Naš put, put svetlosti

Objavljeno Autor: Afroditi Kategorije: Lični primer | 22 Komentara

Dragi moji Tajnaši, danas vam predstavljam jednu iskrenu i pozitivnu životnu priču. Ovo je priča koja govori o tome šta i kako treba da radimo i kakav stav treba da zauzmemo kada stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Afroditi, ti si veliki borac i veliki čovek! Hvala što si podelila sa nama svoju priču… Tajna

Našu životnu priču, našu istinitu priču posvećujem svim roditeljima dece sa posebnim potrebama. Želja mi je da vas ohrabrim i podstaknem da ne odustajete od borbe za prava vaše dece. Naša deca nisu deca jednog nižeg BOGA, naša deca su Anđeli poslata da nam pokažu put istine i put ka svetlosti. Naša deca nam ukazuju na prave životne vrednosti i cilj našeg postojanja.

27.11.1998. Frankfurt N.M.

Nalazim se u društvu mojih dragih i retkih prijatelja, porodice Hrgović u jednom od naših omiljenih kafića koji je u blizini ginekoloske ordinacije Zlatka Hrgovića, mog prijatelja. Zlatko inače važi za jednog od veoma uspešnih ginekologa i hirurga. Moram navesti da sam predhodno bila u braku 16 godina i da nisam ostvarila svoj san da postanem majka. Isprobala sam sve moguće metode, ali nažalost bezuspešne za mene, tako da sam se u jednom trenutku pomirila sa sudbinom da nikada neću imati dece.

Tog Božanstvenog i za mene nezaboravnog dana 27.11.1998. Zlatko me je nagovarao da skoknemo do njegove ordinacije kako bi mi obavio rutinski ginekološki pregled i eventualno ponudio jednu od njegovih metoda koje su se pokazale dosta uspešnim kod njegovih pacijentkinja. Ja sam bila negativna što se toga tiče s obzirom da moje dotadašnje iskustvo i primene raznih metoda nisu dale kod mene pozitivne rezultate. Apropo toga on mi je i prijatelj pa me je bilo sramota da me baš on pregleda. Zlatko je toliko bio uporan da sam na na kraju popustila i tako smo krenuli do njegove ordinacije. Sa mnom je bio i moj tadašnji saputnik, a danas suprug. Prilikom pregleda Zlatko je bukvalno skočio sa svoje stolice i izgovorio za mene do tada nemoguće: Neno, ti si trudna!!!!!! Pogledala sam ga u neverici. Moj suprug je u trenutku pocrveneo od radosti. Momentalno smo odradili i ultra zvuk gde je naravno utvrđena trudnoća. Zlatko nam je dao sličicu, a mi kao opijeni izađosmo iz ordinacije uz obećanje da ćemo te noći proslaviti ovo predivno saznanje. To je bio momenat moje apsolutne sreće. Da vam ne dužim, trudnoća je protekla odlično bez ikakvih problema, a ja nestrpljivo čekala da uđem u 9-ti mesec kako bih što pre prigrlila to stvorenje u meni, mog sina.

Nestrpljiva kao uvek, nagovorila sam Zlatka da se ranije porodim carskim rezom i to samo zato što nisam mogla više izdržati da čekam još dve nedelje. Odlučili smo da taj dan bude 16.06.1999. kada je i njegovoj supruzi, mojoj dragoj Dubravci, rođendan pa smo u šali govorili da je to super jer ćemo slaviti oba rođendana svake godine zajedno. 16.06.1999. u 15:03 moj sin je rođen. Ne mogu vam opisati taj trenutak. To je za mene bio najsrećniji trenutak života. Osećaj biti majka i trenutak stvaranja jednog novog života je za mene neopisiv. APSOLUTNA SREĆA, TRENUTAK POSTOJANJA, TRENUTAK STVARANJA. Nastavak teksta

Moj kralj Mida

Objavljeno Autor: Mau Kategorije: Lični primer, Tajna | 3 Komentara

Da li ste uhvatili sebe kako pomalo sažaljevate druge što su previše skromni u svojim željama, a onda shvatite da ste vi bili još skromniji, da ne kažem bedniji od njih? Da li ste primetili da ste se do te mere promenili da je za vas život u luksuzu normalan život? Da li ste videli sebe kako živite u domu koji vredi milione, ali je dom, topao, ljudski, vaš? Da li ste planirali krstarenje, ali svojim brodom? Ili vožnju po Evropi nekim od automobila iz svog voznog parka? Ja jesam. I često živim tako, ušuškana u obilje. Sada.

