Snaga emocija

Objavljeno Autor: Srce Kategorije: Lični stav | 30 Komentara

Još kao klinca, svakodnevno su me učili da ne pokazujem preterano emocije i osećanja, “jer je to slabost”! Smiri hormone, spusti loptu, šta se pališ, šta se ložiš, olabavi i sl. Emocije i osećanja su bile nešto nepotrebno, nešto suvišno.

Jak je onaj muškarac koji se “prsa o prsa” odupire i bori u životu, a pokazivanje osećanja je bio znak slabosti u društvu. Odmah si se slabije kotirao, nisi bio na ceni.

Ja, sam oduvek duboko u sebi bio veliki emotivac. Otkad znam za sebe. Ali objektivan svet oko mene  i subjektivan svet u meni se nije slagao. A ja tada nisam nikad do kraja dozvolio emotivcu u meni da dođe sasvim do izražaja.

Emotivac, kada kažem mislim na osobu koja lako i otvoreno pokazuje svoja osećanja, naročito ona nežna, suptilna osećanja, kao i osećanja sreće, radosti i ushićenja.

I, kada nešto postigneš u životu, uspeš u nečemu, ubrzo splasne taj tvoj osećaj oduševljenja – istreniran si u fazonu; “Oladi, iskuliraj, jaka stvar i sl.” Geni, roditelji, društvo, nevažno zbog čega je to tako.

A o zahvalnosti da ne pričamo. Nije je bilo “previše”. A, znamo koliko je ona važna. Zahvalnost priziva novu zahvalnost, i to je začarani krug, unedogled.

Škrtarilo se na nekim dobrim osećanjima, plašiš se da se ne istroše, da ih više nema…?!!!

I, kada ti nešto dobro krene, bilo je u stilu: „To mora da nešto ne valja“. Koja glupost!

Što više trošimo dobre misli i dobra osećanja, sve ih je više, na njihovo mesto dolaze još bolje misli, i još bolja osećanja. Sve ih više dobijamo na trošenje, kao da se oštre, i tu su uvek kad nam zatrebaju. Nastavak teksta

Posmatrač ili učesnik?

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 19 Komentara

Često pišem o deci, odnosno o tome kako se ličnost ljudi formira u najranijem detinjstvu. Ne zamerite mi zbog toga. Dok sam u parku sa svojim sinom imam vremena i da posmatram njegovu interakciju sa drugom decom, ali i vremena da razmišljam. Tako je bilo i prošlog vikenda dok je bilo lepo vreme. Izašao sam sa svojim sinom u park i dobio inspiraciju za novi tekst za tajna.rs.

Kad god posmatram kako se deca ponašaju u međusobnom kontaktu, uvek vidim buduće ljude koji su svoj pristup izgradili još u detinjstvu. Ovo sve pišem kao laik, odnosno običan posmatrač, i siguran sam da psiholozi mogu da daju naučno zasnovana objašnjenja. Ali pokušaću da u ovom tekstu iznesem neka svoja razmišljanja.

Naime, posmatrao sam situacije u kojima su se neka deca igrala i uživala, a druga deca posmatrala tu igru sa distance. Čak i ako bi pokušala da se priključe igri, usledila bi najljubaznija upozorenja roditelja, na primer: “Ti si još mali…”, “To nije naše, ne smemo da diramo.”, “Nemoj tu, pašćeš.” i sl. Kada se takva upozorenja ponove više puta, šta dete iz njih može da zaključi? Jedino što može da zaključi je da igra nije baš za njega, nego za one koji su veliki, za one koji imaju igračke i za one koji su dovoljno spretni da ne padnu. I tako roditelji potpuno nesvesno stvaraju posmatrače. Kada ste posmatrač kao malo dete, ostaćete posmatrač do kraja života, osim ako sami nešto ne preduzmete da se taj status promeni.

Ko su posmatrači i šta rade?

Posmatrači su ljudi koji kroz život idu linijom manjeg otpora. Oni ne uživaju u životu jer misle da lep život nije za njih, da nisu zaslužili. Često izigravaju žrtve.

Nekada se čini da im je važnije šta se dešava u tuđim životima, pa stalno čitaju tračerske novine, gledaju rialiti emisije i sl.

Posmatrači smatraju da su uspeh, slava i novac namenjeni nekim drugim ljudima. Oni ne preduzimaju ništa da promene stanje u kom se nalaze jer ionako nema svrhe. Zašto da pokušavaju kad neće uspeti.

