Danas imam privilegiju da vas upoznam sa još jednom, novom, autorkom na sajtu tajna.rs. Leni mi je napisala email u kome je opisala svoj izuzetan podvig sa željom da svim čitaocima opiše kako je Tajna pomogla da ga ostvari. Ipak, ne očekujte u tekstu činjenice o tom uspehu. One će ostati prikrivene, ali verujte meni da je podvig ravan osvajanju olimpijske medalje. Leni, hvala na ovako divnom i inspirativnom tekstu… Tajna

Obožavam da letim balonom i to redovno radim. Svaki put kada se vinem gore pomislim na jednu planetu, odnosno na Mars i znam koliko je daleko, a put do njega dug i težak. To mi nije bila prepreka da redovno pratim doživljaje i utiske ljudi iz sveta koj su uspeli da dopru do njega.

I tako sam uživala u svojim letovima, pomalo povećavala visinu, ali Mars je Mars, tako moćan i divan, ali i nedostižan. Međutim nisam tugovala zato što je nedostižan, radosna sam što uopšte postoji i može da mi priušti sate i dane zadovoljstva dok ga gledam na slikama, čitam i saznajem o njemu, kao i planetama koje ga okružuju.

Jednoga dana sam još malo povećala svoj let u visinu i tom prilikom se našao neko gledajući me koliko to volim i rekao mi „Ti ćeš ići na Mars“. U zemlji u kojoj sam rođena i živim, gde je prosečna plata tek za 100 metara visinske razlike leta, neko mi to kaže!!! Dobila sam priliku da ostvarim nešto o čemu nisam ni sanjala, nešto što sam mislila da ne mogu, ne samo iz finansijskih razloga, već i da nisam sigurna da sam uopšte sposobna da dostignem baš dotle.

Read the rest of this entry »

Juče sam bio sa sinom u igraonici i oduševljeno sam posmatrao kako se ponaša, šta radi, koliko je slobodan i nesputan, kako sklapa kontakte bez ikakvih dvoumljenja i predrasuda, kako je veseo i srećan. Bio sam ponosan i na sebe jer, bez lažne skromnosti, sebi dajem velike zasluge što je takav. On Tajnu primenjuje u svakom svom pokretu i gestu. On Tajnu oseća. A ja sebi dajem zadatak da je nikada ne zaboravi i da Tajna zauvek ostane sastavni deo njegovog života.

Da počnem od početka… Možda ste primetili moje odsustvo sa foruma u poslednjih nekoliko dana. Bio sam na putu, u jednoj prelepoj evropskoj prestonici. Taj put je došao kao rezultat mog vapaja za odmorom od neiscrpne energije koju moj sin poseduje, a sa kojom sam polako počinjao da gubim bitku. Pre puta sam bio umoran od njegovih stalnih zahteva za pažnjom, zahteva da ga ispratim u igri, da ga zapitkujem, presvlačim, da mu odgovaram… Kakva tužna situacija. Imam novi, srećan život pred svojim očima, a ja umoran da bih mu se potpuno posvetio. Više puta sam radio na ovom mom problemu koristeći imaginacije, vežbe za opuštanje, čak i EFT tehniku. Takođe, koristim i proizvode prijateljskog sajta www.podsvest.com. Međutim, njegovu dečiju energiju je veoma teško ispratiti ako ste odrastao čovek.

Kratkotrajno odvajanje je bilo sve što mi je potrebno. Sada sam napunio baterije za predstojeću prolećnu sezonu koju ćemo najčešće provoditi po parkovima, terenima, toboganima, livadama… A dok još lepo vreme nije došlo, bili smo u igraonici i dok sam uživao u svojoj trenutnoj slobodi, posmatrao sam ga kako se igra. Kakva je to jedna Tajna u malom! Čist i neiskvaren, neopterećen strahovima, nepreplašen neuspesima, neograničen predrasudama, nesputan kritikama… Čitava igraonica ključa od dece, njihove vriske i galame. Trče u raznim pravcima, svako za sebe, i odlično se snalaze u tom haosu. Veliki paze na male, mali znaju gde im je mesto. Jedino je tu poneki roditelj da naruši prirodan tok. Read the rest of this entry »

