš niko bez novca ne može da ostvari svoje pune potencijale. Na primer, Isus je bez novca postigao da bude učitelj i vođa mnogih, čak i 2000 godina kasnije. Ali uzmimo primere iz sadašnjosti. Ako neko želi da svira klavir i da doprinese da drugi uživaju u odličnoj muzici, taj neko mora da ima novca da kupi klavir. Ako neki klinac ima potencijala da postane vrhunski teniser, njegovi roditelji moraju da imaju mnogo novca da finansiraju sva njegova putovanja na turnire, dobre trenere, kvalitetnu opremu, vrhunsku zdravstvenu zaštitu… Bez toga je jako teško da neko postane vrhunski igrač. Ajde da ostavimo sport, on možda nije toliko važan. Uzmimo studiranje. Najbolje škole se najviše plaćaju. Ako neko želi da iskoristi svoje potencijale i postane naučnik koji će da doprinese razvoju sveta u kome živimo, mora da uloži dosta novca u svoje znanje. Svako naučno istraživanje zahteva novac. Svako putovanje, novo iskustvo zahteva ulaganje novca. Pa i banalne stvari, kao što je kupovina knjiga, zahteva da imamo više nego što nam je neophodno. Nastavak teksta

Prestani da misliš!

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Resursi | 2 Komentara

Pisao sam o tome da sam bio na putu. Otišao, video šta je trebalo, odmorio se i vratio se. To putovanje se završilo. Ali moje duhovno putovanje, moj put ka znanju se verovatno nikada neće završiti. Pogotovo sada tako razmišljam jer mi se čini da sam zalutao u neku duboku pećinu iz koje ću teško da se izvučem. A sve se to desilo zbog knjige koju sam čitao, “Moć sadašnjeg trenutka” Ekarta Tola (Eckhart Tolle). Iz preporuka koje sam čuo za knjigu, razumeo sam da je glavna tema zakon privlačenja i njegova specifična primena, ali se ispostavilo da to uopšte nije tema knjige. Glavna ideja je kako da postignemo unutrašnju sreću i zadovoljstvo usredsređujući se na sadašnji trenutak. A sadašnji trenutak jedino može da se “uhvati” ako prestanemo da razmišljamo o prošlosti i budućnosti, odnosno ako potpuno prestanemo da razmišljamo i počnemo da osećamo sebe, svoju energiju i svoje Biće. Knjiga duboko zalazi u spiritualne principe objašnjavajući Boga, Izvor, Biće, objašnjavajući suštinu svih religija. Ta oblast mi se i dalje čini nekako stranom i dalekom, tako da bih je za sada ostavio po strani. U ovom tekstu bih pokušao da nađem neku paralelu između Sadašnjeg trenutka i zakona privlačenja.

Zar nije krajnja svrha života da budemo potpuno srećni? Ta potpuna, bezuslovna sreća ne može da dođe spolja, nekim spoljnjim događajem, na primer uspehom ili bogatstvom. Takvi događaji sami po sebi ne mogu doneti sreću ako mi iznutra to ne osećamo. Poznati su brojni primeri bogatih, a duboko nesrećnih ljudi. Pomislite na silna samoubistva bogatih i poznatih ličnosti koji više nisu mogli da trpe svoju nesreću. Novac njima nije doneo to što su od njega očekivali. Sa te strane gledano, knjiga o sadašnjem trenutku je suštinski u pravu. Cilj je postanemo srećni bez obzira na spoljašnje okolnosti koje nas okružuju. I to je osnovno, to je elementarno.

Gledajući na taj način, moj cilj da postanem uspešan i bogat deluje prilično glupo. Čak i da ga postignem, pitanje je da li bih postigao suštinski cilj, odnosno da li bih bio srećan. Međutim, živeći u ovom materijalistički nastrojenom svetu, svestan sam da nikako ne bih mogao da budem srećan ako, na primer, svom detetu ne mogu da obezbedim neke osnovne, ali i neke luksuznije stvari. Zar bih mogao da budem srećan ako nemam novca da dete pošaljem sa društvom na more ili ako ne mogu svojoj porodici da obezbedim komotan životni prostor? Zato ja i dalje ostajem pri svojim materijalističkim ciljevima.

