Naš dragi prijatelj, Srce, mi je u SMS-u napisao da će biti veoma teško novom tekstu na blogu da bude zanimljiv, nakon Milinog sjajnog teksta od prošle nedelje. Zato sam i hteo da “žrtvujem” njegov tekst koji čeka na objavljivanje već neko vreme i da ga prepustim na milost i nemilost Tajnaša

Ali, neee… nisam ja takav. Spreman sam da preuzmem rizik na sebe. A Srcu nisam hteo ništa da odgovorim da bi shvatio kako je uputio jednu negativnu sugestiju, iako mu to nije bila namera. Nije dobro da se budući tekstovi unapred osude na nezanimljivost. Sada imam pritisak da moram da napišem sjajan tekst koji će moći da se nosi sa Milinim, a sve sa prihvaćenom sugestijom da neće biti dovoljno zanimljiv Sva sreća da sam naučio reviziju.

I mislim da sam upravo iz Milinog teksta uspeo da dobijem inspiraciju. Ovaj tekst neće imati tako pozitivnu vibraciju, čak šta više, možda ga neko shvati i kao negativan, ali to je nešto što mora da se kaže i što svima mora da bude na pameti. Naime, Milin tekst me je inspirisao na dva načina. Prvo, napisala je jednu izreku koju sam ja lično podebljao jer mislim da je ključna. Rekla je: “bila sam prava vrednica u svom umu”. A druga stvar su stavovi mnogih koje sam uspeo da saznam kroz komentare, a i na sastancima na kojima sam prisustvovao. Taj stav se uglavnom odnosi na to da ljudima prija pozitivna energija na sajtu i prija im sjaj tuđih uspeha i onda misle da je to što su srećni i pozitivni dovoljno da bi postigli svoje ciljeve.

E pa, ne može to tako!

Bez pravog i redovnog mentalnog rada nema uspeha. Nije dovoljno da samo upijate pozitivnu energiju iz tuđih uspeha, nije dovoljno da samo pozitivno mislite, nije dovoljno samo da budete srećni, nije dovoljno da gledate filmove i čitate knjige o Tajni i ličnom uspehu. Neophodno je da radite. Neophodno je da svoj um redovno punite slikama i osećanjima uspeha. I to tačno određenog uspeha koji ste još ranije odredili kao svoj cilj.

Naš um je uvek spreman da nas prevari i zavara. Read the rest of this entry »

Ja sve mogu! Za mene je sve moguće!

To je osnovna crta koju bih preneo sa skupa Tajnaša koji se održao u nedelju 25.03.2012. godine u Beogradu. Mesto je splav na Savskom keju. Pratio sam stavove ljudi, njihove pokrete, slušao njihove reči i reakcije. Sve je kod njih bilo usaglašeno, odavali su utisak savršenosti, zadovoljstva samim sobom, osećaja da zaslužuju samo najbolje u životu…

Umalo da zakasnim, i ne dođem uopšte na taj skup… U poslednjem trenutku sam video da je pomeren sat unapred, i to proveravajući nove sadržaje na našem omiljenom sajtu tajna.rs!

Mislio sam se par trenutaka, da li ću uopšte stići, da li uopšte vredi da požurim… Ali, prešao sam tu prepreku užasa, i praktično u minut do 9h sam bio u autobusu za Beograd! Tako je mala granica da li propuštamo toliko toga u životu, ili sve dobijamo!

Prelaženjem prepreke užasa mnogo puta, mi se kalimo, postajemo mnogo jači i bolji, i spremniji na sve.

Read the rest of this entry »

Baš me briga koju reč koristim…?!!! Sada još i na to treba da pazim…?!!! Nemam druga posla…?!!!

Da li je baš tako? Koliko su važne reči koje u svakodnevnom rečniku i žargonu koristimo?

Pričamo neke stvari, naročito one suvišne i nepotrebne, a izgovaramo se samom sebi u fazonu „Ma to je na nivou razbibrige“…?!!! E, nije baš tako! Naročito, na one reči i rečenice u koje se strastveno unesemo. A tih strastvenih unošenja u toku dana nije zanemarljiv broj. Mislimo u sebi, to nije važno šta pričamo, mnogo je važnije šta stvarno u dubini sebe mislimo. Jeste da misli i reči i dela treba da budu sinhronizovane, ali i sve ono što kažemo, mislimo i radimo, takođe se polako i sigurno akumilira duboko u nama i ima vrlo jak kumulativan uticaj.

