Samodisciplina i entuzijazam – kokoška i jaje

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Tajna | 11 Komentara

“Entuzijazam pokreće svet!” (Artur Balfur, bivši Britanski premijer)

Ovo je sjajna izreka koja me je nedavno pronašla i koju sam stavio na nekoliko mesta gde ću je videti tokom dana.

Ali to je takođe izreka koja u meni budi neko negativno osećanje da nemam dovoljno entuzijazma. Poredeći sebe sa nekim drugim ljudima koji “pršte” od energije i koji grabe ka svom cilju, shvatio sam da je to komponenta koja mi nedostaje i na kojoj treba da radim. To me je nateralo da malo razmislim o entuzijazmu kao pojavi. Da li je to nešto što nas pogodi kao meteor ako imamo sreće, što nam je prirodno, sa čim smo rođeni, pa smo entuzijastični i motivisani za ostvarenje određenog cilja? Ili je entuzijazam nešto što se postiže i gradi?

S druge strane gledano, entuzijazam za ostvarenje nekog cilja nije konstantnog intenziteta. On se menja vremenom, obično opada kako nas ometaju drugi događaji i prepreke na putu do cilja. Nekada nam se baš radi, a nekada bismo samo spavali. Nekada mislimo kako je cilj jako blizu i treba još samo malo da se potrudimo, a nekada imamo utisak da se nikada neće ostvariti.

Kada nam opadne entuzijazam, tada bi u pomoć trebalo da priskoči naša samodisciplina, odnosno naša sposobnost da redovno obavljamo zadatke koje smo sebi zadali, bez obzira da li nam se to radi ili ne. Nastavak teksta

Sa Vama na Vi

Objavljeno Autor: Srce Kategorije: Lični stav | 17 Komentara

Uvek želim da rizikujem sa temom i da unesem nešto novo na tajna.rs.

Ovog puta je to persiranje. Znamo, naučili smo u životu kada treba da se persira… Ali, sada želim da vas „nateram“ da eksperimentišete i da probate da budete na Vi sa samim sobom…

Zašto?!

Zato što to menja sliku o vama, daje snagu vašem napretku i uspehu…

Možda na prvi pogled izgleda pomalo egoistično, ali to je onaj pozitivni ego koji pominje naša Mila u svojoj knjizi „Put satkan od svetlosti“!

Kada persirate samom sebi, tada ne možete sebe da vređate, osuđujete, potcenjujete, okrivljujete… To odmah drugačije deluje na vas, dajete na sebe akcenat, drugačije sebe posmatrate, postajete bolji u vašim očima, dobijate nekako na ceni…

Sve nekako izgleda „omekšano“, menja se vaš stav o sebi, a i navike u nekim vašim segmentima života…

To možete da praktikujete ispred ogledala ili u sebi ili pak da se obratite sebi u pisanoj reči…Možda sve nekako postane zvanično…!!! Možda baš to nam neki put treba….

Videćete vremenom kako se spušta vaš ton, kako postajete blagonakloni prema sebi i drugima, kako pričate i obraćate se drugima blagoglagoljivo i sa šarmom…

Kao da ste „drugi Vi“!!! Pa, vi to i jeste! Nastavak teksta

Tajna: tema za razmišljanje

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 19 Komentara

Danas je pred vama jedan tekst koji je više pitanje za razmišljanje i diskusiju nego klasičan članak. Naravno da čvrsto verujem u Tajnu jer se potvrdila do sada stotinama, pa i hiljadama puta. Ali, pogotovo u poslednje vreme, neke stvari se tako brzo manifestuju, da se zapitam da li je to što se dogodilo stvarno moguće da bude posledica mojih misli.

Moje pitanje glasi: da li su događaji posledica naših misli ili su naše misli posledica, odnosno neko predosećanje, budućeg događaja?

Ili je moguće i jedno i drugo?