A sve je počelo krajem prošle godine, kad sam se našla na samom dnu, u beznađu koje me je dovelo do ivice razuma. Tada sam shvatila da nešto moram da promenim u sebi, jer od muke oko sebe više nisam umela da zamislim ni normalan život, a kamoli život u obilju ili makar stabilnosti. I krenula sam da tražim pomoć.

Prvo sam naišla na knjigu Pola Mekene “Promenite svoj život za 7 dana”, uz čiju pomoć sam otkrila sebe kakva želim da budem, i život kakav želim da živim (malo li je? :-)). A onda i na našu Tajnu, i na mnoge divne ljude, danas prijatelje, i divne knjige i druge izvore informacija. To me je podiglo i usmerilo u pravcu novog načina razmišljanja koje se može opisati onom starom “svako je kovač svoje sreće”. Ali ne više samo vrednim radom i učenjem, već pre svega kontrolom sopstvenih misli.

Naučila sam dosta toga o imaginacijama i revizijama, i shvatila da je osnov uspešne imaginacije – osećaj uspeha. I dok mi nije bio problem da taj osećaj nađem u sebi kod imaginacija u vezi sa prijateljima, ljubavlju, pa čak i sa najdubljim željama (da postanem pisac, npr.), uvek mi je teško bilo da nađem u sebi osećaj uspeha kad je u pitanju novac. Jednostavno nisam znala kako je to biti bogat, ili makar “dobrostojeći”.

Naučila sam i ponavljala afirmacije tipa “novac mi pristiže sa svih strana, i uvek ga imam više nego što mi treba”, vežbala imaginacije sa brojanjem para, odlascima u kupovimu, galantnim poklonima i slično. I sve je to bilo dobro, ali nedovoljno. Shvatila sam da mi treba da “vidim” i osetim kako je to biti bogat.

Naravno, “slučajno” sam na internetu saznala za tehniku “kvantnog skoka” (ukucajte “quantum jumping” ako vas baš zanima) i zainteresovala se. Tehnika je kombinacija ciljane meditacije u alfa stanju, i subjektivne komunikacije koju Silvanci koriste da komuniciraju sa drugim ljudima. Ali ovde se komunicira sa sopstvenom podsvešću.

Nastavak teksta

Njegovo visočanstvo – izreka

Objavljeno Autor: Srce Kategorije: Lični primer, Tajna | 1 Komentar

Uvek se radujem kada imam priliku da napišem uvodni tekst za novog autora na sajtu. Danas mi je zadovoljstvo da predstavim našeg starog člana sa kojim već duže vremena uspešno sarađujem. Uspeo sam da ga uverim da trebe da napiše tekst iako je neko vreme pružao odbojnost. Ali on je izašao iz svoje zone komfora i uradio to. Zapitajte se da li i Vi to radite? A tebi, što se predstavljaš pod pseudonimom Srce, hvala na svemu … Tajna

Da pričamo malo o izrekama, mislima i aforizmima koji su deo naše stvarnosti. Ima ih svuda, i na bilbordima, i u reklamama i na mestima gde ih ni najmanje ne očekujete, ali su tu, itekako prisutne u našem svakodnevnom životu! Koliko ima različitih ljudi, toliko ima i različitih misli i izreka koje utiču na njihov život. Svako uzima ono što njemu prija.

Od 2003. godine ja sam počeo više da se interesujem za izreke. Zašto baš te godine?! Zato što su mi tada u svim medijima bile i više nego dostupne aktuelne misli i izreke preminulog gospodina Đinđića. A onda su i drugi poznati želeli da ostave svoj trag u medijima sa nekim svojim mislima. Sve te misli mene posebno, a verujem ni druge nisu mogle da ostave ravnodušnim.

Počeo sam onda da se interesujem za uticaj i moć koje misli, izreke i aforizmi mogu da imaju!