Svakodnevno prisustvujemo događajima, situacijama i iskustvima u kojima aktivno ili pasivno sudelujemo. Želimo da napredujemo u pravcu naših želja i ciljeva. E, pa mora da postoji neka doslednost i neka zakonitost kojoj moramo da se povinujemo da bismo brže i lakše prešli taj put. Što bih rekao na svoj način: moramo da imamo „utegnute“ misli, a samim tim i osećanja. Svaka misao i reč koju odašiljemo, nosi u sebi svoju frekvenciju, koja ili nas koči ili ubrzava u životu.

Što kažu, reči koje koristimo pokazuju kako se osećamo i šta privlačimo. Prave reči menjaju naše unutrašnje misli i obrnuto. I, zato birajmo prave reči. Tempirajmo svoju sreću! Povećajmo kapacitet pozitivnosti u našem životu. Promenimo našu perspektivu.

Insistirajte, dajte akcenat i težište na rečima tipa: Sjajno, fantastično, sreća, radost ,ljubav, volim, volim te, uspeh, oduševljenje, obožavam, dobitak, uspeh, boljitak, preporod, izvanredno, predivno, prelepo, hvala, zaslužio si, bravo, za svaku pohvalu, moćno, najbolje, najbolji si, to mi reci, mir, sloga, balans, uravnoteženo, zdravlje, pobeda, pobednički duh, poštovanje, lepota, život, divota, milina,… i sl. Varijacije na temu. Read the rest of this entry »

Drugi dan Božića je, nedelja, 6 sati ujutru. Probudio sam se ovako rano s jasnom namerom da prekinem desetodnevnu lenjost koja je vladala nadamnom tokom novogodišnjih praznika. Odmarao sam se, dugo spavao, gledao filmove, previše jeo i toliko se ulenjio da nisam mogao ni da počnem da pišem tekst koji sam hteo. Čak sam bio obećao jednoj devojci koja me je kontaktirala da ću da napišem tekst koji bi nju zanimao, ali sam bio toliko lenj da uopšte sednem da ga pišem. Zato sada prvo ide jedan prelomni tekst o lenjosti, pa onda tek tekst koji sam želeo da napišem

U novogodišnjem tekstu sam napisao kako se radujem praznicima jer ću konačno uspeti da se odmorim i uživam u neaktivnosti. Bio mi je potreban odmor i s nestrpljenjem sam ga dočekao. Takođe sam rekao da ću konačno stići da uradim stvari za koje nisam imao vremena. Međutim, lenjost koja me je obuzela me je potpuno onemogućila da radim bilo šta. Zato u ovom tektu želim da vam prenesem zaključke i pouke koje sam izvukao nakon odmora i perioda lenstvovanja.

Lenjost je privlačna

Lenjost nas stalno mami. Zar ima nešto lepše nego da se izvališ ispred TV-a i gledaš neki film ili zabavnu emisiju? Ne treba ti nikakav napor, ni fizični ni mentalni. Samo legneš i prepustiš se.

E pa, ima nešto što je lepše od toga. Lepši je osećaj ispunjenosti i ponosa kada ostvarite cilj koji ste odredili. Kada ostvarite cilj, lako zaboravite na stvari koje ste naporno radili a koje su vas dovele do cilja. Važan je samo rezultat. Lenjost ne proizvodi korisne rezultate. Kada ste lenji, nema ostvarenih ciljeva.

Kao i na sve ostalo, na lenjost utiče zakon privlačenja. Lenjost privlači lenjost. Što smo više lenji i što više svoje misli usmeravamo na to kako da izdangubimo, to nam se stalno i dešava. Što smo više lenji, sve nam je teže da se pokrenemo.

Pošto se trudim da iz svake situacije izvučem pozitivnu pouku, tako sam razmišljao i o svom periodu neaktivnosti i želeo bih da svoje zaključke i preporuke podelim sa vama.