Više puta sam bila u dilemi da li da napišem jedan ovakav tekst. Ubacivala sam nekoliko komentara tu i tamo, misleći da je to dovoljno i da ne treba sada ja pored svih ovih tekstova da vam bilo šta još napišem. Predomislila sam se. Iako imam iskustva sa događanjima iz moje okoline, pa ako ste primetili često naglašavam da ne želim da nekog naljutim, ne želim da previše smetam, ne želim da neko nešto pogrešno shvati, mislim da je ovo ipak bitno kako zbog mene, tako zbog mnogih. Zašto ovo govorim? Pa okolina teško može mene da uopšte shvati, baš zato što sam prošla kroz period koji je vama poznat. Govoreći o svojoj mentalnoj podsvesti kroz priču moje istorije iz 2010 godine, njima se sve poremeti u glavi. Mene to uopšte ne čudi, ali zato, malo kome mogu da objasnim zašto je to tako, jer čovek ili hoće ili neće da sasluša i da shvati (naravno tu ne spada deo ljudi i doktora koji jako dobro zna sada o čemu je reč, kao i veliki broj vas ovde), a nepoznavanjem Tajne u potpunosti, moji događaji stvaraju konfuziju mnogima.

Uglavnom ljudi pođu od toga verovatno, kako sam ja primala kemoterapije, operisana sam, nosila periku… pa možda misle: e sad ću ja nekome da objašnjavam da je moguće lečiti se pomoću UMA. Kao i to: šta ja imam da pričam o čudima, ako nisam čuda stvarala sama da ne dođe do ovoga. Čovek je čudna biljka. Ipak i sve zavisi od njega samog. Zaključak donesite i sami.

Pa i ja sam bila takva ranije ponekad. Kad nešto ti nije realno i ne shvatiš u čemu je stvar, onda ti jednostavno blokiraš. Ne mogu probiti neke određene stvari do tebe, jer sam sebi postaviš blokadu pomoću pogrešnog „ličnog razuma“.

Moja je sreća bila ta, što sam se našla u sred jednog teškog problema, od kojeg sam postala u momentu jedna stena, koju niko ne može da sruši. Kaže se sreća u nesreći. Ja nikada nisam dozvoljavala u normalnom, realnom mom životu da se dešavaju problemi, jer sam inače uvek na vreme radila sve i završavala sve stvari, tako da mi se i nisu stvarali neki ozbiljni problemi u zivotu. Ali nisam poznavala neke stvari što se tiče Moći Podsvesti i Zakona privlačnosti. Znači nisam poznavala Tajnu, nisam poznavala ni ovaj blog, jer da jesam, ne bih morala da 2010. prođem kroz ono što jesam. Ali na kraju svakog tunela ima svetla.

Read the rest of this entry »

Nisam mogao da odolim da ne postavim čudo od teksta našeg čuda od “čoveka”. Mau je ovaj tekst objavila na forumu nakon svoje imaginacije, a ja sam morao da mu (tekstu) pružim svu podršku tako što ću ga preneti na blog da bi više ljudi moglo da ga pročita. Svi koji su ikada bili na sajtu tajna.rs videli su Mau i njene fanstastične, duhovite, produhovljene komentare i postove. Zato ne moram posebno da je predstavljam. Mau, jedno veliko HVALA… Tajna

Ah, kakav divan dan. Evo sedim za kompjuterom, mačka mi je u krilu (Srdelica, čudo od mačke, voli more!), a blagi povetarac mi prelazi preko još mokre kose i ostavlja nežni trag jeze. Ali kako sam još uvek sva pod utiskom od… divote koju sam malopre doživela, još jedan talas jeze mi samo prija, i produžava užitak.
E, prsti mi drhte još uvek, pa ako bude slovnih grešaka, ne zamerite 

Probudila sam se rano, ranije nego obično. Brod se blago ljuljuškao, pa sam znala da je i more mirno, i da će biti predivan dan. Kroz prozor još uvek mrak, ali onaj bledi, istanjeni od umora, spreman da se povuče pred suncem zore. Ustala sam lako, umila se, spremila sebi svoj laki doručak, izvadila ribu da se “odmara” za kasnije, i izašla na palubu. Mmmm, predivno! Punim pluća svežinom, i pogledom grlim sve oko sebe: mirno more, uspavan gradić u daljini, brda u svim nijansama plave…