Neke stvari su se toliko brzo manifestovale, čak u roku od nekoliko sati, i bilo mi je teško da poverujem u tako brzu manifestaciju. To su češće bili neki, ne baš srećni događaji. Daću primer. Vozim se kolima sa kolegom i on mi priča kako je glupo i skupo što ja plaćam kasko osiguranje za svoj auto. Ja njemu objašnjavam kako bi bilo koja popravka nakon čak i malog sudara koštala više nego što ja godišnje plaćam. Međutim, on ostaje pri stavu da njemu ne može da se dogodi nikakav sudar i kako je to bacanje para. Rekao sam mu: “Dobro, daj Bože da se autu ništa ne desi, ali…”, ne sećam se da li sam završio rečenicu ili nisam, ali znam da sam pomislio kako će auto kad tad dobiti neki udarac ili ogrebotinu i tada bi kasko osiguranje bilo od velike koristi. Razgovor je odmah nastavljen, tako da nisam stigao ni da poništim ovu negativnu misao. Izašao sam iz auta pet minuta kasnije. Za 15 minuta me je pozvao telefonom i ispričao kako je imao sudar. Sve je bilo u redu, niko nije povređen. Naravno, on nije ni malo bio kriv, nego je drugi vozač napravio neverovatan prekršaj i izazvao udarac. Ni auto nije mnogo stradao, ali sasvim dovoljno da popravka bude skuplja od godišnje cene kasko osiguranja koje bi mu pokrilo kompletnu popravku da ga je uplaćivao.

To je bila manifestacija misli u roku od 10 – 15 minuta. Zato se i pitam da li je bila zaista manifestacija mojih misli (ali i koleginih strahova, kao i misli vozača koji je izazvao sudar) ili smo nekako pokupili odgovarajuću frekvenciju Univerzuma, predosetili da će se tako nešto dogoditi, pa smo zato i poveli razgovor na tu temu? Nastavak teksta

Hvala tebi, ljubavi moja

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 8 Komentara

Juče sam svom sinu pomogao da nauči da vozi bicikl. Skinuli smo pomoćne točkove i vrlo brzo je uspeo da održi ravnotežu i sam vozi nekoliko desetina metara. Kako je samo bio ponosan. Kako je bio srećan. A ja sam ga stalno hvalio kako je veliki dečko i kako je lako i brzo naučio da vozi bicikl. U jednom trenutku mi je spontano rekao: “Tata, hvala ti što si tako dobar prema meni.” A ja sam se potpuno istopio od ljubavi. Zar je moguće da dete od 5 godina zna toliko da ceni pažnju koju mu posvećujemo, čak toliko da može da je iskaže rečima? Voleo bih da je zaista tako.

Prirodna je težnja roditelja da svojoj deci omoguće da rastu i da se razvijaju na najbolji mogući način. Ali, kao i većina roditelja, i ja se često pitam: “da li grešim?”, “da li mogu bolje i više?”, “da li je dovoljno?”, “da li ipak preterujem?”… I mislim da je to dobro. Sve dok sebi postavljam takva pitanja, to znači da razmišljam o podizanju svog deteta. Kada razmišljam, to znači da sam svestan i ne radim stvari po automatizmu kako sam naučio od svojih roditelja ili kako sam video od okoline.

Možda bi, umesto “podizanje deteta” trebalo reći “vaspitavanje”, ali to je tako ružna reč jer zvuči kao disciplinovanje i ukalupljavanje u prihvaćene norme ponašanja i gušenje njegove izvornosti i autentičnosti. Naravno, ako nauči pravila ponašanja, lakše će da se prilagodi raznim situacijama, a tako će lakše da postigne ono što želi u životu. Ipak, prilikom učenja pravila trebalo bi vodimo računa da u tim silnim pravilima dete ne izgubi sebe. Nastavak teksta

Život je čudo

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Tajna | 15 Komentara

Tekst koji je pred vama se krčka u mojoj glavi verovatno od samog početka rada bloga tajna.rs. Kao “surovi realista” od pre pet – šest godina, kao čovek koji nije verovao ni u šta što nije iskusio svojim čulima, doživeo sam veliku transformaciju u svom poimanju sveta.