Ja sam bio posmatrač. Nastavak teksta

Zašto je eliminisanje negativnih emocija ključno za primenu Tajne

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 24 Komentara

U nedelju sam prisustvovao grupnom EFT tretmanu koji je vodila gospođa Jasmina Kovačev. Tretman je, u stvari, predstavljao grupno čišćenje uma od negativnih emocija. To je događaj koji sam najavljivao na sajtu i mogu da vam kažem da su mnogo propustili oni koji nisu bili. Stvarno sam bio oduševljen energijom koja se stvorila među ljudima, postignutim rezultatima, Jasminom, samom EFT tehnikom. Stekao sam nova saznanja i stavove o primeni Tajne i zakona privlačenja.

Idemo redom. Kao što nam je Jasmina još ranije objasnila, EFT se primenjuje da bismo se oslobodili negativnih emocija koje nas sputavaju da iskoristimo svoje potencijale. Ideja grupnog tretmana je bila da svako od prisutnih kaže jednu oblast, odnosno jedan strah ili loše uverenje koje bi hteo da eliminiše. Svi smo te svoje izazove ocenili ocenama od 1 – 10 i većina je davala svojim temama ocene od 7 – 10 što znači da su veoma jakog intenziteta.

A onda smo pristupili čišćenju. Redom su se menjali korisnici sa kojima je Jasmina direktno radila, a svi zajedno smo ponavljali njene reči i tako zajedničkom energijom pomagali ljudima da postignu olakšanje. Meni je kod EFT tehnike smetalo to što se tokom tapkanja po određenim akupresurnim tačkama glasno izgovara i potvrđuje trenutno stanje. Mislio sam da je to u suprotnosti sa Tajnom koja kaže da ćemo sve više privlačiti ono na šta se fokusiramo. A u EFT-u se baš fokusiramo na problem. Međutim, praksa pokazuje upravo suprotno. Dok tapkanjem stimulišemo energetske kanale u telu i fokusiramo se na to što nas muči, nekom magijom nestaju negativna osećanja i mi se osećamo rasterećeni i opušteni. Naravno, to nije nikakva magija, već dobro istražena i naučno potkovana tehnika, ali rezultati stvarno deluju kao da su delo čarobnog štapića.

Nastavak teksta

Predizborna kampanja kao zakon privlačnosti u praksi

Objavljeno Autor: Srce Kategorije: Lični stav, Tajna | 1 Komentar

Ako misliš da dobiješ na sledećim izborima, moraš nešto konkretno da uradiš po tom pitanju. Ništa deklarativno, ništa uslovno. Inače birači to znaju. Sve je to lepo, taj tvoj predizborni program, sve je to u redu. „Imam sjajan vision board i ciljeve…“. Ali, koliko stvarno želiš da to nešto uradiš, ostvariš? Možda si uljuljkan u udobnost komforne zone,…?!!! Birači znaju ako si u nečemu ozbiljan, oni će to obilato da nagrade, ako ne, gorko kažnjavaju. Moraš stalno da imaš svoj cilj ispred sebe, i uvek to nešto uradiš, da bi mu se približio, koliko god to malo ili veliko bilo! Birače ne možeš da prevariš, da slažeš. Kakve misli i osećanja ulažeš u taj projekat, to i dobijaš. Nije dovoljna samo euforija koju šalješ drugima, šta stvarno stoji iza toga?!

A, koliko samo svuda ima ljudi koji rade posao koji ne vole, tek da ga rade, bilo da su na nekom šalteru, na kasi u hipermarketu, ili na nekom drugom, čak i visokom važnom položaju. I niko nema koristi od takve osobe, svi gube. „Ali važno je imati posao, kriza, nema posla, itd, itd…“, naša podsvest uporno ponavlja neke svoje stare programe.

E, tada je sve postavljeno na loše temelje ili ima loš koren, kako hoćete. Svi su uglavnom nezadovoljni radom, produktivnošću i kreativnošću te osobe na tom radnom mestu, a osoba o kojoj pričamo to najmanje želi da vidi!

I, kako to biva, niko nije spreman da se menja, ili se teško ili vrlo malo menja. „Ako misliš da pobediš, grdno se varaš“. Opet ta podsvest sa nekim starim programom i uvreženim uverenjem koje nam uporno ponavlja kao gramofonska ploča. A, kampanja se zahuktava…

Da li je to samo mrtvo slovo na papiru? Da li želiš da se menjaš da bi stigao do svojih snova, ciljeva? Sve vrvi od nekih silnih političkih obećanja!
Um ne razmišlja i ne pravi razliku dal je nešto dobro ili loše. Ako duboko u sebi misliš da nešto zaslužuješ, to ćeš i dobiti!