A more… Ma naravno da je voda super za kupanje, ulazim pa makar na dva minuta. Vadim svoju “sport bili” mrežu, sa perajima, maskom, disaljkom i prslukom sa malom bocom, prebacujem preko ograde i spuštam do same ivice vode. Gledam je kako se ljuljuska, kao da prstima proba kakva je voda, ali ja neću tako. Skok i divan, hladan, svileni zagrljaj tamnog mora, drugi dom koji se u času sklopio oko mene. Aaah, kako je divno! Voda je savršena! Sa svakim pokretom i sa svakim zaronom moje telo se budi i pozdravlja sa morem, a meni dođe da kličem, kao galeb, ili još bolje kao delfin. Ah, kako bi divno bilo biti delfin! Read the rest of this entry »

Svi znamo za onaj osećaj kada imamo sjajnu ideju, pa krenemo u realizaciju, pa je sve lepo i lako. To je baš onaj pravi “go with a flow” osećaj. Sigurni smo u sebe, sigurni u pozitivan ishod. Ali posle nekog vremena, ako još uvek nismo realizovali ideju do kraja, obično dođe do opuštanja. Želja splasne, a mi više ne ulažemo onoliko mentalne i telesne energije na ostvarenje cilja. Opet se prepustimo onome što je lakše, na šta smo navikli, opet se vraćamo u komfornu zonu. To je ona situacija kada uskoro imate ispit, znate da morate da učite, ali vam neki đavo ne dozvoljava da krenete. Stalno odlažete, do sutra, do ponedeljka, do prvog… Vreme prolazi, svesni ste da morate da “zalegnete”, ali i dalje nema pozitivnih promena… čuveni “studentski sindrom”. Meni se do sada to stalno dešavalo. Moja žena mi kaže: “ti se stalno ložiš na nešto, pa te prođe za tri dana” i u pravu je.

Vi ćete sada sigurno reći da imam na raspolaganju razne mentalne tehnike o kojima je pisano na sajtu i da mogu da ih primenim za rešavanje situacije. I naravno, bićete u pravu, ali sa jednim velikim ALI! Ljudska psiha je toliko čudnovata stvar da u ovoj situaciji jednostavno ubije želju za bilo kakvom akcijom, pa i vizuelizacijom ili bilo kojom drugom tehnikom.

Izvinite što sam ovim uvodom skrenuo u negativu, ali morao sam malo detaljnije da objasnim situaciju. A ja, naravno, želim da prevaziđem takve situacije. Želim da svoje ciljeve izguram do kraja ulažući konstantnu količinu energije. Sada bih vam ispričao nedavni događaj koji mi je dao jedno rešenje ovog problema. Voleo bih i da čujem neke vaše predloge i životne situacije kada ste uspeli da prevaziđete ovakvo stanje i izgurate zadatak do kraja. Šta radite da ne zapadnete u letargiju? Read the rest of this entry »

Nedavno se u diskusije na sajtu uključio i Nenad nudeći veoma korisne savete i predloge. Ovo je njegov prvi tekst na blogu tajna.rs, a ja sam siguran da će ih biti dosta. U ovom tekstu Nenad navodi svoje lične primere i uspehe u primeni zakona privlačenja, a u sledećem bi trebalo da objasni kako treba pravilno raditi imaginacije. Dobrodošao Nenade, hvala ti što želiš da pomogneš. Očekujem da od tebe naučimo mnogo… Tajna

Zovem se Nenad. Pre oko tri i po godine prvi put sam pogledao film Secret koji na mene tada nije ostavio utisak jer je više ličio na reklamu za deterdžent. Pre filma sam pročitao Moć Podsvesti. Nisam se tada zadržao na toj temi.

Pre dve i po godine javila mi se želja da odem kod rodbine u London da pokušam da nostrifikujem diplomu više škole. Radio sam svakakve poslove (u klubovima i kafićima) da bih preživeo za vreme boravka u Londonu i jednog dana sam upoznao čoveka iz Srbije, 40-ih godina, koji mi je pokazao ponovo film Secret, takođe i ispričao neke priče. Njegove priče su bile jako dobre, jako interesantne i odmah u startu sam video da je Secret površan i komercijalan iz jasnih razloga, jer je pravljen za američko tržište. I pored toga nije mi smetalo da ga pogledam oko 110 puta, tj. svaku noć pred spavanje.

A preko dana sam čitao druge knjige, tj. knjigu koja je bila preteča i Secreta i svih kasnijih izdanja posle 1910 godine, a bave se istom temom. Danima sam čitao, učio, pričao i vežbao imaginacije. I naravno, rezultati su bili odmah vidljivi. Ne preterano krupni, ali oni koje sam i tražio. Promena posla, sitniji novac, stvari… Kada sam se vratio u Beograd, posle 6 meseci vežbanja dobio sam novu knjigu od svog prijatelja, novog autora koji je stvarno majstor nad majstorima u ovoj oblasti. I počeo sam da učim i tek tada sam shvatio koliko je ova oblast duboka.