A onda je to postalo kao reka, kao bujica, pokrenulo je nešto u meni. Nastavak teksta

Preskočite oštricu brijača

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični primer, Tajna | 20 Komentara

Šta je to što razlikuje olimpijskog šampiona od drugih takmičara? Šta je to što razlikuje najuspešnije kompanije od manje uspešnih? Šta je to što razlikuje najboljeg studenta od prosečnog? Da li je to talenat, sreća, sudbina…? Da, verovatno, možda… ali postoji jedna stvar o kojoj želim danas da pišem, a na koju svi mi možemo da utičemo kako bismo postigli vrhunske rezultate. U čemu je tajna?

Posmatram stalno svog uspešnog druga i njegovog još uspešnijeg oca, gledam kako se ponašaju, šta rade i zašto su uspešni. Ono što mi uvek zapadne za oko kao razlika između njih i drugih je u tome što su uvek aktivni. Čak i kad ne radi, taj moj drug uvek nešto sređuje, čisti, razvrstava, popravlja, osmišljava, planira… Toliku posvećenost poslu mislim da nisam nikad video. Posao je njegova preokupacija. Nemojte pogrešno da me razumete. Nije on zaluđeni radoholik kome je posao sve na svetu. Veoma je aktivan na svim ostalim planovima, druži se sa ljudima, putuje, ima suprugu… Ono što sam hteo da istaknem je da njega ne možete da zateknete kako gleda TV, a da ništa drugo ne sređuje. Ne možete da čujete kako je celo popodne proveo izležavajući se po kući. Ne možete sa njim da provedete celo jutro u kafiću. On ne gubi vreme.

Mislim da je neophodno da vam kažem i to da sam ja bio mnogo bolji đak od njega u školi. On se mogao svrstati čak i u lošije đake. Dakle, ne ističe se izuzetnom inteligencijom, marljivošću u učenju i sl. Ali radi ono što drugi ne rade i zato je uspešniji od svih nas, boljih đaka.

Veoma je tanka linija između vrhunskih i prosečnih dostignuća. Ona se nekad meri u minutima dnevne posvećenosti cilju. Nastavak teksta

Kako živim svoj san uz Tajnu

Objavljeno Autor: Leni Kategorije: Lični primer, Tajna | 9 Komentara

Danas imam privilegiju da vas upoznam sa još jednom, novom, autorkom na sajtu tajna.rs. Leni mi je napisala email u kome je opisala svoj izuzetan podvig sa željom da svim čitaocima opiše kako je Tajna pomogla da ga ostvari. Ipak, ne očekujte u tekstu činjenice o tom uspehu. One će ostati prikrivene, ali verujte meni da je podvig ravan osvajanju olimpijske medalje. Leni, hvala na ovako divnom i inspirativnom tekstu… Tajna

Obožavam da letim balonom i to redovno radim. Svaki put kada se vinem gore pomislim na jednu planetu, odnosno na Mars i znam koliko je daleko, a put do njega dug i težak. To mi nije bila prepreka da redovno pratim doživljaje i utiske ljudi iz sveta koj su uspeli da dopru do njega.

I tako sam uživala u svojim letovima, pomalo povećavala visinu, ali Mars je Mars, tako moćan i divan, ali i nedostižan. Međutim nisam tugovala zato što je nedostižan, radosna sam što uopšte postoji i može da mi priušti sate i dane zadovoljstva dok ga gledam na slikama, čitam i saznajem o njemu, kao i planetama koje ga okružuju.

Jednoga dana sam još malo povećala svoj let u visinu i tom prilikom se našao neko gledajući me koliko to volim i rekao mi „Ti ćeš ići na Mars“. U zemlji u kojoj sam rođena i živim, gde je prosečna plata tek za 100 metara visinske razlike leta, neko mi to kaže!!! Dobila sam priliku da ostvarim nešto o čemu nisam ni sanjala, nešto što sam mislila da ne mogu, ne samo iz finansijskih razloga, već i da nisam sigurna da sam uopšte sposobna da dostignem baš dotle.