Read the rest of this entry »

Još kao klinca, svakodnevno su me učili da ne pokazujem preterano emocije i osećanja, “jer je to slabost”! Smiri hormone, spusti loptu, šta se pališ, šta se ložiš, olabavi i sl. Emocije i osećanja su bile nešto nepotrebno, nešto suvišno.

Jak je onaj muškarac koji se “prsa o prsa” odupire i bori u životu, a pokazivanje osećanja je bio znak slabosti u društvu. Odmah si se slabije kotirao, nisi bio na ceni.

Ja, sam oduvek duboko u sebi bio veliki emotivac. Otkad znam za sebe. Ali objektivan svet oko mene  i subjektivan svet u meni se nije slagao. A ja tada nisam nikad do kraja dozvolio emotivcu u meni da dođe sasvim do izražaja.

Emotivac, kada kažem mislim na osobu koja lako i otvoreno pokazuje svoja osećanja, naročito ona nežna, suptilna osećanja, kao i osećanja sreće, radosti i ushićenja.

I, kada nešto postigneš u životu, uspeš u nečemu, ubrzo splasne taj tvoj osećaj oduševljenja – istreniran si u fazonu; “Oladi, iskuliraj, jaka stvar i sl.” Geni, roditelji, društvo, nevažno zbog čega je to tako.

A o zahvalnosti da ne pričamo. Nije je bilo “previše”. A, znamo koliko je ona važna. Zahvalnost priziva novu zahvalnost, i to je začarani krug, unedogled.

Škrtarilo se na nekim dobrim osećanjima, plašiš se da se ne istroše, da ih više nema…?!!!

I, kada ti nešto dobro krene, bilo je u stilu: „To mora da nešto ne valja“. Koja glupost!

Što više trošimo dobre misli i dobra osećanja, sve ih je više, na njihovo mesto dolaze još bolje misli, i još bolja osećanja. Sve ih više dobijamo na trošenje, kao da se oštre, i tu su uvek kad nam zatrebaju. Read the rest of this entry »

Često pišem o deci, odnosno o tome kako se ličnost ljudi formira u najranijem detinjstvu. Ne zamerite mi zbog toga. Dok sam u parku sa svojim sinom imam vremena i da posmatram njegovu interakciju sa drugom decom, ali i vremena da razmišljam. Tako je bilo i prošlog vikenda dok je bilo lepo vreme. Izašao sam sa svojim sinom u park i dobio inspiraciju za novi tekst za tajna.rs.

Kad god posmatram kako se deca ponašaju u međusobnom kontaktu, uvek vidim buduće ljude koji su svoj pristup izgradili još u detinjstvu. Ovo sve pišem kao laik, odnosno običan posmatrač, i siguran sam da psiholozi mogu da daju naučno zasnovana objašnjenja. Ali pokušaću da u ovom tekstu iznesem neka svoja razmišljanja.

Naime, posmatrao sam situacije u kojima su se neka deca igrala i uživala, a druga deca posmatrala tu igru sa distance. Čak i ako bi pokušala da se priključe igri, usledila bi najljubaznija upozorenja roditelja, na primer: “Ti si još mali…”, “To nije naše, ne smemo da diramo.”, “Nemoj tu, pašćeš.” i sl. Kada se takva upozorenja ponove više puta, šta dete iz njih može da zaključi? Jedino što može da zaključi je da igra nije baš za njega, nego za one koji su veliki, za one koji imaju igračke i za one koji su dovoljno spretni da ne padnu. I tako roditelji potpuno nesvesno stvaraju posmatrače. Kada ste posmatrač kao malo dete, ostaćete posmatrač do kraja života, osim ako sami nešto ne preduzmete da se taj status promeni.

Ko su posmatrači i šta rade?

Posmatrači su ljudi koji kroz život idu linijom manjeg otpora. Oni ne uživaju u životu jer misle da lep život nije za njih, da nisu zaslužili. Često izigravaju žrtve.

Nekada se čini da im je važnije šta se dešava u tuđim životima, pa stalno čitaju tračerske novine, gledaju rialiti emisije i sl.

Posmatrači smatraju da su uspeh, slava i novac namenjeni nekim drugim ljudima. Oni ne preduzimaju ništa da promene stanje u kom se nalaze jer ionako nema svrhe. Zašto da pokušavaju kad neće uspeti.