O tome da je život jedno čudo neobjašnjivo i da postoje stvari koji verovatno nikada nećemo moći da osetimo svojim čulima, niti da valjano objasnimo, sam počeo da razmišljam najviše u periodu kada smo supruga i ja čekali rođenje našeg sina. Zamislite, od samo dve ćelije nastaje kompletan, fantastično složen ljudski organizam. Od samo dve ćelije koje se spoje nastaje jedan savršen novi život. Već četiri nedelje nakon začeća, srce je formirano. Samo za mesec dana nastaje srce čije otkucaje možemo da čujemo i potpuno nezavistan krvotok u embrionu! Za tako kratko vreme nastaje većina organa koje ima beba nakon rođenja. I sve se to tako savršeno odvija.

I od te dve ćelije koje su se spojile nastaje čovek koji može da vidi, da čuje, govori, da analizira, razmišlja, hoda, trči, skače, da ima svoju slobodnu volju, da oseća, da voli, bude tužan, da bude srećan, da proizvodi druge ćelije koje će napraviti novog čoveka. Zar nije to čudo?

Nastavak teksta

Letnji NLP Practitioner Tajnaša

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Obaveštenje | 12 Komentara

Dragi moji Tajnaši, danas i juče smo malo polemisali oko toga da li je edukacija bitna i da li da budemo samouki ili da učimo od ljudi koji već imaju veliko znanje. Ne znam kakvo je vaše iskustvo, ali u mojoj profesiji ako nemam permanentno obrazovanje, slobodno mogu da se oprostim od dobrih rezultata. Kad je ovako u mojoj profesiji zašto bih se prema svom životu ponašao kao amater i pokušavao da izmislim toplu vodu koja je već izmišljena, ako nekome treba jedan sat ili jedan dan da mi objasni i da ja posle koristim to znanje i uživam u blagodetima.

Kupovao sam dosta audio i video programa od Džoa Vitalija, Boba Proktora… i svaki mi je dao velilku vrednost i vredeo mnogo više od uloženih para. Trening uživo je sigurno bolji i daje veću vrednost. Ako me permanentno usvajanje novih znanja u oblasti ljudskog razvoja može učiniti srećnijim, efikasnijim i boljim čovekom ja sam apsolutno za.

Već sam vam pisao da sam se vratio sa odmora. I dok sam se odmarao dosta sam radio na svojim ciljevima, ali pre svega mentalno. Sada sam spreman da nastavim i mentalnu i fizičku akciju kako bi se one slike iz mog uma pretočile u realnost.

A na moru sam stvarno uživao. Bilo je predivno. Odmarao sam, uživao u lepoti prirode, radio svoje imaginacije i meditacije, čitao lepe i korisne knjige i tekstove autora koji su me malo odmenili na tajna.rs. Posebno dobre reakcije i pitanja putem mejla sam dobio na Zoranove tekstove. Naravno, jedna stvar je pročitati tekst, a sasvim druga biti na seminaru, raditi vežbe sa drugim studentima uz instrukcije trenera, čuti živu reč, uživo postaviti pitanja i dobiti odgovor.

Nekoliko vas me je pitalo za NLP treninge. Pošto sam već bio na Zoranovom jednodnevnom NLP treningu na kom su bili i ostali tajnaši, znam koliko je dobro kada se okupe ljudi koji imaju zajedničku ideju i koje nešto povezuje. Zato mi je pala napamet ideja da formiramo našu grupu polaznika i da zatražimo posebno povoljne uslove. Zašto da ne, kada nas ima puno!? Ja sam Zoranu predložio i on je pristao da formiramo grupu uz ekstra uslove za NLP trening nas Tajnaša. Siguran sam da bolje uslove za NLP nećemo naći ni na jednom drugom mestu. A plus su i program i trener odlični i na neki način naši 🙂

Od svih tehnika koje se pominju na tajna.rs, meni je NLP jedna od najdražih tehnika (možda i zbog koučinga koji je na meni dao ogromne rezultate) i zato mi je želja da je što više nas usvoji i primenjuje. Sledi Zoranov tekst, sa detaljima:

Nastavak teksta

Baš svakog dana…

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav, Tajna | 45 Komentara

Naš dragi prijatelj, Srce, mi je u SMS-u napisao da će biti veoma teško novom tekstu na blogu da bude zanimljiv, nakon Milinog sjajnog teksta od prošle nedelje. Zato sam i hteo da “žrtvujem” njegov tekst koji čeka na objavljivanje već neko vreme i da ga prepustim na milost i nemilost Tajnaša 🙂

Ali, neee… nisam ja takav. Spreman sam da preuzmem rizik na sebe. A Srcu nisam hteo ništa da odgovorim da bi shvatio kako je uputio jednu negativnu sugestiju, iako mu to nije bila namera. Nije dobro da se budući tekstovi unapred osude na nezanimljivost. Sada imam pritisak da moram da napišem sjajan tekst koji će moći da se nosi sa Milinim, a sve sa prihvaćenom sugestijom da neće biti dovoljno zanimljiv 🙂 Sva sreća da sam naučio reviziju.