Moć sadašnjeg trenutka objašnjava jednu veliku istinu koja mi je otvorila oči. Nastavak teksta

Ja sam Tajna

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 24 Komentara

Čitajući razne domaće i strane blogove, video sam da skoro ni jedan autor ne krije svoj identitet, čak ga i potencira. A zašto je moj identitet tajna? Zašto sam anoniman? Zašto ne kažem jasno i glasno ko sam? Da li se plašim nečega ili samo tako želim? Ovo su sve pitanja i dileme koje postavljam sebi još pre nego što je ovaj blog počeo da radi. A sada bih želeo da napišem svoja razmišljanja na tu temu. Ovaj članak nije usko povezan sa zakonom privlačenja i ostalim temamam o kojima pišem na tajna.rs, ali moram da odgovorim svima koji su mi slali mailove.

Od kada sam počeo da proučavam i praktikujem zakon privlačenja, to čuvam za sebe. Nikome u svojoj okolini nisam rekao ništa o tome. Čak ni svojoj ženi! Naravno da sve vreme razmišljam da li je to ispravno ili ne. A zašto nisam rekao nikome? Pretpostavljam da je to zato što ne želim da trošim energiju objašnjavajući nešto ljudima koji su apriori protivnici i za koje znam da bi me verovatno ismevali zbog toga. Znam da bi se moja supruga sigurno tako ponašala kada bi prvi put čula informaciju o Tajni. Nakog nekog vremena bi sve “leglo” na svoje mesto, ali ja još uvek nisam spreman da preduzmem taj prvi korak. Nije mi to još uvek neophodno. Siguran sam da se mnogi sada pitaju zašto sam onda uopšte sa njom ako ne mogu da joj kažem sve? Naravno da ima mnogo drugih stvari koje mi odgovaraju kod nje. Čak mi se i sviđa ta njena osobina da ne pruža bezrezevnu podršku za svaku moju glupost koju iznesem kao ideju. Nastavak teksta

Tajna je da budemo srećni ODMAH!

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Tajna | 11 Komentara

Mnogo volim kada zakon privlačenja pokaže tako jasne rezultate kao danas. Bio sam u parku sa svojim dvogodišnjim sinom i dok se on igrao, ja sam razmišljao o prirodnom toku. Deca su se igrala na nekoj uzanoj platformi, a meni se TAJNA još jedom dokazala, odnosno privukao sam primer onoga o čemu sam u tom trenutku razmišljao. Naime, deca su napravila veliku gužvu na tom malom prostoru. Svi su išli za nekim svojim ciljem. Moj sin, pošto je tu bio najmanji i najsporiji ih je sve zadržavao. Ali on uopšte nije obraćao pažnju na to što su oko njega veća deca, što mogu da ga gurnu ili udare. On se ponašao kao da je sam, išao je svojim putem bez obzira što nije mogao da prođe kroz gužvu. Za trenutak sam hteo da priđem i sklonim ga. Međutim, tada sam primetio kako se iz tog haosa, iz te gužve, sve raščišćava onako kako je najbolje za sve. Jedno dete ga je preskočilo, drugo se pomerilo, treće ga je sačekalo da prođe i na kraju su svi otišli svojim tokom. Niko se tu nije uzbuđivao, nervirao ili ljutio. Jednostavno su svi prihvatili situaciju kakva jeste, sačekali da se ona razreši, a onda nastavili svako ka svom cilju.