Ja sam bio posmatrač. Read the rest of this entry »

U nedelju sam prisustvovao grupnom EFT tretmanu koji je vodila gospođa Jasmina Kovačev. Tretman je, u stvari, predstavljao grupno čišćenje uma od negativnih emocija. To je događaj koji sam najavljivao na sajtu i mogu da vam kažem da su mnogo propustili oni koji nisu bili. Stvarno sam bio oduševljen energijom koja se stvorila među ljudima, postignutim rezultatima, Jasminom, samom EFT tehnikom. Stekao sam nova saznanja i stavove o primeni Tajne i zakona privlačenja.

Idemo redom. Kao što nam je Jasmina još ranije objasnila, EFT se primenjuje da bismo se oslobodili negativnih emocija koje nas sputavaju da iskoristimo svoje potencijale. Ideja grupnog tretmana je bila da svako od prisutnih kaže jednu oblast, odnosno jedan strah ili loše uverenje koje bi hteo da eliminiše. Svi smo te svoje izazove ocenili ocenama od 1 – 10 i većina je davala svojim temama ocene od 7 – 10 što znači da su veoma jakog intenziteta.

A onda smo pristupili čišćenju. Redom su se menjali korisnici sa kojima je Jasmina direktno radila, a svi zajedno smo ponavljali njene reči i tako zajedničkom energijom pomagali ljudima da postignu olakšanje. Meni je kod EFT tehnike smetalo to što se tokom tapkanja po određenim akupresurnim tačkama glasno izgovara i potvrđuje trenutno stanje. Mislio sam da je to u suprotnosti sa Tajnom koja kaže da ćemo sve više privlačiti ono na šta se fokusiramo. A u EFT-u se baš fokusiramo na problem. Međutim, praksa pokazuje upravo suprotno. Dok tapkanjem stimulišemo energetske kanale u telu i fokusiramo se na to što nas muči, nekom magijom nestaju negativna osećanja i mi se osećamo rasterećeni i opušteni. Naravno, to nije nikakva magija, već dobro istražena i naučno potkovana tehnika, ali rezultati stvarno deluju kao da su delo čarobnog štapića.

Read the rest of this entry »

Ako misliš da dobiješ na sledećim izborima, moraš nešto konkretno da uradiš po tom pitanju. Ništa deklarativno, ništa uslovno. Inače birači to znaju. Sve je to lepo, taj tvoj predizborni program, sve je to u redu. „Imam sjajan vision board i ciljeve…“. Ali, koliko stvarno želiš da to nešto uradiš, ostvariš? Možda si uljuljkan u udobnost komforne zone,…?!!! Birači znaju ako si u nečemu ozbiljan, oni će to obilato da nagrade, ako ne, gorko kažnjavaju. Moraš stalno da imaš svoj cilj ispred sebe, i uvek to nešto uradiš, da bi mu se približio, koliko god to malo ili veliko bilo! Birače ne možeš da prevariš, da slažeš. Kakve misli i osećanja ulažeš u taj projekat, to i dobijaš. Nije dovoljna samo euforija koju šalješ drugima, šta stvarno stoji iza toga?!

A, koliko samo svuda ima ljudi koji rade posao koji ne vole, tek da ga rade, bilo da su na nekom šalteru, na kasi u hipermarketu, ili na nekom drugom, čak i visokom važnom položaju. I niko nema koristi od takve osobe, svi gube. „Ali važno je imati posao, kriza, nema posla, itd, itd…“, naša podsvest uporno ponavlja neke svoje stare programe.

E, tada je sve postavljeno na loše temelje ili ima loš koren, kako hoćete. Svi su uglavnom nezadovoljni radom, produktivnošću i kreativnošću te osobe na tom radnom mestu, a osoba o kojoj pričamo to najmanje želi da vidi!