Koliko si stvarno učinio da približiš birače sebi? Da li te stvarno obuzimaju prave misli, osećanja i verovanja? Kako ostvariti zacrtani cilj- 1. mesto na izborima ili neki samo tvoj, drugi željeni i očekivani cilj, san, ili šta već?

Šta misliš, da li je važno u životu, da imaš tamo neki cilj, san, želju?! Naravno, inače besciljno, bezvoljno lutaš, i onda i dobijaš i približno takve rezultate. A, sve ovo pričam jer svaka tvoja misao, osećanje, verovanje tvori ono tvoje sutra. „Kako razmišljaš, i kako veruješ, to će ti se i ostvariti“ (Louise Hay) Ostaje samo da pobediš! Ništa lakše! Nije važno da li zaslužuješ, ili ne. POBEDI! Nastavak teksta

Za koga trčite?

Objavljeno Autor: budjenje Kategorije: Lični stav, Tajna | 44 Komentara

Ovde smo svi na istom putu i cilj nam je isti! Kako da pomognemo sebi i da ostvarimo svoje snove.

Dakle, naš put je isti, ali, sa preprekama. Neko će da preskoči, neko ne!

Izneću vam poređenje koje mi daje najverniju sliku onog što želim da vam kažem. Znate već, kada se stvari uproste, sve je mnogo lakše.

Pretpostavljam da ste bar nekada gledali trku sa preponama. Trkači startuju sa iste linije, trče, svako za sebe – desi se situacija da se neko, preskačući, spotakne ili padne. Da li se desilo da je neko od ostalih takmičara zastao da ga podigne? Ja to još nisam videla! A šta bi videli da je zastao – dva gubitnika!

Na ovom putu svako od nas trči svoju trku! Za sebe!

Možda će ovo nekome zvučati surovo, ali ja bih tada postavila sledeće pitanje: Zar nije surovije živeti, a ne znati ko si? Čiju trku trčiš?

Ja znam ko sam!

A ko ste vi? Jeste li vi VI ili kreacija okoline? Čijim očima gledate, čijim ušima čujete, čijim srcem osećate?

Da li ste potražili u sebi ono što je vaše, ono što nisu roditelji, škola, društvo?

Nastavak teksta

Kako održati strastvenu želju?

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Tajna | 1 Komentar

Setite se samo kada ste imali izrazito jaku želju da ostvarite neki cilj i kada ste išli ka njegovom ispunjenju puni strasti. Tada se cilj prosto nametao, sve se lako i jednostavno odvijalo. Tada ste bili u stanju prirodnog toka. Budili ste se svako jutro znajući tačno šta treba da radite kako biste se približili cilju i bili ste srećni zbog toga. Uživali ste u svemu što vas približava cilju. Uveče ste išli na spavanje zamišljajući kako će se stvari promeniti kada ga budete ostvarili, kako ćete biti srećni i ponosni.

Sigurno ste imali neku takvu situaciju u životu. Na primer, ispit iz predmeta koji Vas je stvarno zanimao i koji ste učili sa zadovoljstvom; unapređenje koje ste toliko želeli i radili vredno da biste se izborili za njega; priprema venčanja; uživanje u radu kojim se iz hobija bavite. Meni su naročito bliske situacije u kojima sam imao sportski izazov pred sobom, kao što je predstojeća trka ili takmičenje. Predstojeća trka je mogla da me potpuno obuzme. O njoj sam mogao stalno da razmišljam, da zamišljam sebe kako trčim, postižem željeno vreme, kako sam srećan nakon trke. To je sve dolazilo spontano, bez dodatnog mentalnog napora. Jaka želja za postizanjem ciljanog rezultata je uticala na to da budem potpuno posvećen.

Ali, da li je sa svim željama tako? Da li možete da razvijete tako jaku želju za sve što želite? Da li posle inicijalnog oduševljenja, vaša želja slabi i polako posustajete? Priznajte sebi da je tako u većini slučajeva.

Odlična stvar je da mi možemo da utičemo na želje i strasti! Nastavak teksta

Da, ja sada verujem

Objavljeno Autor: 13petak Kategorije: Lični stav | 27 Komentara

Još ranije, pisali smo i uglavnom se složili, da naša uverenja, životni stavovi i ostale stvari vezane za naš život, u velikoj meri zavise od naše porodice i okoline u kojoj smo odrastali. Da nam je to pokazalo put naših misli, životnih vrednosti, put kojim ćemo ići, u šta ćemo verovati i neverovati.