Nastavak teksta

Tajna u malom

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični primer, Tajna | 14 Komentara

Juče sam bio sa sinom u igraonici i oduševljeno sam posmatrao kako se ponaša, šta radi, koliko je slobodan i nesputan, kako sklapa kontakte bez ikakvih dvoumljenja i predrasuda, kako je veseo i srećan. Bio sam ponosan i na sebe jer, bez lažne skromnosti, sebi dajem velike zasluge što je takav. On Tajnu primenjuje u svakom svom pokretu i gestu. On Tajnu oseća. A ja sebi dajem zadatak da je nikada ne zaboravi i da Tajna zauvek ostane sastavni deo njegovog života.

Da počnem od početka… Možda ste primetili moje odsustvo sa foruma u poslednjih nekoliko dana. Bio sam na putu, u jednoj prelepoj evropskoj prestonici. Taj put je došao kao rezultat mog vapaja za odmorom od neiscrpne energije koju moj sin poseduje, a sa kojom sam polako počinjao da gubim bitku. Pre puta sam bio umoran od njegovih stalnih zahteva za pažnjom, zahteva da ga ispratim u igri, da ga zapitkujem, presvlačim, da mu odgovaram… Kakva tužna situacija. Imam novi, srećan život pred svojim očima, a ja umoran da bih mu se potpuno posvetio. Više puta sam radio na ovom mom problemu koristeći imaginacije, vežbe za opuštanje, čak i EFT tehniku. Takođe, koristim i proizvode prijateljskog sajta www.podsvest.com. Međutim, njegovu dečiju energiju je veoma teško ispratiti ako ste odrastao čovek.

Kratkotrajno odvajanje je bilo sve što mi je potrebno. Sada sam napunio baterije za predstojeću prolećnu sezonu koju ćemo najčešće provoditi po parkovima, terenima, toboganima, livadama… A dok još lepo vreme nije došlo, bili smo u igraonici i dok sam uživao u svojoj trenutnoj slobodi, posmatrao sam ga kako se igra. Kakva je to jedna Tajna u malom! Čist i neiskvaren, neopterećen strahovima, nepreplašen neuspesima, neograničen predrasudama, nesputan kritikama… Čitava igraonica ključa od dece, njihove vriske i galame. Trče u raznim pravcima, svako za sebe, i odlično se snalaze u tom haosu. Veliki paze na male, mali znaju gde im je mesto. Jedino je tu poneki roditelj da naruši prirodan tok. Nastavak teksta

Moć podsvesti u službi ozdravljenja

Objavljeno Autor: Mila Kategorije: Lični primer, Podsvest | 11 Komentara

Više puta sam bila u dilemi da li da napišem jedan ovakav tekst. Ubacivala sam nekoliko komentara tu i tamo, misleći da je to dovoljno i da ne treba sada ja pored svih ovih tekstova da vam bilo šta još napišem. Predomislila sam se. Iako imam iskustva sa događanjima iz moje okoline, pa ako ste primetili često naglašavam da ne želim da nekog naljutim, ne želim da previše smetam, ne želim da neko nešto pogrešno shvati, mislim da je ovo ipak bitno kako zbog mene, tako zbog mnogih. Zašto ovo govorim? Pa okolina teško može mene da uopšte shvati, baš zato što sam prošla kroz period koji je vama poznat. Govoreći o svojoj mentalnoj podsvesti kroz priču moje istorije iz 2010 godine, njima se sve poremeti u glavi. Mene to uopšte ne čudi, ali zato, malo kome mogu da objasnim zašto je to tako, jer čovek ili hoće ili neće da sasluša i da shvati (naravno tu ne spada deo ljudi i doktora koji jako dobro zna sada o čemu je reč, kao i veliki broj vas ovde), a nepoznavanjem Tajne u potpunosti, moji događaji stvaraju konfuziju mnogima.

Uglavnom ljudi pođu od toga verovatno, kako sam ja primala kemoterapije, operisana sam, nosila periku… pa možda misle: e sad ću ja nekome da objašnjavam da je moguće lečiti se pomoću UMA. Kao i to: šta ja imam da pričam o čudima, ako nisam čuda stvarala sama da ne dođe do ovoga. Čovek je čudna biljka. Ipak i sve zavisi od njega samog. Zaključak donesite i sami.