Shvatio sam da deca žive svoj život u skladu sa prirodnim tokom. Mnogo učim od svog sina. Pogotovo kada je u parku sa drugom decom i kada mogu da vidim kako se igraju i kakav međusobni odnos imaju. Poučno je posmatrati i odnos drugih roditelja prema svojoj deci. Neverovatno je koliko ih neki roditelji sputavaju, uče ih da se plaše svega, po sto puta im pričaju “polako”, “pašćeš”, “pazi”, “smotan si”, “ne možeš tu”… A ako uzmu tuđu igračku: “vrati”, “to nije tvoje”, “ne smeš to da diraš”. Treba da shvatimo da deca žive u izobilju. Uzimaju sve što im se sviđa u tom trenutku, zar je bitno čije je. Čak i ako se neko dete pobuni jer mu je uzeta igračka, ako roditelji ne naprave dramu oko toga, dete će vrlo brzo da se okrene drugoj zanimaciji. Deca su stvarno veliki učitelji dok ih ne pokvarimo. Nastavak teksta

Probudite se drugačiji

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 1 Komentar

Prekjuče sam sanjao zanimljiv san, ali sećam se samo jedne rečenice. Ipak, ta jedna rečenica je uspela da mi promeni čitav dan. Pitanje u snu za neku nepoznatu ženu je bilo: “Da li si ti ikada bolesna?”, a ona odgovara: “Ne. Kada treba da se probudim bolesna, ja se jednostavno probudim drugačija!“.

To je bio prvi radni dan posle praznika kada je psihički najteže da se preorijentišemo na posao, skoro da nije svanulo koliko je bilo tmurno i oblačno, prskala je neka sitna kiša. Sve u svemu, najgora kombinacija za lepo raspoloženje odmah nakon buđenja. Ali ja sam se probudio drugačiji! U ušima mi je odzvanjala pomenuta rečenica i naterala me je da još jednom sebi potvrdim da je moje raspoloženje stvar izbora. Tajna lepog raspoloženja i pozitivnog pogleda na svet je da svesno odlučim da budem takav. Jednostavno, probudiš se i budeš pozitivan.

Kada sam stigao na posao, sve kolege su bile vesele i lepo raspoložene. Čak i tradicionalno “mrzim život” raspoložena koleginica je bila vesela. Atmosfera je bila fantastična, a mislim da sam ja svojim drugačijim buđenjem sigurno tome doprineo jer sam privukao sebi lepo raspoloženje, a time automatski i svom okruženju.

A šta je to što možemo da uradimo da bismo sebi ulepšali dan? Nastavak teksta

Da li postoji Bog?

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 5 Komentara

Hristos Vaskrese ili srećan Uskrs svima koji slave ili poštuju ovaj praznik. Od kada sam počeo da vodim ovaj blog i od kada malo više razmišljam o stvarima koje mi se dešavaju a na koje utiče zakon privlačenja, promenio se moj odnos prema pojmu Boga. Do skoro sam bio ateista u svakom pogledu, i nisam verovao da postoji bilo kakva sila koja bi mogla da se poistoveti sa Bogom. Sada polako menjam mišljenje i baš danas, na Uskrs, bih želeo da svoje misli stavim “na papir”. Nekako je uvek lakše kada se misli izraze jasno i glasno, nego kad samo čuče negde u dubini mozga. Tako tajna izlazi iz tajnosti.

Neka svima bude jasno da ja i dalje ne verujem u Boga kakvim ga predstavlja naša ili bilo koja druga crkva. Siguran sam da Bog nema ljudski oblik niti je bezgrešno napravio dete koje je tridesetak godina kasnije vaskrslo. Ipak, moram da se ogradim na ovom mestu i kažem da nisam baš veliki poznavalac veronauke. Već dugo imam odbojnost prema tome i namerno nisam želeo da naučim ništa. Zato mi nije ideja da raspravljam sa bilo kim o religiji, već da napišem svoje impresije.

Na moj negativan stav o Bogu je pre svega uticalo ponašanje sveštenstva i vernika. Pogledajte samo te monahe koji su se zakleli na skromnost i poštenje, a voze džipove, iživljavaju se na deci, mašu puškama. Isto me nervira ta religiozna većina kojima je neko rekao da treba da veruju, pa oni veruju. A da ih pitaš zašto veruju, sumnjam da bi iko znao da odgovori. Bilo bi verovatno: “Pa brate… religija… ovo ono… Bog… brate… ja verujem, mislim majkemi.”