Kada sam se vratio iz Engleske imao sam 20 funti u džepu, bez posla, roditelji zaglavljeni s privatnim biznisom, blago rečeno jedno bezizlazno stanje. Međutim u Engleskoj sam upoznao druga kojeg sam sreo pod čudnim okolnostima, na ulici. A verujte, u tolikom gradu sresti nekoga koga si zadnji put video pre 12 godina nije slučajno i ja sam u tome prepoznao nešto. Read the rest of this entry »

Dobrodošli u drugi tekst Nove ere! Imam potrebu da sa vama podelim jedan san koji sam imao pre neki dan. Dobio sam još jednu jasnu potvrdu da sam na pravom putu i da je konačni uspeh (ako tako nešto uopšte postoji) veoma blizu. Dva dana nakon dobijanja 1000€ i potvrde da Tajna, odnosno zakon privlačenja funkcioniše, imao sam još jedan uspeh, još jedno ostvarenje davnašnje želje. Nema veze što je to bilo samo u virtuelnom svetu.

Sanjao sam da sam u srednjoj školi. Nisam imao nikakav osećaj za sadašnjost, odnosno potpuno sam pripadao tom periodu. Drugovi su mi postavili neki zadatak da rešim i trudio sam se svim silama da ga savladam. Zadatak je bio problemski, ali ja sam ga rešio sa izuzetnom lakoćom i pitao sam se zašto su mi uopšte postavili tako trivijalan zadatak. Dok sam se naprezao da rešim zadatak nisam ni primetio da sam ostao sam sa jednom drugaricom. I dalje udubljen u zadatak, pitao sam je zašto su mi postavili tako lak zadatak, a ona me je samo gledala pravo u oči. Nakon nekoliko trenutaka, približila mi se i poljubila me. Filmski. Poljubac je bio tako nežan i topao, a u tom trenutku mi je sve bilo jasno. Read the rest of this entry »

Znate li šta se desilo? Juče je na moj devizni račun uplaćeno, ni manje ni više, 1000€!

A!?

Moram da napravim malu pauzu da svi stignete da kažete “vaaaaaau” pre nego što nastavite sa čitanjem

Za one kojima će ovaj tekst biti jedan od prvih koji čitaju na ovom blogu, moram da ponovim da sam još na početku rada bloga (pre nekih 9 meseci) sebi postavio kratkoročan cilj da privučem 1000€. Tek nedavno sam odustao od tog cilja jer sam shvatio da ne mogu samo da čekam da mi novac padne sa neba, nego moram nešto i da preduzmem, a to sam opisao u članku “Dok te ne pukne u glavu, nije to to!”. Novac koji sam dobio potiče od prodaje nekog parčeta zemlje daljeg rođaka od koje sam i ja dobio deo. I to baš tačno hiljadarku! Dakle, ipak može da padne s neba.

Eto, vidite da se neke želje ostvaruju i kada odustanete od njih. To je ona situacija kada npr. tražite posao i nikako ne možete da ga nađete. Nervirate se, imate negativne misli. Na kraju, ipak uspete nekako da nađete posao, a onda se odjednom stvori nekoliko dobrih prilika za posao koje nikako nisu dolazile dok su vam bile potrebne. Abraham navodi baš ovaj primer i objašnjava da se to dešava zato što se opustite i prestanete da generišete negativne misli i emocije, pa samim tim dopustite univerzumu da deluje u željenom pravcu. Verovatno se to i meni sada dogodilo.

Sada mogu da se pravim pametan, pa da savetujem i vas. Read the rest of this entry »

Snovi su veoma ozbiljna tema da bih mogao da pišem o njima bez ikakve pripreme kao što sam krenuo da pišem ovaj tekst. Ipak, moram da vam ispričam svoje iskustvo od noćas. Sinoć sam legao da spavam sa mislima o svom novom poslu koji pokrećem, a takođe mi se provlačila misao o tome kako nisam napisao tekst za blog. Zato sam neposredno pre nego što sam zaspao poželeo da dobijem jasnu sliku o tome gde me život trenutno vodi i da dobijem inspiraciju za novi tekst. I dobio sam oba odgovora.