Pa i ja sam bila takva ranije ponekad. Kad nešto ti nije realno i ne shvatiš u čemu je stvar, onda ti jednostavno blokiraš. Ne mogu probiti neke određene stvari do tebe, jer sam sebi postaviš blokadu pomoću pogrešnog „ličnog razuma“.

Moja je sreća bila ta, što sam se našla u sred jednog teškog problema, od kojeg sam postala u momentu jedna stena, koju niko ne može da sruši. Kaže se sreća u nesreći. Ja nikada nisam dozvoljavala u normalnom, realnom mom životu da se dešavaju problemi, jer sam inače uvek na vreme radila sve i završavala sve stvari, tako da mi se i nisu stvarali neki ozbiljni problemi u zivotu. Ali nisam poznavala neke stvari što se tiče Moći Podsvesti i Zakona privlačnosti. Znači nisam poznavala Tajnu, nisam poznavala ni ovaj blog, jer da jesam, ne bih morala da 2010. prođem kroz ono što jesam. Ali na kraju svakog tunela ima svetla.

Nastavak teksta

Poziv za večeru!

Objavljeno Autor: Mau Kategorije: Lični primer | 16 Komentara

Nisam mogao da odolim da ne postavim čudo od teksta našeg čuda od “čoveka”. Mau je ovaj tekst objavila na forumu nakon svoje imaginacije, a ja sam morao da mu (tekstu) pružim svu podršku tako što ću ga preneti na blog da bi više ljudi moglo da ga pročita. Svi koji su ikada bili na sajtu tajna.rs videli su Mau i njene fanstastične, duhovite, produhovljene komentare i postove. Zato ne moram posebno da je predstavljam. Mau, jedno veliko HVALA… Tajna

Ah, kakav divan dan. Evo sedim za kompjuterom, mačka mi je u krilu (Srdelica, čudo od mačke, voli more!), a blagi povetarac mi prelazi preko još mokre kose i ostavlja nežni trag jeze. Ali kako sam još uvek sva pod utiskom od… divote koju sam malopre doživela, još jedan talas jeze mi samo prija, i produžava užitak.
E, prsti mi drhte još uvek, pa ako bude slovnih grešaka, ne zamerite :)

Probudila sam se rano, ranije nego obično. Brod se blago ljuljuškao, pa sam znala da je i more mirno, i da će biti predivan dan. Kroz prozor još uvek mrak, ali onaj bledi, istanjeni od umora, spreman da se povuče pred suncem zore. Ustala sam lako, umila se, spremila sebi svoj laki doručak, izvadila ribu da se “odmara” za kasnije, i izašla na palubu. Mmmm, predivno! Punim pluća svežinom, i pogledom grlim sve oko sebe: mirno more, uspavan gradić u daljini, brda u svim nijansama plave…

A more… Ma naravno da je voda super za kupanje, ulazim pa makar na dva minuta. Vadim svoju “sport bili” mrežu, sa perajima, maskom, disaljkom i prslukom sa malom bocom, prebacujem preko ograde i spuštam do same ivice vode. Gledam je kako se ljuljuska, kao da prstima proba kakva je voda, ali ja neću tako. Skok i divan, hladan, svileni zagrljaj tamnog mora, drugi dom koji se u času sklopio oko mene. Aaah, kako je divno! Voda je savršena! Sa svakim pokretom i sa svakim zaronom moje telo se budi i pozdravlja sa morem, a meni dođe da kličem, kao galeb, ili još bolje kao delfin. Ah, kako bi divno bilo biti delfin! Nastavak teksta

Šakom o sto

Objavljeno Autor: Tajna Kategorije: Lični primer, Resursi | 16 Komentara

Svi znamo za onaj osećaj kada imamo sjajnu ideju, pa krenemo u realizaciju, pa je sve lepo i lako. To je baš onaj pravi “go with a flow” osećaj. Sigurni smo u sebe, sigurni u pozitivan ishod. Ali posle nekog vremena, ako još uvek nismo realizovali ideju do kraja, obično dođe do opuštanja. Želja splasne, a mi više ne ulažemo onoliko mentalne i telesne energije na ostvarenje cilja. Opet se prepustimo onome što je lakše, na šta smo navikli, opet se vraćamo u komfornu zonu. To je ona situacija kada uskoro imate ispit, znate da morate da učite, ali vam neki đavo ne dozvoljava da krenete. Stalno odlažete, do sutra, do ponedeljka, do prvog… Vreme prolazi, svesni ste da morate da “zalegnete”, ali i dalje nema pozitivnih promena… čuveni “studentski sindrom”. Meni se do sada to stalno dešavalo. Moja žena mi kaže: “ti se stalno ložiš na nešto, pa te prođe za tri dana” i u pravu je.