A zašto ja ne verujem, odnosno u šta počinjem da verujem? Nastavak teksta

Zakon privlačenja – kritički osvrt

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Zakon privlačenja | 17 Komentara

Ovo je članak čija radna verzija mi stoji sačuvana već neko vreme, a ja stalno razmišljam o njegovom sadržaju i dopunjujem ga. Nikada mi u životu ništa nije bilo crno – belo, pa tako i ne mogu da prihvatim baš sve što tvrde autori o zakonu privlačenja. U nekim svojim segmentima, zakon privlačenja će i dalje ostati tajna za mene. Zato u ovom članku navodim svoje argumente zašto smatram da zakon privlačenja ne može baš na sve da deluje.

Abraham kaže da smo apsolutno sve što je deo našeg životnog iskustva sami privukli. Takođe kaže da su činu nasilja doprineli i žrtva i nasilnik, da su zajednički tvorci događaja, žrtva tako što razmišlja o onome što ne želi, a nasilnik o onome što želi i to ostvari. Da li je baš tako? Da li baš sve sami privlačimo?

Najveća nedoumica oko zakona privlačenja za mene su masovne katastrofe. Pitam se da li je moguće da se 150.000 ljudi sa Haitija plašilo jakog zemljotresa ili da su razmišljali o smrti, pa su zbog toga nastradali. Da li je moguće da je kompletno stanovništvo Hirošime i Nagasakija privuklo atomske bombe? Da li je moguće da su zaposleni u kulama bliznakinjama privukli avione? Da li je zakon privlačenja privukao sve u priobalje jugoistočne Azije kada ih je pre nekoliko godina zbrisao cunami?

Pre neki dan me je pogodila vest o padu trogodišnje devojčice sa drugog sprata. Da li je ona sama privukla taj događaj? Da li je ona razmišljala o smrti? Da li su joj njeni roditelji privukli nesreću? Ne bih rekao! Po meni, nemoguće je da baš sve sami privlačimo. Nastavak teksta

Moj anđeo čuvar – PR podsvesnog uma

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Tajna | 42 Komentara

Ovih dana stalno razmišljam o nečemu, pa sam rešio da to podelim sa vama. Možda ću čuti neko drugo mišljenje ili iskustvo. Odmah na početku želim da ponovim da sam racionalista, ateista, logičar i u svakom pogledu obema nogama na zemlji. U početku mi je bilo teško da prihvatim da “tajna”, odnosno zakon privlačenja uopšte postoji, ali uspeo je da se dokaže u praksi, pa sam poverovao.

Evo o čemu se radi. Poslednjih nekoliko dana vodim diskusiju sa ljudima koji su više upoznati sa spiritualnošću o postojanju neke više inteligencije, našeg anđela čuvara, vodiča, savetnika, izmišljenog prijatelja, duha, višeg JA, boga, možete ga nazvati kako god hoćete. Pisao sam o Abrahamu, nefizičkim bićima koji govore kroz Ester Hiks. E baš na neko takvo biće mislim.

Do skoro bih veoma burno odreagovao kada bi mi neko pomenuo kao mogućnost da neka, nazovi bića, “zaposednu” stvarnu osobu i pričaju kroz nju. Kakva bre bića, manite me toga! Odmah bi mi na pamet pala serija “Treći kamen od Sunca” kada Hari Solomon prima poruke od Velike Džinovske Glave. Međutim, u poslednje vreme se nešto promenilo. Saznao sam za Abrahama, prihvatio to sa rezervom, ali ipak dozvolio mogućnost da tako nešto postoji. A sada već dva dana čitam o iskustvima drugih, običnih ljudi u kanalisanju, tj. prenošenju poruka tih viših bića. Jednostavno, doživeo sam blagi šok. Verujem tim ljudima, siguran sam da su iskreni. Nemaju razloga da manipulišu jer ne zarađuju pare od toga što “imaju moć” da pričaju sa višom inteligencijom. I dalje sam to sve uzimao sa rezervom dok nisam juče i sam probao jednu vežbu koja me je dovela u susret sa mojim anđelom čuvarom! Eheeej, mnogo se brzo stvari dešavaju za moj zemaljski mozak. Ali, evo kako je to bilo… Nastavak teksta