Obično ne sanjam noću, ili bar ne mogu da se setim snova. Pretpostavljam da je tako jer sam tokom radne nedelje previše umoran, tako da mozak ne stigne da se odmori tokom pet, šest sati koliko mu omogućavam, pa ne stigne da izađe iz svoje duboke faze odmora. Tek vikendom, kada sam odmorniji, mogu da zapamtim neki san. Međutim, noćašnjeg sna se sećam vrlo jasno. Ja vozim auto i zaustavlja me policajac. Čekam da završi posao sa ljudima iz automobila koji je prethodno zaustavio i kada je to uradio, okrenuo se prema meni i počeo zadovoljno da trlja ruke. Pošto nisam napravio nikakav prekršaj, pokušavao je da mi nađe nešto što ne valja, merio je šaru na gumama, kontrolisao svetla, ispitivao me šta po zakonu sve spada u obaveznu opremu automobila. A ja sam posle početne želje da mu odgovorim na sva pitanja postajao sve nervozniji, ali nekako sam se ipak pomirio sa tim da on mora da odradi svoje, bez obzira koliko naporno i bespotrebno to bilo. Svim silama sam se trudio da nabrojim sve delove obavezne opreme, pa sam se setio i dizalice, fluorescentnog prsluka, rezervnih sijalica i oznake njihovog modela i ko zna čega još. Sve to je trajalo prilično dugo, imao sam osećaj da je ispitivanje trajalo nekoliko sati. Na kraju, kada je video da sam uporan i istrajan, odustao je od daljeg maltretiranja i pustio me je. A onda sam se ja narogušio, počeo sam da mu se smejem u lice jer je došlo mojih pet minuta. Pretio sam mu da će sutra svi saznati za ovakvo njegovo ponašanje preko B92 i Blica. Kezio sam mu se u lice pobednički, ali sam u sebi znao da neću da preduzmem nikakvu osvetničku akciju, nego je dovoljno da ga samo malo mučim da oseti kakav je bio prema meni.

I onda sam se jutros probudio sa jasnim sećanjem sna, kao i jasnom idejom šta taj san predstavlja. Dobio sam odgovor i bio sam prezadovoljan. Read the rest of this entry »

Ljudi, ovih dana se osećam veoma srećno! Zato će ovaj tekst da bude malo drugačiji od ostalih na blogu. Biće nekako prirodniji i ličniji. Uostalom, zar ne bi trebalo da svi tekstovi na blogu budu takvi? Verovatno bi i trebalo, ali to bi moglo kada bih pisao o dnevno-političkim događajima. Ipak, ja sam ovde morao donekle i da edukujem ljude pišući informativne tekstove tako da zakon privlačenja i principi uspeha ne ostanu tajna. Uz pisanje tih formalnijih tekstova i sam sebe sam edukovao čitajući raznu literaturu i testirajući brojne tehnike i pristupe.

A da… ne rekoh zašto sam srećan… Srećan sam što sam konačno shvatio šta treba da radim. Konačno se skupilo svo znanje koje sam sticao ovih godinu i po, i iskristalisalo se. Znam da ću verovatno već sutra reći kako sam danas bio glup jer nešto nisam shvatio kako treba, ali to je normalno, tako i treba da bude. Čovek uči dok je živ, samo mnogi, nažalost, odustanu od bilo kog vida usavršavanja prilično rano.

Shvatio sam da moram nešto da uradim da bih ostvario ono što želim! Rećićete ironično da je to “velika mudrost”, pa svi su to znali. “Znao” sam i ja, čak sam pisao o tome nekoliko puta, ali ispostavilo se da nisam STVARNO znao, onako istinski, iz dubine duše. Nisam to osećao celim telom. Znao sam teorijski, ali ništa živo nisam uradio da bih stvari pokrenuo sa mrtve tačke. Čekao sam 1000€ da mi padne sa neba. Hteo sam, kao, da proverim da li zakon privlačenja radi ili ne. Kakva glupost! Pa zakon privlačenja je zakon! Zakon ne dozvoljava testiranja i probanja. Aj kao sada ćemo prvo da probamo, pa ćemo onda stvarno!

Sada osećam celim svojim telom da se krećem u pravom smeru. Ušao sam u stanje prirodnog toka! Evo i ovaj tekst pišem u takvom stanju, brzinski. Reči same izlaze i kako sam krenuo, napisaću čitav roman.

Dobio sam ideju za biznis koju sprovodim u delo. Read the rest of this entry »