Vi ćete sada sigurno reći da imam na raspolaganju razne mentalne tehnike o kojima je pisano na sajtu i da mogu da ih primenim za rešavanje situacije. I naravno, bićete u pravu, ali sa jednim velikim ALI! Ljudska psiha je toliko čudnovata stvar da u ovoj situaciji jednostavno ubije želju za bilo kakvom akcijom, pa i vizuelizacijom ili bilo kojom drugom tehnikom.

Izvinite što sam ovim uvodom skrenuo u negativu, ali morao sam malo detaljnije da objasnim situaciju. A ja, naravno, želim da prevaziđem takve situacije. Želim da svoje ciljeve izguram do kraja ulažući konstantnu količinu energije. Sada bih vam ispričao nedavni događaj koji mi je dao jedno rešenje ovog problema. Voleo bih i da čujem neke vaše predloge i životne situacije kada ste uspeli da prevaziđete ovakvo stanje i izgurate zadatak do kraja. Šta radite da ne zapadnete u letargiju? Nastavak teksta

Moje želje i imaginacije

Objavljeno Autor: Nenad Kategorije: Lični primer | 50 Komentara

Nedavno se u diskusije na sajtu uključio i Nenad nudeći veoma korisne savete i predloge. Ovo je njegov prvi tekst na blogu tajna.rs, a ja sam siguran da će ih biti dosta. U ovom tekstu Nenad navodi svoje lične primere i uspehe u primeni zakona privlačenja, a u sledećem bi trebalo da objasni kako treba pravilno raditi imaginacije. Dobrodošao Nenade, hvala ti što želiš da pomogneš. Očekujem da od tebe naučimo mnogo… Tajna

Zovem se Nenad. Pre oko tri i po godine prvi put sam pogledao film Secret koji na mene tada nije ostavio utisak jer je više ličio na reklamu za deterdžent. Pre filma sam pročitao Moć Podsvesti. Nisam se tada zadržao na toj temi.

Pre dve i po godine javila mi se želja da odem kod rodbine u London da pokušam da nostrifikujem diplomu više škole. Radio sam svakakve poslove (u klubovima i kafićima) da bih preživeo za vreme boravka u Londonu i jednog dana sam upoznao čoveka iz Srbije, 40-ih godina, koji mi je pokazao ponovo film Secret, takođe i ispričao neke priče. Njegove priče su bile jako dobre, jako interesantne i odmah u startu sam video da je Secret površan i komercijalan iz jasnih razloga, jer je pravljen za američko tržište. I pored toga nije mi smetalo da ga pogledam oko 110 puta, tj. svaku noć pred spavanje.

A preko dana sam čitao druge knjige, tj. knjigu koja je bila preteča i Secreta i svih kasnijih izdanja posle 1910 godine, a bave se istom temom. Danima sam čitao, učio, pričao i vežbao imaginacije. I naravno, rezultati su bili odmah vidljivi. Ne preterano krupni, ali oni koje sam i tražio. Promena posla, sitniji novac, stvari… Kada sam se vratio u Beograd, posle 6 meseci vežbanja dobio sam novu knjigu od svog prijatelja, novog autora koji je stvarno majstor nad majstorima u ovoj oblasti. I počeo sam da učim i tek tada sam shvatio koliko je ova oblast duboka.

Kada sam se vratio iz Engleske imao sam 20 funti u džepu, bez posla, roditelji zaglavljeni s privatnim biznisom, blago rečeno jedno bezizlazno stanje. Međutim u Engleskoj sam upoznao druga kojeg sam sreo pod čudnim okolnostima, na ulici. A verujte, u tolikom gradu sresti nekoga koga si zadnji put video pre 12 godina nije slučajno i ja sam u tome prepoznao nešto. Nastavak teksta