I, kako to biva, niko nije spreman da se menja, ili se teško ili vrlo malo menja. „Ako misliš da pobediš, grdno se varaš“. Opet ta podsvest sa nekim starim programom i uvreženim uverenjem koje nam uporno ponavlja kao gramofonska ploča. A, kampanja se zahuktava…

Da li je to samo mrtvo slovo na papiru? Da li želiš da se menjaš da bi stigao do svojih snova, ciljeva? Sve vrvi od nekih silnih političkih obećanja!
Um ne razmišlja i ne pravi razliku dal je nešto dobro ili loše. Ako duboko u sebi misliš da nešto zaslužuješ, to ćeš i dobiti!

Koliko si stvarno učinio da približiš birače sebi? Da li te stvarno obuzimaju prave misli, osećanja i verovanja? Kako ostvariti zacrtani cilj- 1. mesto na izborima ili neki samo tvoj, drugi željeni i očekivani cilj, san, ili šta već?

Šta misliš, da li je važno u životu, da imaš tamo neki cilj, san, želju?! Naravno, inače besciljno, bezvoljno lutaš, i onda i dobijaš i približno takve rezultate. A, sve ovo pričam jer svaka tvoja misao, osećanje, verovanje tvori ono tvoje sutra. „Kako razmišljaš, i kako veruješ, to će ti se i ostvariti“ (Louise Hay) Ostaje samo da pobediš! Ništa lakše! Nije važno da li zaslužuješ, ili ne. POBEDI! Read the rest of this entry »

Ovde smo svi na istom putu i cilj nam je isti! Kako da pomognemo sebi i da ostvarimo svoje snove.

Dakle, naš put je isti, ali, sa preprekama. Neko će da preskoči, neko ne!

Izneću vam poređenje koje mi daje najverniju sliku onog što želim da vam kažem. Znate već, kada se stvari uproste, sve je mnogo lakše.

Pretpostavljam da ste bar nekada gledali trku sa preponama. Trkači startuju sa iste linije, trče, svako za sebe – desi se situacija da se neko, preskačući, spotakne ili padne. Da li se desilo da je neko od ostalih takmičara zastao da ga podigne? Ja to još nisam videla! A šta bi videli da je zastao – dva gubitnika!

Na ovom putu svako od nas trči svoju trku! Za sebe!

Možda će ovo nekome zvučati surovo, ali ja bih tada postavila sledeće pitanje: Zar nije surovije živeti, a ne znati ko si? Čiju trku trčiš?

Ja znam ko sam!

A ko ste vi? Jeste li vi VI ili kreacija okoline? Čijim očima gledate, čijim ušima čujete, čijim srcem osećate?

Da li ste potražili u sebi ono što je vaše, ono što nisu roditelji, škola, društvo?

Read the rest of this entry »

Setite se samo kada ste imali izrazito jaku želju da ostvarite neki cilj i kada ste išli ka njegovom ispunjenju puni strasti. Tada se cilj prosto nametao, sve se lako i jednostavno odvijalo. Tada ste bili u stanju prirodnog toka. Budili ste se svako jutro znajući tačno šta treba da radite kako biste se približili cilju i bili ste srećni zbog toga. Uživali ste u svemu što vas približava cilju. Uveče ste išli na spavanje zamišljajući kako će se stvari promeniti kada ga budete ostvarili, kako ćete biti srećni i ponosni.

Sigurno ste imali neku takvu situaciju u životu. Na primer, ispit iz predmeta koji Vas je stvarno zanimao i koji ste učili sa zadovoljstvom; unapređenje koje ste toliko želeli i radili vredno da biste se izborili za njega; priprema venčanja; uživanje u radu kojim se iz hobija bavite. Meni su naročito bliske situacije u kojima sam imao sportski izazov pred sobom, kao što je predstojeća trka ili takmičenje. Predstojeća trka je mogla da me potpuno obuzme. O njoj sam mogao stalno da razmišljam, da zamišljam sebe kako trčim, postižem željeno vreme, kako sam srećan nakon trke. To je sve dolazilo spontano, bez dodatnog mentalnog napora. Jaka želja za postizanjem ciljanog rezultata je uticala na to da budem potpuno posvećen.

Ali, da li je sa svim željama tako? Da li možete da razvijete tako jaku želju za sve što želite? Da li posle inicijalnog oduševljenja, vaša želja slabi i polako posustajete? Priznajte sebi da je tako u većini slučajeva.

Odlična stvar je da mi možemo da utičemo na želje i strasti! Read the rest of this entry »