Jak zvuk telefona prekinuo je tišinu u sobi. Pogledala sam na sat, bilo je pola dvanaest noću. Neka zebnja se uvukla u mene, ko može da zove tako kasno. Bilo je hladno novembarsko veče, u drugoj sobi je moja ćerka spremala ispit. Ustala sam i javila se na telefon. – “Halo majko, jel spavaš”, čula sam zabrinuti glas mog sina. – “Ne, ne spavam, šta se desilo?” – “Evo me u bolnici, ocu je pozlilo, imao je jak infarkt, doktori se bore za njegov … →