Fenomen, vezan za generaciju koja se rodila posle II svetskog rata, a tiče se verovanja, je taj što su odrastali u jednom novom društvu, novom uređenju gde su verovanje i neverovanje u Boga bila izmešana. Generacija rođena od 1955-1985, u stvari je jedna promašena, odnosno jedna generacija koja je lebdela između. Zašto? Pojasniću na svom ličnom primeru, a verujem i primeru mnogih, rođenih u ovom periodu. Otac mi je, kao prvo bio jedan prepošten čovek, vredan, porodičan, član SKJ. Odrastao sam u gradu u kome mi je on utro put, put odrastanja, školovanja i put ka svemu što mi je bilo potrebno da kada odrastem imam jednu jaku i dobru osnovu sa kojom ću lakše izneti i svoj život i život svoje porodice. Dao mi je zadatak da radim na isti način i da svet iza sebe ostavim bolji za život budućim generacijama. Učio me je svemu osim jedne stvari, a to je VERA.

Veći deo godine živeli smo i provodili u gradu, a preko leta odlazili na selo kod babe i dede. Dok smo živeli u gradu mom ocu crkvu niko nije smeo da spomene, nije prolazio ni blizu crkve, a kada odemo na selo tamo je bio sasvim drugi čovek. Kada su baka i deka slavili slavu, lomio je kolač, krstio se, palio sveću, odlazio u crkvu. Nastavak teksta

Život je tetris

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 2 Komentara

Uz neznatne razlike, život je isti kao tetris. Svakog dana mi slažemo kockice. Kockice predstavljaju događaje koji nam se dešavaju, a mi se trudimo se da ih što bolje uklopimo u svoj dosadašnji život. Kada nam se potrefi niz figura koji popunjava ceo vodoravni red, taj red nestaje sa ekrana, a to predstavlja one usputne, svakodnevne uspehe koji nas vode dalje. To su stvari zbog kojih još uvek živimo, radimo, smejemo se. To su stvari koje sprečavaju da prerano nastane game over. Ipak, život nam daje mnogo više šanse da se izvučemo i game over se neće desiti baš tako lako.

Često se dešava da nam kockice baš i nisu naklonjene. Dođe neka nezgodna figura koja nam nikako ne odgovara, ali mi moramo da joj nađemo prikladno mesto. Moramo da je uklopimo kako god znamo i trudimo se da pripremimo teren za neku sledeću figuru koja će ispraviti situaciju. A ako smo dovoljno vični, moćićemo da neku od sledećih figura uvučemo u rupu koja je nastala nakon prethodne nezgodne kockice. Onda postižemo efekat kao da nikada nije ni stigla ta neodgovarajuća figura jer smo mi potpuno ispravili stanje.

A nekada se dešava da se figure stalno lepo slažu, ali nikako da popune red. Kao da jedan kvaratić uvek ostaje prazan. Mi popunjavamo ostale kvadratiće u redu i čekamo onu najdužu figuru da reši stvar. A kad ona dođe… ooo, kako je samo lep taj osećaj kad odjednom nestanu četiri reda. Nastavak teksta

Zaljubljivanje i ljubav

Objavljeno Autor: 13petak Kategorije: Lični stav | 24 Komentara

Voleo bih da toplo pozdravite i podržite prvi tekst trećeg autora na blogu tajna.rs. 13Petak je nesebično uložio sebe u ovaj članak i mislim da je doneo prijatno osveženje na sajt. Iako, na prvi pogled, Tajna i zakon privlačenja sa ovim tekstom nisu u uskoj vezi, ako pažljivo pročitate, pronaćićete brojne povezanosti. 13Petak, hvala na ovom tekstu… Tajna

“Nekoga volimo kada su nam njegove ili njezine potrebe podjednako važne kao i naše vlastite” – Gordon Livingston

Većina nas ulazi u brak u periodu zaljubljenosti. Naletimo na nekoga čiji nas fizički izgled i ličnost privuče i tako prodrma i pokrene naša ljubavna zvona. Bacamo se na upoznavanje te osobe. Krećemo sa izlascima po kafićima i restoranima mada nas uopšte ne interesuje ni piće ni hrana, mi u stvari tragamo za ljubavlju. Da li su ovi leptirići u stomaku ono pravo? Leptirići nekad nestanu i posle prvog sastanka i ne želimo sa njime više ni na kokice da izađemo. Međutim u drugim prilikama treperenje je sve jače i jače. Posle nekog perioda osetimo sve veći intezitet i hvatamo sebe kako priznajemo: “Mislim da sam se zaljubio” Ukoliko su osećanja obostrana počinjemo razgovarati o braku. Zajedno maštamo o bračnoj sreći, čežnja da budemo zajedno konstantno je prisutna, kada smo zajedno kao da smo u raju. Kada ste zaljubljeni ne primećujete nikakve mane kod vašeg partnera. Roditelji, prijatelji, svi vide da vaš partner i nije za vas, jedino vi to ne vidite. Ona je za vas savršena osoba i nije vas briga šta drugi misle. Dvoje zaljubljenih razmišljaju o odnosima u braku: “Mi se volimo”, “Biće nam prekrasno”, “Drugi se svađaju mi nikad nećemo”, “Uvek ćemo otvoreno razgovarati i biti spremni na ustupke”.

