Gospodin Tajna mi je na kafici spomenuo da bi voleo da napišem članak o Auri (verovatno je mislio na ljudsku) i ja sam to sa oduševljenjem prihvatila iz više razloga. Prvi je što sam postala zaljubljenik u prirodnu medicinu u kojoj danas Aura ima osnovnu dijagnostičku primenu, a drugi je što i sam Zakon Privlačenja može lepo da se naučno objasni objašnjavanjem fenomena Aure (što mnogima može pomoći da zauvek ućutkaju skeptike). Raditi sa Aurom je lep posao kojem kraja nema… Međutim, ispostavila sam da je nemoguće objasniti to u jednom tekstu pa hajde da se dogovorimo ovako: ja ću pisati o Auri, a ako nekog bude zanimalo detaljnije nastaviću sa pisanjem u nekim narednim tekstovima. Možda ovde postoje i drugi koji znaju više od mene pa bi bilo lepo da se i oni probude.

Sve u Univerzumu je vibracija. Svaki atom, njegov deo, svaki elektron, najmanja čestica, nuklearno jezgro, sve je vibracija. Na tome se danas zasniva moderna grana fizike – kvantna fizika. Šta se desi kada razdvojite sve molekule, atome, čestice? Ostaje vam uvek prostor oko čestice koji je pun energije. Ta energija ima svoje vibracije koje mogu da se izmere. Energije se dodiruju. Vi kada držite čašu u ruci, nikada je stvarno ne dotičete, nego se subatomski prostor (energije gusto zbijene) dodiruju jedan o drugi. Ono sto je šokiralo modernu nauku jeste ne samo činjenica da ne postoji materija (nego je sve gusto zbijena energija) nego da se same čestice ponašaju onako kako želi posmatrač koji ih gleda. Mi to globalno zovemo Zakon Privlačenja, odnosno, mislima koje formiraju fizičku realnost. Dakle prilikom ispucavanja čestica u labaratorijima, same čestice su uvek išle u pravcu gde je posmatrač hteo da odu. Pitanja su se nizala: da li čestice imaju Svest? da li su deo kolektivne Svesti? da li Svest raspoređuje fizičke oblike? Dakle, pošto sve ima vibracije, pa čak i misao ili osećanje, sve se može izmeriti.

Šta je Aura?

Aura je vidljivo isijavanje energije oko nekog fizičkog tela koje nosi određene informacije o samom telu, tj. energetskim procesima u njemu. Dakle, sve što je živo, tj. svako telo koje ima neko subatomko kretanje (živu energiju) mora da ima i svoje elektromagnetno isijavanje koje kada snimimo vidimo kao spektar boja. Najbolji primer Aurealnog viđenja je na magnetnim polovima kada se pojavljuje Aurora Borealis ili Polarna svetlost. Deca do pete godine života takođe mogu da vide aure drugih ljudi, životinje gotovo ceo svoj život. Razlog tome je posedovanje malog magnetnog receptora ispod hipofize u mozgu koji se zove pinealna žlezda (glandula pinealis, epifiza ili šišarčica), koja je naš magnetni detektor, tj. prepoznaje magnetna isijavanja drugih, a u narodu nazivana Šesto čulo ili treće oko. Pogledajte decu i usporedite njihovo ponašanje u prisustvu ljudi koji negativno ili pozitivno isijavaju. Što se tiče životinja, naučili smo da koristimo njihovo aurealno viđenje npr. kada su ljudi želeli da grade kuće puštali su konje ili ovce da prenoće prvo. Gde bi se preko noći grupisale te životinje to je značilo da je dobro mesto za život. Tj. danas kada se ta mesta izmere vidi se da su oslobođena od geopatogenih zračenja, podzemnih voda ili nekih otrova.

Dosta ljudi kroz istoriju je imalo aurealno viđenje, jedan od najpoznatijih u moderno doba je bio Nikola Tesla. I danas, postoje ljudi koji mogu da lepo vide aure drugih ljudi. Najčešće su to hipersenzibilni, pozitivni i jako dobri ljudi. Kroz ljudsku istoriju smo aure predstavljali na slikama crtajući okrugli oblak svetlosti iznad glave nekog ko je zračio posebnom pozitivnom energijom, mudrošću ili imao isceliteljske sposobnosti. Aura ne postoji ili je jako tamne boje i skoro je nema kod bolesnih i izrazito negativno nastrojenih ljudi. U raznim istočnjačkim kulturama postoje tehnike za postizanje aurealnog viđenja. Danas imamo metodu snimanja Aure Kirlijanovom tehnikom i dostupna je svima. Ako znamo da je pre svakog hemijskog procesa potrebno da se na fizičkom nivou nešto dogodi ili ne dogodi, znamo i da se snimanjem Aure mogu snimiti nedostaci  ili prekidi energije koji će uzrokovati bolesti koje će nastati tek za pet ili deset godina. Poznate grane prirodne medicine koje pokusavaju da spoje isprekidane elektromagnetne tokove i poprave informacionu osnovu tela su: akupunktura, masaža, magnetna terapija, terapija kristalima, svetlom, zvukovima i td…) Ono što je oduševilo modernu medicinu jeste to da čovek u sebi poseduje sve sisteme za samoizlečenje, jetra je npr. u stanju da rasformira sve što smo pojeli i da sklopi ono što nam u tom trenutku treba (posebno se zapaža kod isposnika koji poste na hlebu i vodi), bilo koji vitamin ili enzim, i ukoliko vratimo informacioni kanal u ravnotežu, uspevamo da izlečimo sve. U modernoj medicini se koristi dijagnostika magnetnom rezonancom. Oko 20 hiljada gausa ( 2 tesla) magnetnog fluksa se ispucava na određeno mesto. Svaka ćelija ljudskog organizma može da se namagnetiše samo ako u njoj postoji pravilna ionska izmena odnosno ćelijski metabolizam. Dakle tamo gde nema toga, nema slike i nema života.

Aura i misli

Kada snimamo Aure ljudi jako često se boje same aure i njen intenzitet vezuju za misli, pozitivne ili negativne. Hajdemo logički. Ako razmišljamo o bolestima i nesrećama, mi našoj podsvesti šaljemo informaciju da je to ono što nas zanima (ne postoji negacija), naša podsvest uzrokuje svesne reakcije našeg mozga zaduženog za naše zdravlje, naš mozak uvek izvršava ono što podsvest nalaže, ako je misao bolest, produkt koji će naš mozak da proizvede je blokiranje informacija određenim delovima tela ili organima, neće se tamo slati enzimi, usporiće se ishrana tkiva i mi ćemo dobiti bolest. Nasuprot tome su misli blagostanja, sreće i zdravlja.

Jedan od načina da vidite auru je da u prirodi nađete markantno drvo. Dok zalazi sunce, gledajte tik iznad drveta, ali bez naprezanja. Gledajte tako kraće od minuta, a onda takav, nefokusirani pogled pomerite malo udesno. Nakon minuta usmerite pažnju (ali ne i pogled) ponovo na drvo. Ako ste bili dovoljno opušteni trebalo bi da vidite sivi svetlosni omotač oko drveta koji dinamički menja boje. To je Aura.

Toliko za sada.