I mislim da sam upravo iz Milinog teksta uspeo da dobijem inspiraciju. Ovaj tekst neće imati tako pozitivnu vibraciju, čak šta više, možda ga neko shvati i kao negativan, ali to je nešto što mora da se kaže i što svima mora da bude na pameti. Naime, Milin tekst me je inspirisao na dva načina. Prvo, napisala je jednu izreku koju sam ja lično podebljao jer mislim da je ključna. Rekla je: “bila sam prava vrednica u svom umu”. A druga stvar su stavovi mnogih koje sam uspeo da saznam kroz komentare, a i na sastancima na kojima sam prisustvovao. Taj stav se uglavnom odnosi na to da ljudima prija pozitivna energija na sajtu i prija im sjaj tuđih uspeha i onda misle da je to što su srećni i pozitivni dovoljno da bi postigli svoje ciljeve.

E pa, ne može to tako!

Bez pravog i redovnog mentalnog rada nema uspeha. Nije dovoljno da samo upijate pozitivnu energiju iz tuđih uspeha, nije dovoljno da samo pozitivno mislite, nije dovoljno samo da budete srećni, nije dovoljno da gledate filmove i čitate knjige o Tajni i ličnom uspehu. Neophodno je da radite. Neophodno je da svoj um redovno punite slikama i osećanjima uspeha. I to tačno određenog uspeha koji ste još ranije odredili kao svoj cilj.

Naš um je uvek spreman da nas prevari i zavara. Nastavak teksta

Bratstvo snova – live

Objavljeno Autor: Srce Kategorije: Lični stav | 25 Komentara

Ja sve mogu! Za mene je sve moguće!

To je osnovna crta koju bih preneo sa skupa Tajnaša koji se održao u nedelju 25.03.2012. godine u Beogradu. Mesto je splav na Savskom keju. Pratio sam stavove ljudi, njihove pokrete, slušao njihove reči i reakcije. Sve je kod njih bilo usaglašeno, odavali su utisak savršenosti, zadovoljstva samim sobom, osećaja da zaslužuju samo najbolje u životu…

Umalo da zakasnim, i ne dođem uopšte na taj skup… U poslednjem trenutku sam video da je pomeren sat unapred, i to proveravajući nove sadržaje na našem omiljenom sajtu tajna.rs!

Mislio sam se par trenutaka, da li ću uopšte stići, da li uopšte vredi da požurim… Ali, prešao sam tu prepreku užasa, i praktično u minut do 9h sam bio u autobusu za Beograd! Tako je mala granica da li propuštamo toliko toga u životu, ili sve dobijamo!

Prelaženjem prepreke užasa mnogo puta, mi se kalimo, postajemo mnogo jači i bolji, i spremniji na sve.

Nastavak teksta

Birana reč ili poželjan rečnik Tajnaša

Objavljeno Autor: Srce Kategorije: Lični stav | 14 Komentara

Baš me briga koju reč koristim…?!!! Sada još i na to treba da pazim…?!!! Nemam druga posla…?!!!

Da li je baš tako? Koliko su važne reči koje u svakodnevnom rečniku i žargonu koristimo?

Pričamo neke stvari, naročito one suvišne i nepotrebne, a izgovaramo se samom sebi u fazonu „Ma to je na nivou razbibrige“…?!!! E, nije baš tako! Naročito, na one reči i rečenice u koje se strastveno unesemo. A tih strastvenih unošenja u toku dana nije zanemarljiv broj. Mislimo u sebi, to nije važno šta pričamo, mnogo je važnije šta stvarno u dubini sebe mislimo. Jeste da misli i reči i dela treba da budu sinhronizovane, ali i sve ono što kažemo, mislimo i radimo, takođe se polako i sigurno akumilira duboko u nama i ima vrlo jak kumulativan uticaj.