Nažalost nije baš tako. Ovo stanje zaljubljenosti ne traje večno i to je činjenica. Zaljubljenost traje nekoliko meseci pa ponekad i par godina. U tom periodu živimo u oblacima a nakon toga padamo na tlo, ulazimo u realnost. Budimo se i uviđamo nedostatke te osobe. “Njeno ponašanje počinje da mi smeta”, “Ide mi na živce”, “Nekad me povredi kad se razbesni, a nekad je i gruba”,”stalno se raspravljamo da li daska na WC šolji treba biti spuštena ili podignuta”, “ah te kapljice na dasci”, “opet si ostavio prljave čarape ispod kreveta”, “Sudopera je uvek puna”. Ponekad nađete kuvar na stolu i poruku “RUČAK TI JE NA 138 STRANICI”. Onda se pitate šta je sad ovo? Gde je ta zaljubljenost nestala? I tada shvatite da je to bila samo obmana, iluzija, prevara koja vas je naterala da stavite potpis na venčani list. Pa pošto ste prevareni imate pravo i da se ljutite. Da smo bili mudriji shvatili bi smo da zaljubljenost neće večno trajati. Zamislite da je ceo svet u tom stanju zaljubljenosti, pa sve bi propalo. Vlasnik velike firme se zaljubi u neku mladu devojku i firma propadne zato što jednostavno stalno misli o njoj. Student treba da izađe na ispit, ma koga briga kad ima još ispitnih rokova. Srednjoškolac treba da odgovara Istoriju, ma koga briga za nekakav rat iz 1758 godine, ona mu je non stop u glavi. Čovekovo razmišljanje u stanju zaljubljenosti nije neiskreno već nerealno, zato što ta euforija zaljubljenosti daje takav privid. Zato pamet u glavu i znajte da taj period prolazi, razlike počinju da isplivavaju na površinu, kao što su posebne želje, osećanja, razmišljanja i ponašanja. Nastavak teksta

“Hajde da se drogiramo, nek se oči sjaje…”

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 20 Komentara

Da se odmah razumemo… ja ne podržavam upotrebu alkohola ni opojnih droga. Ali sada želim da pišem o jednom pozitivnom aspektu koji oni izazivaju, a što bi bilo izuzetno dobro da možemo da postignemo potpuno trezni. Isto želim da kažem na početku teksta da ovo pišem kao potpuni laik, bez ikakvog uvida u stručnu literaturu. Nisam čak ni malo istraživao na internetu, a u ovom tekstu ću da pišem samo o svojim ličnim zapažanjima.

Bio sam na svadbi ovog vikenda. Odlično sam se proveo, bilo je stvarno opušteno i veselo. Popio sam taman toliko alkohola da budem potpuno opušten i slobodan. Naravno, daleko sam bio od one faze da se teturam i ne kontrolišem svoje postupke. Zato je i bilo super. A sada baš želim da pišem o tome kako nam takve opojne supstance pružaju emocije kao što su sigurnost, opuštenost, bezbrižnost. Da li je to lažno stanje ili smo to “pravi mi” bez nametnutih strahova i ograničenja?

Zar nije mnogo lepo kada ste potpuno opušteni i oslobođeni strahova tipa “šta će okolina da komentariše” ili “šta da kažem kada priđem tom i tom”? Manje količine alkohola postižu baš takav efekat. Tada me više nije briga što ne igram baš savršeno ili što mi se košulja malo izvukla iz pantalona. Tada nisam stegnut i ukrućen, već naprotiv, potpuno opušten i usredsređen na uživanje u muzici, igri, razgovoru. Tada nije nikakav problem prići nekoj važnoj osobi ili devojci. Nema strahova od toga šta ću reći, da li ću se izblamirati. Reči izlaze same, spontano. Tada sam duhovit i zanimljiv. Naravno, ovo sve se odnosi samo na situaciju kada se ne pretera sa pićem.

Da neko ne bi pomislio da ja propagiram alkohol, moram da kažem da mi je ideja da u ovom članku istaknem kako smatram da isto ovakvo stanje sigurno možemo da postignemo i bez psihoaktivnih supstanci. Nastavak teksta