Svakodnevno prisustvujemo događajima, situacijama i iskustvima u kojima aktivno ili pasivno sudelujemo. Želimo da napredujemo u pravcu naših želja i ciljeva. E, pa mora da postoji neka doslednost i neka zakonitost kojoj moramo da se povinujemo da bismo brže i lakše prešli taj put. Što bih rekao na svoj način: moramo da imamo „utegnute“ misli, a samim tim i osećanja. Svaka misao i reč koju odašiljemo, nosi u sebi svoju frekvenciju, koja ili nas koči ili ubrzava u životu.

Što kažu, reči koje koristimo pokazuju kako se osećamo i šta privlačimo. Prave reči menjaju naše unutrašnje misli i obrnuto. I, zato birajmo prave reči. Tempirajmo svoju sreću! Povećajmo kapacitet pozitivnosti u našem životu. Promenimo našu perspektivu.

Insistirajte, dajte akcenat i težište na rečima tipa: Sjajno, fantastično, sreća, radost ,ljubav, volim, volim te, uspeh, oduševljenje, obožavam, dobitak, uspeh, boljitak, preporod, izvanredno, predivno, prelepo, hvala, zaslužio si, bravo, za svaku pohvalu, moćno, najbolje, najbolji si, to mi reci, mir, sloga, balans, uravnoteženo, zdravlje, pobeda, pobednički duh, poštovanje, lepota, život, divota, milina,… i sl. Varijacije na temu. Nastavak teksta

Lenjost

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični stav | 2 Komentara

Drugi dan Božića je, nedelja, 6 sati ujutru. Probudio sam se ovako rano s jasnom namerom da prekinem desetodnevnu lenjost koja je vladala nadamnom tokom novogodišnjih praznika. Odmarao sam se, dugo spavao, gledao filmove, previše jeo i toliko se ulenjio da nisam mogao ni da počnem da pišem tekst koji sam hteo. Čak sam bio obećao jednoj devojci koja me je kontaktirala da ću da napišem tekst koji bi nju zanimao, ali sam bio toliko lenj da uopšte sednem da ga pišem. Zato sada prvo ide jedan prelomni tekst o lenjosti, pa onda tek tekst koji sam želeo da napišem 🙂

U novogodišnjem tekstu sam napisao kako se radujem praznicima jer ću konačno uspeti da se odmorim i uživam u neaktivnosti. Bio mi je potreban odmor i s nestrpljenjem sam ga dočekao. Takođe sam rekao da ću konačno stići da uradim stvari za koje nisam imao vremena. Međutim, lenjost koja me je obuzela me je potpuno onemogućila da radim bilo šta. Zato u ovom tektu želim da vam prenesem zaključke i pouke koje sam izvukao nakon odmora i perioda lenstvovanja.

Lenjost je privlačna

Lenjost nas stalno mami. Zar ima nešto lepše nego da se izvališ ispred TV-a i gledaš neki film ili zabavnu emisiju? Ne treba ti nikakav napor, ni fizični ni mentalni. Samo legneš i prepustiš se.

E pa, ima nešto što je lepše od toga. Lepši je osećaj ispunjenosti i ponosa kada ostvarite cilj koji ste odredili. Kada ostvarite cilj, lako zaboravite na stvari koje ste naporno radili a koje su vas dovele do cilja. Važan je samo rezultat. Lenjost ne proizvodi korisne rezultate. Kada ste lenji, nema ostvarenih ciljeva.

Kao i na sve ostalo, na lenjost utiče zakon privlačenja. Lenjost privlači lenjost. Što smo više lenji i što više svoje misli usmeravamo na to kako da izdangubimo, to nam se stalno i dešava. Što smo više lenji, sve nam je teže da se pokrenemo.

Pošto se trudim da iz svake situacije izvučem pozitivnu pouku, tako sam razmišljao i o svom periodu neaktivnosti i želeo bih da svoje zaključke i preporuke podelim sa vama.

Nastavak teksta